Na Fakultetu društvenih nauka održana prva međunarodna konferencija uz učešće naučnika iz Italije, Crne Gore, Grčke, Bugarske i Srbije.

Na Fakultetu društvenih nauka (FDN) u Beogradu 27. juna 2025. godine održana je prva Međunarodna naučna konferencija The Balkans (the Western Balkans) and Europe (the European Union) Facing the Challenges of the World in the Transition Processu saradnji sa ibera Università Mediterranea (LUM “Giuseppe Degennaro”) iz Italije, Barija i Faculty for Information Technology (University Mediterranean) iz Crne Gore, Podgorice.

Konferencija je okupila istaknute profesore i istraživače iz Italije, Crne Gore, Grčke, Bugarske i Srbije, koji su, u duhu otvorenog i interdisciplinarnog dijaloga, razmenili uvide o savremenim globalnim izazovima i njihovom uticaju na region Zapadnog Balkana i širu evropsku zajednicu.

Cilj ove konferencije bio je da podstakne kritički dijalog i interdisciplinarnu razmenu znanja o savremenim izazovima koji oblikuju odnose između Zapadnog Balkana i Evropske unije. Poseban fokus stavljen je na geopolitičke promene, održivost, digitalizaciju i procese evropskih integracija, sa namerom da se razmotre perspektive i mehanizmi tranzicije u širem društvenom, političkom i tehnološkom kontekstu. Konferencija teži da doprinese dubljem razumevanju regionalnih dinamika kroz prizmu društvenih nauka i da ponudi preporuke zasnovane na naučnim istraživanjima, koje mogu biti od koristi kako akademskoj zajednici, tako i donosiocima odluka u zemljama regiona i EU. Istakla je prof. dr Dragana Trifunović, prodekan za nauku na Fakultetu društvenih nauka i predsednica Akademskog odbora konferencije.

Konferenciju je svečano otvorio dekan Fakulteta društvenih nauka, prof. dr Srđan Žikić, dok je program konferencije vodio i moderirao prof. dr Slobodan Pajović, savetnik za međunarodnu saradnju Fakulteta društvenih nauka.

Konferenciji je prisustvovao i doc. dr Boris Bursać, savetnik ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koji je u ime Ministarstva poručio da je:

„U vremenu brojnih društvenih izazova, uloga društvenih nauka od ključnog je značaja. Kroz analizu, kritičko mišljenje i inovativne pristupe, doprinosite razumevanju složenih pojava i pronalaženju rešenja.“

Dodao je da je skup odlična prilika za razmenu ideja, uspostavljanje novih saradnji i produbljivanje znanja u oblasti društvenih nauka.

Poseban doprinos konferenciji dala je prof. dr Kandida Busoli sa LUM Giuseppe Degennaro univerziteta u Bariju sa Departmana za menadžment, finansije i tehnologiju, koja je održala uvodno predavanje. U svom izlaganju istakla je značaj digitalne finansijske pismenosti i sposobnosti interpretacije finansijskih podataka kao ključnih alata u prevenciji investicionih prevara.

Kroz niz stručnih izlaganja i dinamičnih diskusija, obrađene su ključne geopolitičke i geoekonomske teme, uključujući odnose između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i različite politike pojedinačnih članica EU prema regionu. Konferencija je u potpunosti ispunila očekivanja organizatora, potvrdivši da se i u izazovnim vremenima može postići visok nivo stručne prezentacije i naučne diskusije, u kreativnom i fleksibilnom akademskom okruženju.

Zaključci konferencije ukazuju na potrebu za intenzivnijim povezivanjem naučnih zajednica zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, posebno u svetlu zajedničkih izazova tranzicije, održivosti, digitalizacije i društvenih promena. Učesnici su se saglasili da je interdisciplinarni pristup, zasnovan na naučnoj saradnji i otvorenom dijalogu, ključ za razumevanje složenih globalnih procesa i oblikovanje uspešnih politika u budućnosti.

Organizatori su ocenili da je konferencija ostvarila visok akademski i međunarodni domet, uz snažnu poruku o važnosti društvenih nauka u savremenom svetu. Kao preporuku, istakli su značaj nastavka zajedničkog rada na konkretnim istraživačkim projektima, razmeni znanja i mobilnosti istraživača.

U skladu sa postignutim rezultatima i interesovanjem učesnika, najavljeno je da će Međunarodna naučna konferencija postati godišnja tradicija, sa ciljem daljeg osnaživanja naučne i institucionalne saradnje u regionu i šire.

Ozvor: Srbija Danas

Analiza preliminarnih rezultata završnog ispita Ministarstva prosvete pokazala je da prosečan broj bodova na testu koji su osmaci širom Srbije imali početkom nedelje iz maternjeg jezika (srpski jezik i jezici nacionalnih manjina) ove godine iznosi 11,54, a prosečno postignuće na testu iz srpskog jezika je 11,61 poena, dok je iz matematike prosek bodova ove godine 11,63.

