najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Zbog radova na električnoj mreži sutra, 27. maja, od 8 do 12.15 sati, bez struje će biti ulice u Kikindi: Generala Drapšina od Ivana Milutinovića do Oslobođenja, Svetozara Miletića od Oslobođenja prema Ivana Milutinovića, Oslobođenja od Generala Drapšina do Svetozara Miletića i zgrada Carine, kompletno naselje Železnički Novi Red, Nakovački drum i zgrada na uglu Oslobođelja i Kralja Petra Prvog.
Tokom sedmodnevne centralne akcije pojačane kontrole učesnika u saobraćaju, otkriveno je više od 2.300 prekršaja pešaka i blizu 800 prekršaja vozača motocikla i mopeda, blizu 800 prekršaja vozača bicikla i blizu 180 prekršaja vozača lakog električnog vozila, takozvanog trotineta.
Saobraćajna policija je maksimalno angažovala sve raspoložive resurse i opremu u cilju zaštite vozača dvotočkaša, kao ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju. Kontrolisano je više od 6.100 vozača dvotočkaša, pri čemu je otkriven 321 prekršaj nenošenja zaštitne kacige, 157 prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, 95 prekršaja neposedovanja odgovarajuće kategorije vozačke dozvole, 78 prekršaja upravljanja neregistrovanim vozilom i 21 prekršaj prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila.
Na godišnjem nivou u saobraćajnim nezgodama život izgubi više od 100 pešaka, više od 40 biciklista i više od 50 vozača motocikla. Apelujemo da poštujete propise, da dajete jasne znake drugim učesnicima, da nikom ne budete iznenađenje, da budete vidljivi i svesni rizika učešća u saobraćaju.
Tokom prethodnog dana u Republici Srbiji dogodilo se 105 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo jedno, a povređena su 84 lica. Tokom prethodnog dana na putevima koje pokriva Policijska uprava Kikinda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima su povređena 3 lica.
Dok se ispred filijala biroa za zapošljavanje širom Nemačke formiraju redovi nezaposlenih, nemačka industrija prolazi kroz jednu od najtežih kriza poslednjih decenija. Prema podacima portala „Deutschlandkurier“, u poslednjih nekoliko godina nestalo je više od 340.000 radnih mesta u ključnim granama privrede. Najteže su pogođene automobilska, tekstilna i metaloprerađivačka industrija, nekadašnji stubovi nemačkog ekonomskog uspeha. Umesto novih zapošljavanja, sve više kompanija zatvara pogone, smanjuje proizvodnju i otpušta hiljade radnika.
Prema analizi konsultantske kuće „EY“, samo tokom 2025. godine nemačka industrija izgubila je oko 124.100 radnih mesta, gotovo dvostruko više nego godinu ranije. Od 2019. godine broj zaposlenih u industriji smanjen je za više od 266.000, dok pojedine procene govore i o preko pola miliona izgubljenih poslova.
Posebno je pogođena automobilska industrija, simbol nemačke ekonomske moći. Samo prošle godine ugašeno je oko 50.000 radnih mesta, dok je od 2019. nestalo više od 111.000 poslova – praktično svaki sedmi u tom sektoru. Ozbiljan pad beleže i tekstilna i metalna industrija, koje se suočavaju sa padom proizvodnje, skupom energijom i sve jačom konkurencijom iz Azije.
Uglavnim uzrocima stručnjaci navode rekordno visoke cene energije, pritisak kineske konkurencije, spor prelazak na električna vozila, ogromnu birokratiju i slabljenje izvoza. Velike kompanije poput Volkswagen, Bosch, Thyssenkrupp i ZF Friedrichshafen već su najavile nova smanjenja broja zaposlenih. Mnoge firme pokušavaju da izbegnu nagle masovne otkaze, pa pribegavaju „tihom“ gašenju radnih mesta kroz zamrzavanje zapošljavanja i postepeno zatvaranje pogona.
Ekonomisti upozoravaju da je reč o pravoj deindustrijalizaciji koja najviše pogađa dobro plaćene i visokoproduktivne poslove. Takva radna mesta teško mogu biti zamenjena poslovima u uslužnom sektoru ili državnoj administraciji, što dugoročno ugrožava standard stanovništva i ekonomsku stabilnost zemlje.
Slike redova ispred biroa za zapošljavanje postale su simbol nove nemačke realnosti: kvalifikovani radnici, inženjeri i majstori traže pomoć i novu šansu na tržištu rada. Dok političari raspravljaju o „zelenoj tranziciji“ i subvencijama, industrijski motor koji je decenijama pokretao Evropu sve više usporava.
