June 3, 2026

Classic Layout

bazeni-sezona-(5)

Posle zamene vode, sutra se otvaraju bazeni u Kikindi – radno vreme biće od 10 sati

Igor Crnogorac August 14, 2024

Otvoreni bazeni SC „Jezero“ od juče ne primaju kupače zbog zamene vode, a kupališna sezona biće nastavljena sutra, u četvrtak, 15. avgusta. Kako bi sugrađanima, korisnicima bazena, objasnili novonastalu situaciju, iz „Jezera“ su uputili zvanično saopštenje.

„Kako bi naši sugrađani bili potpuno mirni, s obzirom na to da su se u javnosti već pojavile zlonamerne insinuacije, ističemo da je voda u bazenima u Kikindi, kao i u Banatskom Velikom Selu, potpuno ispravna za kupanje, što dokazuju svi izveštaji Zavoda za javno zdravlje, koji su, inače, stalno istaknuti na javnom mestu na bazenima.

Zbog visokih temperatura koje su doprinele da se voda pregreva, povećanog broja kupača, povećane zaprljanosti vode, i pored nadljudskih napora naših zaposlenih koji su radili u tri smene, na održavanju vode, pranju filtera i vađenju vode usisivačem sa dna bazena, kao i konstantnog usisavanja robotom za čišćenje bazena, kao najbolju meru doneli smo odluku da potpuno zamenimo vodu, svežom vodom u svim otvorenim bazenima u Kikindi, jer naši sugrađani zaslužuju najbolje i navikli su na najbolji kvalitet vode na bazenima SC „Jezero”.

Pogotovo je zanimljivo što deo opozicije, u potpunom izostanku i elementarnog znanja o bazenskom postrojenju, sistemu i vodi u bazenima, pokušava da iskoristi ovu, sasvim normalnu situaciju, sa ogromnim brojem korisnika na bazenu, u skraćenom prostoru za filtriranje vode, za jeftinu politizaciju i za jeftine političke poene i sa ciljem da ospore sve što SC “Jezero” pruža našim građanima, a to su kvalitet, odgovornost i najbolja moguća usluga, u skladu sa kapacitetima sistema. Sigurno je bolje da se napravi pauza od dan, dva, pa da imamo opet vrhunski kvalitet vode, nego da se neko žali kako je voda mutnija ili slično“, navodi se u saopštenju.

Iz SC „Jezero“ ovom prilikom još jednom apeluju na korisnike da se pridržavaju kućnog reda, da vezuju kosu, da vrše nuždu u toaletima, da se tuširaju pre ulaska u bazene i da se pridržavaju uputstava spasilačke službe.

Takođe, kako je navedeno, od sutra će se otvoreni bazeni u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu vratiti na uobičajeno radno vreme – od 10 do 18 sati.

MIHAJLA-PUPINA-(3)

Radiće se ulica Mihajla Pupina: Rekonstrukcija kolovoza, trotoara, izgradnja kišnih kanala

Aleksandra Djuran August 14, 2024

Ove godine u planu je rekonstrukcija dela ulice Mihajla Pupina u dužini od 340 metara, od Svetosavske do ulice Jovana Jovanovića Zmaja. Očekuje se da radovi počnu u narednom periodu, a obuhvatiće saobraćajnicu i pešačke staze, istakao je član Gradskog veća Miroslav Dučić.

-Prema projektu ukloniće se postojeća kolovozna konstrukcija u potrebnoj debljini, kako bi se presvukla novim slojem asfalta. Pešačke staze upotpunosti će se ukloniti i izgradiće se nove od behaton ploča minimalne širine dva metra. Ukloniće se i postojeći kolski ulazi ispred svake kuće da bi se postavili novi, takođe, od behaton ploča  – kaže Dučić.

Rekonstrukcija će obuhvatiti i izgradnju atmosferske kanalizacije. Sa desne strane ulice, između ulica Uglješe Terzina i Braće Tatić i u delu prema Svetosavskoj  biće otvoreni kanali za prihvat vode sa zelenih površina.

-Biće urađena i rekonstrukcija vodovoda od Jovana Jovanovića Zmaja do Ulice Uglješe Terzina. Postojeće azbest-cementne cevi  zameniće se novim. U raskrsnici ulica Zmaj Jovine i  Mihaila Pupina, predviđena je rekonstrukcija vodovodnog šahta. Na raskrsnici sa ulicom Uglješe Terzina izgradiće se novi šaht i nadzemni hidrant– dodao je Dučić.