Učenici su i ove godine imali mogućnost da biraju i polažu jedan od pet predmeta istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.

  U skladu sa tim, geografiju je izabralo 46,5 odsto osmaka, biologiju 31,5 odsto, istoriju 8,8 odsto, fiziku 6,9 odsto i hemiju 6,3 odsto.

  Na testu iz geografije, kako se navodi u saopštenju, prosek bodova iznosi 13,01, na testu iz biologije 13,89, na testu iz istorije prosek bodova je 14,02, na testu iz fizike prosek bodova je 15,77, dok je iz hemije prosek bodova 15,87.

Tanjug

Univerzitet u Beogradu objavio je da će se prvi upisni rok za akademsku 2025/26. godinu organizovati od 22. jula do 8. avgusta.

Kako je objavljeno na Instagram nalogu “univerzitetubeogradu”, prijem dokumenata kandidata otpočeće 21. jula, a realizacija prijemnih ispita u skladu sa politikom upisa fakulteta, u terminu od 24. do 28. jula.

Nakon toga, prema važećim procedurama, kako dodaju, sprovešće se upis nove generacije studenata do 8. avgusta.

Tanjug

Predsednik Aleksandar Vučić posetio je, uoči Vidovdana, Crkvu svetog prvomučenika Stefana u Kruševcu i istakao da Srbija nikada nije prihvatala ultimatume i da država to neće uraditi ni sutra i poručio blokaderima da ne moraju da čekaju do 21 sat.

“Bila je Srbija mnogo puta pred ultimatumima. Uvek pred ultimatumima stranih velikih sila. I ovoga puta su nam strane sile, preko nekih drugih domaćih poslušnika, uputili ultimatum. Ultimatum smo imali 1914. austrijski, 1915. bugarski. Hitler je knezu Pavlu uputio ultimatum pred Drugi svetski rat, pred napad na Srbiju. Iako je bilo potpisano, narod se pobunio. Imali smo ultimatum u Rambujeu. Ovo nam dođe kao peti ultimatum. Spolja stigao, spolja plaćen”, rekao je Vučić za Pink.

Poručio je da je odgovor srpske države uvek bio isti – nije Srbija šaka zobi da je pozobate.

“I srpskoj državi se ne upućuju ultimatumi. To je trebalo i da znaju oni koji su pisali i poslednji ultimatum. Gde je pisano i u kojoj zemlji, ne znam. I ko će ga sprovesti, ne znam i ne interesuje me. Ultimatum nije prihvaćen. Ne morate da čekate sutra do 21 sat”, istakao je Vučić.

Nalgasio je da srpska država nikada ne prihvata ultimatume.

“Bili smo spremni da razgovaramo sa svakim. Trpeljivi i strpljivi. Čuvali mir kada su kršili zakon. Čuvali njih kada su se na kriminalan način ponašali. Vodili računa da im sačuvamo i obraz kada ga već sami nisu sačuvali, u mnogo situacija. Brinuli o mladosti, gledali u budućnost. A onda je neko pomislio da su to znaci slabosti. Da su to znaci onih koji se plaše. Ne plašimo se ničega. Ja još jedanput očinski pozivam sve mlade ljude, sve ljude u Srbiji da čuvaju svoju zemlju”, poručio je Vučić.

Pozvao je sve da se ne ponose time koliko će štetu Srbiji da nanesu blokadama, uništavanjem i rušenjem već da se hvale time koliko će da izgrade Srbiju.

Vučić je dodao da je na kraju dobro što je došao Vidovdan, kada se sve vidi – i ko su nasilnici, a ko je uvek bio za mir.

“Na Vidovdan će se videti i da li se neko uplašio ili nije. Na Vidovdan će se videti i snaga srpske države. A snaga srpske države je da uvek sačuva mir i stabilnost uprkos brojnim pokušajima. I sa zapada i sa istoka, od svih onih koji bi da budemo njihove sluge i da služimo tuđim interesima. I sutra na Vidovdan i na svaki drugi Vidovdan u budućnosti svima će biti jasno da je Srbija slobodna, slobodarska i nezavisna zemlja. I to je sve što imam da kažem”, naglasio je Vučić.

Poručio je da narod ne treba da se plaši već da treba da se plaše samo oni koji misle da nasiljem nešto mogu da urade.

Vučić je ponovio da nasiljem Srbiju niko slomiti neće.

Predsednik Vučić je rekao da je došao u ckrvu u Kruševcu, gde se srpska vojska pričestila pred boj na Kosovu i da je želeo prvo da oda počast srpskim kosovskim junacima.

“Ali isto tako da se zahvalim srpskom narodu na Kosovu i Metohiji koji trpi neviđeni teror i koji uz neverovatne napore, muke, ostaje, opstaje i čuva srpsko ime i prezime na Kosovu i Metohiji”, naveo je Vučić.

Tanjug