Classic Layout

sajan-sveti-stefan-(2)

Обележавање Дана села и црквене славе Свети Стефан окупило је данас у Сајану мештане и госте, а са скупа је послата важна порука о очувању и унапређењу заједништва.

– Овај велики празник обележавамо свечаном мисом коју је водио зрењанински бискуп, док се у току поподнева одржавају културни и забавни програми прославе Дана села. Савет Месне заједнице одржаће свечану седницу на којој ће, грађанима и удружењима који су у току године радом и трудом допринели  добробити мештана доделити захвалнице и признања – рекао је председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот. – Важно је да, овом приликом, укажемо на то колико је битно да размишљамо о заједништву јер можемо да живимо боље и лепше у добром суседству и у пријатељским односима.Свечана миса одржава се на дан када је освештана Црква Светог Стефана Краља, изграђена 1880. године. Први краљ Мађарске светац је заштитник овог места и на његову бисту у дворишту Цркве положени су венци.

Миси су присуствовали потпредседник Покрајинске владе Роберт Отот, државни секретари Атила Јухас из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јожеф Керекеш из Министарства финансија, посланица у Скупштини Србије, Елвира Ковач, Рамона Тот, чланицa Савета мађарске националне мањине, и представници локалне самоуправе, Шандор Талпаи, помоћник градоначелника и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.– Обележавање Дана села и прослава Светог Стефана представљају идеалну прилику да се окупимо као заједница, да прославимо нашу историју, наслеђе и традицију. У данашњем програму оживљава се богата историја и одаје се поштовање претходним генерацијама које су дале свој допринос развоју и просперитету ове заједнице која је кроз векове очувала свој специфични идентитет, културу, традицију, обичаје и вредности. Слављење свеца заштитника који симболизује веру, снагу и одлучност подсетник нам је колико је важно очувати веру и вредности заједнице, не само у тешким  временима, већ и у свакодневном животу – рекла је Мелита Гомбар.Чланови удружења из овог места припремили су културни и забавни програм за мештане и госте. Током дана одржава се традиционални Буч.

С. В. О.

Cipele

Радионицу за производњу и поправку ципела „Слогу” основало је седам кикиндских обућара 1935. године. Крајем четрдесетих година прошлог века прешли су на машинску производњу. Шездесетих су њихов најпознатији производ биле женске салонке.

Далеке 1970, предузеће за израду модне обуће „Слога” пратећи пулс тржишта и у складу са захтевима потрошача и модним новитетима, произвело је ципеле и сандале од гужвањца (гужваног лака).

Дневно су производили 400 пари ципела, а овај новитет био је прави бум на тржишту. Продавале су се у 110 продавница у свим републикама тадашње СФРЈ. Добри пословни резултати повећали су лична примања запослених за 22 одсто.

Зграда бивше „Слоге”

У последњој деценији рада фабрика је више десетина хиљада пари ципела извезла у СР Немачку, Шведску и Совјетски Савез. Партнерство са Италијанима склопљено 1990. није спречило стечај који је уследио годину дана касније. Убрзо је 350 радника остало без посла.

Зграда некадашње „Слоге” налази се у улици Краља Петра Првог. Објекте бивше фабрике општина је 2015. путем јавног надметања продала привреднику Саши Манчићу који је ту отворио млекару.

Ј. Ц.

mali-fudbal

Победом Житопромета Кикинда, од 3:1 у финалу над Рибњаком Иђош, синоћ је окончан иђошки тунир у малом фудбалу. Пре тога, у утакмици за треће место Друштво за осигурање Кикинда савладало је Лименка, такође, 3:1. За нјабољег играча проглашен је Небојша Ђукић из екипе победника, а Милан Аћимов, из Рибњака, најбољи је голман.
– Овај турнир традиционално се одржава у нашем селу око 60 година. Ове године, под покровитељством Града Кикинде и наше Месне заједнице, имали смо 12 екипа и посету од око 250 мештана и гостију по вечери, а финале је пратило преко 400 гледалаца – каже организаторка Смиљана Јовановић, иначе председница ЖРК Партизан Иђош.
Награде најбољима уручио је Дејан Пудар, заменик градоначелника Кикинде.
Д. П.

vojska-(1)

На добровољно служење војног рока са оружјем и Војно стручно оспособљавање за резервне официре могу се пријавити сви држављани Републике Србије, мушког и женског пола, са навршених 19, а најкасније до 30 године живота. Разлика је само у томе што се на  Војно стручно оспособљавање за резервне официре могу пријавити само лица која имају завршен факултет, тј. имају високу стручну спрему.

Пријављивање кандидата врши се у Центру министарства одбране Кикинда, као и електронским путем преко портала еУправа и ЈП „Пошта Србије“. Доласком у канцеларије МО, војни службеници ће дати потребна упутства  и преглед потребних докумената која је потребно приложити уз пријаву. Након што се изврши пријем докумената, кандидати се упућују на лекарске прегледе у Војну болницу Нови Сад. Тренутно је у току пријављивање кандидата за добровољно служење војног рока са оружјем у септембарском упутном року. Из Министарства одбране позвали су све заинтересоване кандидате да се што пре пријаве, како би успели да реализују све планиране активности везане за упућивање на добровољно служење војног рока са оружјем.