Ukupna vrednost investicije je oko 96 miliona dinara, početak radova  je planiran u drugoj polovini avgusta, dok je rok za završetak, pošto počnu, 90 kalendarskih dana.

A.Đ.

Etno kamp 5

Dečiji Etno-kamp „Gusala“ – veliko interesovanje za tradiciju

Igor Crnogorac August 13, 2024

U Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ i ovog leta će deci od šest do 12 godina biti omogućeno da, kroz različite aktivnosti, upoznaju kulturno nasleđe svog naroda. Dečiji etno-kamp održaće se, četvrti put, od 19. do 23. avgusta i učešće je besplatno.

– Naša ideja i zadatak su da decu upoznamo sa narodnom tradicijom jer malo  znaju o njoj, o tome ne uče u školi. U radionicama im predstavljamo pesme, igre, nošnju i gastronomiju Srbije. Sve to radimo sami, sopstvenim snagama i sredstvima i drago nam je što nam se vraćaju ista deca i dolaze novi učesnici kampa – kaže Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

Svake godine Dečiji etno-kamp okupi oko 120 polaznika i tako će, kažu u „Guslama“, verovatno biti i ove godine. Do sada je stiglo već stotinak prijava, ali je moguće učešće i bez prijavljivanja jer broj mesta nije ograničen. Sva četiri dana radionice će se odvijati od 9 do 12 sati. Broj telefona za prijavljivanje je 063/80-87-181.

S. V. O.

LUDAJE-KRNIC-1-obr

Suša negativno uticala na rod ludaja: Berba će poraniti dve nedelje

Aleksandra Djuran August 13, 2024

Nikola Krnić iz Kikinde, proizvodi banatsku kraljicu na jutru zemlje. Uzgojem ludaja bavi se bezmalo 15 godina. Ova jednogodišnja biljka nije zahtevna za uzgoj, međutim suša je doprinela da rod bude desetkovan.

-I pored toga što sam redovno zalivao, jer na njivi imamo sistem kap po kap, rod će biti ispod proseka. Tamburice su bolje rodile u odnosu na ukrasne i „helovin“ ludaje. One nisu mogle da se oplode tokom jula kada cvetaju jer su temperature bile visoke. To će usloviti i da se ranije beru – kaže Nikola Krnić.

Ludaja je zasnovana početkom maja i setva je obavljena u pravom trenutku. Krnić je proizvodnju nasledio od oca koji je tikvu počeo da uzgaja na manjoj parceli da bi je sa godinama povećavao i ulagao u nju.

– Ludaje za kolače uvek se traže i bila je jako dobra. Prodajemo i semenke za cepkanje jer samo u razgovoru sa kupcima shvatio da je i za njima potražnja velika. Iako ludaja voli dosta sunca i toplije zemljište ove godine imamo ekstremno toplo vreme koje ne odgovara nijednoj kulturi. Na mojoj parceli prvenstveno pesak to joj savršeno odgovara, kada su temperature prosečne. Ove godine to nije prednost jer se pesak puno više zagreje  – kaže Nikola Krnić.

Ludaja pošto nikne neophodna su dva paranja, jedno okopavanje i bacanje đubriva. Najveći neprijatelj ove biljke je plemenjača i vaške, tako da je neophodno i prskanje protiv bolesti štetočina.

A.Đ.

devica-marija

U sredu počinje Gospojinski post

Igor Crnogorac August 13, 2024

Za praznik Uspenje Presvete Bogorodice, odnosno Veliku Gospojinu, pravoslavni vernici se pripremaju postom koji se naziva Gospojinski i počinje 14. avgusta, na praznik Svetih mučenika Makaveja.

Post traje 15 dana, do 28, avgusta, ali je stroži od Božićnog i Apostolskog. Sve vreme se posti na vodi, osim nedeljom, kada su dozvoljeni ulje i vino. Takođe, za vreme ovog posta se, 19. avgusta, obeležava i praznik Preobraženje Gospodnje , kada sme da se jede i riba.

