Трећа недеља маја у нашој земљи посвећена је оралној хигијени. Тако је и ове године и под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом“ обележава се 35. Недеља здравља уста и зуба. У дечијој стоматолошкој служби свакога дана скреће превентивним радом скреће се пажња нато колико је важна орална хигијена, каже др Маја Васић, стоматолог.
-Превентивни рад обухвата три сегмента. Први је рад у ординацији где имамо могућност да мотивишемо, обучимо и укажемо деци и њиховим родитељима о стању зуба, да им покажемо на који начин се правилно перу зуби, да им укажемо на смену млечних и сталних зуба. Ту смо за сва питања. У дечијој ординацији у Основној школи „Свети Сава“ однедавно имамо и знатно боље услове за рад. Поред нове стоматолошке столице имамо и интраоралну камеру путем које и пацијенту и родитељу прикажемо какво је стање њихових зуба и уста – навела је др Васић.
Други сегмент су редовни систематски прегледи и рад у вртићима и школама са којим постоји одлична сарадња.
-Трећи сегмент су предавања стоматолога у Школи за труднице. Са овом школом имамо дугогодишњу сарадњу и на нашим предавањима осврћемо се на орално здравље како труднице, тако и беба. Учимо будуће родитеље како да одржавају хигијену уста и зуба, када ничу први зуби, када је неопходна прва посета стоматологу и колико орално здравље труднице утиче на новорођенче – додаје наша саговорница.
Ова кампања се традиционално реализује од 1991. године, како би се указало на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне.
-Превентивним радом желимо да истакнемо да је увек боље спречити него лечити. Највећи успех, нас стоматолога, је да се здрав зуб не поквари. Када лечимо каријес, вадимо зубе то већ указује на обољење и наша жеља је да до тога ни не дође. Истраживање рађено у нашој земљи показује да 13,5 одсто деце између једне и три године има каријес на млечном зубу, а више од 50 процената малишана у вртићком узрасту има каријес или компликацију – закључила је др Маја Васић.
Болести уста и зуба могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање.
А.Ђ.
Нису још увек све лађе потонуле ни МРК Кикинди. Клуб с именом нашег града наставља трку у новом формату доигравања, тачније речено у преддоигравање ће. У једној утакмици, на неутралном терену предстојећег викенда, играће против Лознице, поражене из финала доигравања источно-западне групе Б лиге. Бољи из тог дуела потом ће у двомечу коначног доигравања одмерити снаге с првим изнад црте испадања у Суперлиги – београдским Обилићем, а ко у збиру та два сусрета буде био у плусу играће од наредне јесени у Суперлиги.
Будаи је стигао до лопте која је претходно упућена у празан простор и шутирао, голман Златановић некако је спречио погодак, али је одбитак Молнар изблиза убацио у мрежу за рано вођство. Недуго потом, у казненом простору домаћина Живановић је намерено ударио Чутовића и зарадио директан црвени картон па су Кикинђани с играчем више, након пола сата игре, дуплирали предност преко Ђорђевића који се претходно ослободио чувара и онда погодио сигурним ударцем из казненог проостора. После акције, стрелац је убрзо био и Васовић, када је лепо нациљао, а пред одмор и Пјошта се уписао међу стрелце, после још једне лоше интервенције млађаног Златановића, који је на одмору и замењен.
Нису стали Кикинђани ни у наставку, Станковић је наставио голгетерски низ свога тима, искоса је погодио, а до краја, у финишу сусрета, Гојковић је најпре постигао почасни погодак за госте пошто је уклизао на оштру убачену лопту, а онда Стојанов, на супротној страни, вратио плус пет за домаћина, након повратне лопте.
– Велику захвалност имамо граду на подршци великој, ми смо прошле године преузели организацију, јер Ранко Жеравица је био наш великан и самим тим што имамо велику подршку од његовог, а и мог пријатеља Божидара Маљковића, направили смо ту сарадњу. Веома сам задовољна, 18 екипа је ту, међународног крактера је, а како сам причала са децом, воле овај фестивал и радо му се враћају, како деца тако и тренери и сматрам да ћемо и наредних година на све вишем нивоу организовати. Требали смо да имамо и екипу са Косова, али нажалост нису могли да ускладе термине па се нису појавили.
Д. П.
Путовање бициклом открила је, како каже, релативно касно, али када се упустила, отворио јој се потпуно нови свет.
– Немам спонзоре. Живим од својих књига. Трибине држим да бих их представила, продала, уштедела нешто и наставила пут – рекла је. – У последњих 14 година више сам времена провела на путу него код куће.
Највиши врх преко којег је прешла бициклом је у непалским Хималајима, висинe 5.416 метара. Возила је хиљаду километара кроз пустињу Гоби у Монголији, 1200 километара кроз пустињу Атакама у Чилеу и око 800 километара кроз пустињу Такламакан у Кини.
Представио ју је Драган Грбић, њен пријатељ из Кикинде, подсетивши да је Снежана већ трећи пут у нашем граду и да је 2011. године кренула у „авантурицу“ која је прерасла у начин живота – више од 120.000 пређених километара.
Написала је осам књига са својих путовања. На овој трибини посетиоци су могли да их купе директно од ње, а сви остали могу их наручити преко њеног сајта.