Док се налазе на одслужењу војног рока, сваки кандидат поред плаћених трошкова превоза за одлазак и повратак са добровољног служења војног рока са оружјем, месечно добија накнаду у износу од 38.000,00 динара, а кандидат на Војностручном оспособљавању за резервне официре 42.000,00 динара, има здравствено осигурање и плаћено одсуство у трајању од 10 дана.

Током служења војног рока, сви кандидати могу да конкуришу и одмах по одслужењу војног рока, заснују радни однос у Војсци Србије у својству професионалног војника.

Decija-letnja-pijaca-5

Дечија летња пијаца одбројава последње дане ове сезоне. Иако замишљена да се одвија само суботом у преподневним сатима, а тако је од 2008. године, када је ова идеја Културног центра почела да се реализује, на захтев продаваца и купаца већ годинама се повремено одржава и целе седмице у поподневним сатима.

Тако је и ове недеље – у предвечерје, већ пре 17 сати, најмлађи стижу са робом и заузимају своје „тезге“ у дворишту Културног центра, а о популарности говори и податак да увек има, у просеку, 60 до 70 продаваца. Долазе и из других места, а многи који код својих бака и дека проводе распуст, такође редовно заузимају тезге. Купце, свих узраста, нико није успео да изброји, а цене су симболичне.

Близнакиње Селена и Јелена Кличић имају 11 година и нису само продавци, већ и произвођачи. Саме и на лицу места, по жељи купаца, израђују наруквице од гумица и перлица.

– Волимо да правимо накит и да продајемо – кажу у глас. – Ту су и наше ствари које више не користимо. Осим наруквица, имамо књиге, торбице, играчке, и супер нам иде. Купци нам највише траже сликовнице, наруквице и огрлице. Цене су од 20 до 500 динара и успемо лепо да зарадимо. Долазимо на сваку пијацу.

Деветогодишња Мирка Иветић има, такође, широк асортиман за продају.

– Долазим од прошле године. Деца купују играчкице, а старији било шта. Цене су ми од 10 динара навише. Најскупље су торбе које коштају 200 динара – објашњава Мирка.

Миркина безрезервна подршка је мама Јелена.

– Сваког дана сам са њом, на свакој пијаци, за све што је потребно, да се донесе сладолед, вода – каже Јелена. – Деца продају оно што им не треба и онда купују код других, али им и остаје зарада за џепарац. Мислим да је ово одлична идеја да од малих ногу науче како треба да се боре за себе и за нешто што желе.

Купци на Дечијој летњој пијаци су свих узраста. Суботом пре подне, са велике пијаце често наврате да направе пазар малишанима, као што и они сами то чине једни другима. У Културном центру кажу да се деца сјајно друже и уживају и да ће пијаца свима недостајати. Прошле суботе, када је почела киша и није било купаца, сами су се растрчали и једни од других куповали. Нико није остао без пазара, нове играчке или књиге.

Како сазнајемо, куриозитет Дечије летње пијаце која траје већ 17 година је да малишани који су првих година долазили као продавци, сада доводе своју децу као логистичка подршка у продаји или да би заједно проналазили лепе и јефтине ствари на шареним и препуним тезгама у дворишту Културног центра.

Дечија пијаца у вечерњем термину, од 17 до 19.30 сати биће организована до петка, 23. августа, а последња, овог лета, одржаће се у суботу пре подне, од 9 до 11.30. Ипак, и даље ће се одвајати прочитане сликовнице, плишане играчке, одећа из које се израсло или мамин накит који више не носи и жељно ће се чекати летњи распуст и нове прилике за дружење на најлепшој пијаци у граду.

С. В. О.

struja (4)

Део потрошача у Кикинди и у Иђошу, имаће сутра (среда, 21. август), прекид у снабдевању струјом због радова, најављено је из Електродистрибуције.

Од 8 до 10 сати струје неће бити у улици Вука Караџића, у делу од Његошеве до Јована Јовановића Змаја у Кикинди.

Од 9 до 11 сати без струје ће бити потрошачи у улици Николе Француског, од Косте Кљајића до Миливоја Оморца у Иђошу.

Deciji-etno-kamp-pocetak-(5)

Камп је почео данас, са чак 130 уписаних учесника узраста од шест до 12 година који су с радошћу испунили просторије АДЗНМ „Гусле“, организатора Кампа, и двориште Курије.

Активности се одвијају у четири радионице. Играчку, у којој се уче традиционалне игре и плес воде уметнички руководилац Игор Попов уз асистенцију Маријане Калопер; певачку воде уметнички руководилац Магдалена Попов са Тамаром Звекић, које децу уче традиционалном, а хорском певању – васпитачица Бранислава Гецић и наставница солфеђа Олга Мандић. У ликовној радионици са учесницима ради Драгослав Танацков, педагог игре у „Гуслама“ и ментор Кампа.

