Godišnjica oslobođenja u Velikom ratu obeležena je danas uz podsećanje da je to, ujedno, bilo i ostvarenje vekovnih težnji o ujedinjenju Srba na ovim prostorima.
– Tog dana, 20. novembra 1918. godine Srpska vojska je, prvi put u istoriji, ušla u grad, na oduševljenje Srba koji su ovde živeli jer je to značilo slobodu koja je i konačno ustanovljena kada se Kikinda prisajedinila Srbiji. Vekovni san ostvaren je mučeničkom borbom naših junaka koji su pokazali veliko umeće, hrabru vojnu doktrinu, prkos, inat, stradanje, a sa druge strane veliki patriotizam, i položili ogromnu žrtvu za svoje porodice i svoju zemlju, da bismo mi danas živeli slobodno. To je tekovina koju treba da čuvamo, što je i politika predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije – samostalna, nezavisna, neutralna Srbija koja čuva svoje interese i želi mir jer mi smo najviše osetili sva stradanja tokom 20. veka – istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan na komemorativnom skupu u holu Gradske kuće.
Gradonačelnik Bogdan i predsednik Skupštine grada, Dušan Popeskov, položili su, zatim, venac na spomen-ploču pukovniku Dragutinu Ristiću, komandantu pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihailo“ koji je ušao u Kikindu na ovaj dan i, sa balkona Gradske kuće, poručio narodu da je stigla sloboda.
Skupu su prisustvovali i Dragiša Mihajlović, načelnik Gradske uprave, Željko Radu, član Gradskog veća i predstavnici Vojske Srbije i boračkih organizacija.
– Ponosni smo na naše pretke koji su se borili za našu slobodu, na Gvozdeni puk koji je dao žrtvu prilikom oslobađanja Kikinde i na pukovnika Ristića. Ponosni smo na srpski narod koji nikada nije vodio osvajačke, nego samo oslobodilačke ratove – naveo je Popeskov.
U nastavku obeležavanja ovog značajnog istorijskog datuma, tradicionalno su položeni venci i na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju koja je podignuta za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata, među kojima su bila 64 Srbina, 62 ruska vojnika i 21 Rumun; lekari, prosvetni radnici, generali, naučnici koji su za vreme rata pronašli utočište u Kikindi.
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u grad je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije pukovnik Ristić je preuzeo vlast u Kikindi. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici.
Tokom prvog svetskog rata Srbija je, prema procenama, izgubila između 1,1 i 1,3 miliona stanovnika, oko 60 odsto muške populacije.
S. V. O.
– Zamenjena je stolarija u prizemlju i na prvom spratu, u delu koji pripada našoj školi – kaže direktorka dr Angela Mesaroš Živkov. – Uz to su urađeni i podovi, hoblovani su parketi, zamenjeni laminati, okrečeno je i zamenjeno je osvetljenje u svim prostorijama Škole. Svi radovi završeni su u toku letnjeg raspusta.
Zahvaljujući preduzimljivosti uprave Škole, studenti su novu školsku godinu započeli u svetlom i potpuno obnovljenom prostoru. U radove je uloženo 10 miliona dinara.
U Visokoj školi već imaju plan za narednu godinu. Po rečima direktorke, u pripremi je dokumentacija za konkurisanje kod istog ministarstva, kako bi se rekonstruisalo kompletno dvorište. Ovo će biti urađeno u saradnji sa dvema školama sa kojima ga zajedno koriste – Srednjom stručnom školom „Miloš Crnjanski“ i Tehničkom školom „Mihajlo Pupin“.
Vladimir Pištalo, pisac, profesor, kolumnista, pravnik po struci, objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Kikindskoj publici predstavio je svoje najnovije delo, knjigu „Pesma o tri sveta“.
– Ovo je ženski roman, pisan je u prvom licu jednine, priča je jedna žena. I to je, takođe jedna Hajdegerova ideja, da je čovek bačen u svet. Kao likovi Gustava Klinta koji, svi, kao da su morske trave nošene vodom jer čovek nije bogzna kakav subjekt u životu, nego mu se stvari dešavaju. I to se sigurno dešava mojoj junakinji u jednom svetu koji je tek počeo da se povezuje u 17. i 18. veku. I u tom, takvom svetu, jedna žena jako mnogo putuje, naime, ona je kao Odisej, nema ulogu žene, što bi bila Penelopa koja sedi kod kuće i čeka. Odlazi svuda i priča zanimljivu priču u svetu u kojem živi. To je svet učitelja i gospodara, znači neko gospodari tobom i uči te kako bi trebalo da živiš, a mislim da je, u izvesnom smislu, to i sada tačno. Takođe, to je vreme u kojem počinje masovna proizvodnja šećera na kojoj su zasnovana mnoga velika bogatstva, naročito u Engleskoj; bila su bazirana na Karipskim ostrvima i na robovskoj radnoj snazi. Iako nema lepog načina da se bude rob, ono što se tada dešavalo, čak i u poređenju sa grčkim i rimskim robovima, bilo je katastrofalno. Kupovani su ljudi iz Afrike, a ideja je bila da roba ubije rad. Njegov životni vek je bio pet ili šest godina, onda bi umro, a bili su dovoljno jeftini da može da se kupi nov. I to je ilustracija borbe svega sa svima kojoj prisustvuje Ozana Bolica, moja glavna junakinja – ispričao je Pištalo.
Antikolonijalni roman, priča o ženi, čoveku izbačenom u život, u postojanje, u romanu „Pesma o tri sveta“ daje, odnosno vraća glas ženi, istakao je pisac. Knjiga je prošle godine dobila priznanja „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“.
Vladimir Pištalo je, u poslednjoj deceniji prošlog veka bio angažovan kao predavač američke, ruske i svetske istorije na dva univerziteta u Sjedinjenim američkim državama. Njegova najpoznatija dela su: „Sunce među maskama: pisma Andriću“, „Milenijum u Beogradu“ i „Venecija“, i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.
Dobitnik je mnogobrojnih priznanja, a nezabeležen uspeh postigao je njegov roman „Tesla, portret među maskama“ koji se sastoji iz tri dela. Posle NIN-ove nagrade i Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ušao je u čitanke za osnovnu školu i gimnaziju, objavljen je u čitavom regionu, a u SAD je doživeo tri izdanja, kao 11. prevod ovog dela na neki od stranih jezika.
