најчитанији портал Севернобанатског округа
Због радова на електричној мрежи сутра, 27. маја, од 8 до 12.15 сати, без струје ће бити улице у Кикинди: Генерала Драпшина од Ивана Милутиновића до Ослобођења, Светозара Милетића од Ослобођења према Ивана Милутиновића, Ослобођења од Генерала Драпшина до Светозара Милетића и зграда Царине, комплетно насеље Железнички Нови Ред, Наковачки друм и зграда на углу Ослобођеља и Краља Петра Првог.
Током седмодневне централне акције појачане контроле учесника у саобраћају, откривено је више од 2.300 прекршаја пешака и близу 800 прекршаја возача мотоцикла и мопеда, близу 800 прекршаја возача бицикла и близу 180 прекршаја возача лаког електричног возила, такозваног тротинета.
Саобраћајна полиција је максимално ангажовала све расположиве ресурсе и опрему у циљу заштите возача двоточкаша, као рањивих категорија учесника у саобраћају. Контролисано је више од 6.100 возача двоточкаша, при чему је откривен 321 прекршај неношења заштитне кациге, 157 прекршаја управљања возилом под дејством алкохола, 95 прекршаја непоседовања одговарајуће категорије возачке дозволе, 78 прекршаја управљања нерегистрованим возилом и 21 прекршај прекорачења дозвољене брзине кретања возила.
На годишњем нивоу у саобраћајним незгодама живот изгуби више од 100 пешака, више од 40 бициклиста и више од 50 возача мотоцикла. Апелујемо да поштујете прописе, да дајете јасне знаке другим учесницима, да ником не будете изненађење, да будете видљиви и свесни ризика учешћа у саобраћају.
Током претходног дана у Републици Србији догодило се 105 саобраћајних незгода у којима је погинуло једно, а повређена су 84 лица. Током претходног дана на путевима које покрива Полицијска управа Кикинда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су повређена 3 лица.
Док се испред филијала бироа за запошљавање широм Немачке формирају редови незапослених, немачка индустрија пролази кроз једну од најтежих криза последњих деценија. Према подацима портала „Деутсцхландкуриер“, у последњих неколико година нестало је више од 340.000 радних места у кључним гранама привреде. Најтеже су погођене аутомобилска, текстилна и металопрерађивачка индустрија, некадашњи стубови немачког економског успеха. Уместо нових запошљавања, све више компанија затвара погоне, смањује производњу и отпушта хиљаде радника.
Према анализи консултантске куће „ЕY“, само током 2025. године немачка индустрија изгубила је око 124.100 радних места, готово двоструко више него годину раније. Од 2019. године број запослених у индустрији смањен је за више од 266.000, док поједине процене говоре и о преко пола милиона изгубљених послова.
Посебно је погођена аутомобилска индустрија, симбол немачке економске моћи. Само прошле године угашено је око 50.000 радних места, док је од 2019. нестало више од 111.000 послова – практично сваки седми у том сектору. Озбиљан пад бележе и текстилна и метална индустрија, које се суочавају са падом производње, скупом енергијом и све јачом конкуренцијом из Азије.
Углавним узроцима стручњаци наводе рекордно високе цене енергије, притисак кинеске конкуренције, спор прелазак на електрична возила, огромну бирократију и слабљење извоза. Велике компаније попут Волксwаген, Босцх, Тхyссенкрупп и ЗФ Фриедрицхсхафен већ су најавиле нова смањења броја запослених. Многе фирме покушавају да избегну нагле масовне отказе, па прибегавају „тихом“ гашењу радних места кроз замрзавање запошљавања и постепено затварање погона.
Економисти упозоравају да је реч о правој деиндустријализацији која највише погађа добро плаћене и високопродуктивне послове. Таква радна места тешко могу бити замењена пословима у услужном сектору или државној администрацији, што дугорочно угрожава стандард становништва и економску стабилност земље.
Слике редова испред бироа за запошљавање постале су симбол нове немачке реалности: квалификовани радници, инжењери и мајстори траже помоћ и нову шансу на тржишту рада. Док политичари расправљају о „зеленој транзицији“ и субвенцијама, индустријски мотор који је деценијама покретао Европу све више успорава.
Немачка се тако налази пред озбиљном историјском прекретницом, земља која је годинама упозоравала на недостатак радне снаге сада масовно губи сопствене индустријске послове. Последице по извоз, стандард грађана и социјалну стабилност су већ дугорочне и веома озбиљне.
