На Факултету друштвених наука одржана прва међународна конференција уз учешће научника из Италије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Србије.

На Факултету друштвених наука (ФДН) у Београду 27. јуна 2025. године одржана је прва Међународна научна конференција The Balkans (the Western Balkans) and Europe (the European Union) Facing the Challenges of the World in the Transition Processу сарадњи са ibera Università Mediterranea (LUM “Giuseppe Degennaro”) из Италије, Барија и Faculty for Information Technology (University Mediterranean) из Црне Горе, Подгорице.

Конференција је окупила истакнуте професоре и истраживаче из Италије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Србије, који су, у духу отвореног и интердисциплинарног дијалога, разменили увиде о савременим глобалним изазовима и њиховом утицају на регион Западног Балкана и ширу европску заједницу.

Циљ ове конференције био је да подстакне критички дијалог и интердисциплинарну размену знања о савременим изазовима који обликују односе између Западног Балкана и Европске уније. Посебан фокус стављен је на геополитичке промене, одрживост, дигитализацију и процесе европских интеграција, са намером да се размотре перспективе и механизми транзиције у ширем друштвеном, политичком и технолошком контексту. Конференција тежи да допринесе дубљем разумевању регионалних динамика кроз призму друштвених наука и да понуди препоруке засноване на научним истраживањима, које могу бити од користи како академској заједници, тако и доносиоцима одлука у земљама региона и ЕУ. Истакла је проф. др Драгана Трифуновић, продекан за науку на Факултету друштвених наука и председница Академског одбора конференције.

Конференцију је свечано отворио декан Факултета друштвених наука, проф. др Срђан Жикић, док је програм конференције водио и модерирао проф. др Слободан Пајовић, саветник за међународну сарадњу Факултета друштвених наука.

Конференцији је присуствовао и доц. др Борис Бурсаћ, саветник министра за међународну сарадњу у Министарству науке, технолошког развоја и иновација, који је у име Министарства поручио да је:

„У времену бројних друштвених изазова, улога друштвених наука од кључног је значаја. Кроз анализу, критичко мишљење и иновативне приступе, доприносите разумевању сложених појава и проналажењу решења.“

Додао је да је скуп одлична прилика за размену идеја, успостављање нових сарадњи и продубљивање знања у области друштвених наука.

Посебан допринос конференцији дала је проф. др Кандида Бусоли са LUM Giuseppe Degennaro универзитета у Барију са Департмана за менаџмент, финансије и технологију, која је одржала уводно предавање. У свом излагању истакла је значај дигиталне финансијске писмености и способности интерпретације финансијских података као кључних алата у превенцији инвестиционих превара.

Кроз низ стручних излагања и динамичних дискусија, обрађене су кључне геополитичке и геоекономске теме, укључујући односе између земаља Западног Балкана и Европске уније, као и различите политике појединачних чланица ЕУ према региону. Конференција је у потпуности испунила очекивања организатора, потврдивши да се и у изазовним временима може постићи висок ниво стручне презентације и научне дискусије, у креативном и флексибилном академском окружењу.

Закључци конференције указују на потребу за интензивнијим повезивањем научних заједница земаља Западног Балкана и Европске уније, посебно у светлу заједничких изазова транзиције, одрживости, дигитализације и друштвених промена. Учесници су се сагласили да је интердисциплинарни приступ, заснован на научној сарадњи и отвореном дијалогу, кључ за разумевање сложених глобалних процеса и обликовање успешних политика у будућности.

Организатори су оценили да је конференција остварила висок академски и међународни домет, уз снажну поруку о важности друштвених наука у савременом свету. Као препоруку, истакли су значај наставка заједничког рада на конкретним истраживачким пројектима, размени знања и мобилности истраживача.

У складу са постигнутим резултатима и интересовањем учесника, најављено је да ће Међународна научна конференција постати годишња традиција, са циљем даљег оснаживања научне и институционалне сарадње у региону и шире.

Озвор: Србија Данас

Анализа прелиминарних резултата завршног испита Министарства просвете показала је да просечан број бодова на тесту који су осмаци широм Србије имали почетком недеље из матерњег језика (српски језик и језици националних мањина) ове године износи 11,54, а просечно постигнуће на тесту из српског језика је 11,61 поена, док је из математике просек бодова ове године 11,63.