Nemačka se tako nalazi pred ozbiljnom istorijskom prekretnicom, zemlja koja je godinama upozoravala na nedostatak radne snage sada masovno gubi sopstvene industrijske poslove. Posledice po izvoz, standard građana i socijalnu stabilnost su već dugoročne i veoma ozbiljne.
Posebno zabrinjavaju najave velikih igrača. Volkswagen planira da do 2030. godine eliminiše čak 35.000 radnih mesta u Nemačkoj, dok Bosc sprema rezove od preko 22.000 pozicija u svojoj mobilnoj diviziji Tisenkrup Stil, jedan od stubova nemačke čelične industrije, najavio je smanjenje radne snage za čak 11.000 ljudi što predstavlja gotovo 40% zaposlenih u čeličnom segmentu. Ovi rezovi nisu slučajni: oni su direktna posledica sistematskog urušavanja uslova za poslovanje.
Savez nemačke industrije (BDI) otvoreno upozorava da je Nemačka kao poslovna lokacija „u žestokom padu“. Industrijska proizvodnja pada već četvrtu godinu zaredom, a za 2026. godinu se očekuje stagnacija umesto oporavka. Visoke cene energije, nastale kao posledica energetskog zaokreta, zatvaranja nuklearnih elektrana i odricanja od ruskih energenata, u kombinaciji sa briselkom birokratijom i kineskom konkurencijom, primoravaju kompanije da premeste proizvodnju u inostranstvo. Kapacitet iskorišćenosti u hemijskoj industriji pao je na svega 70%.
Najteže posledice oseća nemački Mittelstand, porodične firme koje čine kičmu ekonomije. Gubitak visokokvalifikovanih, dobro plaćenih industrijskih radnih mesta teško se nadoknađuje uslužnim sektorom ili državnim poslovima u zdravstvu i administraciji. Ovo ne ugrožava samo ekonomsku konkurentnost Nemačke, već i socijalnu stabilnost zemlje, dok se u tradicionalnim industrijskim regionima poput Porajnja i Baden-Virtemberga sve češće čuju glasovi nezadovoljstva aktuelnom ekonomskom politikom. Umesto da zaštiti svoj industrijski motor, Berlin nastavlja da gura ideološke agende na račun radnika i poreskih obveznika.
Piše: Stefan Stojanović
Izvor: Srpski ugao
U centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu održava se forum „Kosmički mostovi: Rusija – Srbija“, posvećen razvoju naučne i tehnološke saradnje dve zemlje u oblasti kosmičkih istraživanja i inovacija.
Forum organizuju Fondacija „Nasleđe“, projekat „Kosmički mostovi: Rusija – Srbija“, „Roskosmos“ i Fondacija „Svetozar Miletić“.
– Nas fond ima cilj da predstavi ono čime se bavimo i da ljudima približimo pojam kosmosa. Šta je to što rade kosmonauti, jer mi uglavnom njih posmatramo kao vrh ledenog brega, ali ispod toga ima dosta stvari koje ljudi ne znaju. Da bi se uopšte ostvario jedan kosmički let jer je potreban jedan veliki tim ljudi koji rade zajedno i sarađuju rekla je direktorka Fonda „Nasleđe“ Ana Vasiljevska.
Prisutnima se obratio i astronaut iz državne ruske organizacije „Roskosmos“ Aleksej Zubricki koji je rekao da je potreban ceo život da bi se postao astronaut.
– Počeo sam tako što sam se školovao u vazdušnoj akademiji, zatim sam se prijavio na konkurs za kosmonaute i na taj način sam ušao u taj svet rekao je on.
Na pitanje da li je moguća saradnja u ovoj oblasti između Rusije i Srbije Aleksej Zubricki je istakao da je i te kako moguća te da je upravo ovaj forum potvrda za to.
– Trenutno je u toku priprema memoranduma između Ruske Federacije i Republike Srbije. To je memorandom o saradnji gde će i Srbija moći da učestvuje, a tiču se projekata o istraživanju kosmosa i svemira, kao i mogućnost za učešće u pilot projektima. Rusija ima bogato iskustvo u pripremi astronauta za svemir takođe i u obuci stranih kosmonauta, pa ako srpski kosmonauti budu imali želju da učestvuju u ovako nečemu, Rusija će rado pomoći – istakao je astronaut.
Raketa će biti posvećena miru i prijateljstvu između ruske i srpske zajednice, simbolizujući tradicionalno prijateljstvo dva naroda, ali i uspešnu saradnju ostvarenu na ovom projektu istakao je Srđan Graovac i dodao da je ceo projekat potvrda da Srbija neguje svoja tradicionalna prijateljstva i da neće dozvoliti da bilo kakvi spoljni faktori utiču na njih. Naglasio je da je upravo to jedna od najvažnijih poruka projekta.