U hrišćanstvu post ne znači samo odricanje od mrsne hrane i pića, već, pre svega, ima duhovnu dimenziju i ogleda se u uzdržavanju od rđavih misli, reči i dela, pojačavanju molitvi i činjenju dobrih dela.

patologija-(2)

Patologija u novom prostoru i sa novom opremom: Brže, efikasnije i bolje do dijagnoze

Aleksandra Djuran August 13, 2024

Po završetku rekonstrukcije i opremanja najstarijeg dela Opšte bolnice i odeljenje Patologije dobilo je medicinsku opremu koja je značajno unapredila rad za patohistološke analize. Tkiva svih pacijenata koji se operišu u kikindskoj zdravstvenoj ustanovi šalju se na pomenuto odeljenje.

-Mi tkiva obrađujemo i ovaj proces trajao je četiri do pet dana. Sada imamo tkivni procesor koji za jedan dan fiksira tkivo, što je značajno smanjilo vreme čekanja patohistoloških nalaza. Svi mladeži koji se odstrane, sve što se radi na gastroskopiji, na operacijama dojki, debelog i slepog creva i slično stiže kod nas. Na osnovu naših nalaza lekar daje dijagnozu da li je reč o upali, karcinomu, benignom tumoru. To je specijalisti potrebno kako bi odredio dalji tok lečenja, eventualnu hemioterapiju ili zračenje – saznajemo od glavne sestre ovog odeljenja Spomenke Ilić.

Nalaz se čeka desetak dana i to je znatno brže u odnosu na ranije.

-Danas stavimo tkivo, sutra je već gotovo i trećeg dana se seče, boji i obavlja neophodan proces. Ranije se sve to radilo četiri, pet dana, pa još dok se rezultat očita sve se dugo čekalo. Nove aparate dugo smo čekali i oni su zlatni standard u radu. Stiglo je i naših pet minuta i sada smo upotpunosti opremljeni – kaže naša sagovornica.

Patologija je bogatija za sedam aparata od kojih nijedan nije bio u ranijem periodu. Sada postoji komora, tkivni procesor, aparat za kalupljenje tkiva, hladna ploča, vodena ploča, toplo kupatilo, digestor i centrifuga. Cilj službe, koja je veoma važna u dijagnostici svih bolesti za koje je neophodna hirurška intervencija, je da počne da radi i imunohistohemiju koje se trenutno rade samo u tercijarnim zdravstvenim ustanovama. Imunohistohemija je specifičnije određivanje dijagnoza koje ne mogu da se ustanove standardnim procedurama. I obdukcije se ponovo rade u Bolnici, a obavlja ih dr Bosiljka Krajinović zaposlena na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

-Imamo doktorku koja je na specijalizaciji iz ove oblasti i dok se ona ne vrati angažovana je dr Krajinović koja dolazi jednom do dva puta nedeljno, u zavisnosti od potreba. Obdukcije nisu rađene dok je trajala rekonstrukcija nego su one obavljane u Kliničkom centru Vojvodine. Sada su se stekli uslovi za ovaj deo posla i isključivo radimo kliničke obdukcije što u praksi znači da ovaj deo posla obavljamo kod pacijenata koji su hospitalizovani u našoj Bolnici – pojasnila je Spomenka Ilić.

A.Đ.

 

 

 

Djuro-Radlovic

(VIDEO) Nesvakidašnji umetnički put- od molera do pionira mozaika u Srbiji: Prof. Đuro Radlović gost podkasta Kikindskog portala

Jelena Trifunović August 13, 2024

Iza jednog od najpoznatijih umetnika u oblasti mozaika u regionu, profesora Đure Radlovića je pet decenija posvećenog rada. Njegov umetnički put je, po mnogo čemu, neobičan i autentičan.

Posle završene škole u Nakovu, izučio je molerski zanat, ali su ga izuzetan talenat i vredan rad ubrzo usmerili ka Akademiji likovnih umetnosti gde je, posle osnovnih studija, prvi specijalizovao mozaik na poslediplomskim studijama.

Neki od njegovih najpoznatijih mozaika su Kapela Svete Petke na Kalemegdanu,  Crkva Svetog Marka na Tašmajdanu, Crkva Petra i Pavla u Topčideru, Kapela u Kemerovu (Rusija) posvećena rudarima stradalim u Drugom svetskom ratu…

O njegovom bogatom stvaralaštvu, profesor dr. Jovica Trkulja nedavno je objavio monografiju „Svet mozaika Đure P. Radlovića”, dokumentujući njegov ogroman doprinos ovoj umetnosti, kao i značaj za Srpsku pravoslavnu crkvu.