– Ове године тема је линија. Деци откривамо колико је линија значајна у народној традицији: затворена је коло, отворена је полукруг, права линија су дијагонале у кореографијама, у динарским крајевима кретање у облику змије је, такође, крива линија, а линије су заступљене и на народним ношњама – наводи Танацков. – Управо смо радили фротаж, то је осликавање чипки, прошле године смо радили коледарске маске из Лесковца и делове ношње, а за најмлађи узраст је обезбеђена глина са којом ће израђивати накит за ношње.

Камп се, такође, одвија под слоганом „Није тешко бити фин“ и са децом се разговара о култури понашања у друштву, за столом, и колико је важно да се негују другарство, емпатија и тимски рад, додаје Танацков.

Деца су подељена по узрастима и сваког дана похађају другу радионицу, тако да ће, до краја Кампа, у петак, проћи кроз све активности.Лука Николин има осам година, и ускоро ће кренути у други разред ОШ „Жарко Зрењанин“.

– Више пута сам био на Кампу, али овај дан ми је најлепши од свих. Волим да певам у хору и пуно тога сам научио од целе њихове дружине. Прошле године смо чак обишли и музеј. Учили смо и да треба да будемо фини према другима. Увек ћу долазити овде – каже Лука.Осмогодишња Зоја Родић из исте школе трећи пут је на Кампу.

– Имамо овде веома добре учитеље и јако ми је лепо, немам замерки – тврди Зоја. – Највише волим да певам. Данас смо учили песму „Родно је небо звездама“. Упознала сам пуно другара овде.Камп траје пет дана, до 23. августа, и деца која се нису још прикључила, добродошла су и без пријављивања, кажу у „Гуслама“. Огроман одзив малишана потврђује да је ова активност “Гусала” која подразумева и учење и васпитвање и игру, деци занимљива, корисна и веома важна.

С. В. О.

 

policija-saobracaj

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде. Један учесник у саобраћају задобио је тешке, а један лакше телесне повреде. У незгодама је настала материјална штета у износу од 340.000 динара.

Саобраћајне незгода догодиле су се због радње возилом и алкохола. Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 24 учесника у саобраћају и издата су 162 прекршајна налога.

Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 11 возача, од којих је четворо задржано до 12 сати јер су имали више од 1,2 промила алкохола у организму, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Откривена су и 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 107 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила, и 58 осталих прекршаја.

preobrazenje-gospodnje

Преображење је један је од великих Христових празника, када, према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, што најављује скору јесен. У календару је обележено црвеним словом.

По хришћанском учењу, Преображење је тренутак када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засјао као сунчева светлост. Уз њега су били пророци Мојсије и Илија и тако се божанска природа сина Божјег учинила видљивом.

Преображење се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.

У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се певају песме посвећене овом јеванђелском догађају. На крају Свете литургије освештава се  грожђе које се данас једе први пут.

Увек пада у време Госпојинског поста, па је и празнична трпеза увек посна, обогаћена рибом и вином.

Преображењем се завршава летњи годишњи циклус обичаја и започиње јесењи. На овај дан се преображава, односно битно мења природа. Каже се да се преображава и камен у води и лист у гори. Реке и језера постају хладније, па се завршава и сезона купања, што се некада веома поштовало.

Према распрострањеном веровању, на Преображење не ваља касно устати, ни преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће целе године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.

Уколико жене и девојке устану пре сунца и “помало пораде од сваког женског посла”, верује се да ће се преобразити у вредне домаћице.

Rana-oklevanja

Омладина ЈАЗАС Нови Сад организује вечерас (19. август), од 20 сати, у Културном центру у Кикинди, пројекцију филма “Рана оклевања” за, како се наводи, младе и оне који се тако осећају.

Филм прати причу адвокатице Џанан која брине о болесној мајци. На дан изрицања пресуде оптуженику за убиство којег брани, Џанан мора да направи морални избор који ће утицати на животе њене мајке, судије и брањеника.

Остварење је турско-француско-румунско-шпанске продукције и премијерно је приказано прошле године. Филм траје 84 минута.

Након филма, млади ће, уз подршку ЈАЗАС-а, модерирати разговор са публиком и биће организовано дружење.

Ово је само једна од активности коју Омладина ЈАЗАС Нови сад организује у оквиру мобилног омладинског клуба за родну равноправност у Кикинди, а у наредним месецима биће их још, укључујући радионице. Циљ је да се млади оснаже и буду укључени у креирање различитих садржаја који би одговарали њиховим потребама, да се повежу са институцијама и људима у заједници, да разговарају о темама које су им важне и да стичу нове вештине, а све то кроз забаву и дружење. За активности могу да се пријаве уживо, на филмској вечери, или да пошаљу поруку на Инстаграм: @jazas_novisad. Све радионице су бесплатне, наводи се у најави догађаја.

Филмско вече реализује се у сарадњи са филмским фестивалом Слободна Зона. Улазак се не наплаћује.