Годишњица ослобођења у Великом рату обележена је данас уз подсећање да је то, уједно, било и остварење вековних тежњи о уједињењу Срба на овим просторима.
– Тог дана, 20. новембра 1918. године Српска војска је, први пут у историји, ушла у град, на одушевљење Срба који су овде живели јер је то значило слободу која је и коначно установљена када се Кикинда присајединила Србији. Вековни сан остварен је мученичком борбом наших јунака који су показали велико умеће, храбру војну доктрину, пркос, инат, страдање, а са друге стране велики патриотизам, и положили огромну жртву за своје породице и своју земљу, да бисмо ми данас живели слободно. То је тековина коју треба да чувамо, што је и политика председника Александра Вучића и Владе Србије – самостална, независна, неутрална Србија која чува своје интересе и жели мир јер ми смо највише осетили сва страдања током 20. века – истакао је градоначелник Младен Богдан на комеморативном скупу у холу Градске куће.
Градоначелник Богдан и председник Скупштине града, Душан Попесков, положили су, затим, венац на спомен-плочу пуковнику Драгутину Ристићу, команданту пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михаило“ који је ушао у Кикинду на овај дан и, са балкона Градске куће, поручио народу да је стигла слобода.
Скупу су присуствовали и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе, Жељко Раду, члан Градског већа и представници Војске Србије и борачких организација.
– Поносни смо на наше претке који су се борили за нашу слободу, на Гвоздени пук који је дао жртву приликом ослобађања Кикинде и на пуковника Ристића. Поносни смо на српски народ који никада није водио освајачке, него само ослободилачке ратове – навео је Попесков.
У наставку обележавања овог значајног историјског датума, традиционално су положени венци и на спомен-костурницу на Железничком гробљу која је подигнута за 184 преминула током Првог светског рата, међу којима су била 64 Србина, 62 руска војника и 21 Румун; лекари, просветни радници, генерали, научници који су за време рата пронашли уточиште у Кикинди.
Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у град је ушла 18. новембра, а два дана касније пуковник Ристић је преузео власт у Кикинди. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици.
Током првог светског рата Србија је, према проценама, изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника, око 60 одсто мушке популације.
С. В. О.
– Замењена је столарија у приземљу и на првом спрату, у делу који припада нашој школи – каже директорка др Ангела Месарош Живков. – Уз то су урађени и подови, хобловани су паркети, замењени ламинати, окречено је и замењено је осветљење у свим просторијама Школе. Сви радови завршени су у току летњег распуста.
Захваљујући предузимљивости управе Школе, студенти су нову школску годину започели у светлом и потпуно обновљеном простору. У радове je уложено 10 милиона динара.
У Високој школи већ имају план за наредну годину. По речима директорке, у припреми је документација за конкурисање код истог министарства, како би се реконструисало комплетно двориште. Ово ће бити урађено у сарадњи са двема школама са којима га заједно користе – Средњом стручном школом „Милош Црњански“ и Техничком школом „Михајло Пупин“.
Владимир Пиштало, писац, професор, колумниста, правник по струци, објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Кикиндској публици представио је своје најновије дело, књигу „Песма о три света“.
– Ово је женски роман, писан је у првом лицу једнине, прича је једна жена. И то је, такође једна Хајдегерова идеја, да је човек бачен у свет. Као ликови Густава Клинта који, сви, као да су морске траве ношене водом јер човек није богзна какав субјект у животу, него му се ствари дешавају. И то се сигурно дешава мојој јунакињи у једном свету који је тек почео да се повезује у 17. и 18. веку. И у том, таквом свету, једна жена јако много путује, наиме, она је као Одисеј, нема улогу жене, што би била Пенелопа која седи код куће и чека. Одлази свуда и прича занимљиву причу у свету у којем живи. То је свет учитеља и господара, значи неко господари тобом и учи те како би требало да живиш, а мислим да је, у извесном смислу, то и сада тачно. Такође, то је време у којем почиње масовна производња шећера на којој су заснована многа велика богатства, нарочито у Енглеској; била су базирана на Карипским острвима и на робовској радној снази. Иако нема лепог начина да се буде роб, оно што се тада дешавало, чак и у поређењу са грчким и римским робовима, било је катастрофално. Куповани су људи из Африке, а идеја је била да роба убије рад. Његов животни век је био пет или шест година, онда би умро, а били су довољно јефтини да може да се купи нов. И то је илустрација борбе свега са свима којој присуствује Озана Болица, моја главна јунакиња – испричао је Пиштало.
Антиколонијални роман, прича о жени, човеку избаченом у живот, у постојање, у роману „Песма о три света“ даје, односно враћа глас жени, истакао је писац. Књига је прошле године добила признања „Бескрајни плави круг“ и „Др Шпиро Матијевић“.
Владимир Пиштало је, у последњој деценији прошлог века био ангажован као предавач америчке, руске и светске историје на два универзитета у Сједињеним америчким државама. Његова најпознатија дела су: „Сунце међу маскама: писма Андрићу“, „Миленијум у Београду“ и „Венеција“, и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.
Добитник је многобројних признања, а незабележен успех постигао је његов роман „Тесла, портрет међу маскама“ који се састоји из три дела. После НИН-ове награде и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је у читавом региону, а у САД је доживео три издања, као 11. превод овог дела на неки од страних језика.