Graovac je takođe istakao da je nauka ključna za očuvanje suvereniteta, jer omogućava samostalan razvoj i donošenje nezavisnih odluka. Prema njegovim rečima, samo država koja može samostalno da se razvija može slobodno da bira svoje partnere za saradnju, bez mogućnosti ucena spolja.
Poručio je i da je Ruska Federacija tradicionalni saveznik i partner Srbije, te da ovaj projekat dodatno potvrđuje i učvršćuje istorijsko prijateljstvo između dva naroda.
U okviru foruma biće organizovani i poseta Fakultetu tehničkih nauka, gde će domaćin biti dekan prof. dr Boris Dumnić, kao i obilazak Naučno-tehnološkog parka Novi Sad, uz domaćinstvo direktora prof. dr Srđana Kolakovića.
Organizatori ističu da je cilj foruma jačanje naučne saradnje, povezivanje institucija i promocija tradicionalnih prijateljskih odnosa Srbije i Rusije kroz zajedničke projekte u oblasti nauke i tehnologije.
Izvor: NS uživo
Gradonačelnik Mladen Bogdan doneo je odluku da sutra, 26. maja u našem gradu bude Dan žalosti povodom tragičnog događaja, saobraćajne nesreće nakon koje je život izgubio Mihajlo Smetana, rođen 2019. godine.
Nesreća se dogodila 10. maja u Albertovoj ulici kada je na sedmogodišnjaka naleteo automobil kojim je upravljala mlađa žena iz Kikinde.
Dan žalosti podrazumeva spuštanje zastava na pola koplja, odavanje pošte minutom ćutanja, u obrazovnim ustanovama, minutom ćutanja na prvom času, a program nastave muzičkog obrazovanja biće prilagođen danu žalosti. U muzeju, pozorištu, bioskopu, organizacijama i ustanovama kulture koje imaju muzičko-scenske programe, obavezni su da svoje programe prilagode Danu žalosti. To podrazumeva i zabranu izvođenja ili emitovanja narodne i zabavne muzike, odnosno programa zabavnog karaktera.
Jedina knjižara u gradu koja se bavila isključilo prodajom knjiga, ponovo je otvorena. Nakon više od dve i po decenije poslovanja i menjanja vlasničke strukture, ovaj, privremeno zatvoreni lokal na gradskom Trgu, ponovo je dobio enterijer na koji su Kikinđani navikli.
Mirjana Banjac, vlasnica novootvorenog “Kutka za knjigu”, najavljuje i dalje bogat izbor publikacija, a s obzirom da je i proširila krug izdavačkih kuća s kojima sarađuje, veruje da će ponuda biti još i bolja od pređašnje.
Radno vreme knjižare je od 10 do 19, a subotom od 10 do 14 časova.
Predškolci iz svih kikindskih vrtića i ovog proleća imaju mogućnost da pohađaju Školicu plivanja koja se realizuje u KSC „Jezero“. Zahvaljujući odličnoj saradnji „Jezera“, Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“, JP „Autoprevoz“ i lokalne samouprave i ova generacija mališana kroz igru i druženje uči da pliva.
-Pre pet godina rešili smo da Školicu plivanja podelimo na dva dela. Prvi je tokom jeseni, a drugi na kraju školske godine – istakao je Mirko Kenjalo, šef sporta i rekreacije u „Jezeru“. – Pokazalo se da je ovaj princip rada odličan jer uspevamo da ispunimo cilj da se deca upoznaju sa bazenom, da ih naučimo kako da se ponašaju i koja pravila moraju da se poštuju kako bi se izbegle sve neprijatnosti na bazenima. Svakom predškolcu predočimo i koje su to prednosti i zašto bi trebalo da savladaju bar osnove plivanja.
Obuka za predškolce je besplatna, naveo je Dejan Ivanović, pedagog za fizičko vaspitanje u PU „Dragoljub Udicki“:
-Posete zatvorenom bazenu su važne jer deca uče kako da se snalaze u vodi. Ove godine više od 400 predškolaca naučiće osnove plivanja i biće odlično pripremljeni za časove koje će imati u prvom i drugom razredu osnovne škole. Sa decom rade stručnjaci, profesori fizičkog vaspitanja zaposleni u „Jezeru“.
Školica plivanja je tradicija u našem gradu. Traje od samog otvaranja „Jezera“, više od četiri decenije, i mnogo generacija je na ovaj način naučilo da pliva.
-Imamo otvorene bazene i u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu i tokom leta veliki broj posetilaca. Školica je jedan od načina da naše najmlađe naučimo da je plivanje odlično za razvoj, ali i uživanje kada dođu topli dani – dodao je Kenjalo.