 

Topola-Gospojina-(2)

Crkvena slava u Banatskoj Topoli – hodočašća za ozdravljenje

Igor Crnogorac August 13, 2024

U Banatskoj Topoli, u crkvi Uznesenja Blažene Device Marije, u narodu poznate kao Velike Gospe obeležavanje crkvene slave počeće dan ranije, 14. avgusta, kako se to čini još od 19. veka. Tog datuma u ovo mesto stižu hodočasnici, mnogi u veri da će im to sveto mesto doneti ozdravljenje.

Kako saznajemo od velečasnog Jožefa Melara, župnika ove crkve, zapisano je da se davne 1854. godine, u tadašnjoj seoskoj školi koja se koristila i kao bogomolja, pojavio lik Bogorodice koji je uslišavao molitve bolesnih i nesrećnih.

– Prvo viđenje bilo je 9. decembra. U toku nastave deca su videla da se orosio zid u obliku ženskog lika i deteta, lik Bogorodice. Obrisali su zid, ali se slika ponovo pojavljivala. Ljudi su maramicama skidali vodu sa zida i njima brisali bolesne delove tela, najčešće oči. Tada su počela hodočašća, vernici su dolazili, u nadi da će njihove molitve biti uslišene, mnogi su ozdravili, neki i od posledica moždanog udara, i ostavljali su štake na tom mestu – priča župnik Melar.

Kada se pročulo za ovu pojavu, biskupija iz Temišvara je slala više delegacija koje su napravile zapisnik o događaju sa izjavama očevidaca pod zakletvom. U prvo vreme hodočastilo se na dva praznika – na Veliku, ali i na Malu Gospojinu, 7. i 8. septembra. Ostalo je zapisano da je po ozdravljenje i nadu ovde dolazilo i do deset hiljada ljudi, kaže župnik.

Pojavljivanje lika Bogorodice bio je i povod da se iste, 1854. godine započne izgradnja crkve koja je trajala do 1871. Toranj je crkva Uznesenja Blažene Device Marije dobila tek 1914. godine.

– Iako kasnije, u crkvi, nisu zabeležena nova viđenja, ozdravljenja su se, na ovom  posvećenom mestu, i dalje događala. Ljudi su ozdravljivali bez lekova – dodaje župnik.

Uoči Velike Gospojine, hodočasnici će doći 14. avgusta popodne u crkvu, za 16 sati, kada će mladi prirediti prigodan recital sa pesmama. Slede večernja i Sveta misa od 18 i 19 sati, a zatim i procesija sa kipom Majke Božije. Misu će voditi zrenjaninski biskup Mirko Štefković.

Do pre dvadesetak godina, s obzirom na to da su vernici stizali izdaleka, bilo je i bdenja u crkvi. U poslednje vreme, kaže župnik, stižu vernici svih generacija, uglavnom iz Banata i Potisja. Istovremeno se dešava i Buč koji ima posebno značenje.

– Buč je oproštenje, opraštaju nam se učinjeni gresi. Vernici se mole, pričeste, neki i ispovedaju, i to je vezano za crkvenu slavu, a prenelo se i na prostor oko crkve.

Buč tako sada podrazumeva i štandove sa različitom robom i hranom, kao i luna-parkom za decu.

S. V. O.

psi-3-obr

JP „Kikinda“ organizuje: Prva izložba pasa mešanaca

Aleksandra Djuran August 12, 2024

JP „Kikinda“ organizuje prvu izložbu pasa mešanaca „ Stray dog show “ koja će se održati 8. septembra u 10 časova na poligonu pored Prihvatilišta na adresi Topolski put broj 10.

-Prijavite svog ljubimca i pridružite nam se da u zabavnoj atmosferi izaberemo najlepše mešance i da osvojite lepe nagrade. Prijava i učešće su potpuno besplatni. Osim takmičarskog dela, biće prilike da se čuju korisni saveti u razgovoru sa veterinarom kao i da, ukoliko ste zainteresovani, pronađete i udomite svog novog ljubimca iz našeg prihvatilišta – poručuju iz JP „Kikinda

Prijavljivanje pasa je do 2. septembra popunjavanjem formulara na sajtu www.jpkikinda.rs ili na blagajni u upravnoj zgradi pijace, kao i na broj telefona 0230/308-380.