Ученици су и ове године имали могућност да бирају и полажу један од пет предмета историју, географију, физику, хемију или биологију.

  У складу са тим, географију је изабрало 46,5 одсто осмака, биологију 31,5 одсто, историју 8,8 одсто, физику 6,9 одсто и хемију 6,3 одсто.

  На тесту из географије, како се наводи у саопштењу, просек бодова износи 13,01, на тесту из биологије 13,89, на тесту из историје просек бодова је 14,02, на тесту из физике просек бодова је 15,77, док је из хемије просек бодова 15,87.

Taнјуг

Универзитет у Београду објавио је да ће се први уписни рок за академску 2025/26. годину организовати од 22. јула до 8. августа.

Како је објављено на Инстаграм налогу “univerzitetubeogradu”, пријем докумената кандидата отпочеће 21. јула, а реализација пријемних испита у складу са политиком уписа факултета, у термину од 24. до 28. јула.

Након тога, према важећим процедурама, како додају, спровешће се упис нове генерације студената до 8. августа.

Taнјуг

Председник Александар Вучић посетио је, уочи Видовдана, Цркву светог првомученика Стефана у Крушевцу и истакао да Србија никада није прихватала ултиматуме и да држава то неће урадити ни сутра и поручио блокадерима да не морају да чекају до 21 сат.

“Била је Србија много пута пред ултиматумима. Увек пред ултиматумима страних великих сила. И овога пута су нам стране силе, преко неких других домаћих послушника, упутили ултиматум. Ултиматум смо имали 1914. аустријски, 1915. бугарски. Хитлер је кнезу Павлу упутио ултиматум пред Други светски рат, пред напад на Србију. Иако је било потписано, народ се побунио. Имали смо ултиматум у Рамбујеу. Ово нам дође као пети ултиматум. Споља стигао, споља плаћен”, рекао је Вучић за Пинк.

Поручио је да је одговор српске државе увек био исти – није Србија шака зоби да је позобате.

“И српској држави се не упућују ултиматуми. То је требало и да знају они који су писали и последњи ултиматум. Где је писано и у којој земљи, не знам. И ко ће га спровести, не знам и не интересује ме. Ултиматум није прихваћен. Не морате да чекате сутра до 21 сат”, истакао је Вучић.

Налгасио је да српска држава никада не прихвата ултиматуме.

“Били смо спремни да разговарамо са сваким. Трпељиви и стрпљиви. Чували мир када су кршили закон. Чували њих када су се на криминалан начин понашали. Водили рачуна да им сачувамо и образ када га већ сами нису сачували, у много ситуација. Бринули о младости, гледали у будућност. А онда је неко помислио да су то знаци слабости. Да су то знаци оних који се плаше. Не плашимо се ничега. Ја још једанпут очински позивам све младе људе, све људе у Србији да чувају своју земљу”, поручио је Вучић.

Позвао је све да се не поносе тиме колико ће штету Србији да нанесу блокадама, уништавањем и рушењем већ да се хвале тиме колико ће да изграде Србију.

Вучић је додао да је на крају добро што је дошао Видовдан, када се све види – и ко су насилници, а ко је увек био за мир.

“На Видовдан ће се видети и да ли се неко уплашио или није. На Видовдан ће се видети и снага српске државе. А снага српске државе је да увек сачува мир и стабилност упркос бројним покушајима. И са запада и са истока, од свих оних који би да будемо њихове слуге и да служимо туђим интересима. И сутра на Видовдан и на сваки други Видовдан у будућности свима ће бити јасно да је Србија слободна, слободарска и независна земља. И то је све што имам да кажем”, нагласио је Вучић.

Поручио је да народ не треба да се плаши већ да треба да се плаше само они који мисле да насиљем нешто могу да ураде.

Вучић је поновио да насиљем Србију нико сломити неће.

Председник Вучић је рекао да је дошао у цкрву у Крушевцу, где се српска војска причестила пред бој на Косову и да је желео прво да ода почаст српским косовским јунацима.

“Али исто тако да се захвалим српском народу на Косову и Метохији који трпи невиђени терор и који уз невероватне напоре, муке, остаје, опстаје и чува српско име и презиме на Косову и Метохији”, навео је Вучић.

Taнјуг