A.Đ.
Američki Stejt department objavio je dokument „United States Policy to Promote Regional Stability and Prosperity in the Western Balkans“, kojim definiše prioritete Sjedinjenih Američkih Država prema regionu Zapadnog Balkana u narednom periodu. U dokumentu se Srbija pojavljuje kao jedan od najvažnijih regionalnih partnera, dok Vašington najavljuje pokretanje formalnog strateškog dijaloga sa Beogradom tokom 2026. godine.
Nova strategija fokusirana je na jačanje regionalne stabilnosti, ekonomsku integraciju, energetsku bezbednost, borbu protiv korupcije i smanjenje uticaja spoljašnjih aktera, pre svega Rusije i Kine. Istovremeno, američka administracija naglašava potrebu za intenzivnijom saradnjom sa državama regiona kako bi se ubrzao njihov evropski put i podstakao privredni razvoj.
Posebnu pažnju privlači deo dokumenta u kojem se navodi da će SAD tokom ove godine organizovati formalne političke dijaloge sa Srbijom i Severnom Makedonijom. Reč je o mehanizmu koji u američkoj diplomatskoj praksi predstavlja viši nivo institucionalne komunikacije i može otvoriti prostor za širenje saradnje u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti.
Dokument Srbiju posmatra kao nezaobilazan faktor regionalne stabilnosti i važnog sagovornika u rešavanju ključnih pitanja Zapadnog Balkana. Istovremeno, Vašington nastavlja da podržava projekte regionalnog povezivanja, razvoj infrastrukturnih koridora i stvaranje jedinstvenijeg ekonomskog prostora u regionu, što Srbiji daje dodatni značaj kao saobraćajnom i energetskom čvorištu jugoistočne Evrope.
Jedan od centralnih ciljeva strategije jeste i smanjenje energetske zavisnosti regiona od ruskih izvora. U tom kontekstu, SAD najavljuju podršku novim energetskim projektima, diversifikaciji snabdevanja i većem prisustvu zapadnih kompanija na tržištu Zapadnog Balkana. Dokument takođe ukazuje na nameru Vašingtona da ponudi alternativu kineskim investicijama i finansijskim aranžmanima koji su poslednjih godina postali značajan faktor u regionu.
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, američka administracija ponavlja podršku dijalogu i sprovođenju ranije preuzetih obaveza, ocenjujući da je trajna normalizacija odnosa jedan od preduslova dugoročne stabilnosti Zapadnog Balkana.
Analitičari ocenjuju da je najznačajnija poruka dokumenta upravo namera Vašingtona da Srbiju uključi u intenzivniji institucionalni dijalog, što predstavlja signal da SAD Beograd vide kao ključnog regionalnog partnera, a ne kao državu koju žele da zaobiđu u kreiranju buduće politike prema Balkanu. Strategija istovremeno potvrđuje da će pitanja energetike, infrastrukturnih investicija i geopolitičkog pozicioniranja ostati u središtu američko-srpskih odnosa u narednim godinama.
Izvor: balkanwatch.com
Tokom prethodne nedelje u Republici Srbiji dogodilo se 677 saobraćajnih nezgoda u kojima je poginulo sedam, a povređena su 334 lica. Tokom prethodne nedelje na području Policijske uprave Kikinda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda u kojima je povređeno pet osoba.
S obzirom na to da je period godine kada se na putevima očekuje veći broj motocikala i mopeda iz MUP-a podsećaju vozače dvotočkaša da je bezbednost u saobraćaju na prvom mestu. Korišćenje zaštitne kacige nije samo zakonska obaveza već najvažnija mera zaštite koja može spasiti živote i značajno smanjiti posledice saobraćajnih nezgoda.
Važno je i da motociklisti koriste zaštitnu opremu, budu vidljivi na putu, poštuju saobraćajne propise, prilagode brzinu uslovima na putu i vode računa o drugim učesnicima u saobraćaju.
-Apelujemo na sve učesnike u saobraćaju da obrate posebnu pažnju na bicikliste i motocikliste, naročito u raskrsnicama i prilikom preticanja, jer je njihova bezbednost često ugrožena i najmanjom nepažnjom – poručuju u MUP-u.
Na području Policijske uprave u Kikindi tokom vikenda dogodile su se tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba lakše povređena. U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od
200.000 dinara.
Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog nepropisne radnje od strane vozača i neprilagođene brzine.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja ukupno je sankcionisano 168 učesnika u saobraćaju.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 13 vozača, od kojih su četiri zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 9 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 59 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 88 ostalih prekršaja.