Посебно забрињавају најаве великих играча. Волксwаген планира да до 2030. године елиминише чак 35.000 радних места у Немачкој, док Босц спрема резове од преко 22.000 позиција у својој мобилној дивизији Тисенкруп Стил, један од стубова немачке челичне индустрије, најавио је смањење радне снаге за чак 11.000 људи што представља готово 40% запослених у челичном сегменту. Ови резови нису случајни: они су директна последица систематског урушавања услова за пословање.
Савез немачке индустрије (БДИ) отворено упозорава да је Немачка као пословна локација „у жестоком паду“. Индустријска производња пада већ четврту годину заредом, а за 2026. годину се очекује стагнација уместо опоравка. Високе цене енергије, настале као последица енергетског заокрета, затварања нуклеарних електрана и одрицања од руских енергената, у комбинацији са бриселком бирократијом и кинеском конкуренцијом, приморавају компаније да преместе производњу у иностранство. Капацитет искоришћености у хемијској индустрији пао је на свега 70%.
Најтеже последице осећа немачки Миттелстанд, породичне фирме које чине кичму економије. Губитак висококвалификованих, добро плаћених индустријских радних места тешко се надокнађује услужним сектором или државним пословима у здравству и администрацији. Ово не угрожава само економску конкурентност Немачке, већ и социјалну стабилност земље, док се у традиционалним индустријским регионима попут Порајња и Баден-Виртемберга све чешће чују гласови незадовољства актуелном економском политиком. Уместо да заштити свој индустријски мотор, Берлин наставља да гура идеолошке агенде на рачун радника и пореских обвезника.
Пише: Стефан Стојановић
Извор: Српски угао
У централној згради Универзитета у Новом Саду одржава се форум „Космички мостови: Русија – Србија“, посвећен развоју научне и технолошке сарадње две земље у области космичких истраживања и иновација.
Форум организују Фондација „Наслеђе“, пројекат „Космички мостови: Русија – Србија“, „Роскосмос“ и Фондација „Светозар Милетић“.
– Нас фонд има циљ да представи оно чиме се бавимо и да људима приближимо појам космоса. Шта је то што раде космонаути, јер ми углавном њих посматрамо као врх леденог брега, али испод тога има доста ствари које људи не знају. Да би се уопште остварио један космички лет јер је потребан један велики тим људи који раде заједно и сарађују рекла је директорка Фонда „Наслеђе“ Ана Васиљевска.
Присутнима се обратио и астронаут из државне руске организације „Роскосмос“ Алексеј Зубрицки који је рекао да је потребан цео живот да би се постао астронаут.
– Почео сам тако што сам се школовао у ваздушној академији, затим сам се пријавио на конкурс за космонауте и на тај начин сам ушао у тај свет рекао је он.
На питање да ли је могућа сарадња у овој области између Русије и Србије Алексеј Зубрицки је истакао да је и те како могућа те да је управо овај форум потврда за то.
– Тренутно је у току припрема меморандума између Руске Федерације и Републике Србије. То је меморандом о сарадњи где ће и Србија моћи да учествује, а тичу се пројеката о истраживању космоса и свемира, као и могућност за учешће у пилот пројектима. Русија има богато искуство у припреми астронаута за свемир такође и у обуци страних космонаута, па ако српски космонаути буду имали жељу да учествују у овако нечему, Русија ће радо помоћи – истакао је астронаут.
Ракета ће бити посвећена миру и пријатељству између руске и српске заједнице, симболизујући традиционално пријатељство два народа, али и успешну сарадњу остварену на овом пројекту истакао је Срђан Граовац и додао да је цео пројекат потврда да Србија негује своја традиционална пријатељства и да неће дозволити да било какви спољни фактори утичу на њих. Нагласио је да је управо то једна од најважнијих порука пројекта.
Граовац је такође истакао да је наука кључна за очување суверенитета, јер омогућава самосталан развој и доношење независних одлука. Према његовим речима, само држава која може самостално да се развија може слободно да бира своје партнере за сарадњу, без могућности уцена споља.
Поручио је и да је Руска Федерација традиционални савезник и партнер Србије, те да овај пројекат додатно потврђује и учвршћује историјско пријатељство између два народа.
У оквиру форума биће организовани и посета Факултету техничких наука, где ће домаћин бити декан проф. др Борис Думнић, као и обилазак Научно-технолошког парка Нови Сад, уз домаћинство директора проф. др Срђана Колаковића.
Организатори истичу да је циљ форума јачање научне сарадње, повезивање институција и промоција традиционалних пријатељских односа Србије и Русије кроз заједничке пројекте у области науке и технологије.
Извор: НС уживо
Градоначелник Младен Богдан донео је одлуку да сутра, 26. маја у нашем граду буде Дан жалости поводом трагичног догађаја, саобраћајне несреће након које је живот изгубио Михајло Сметана, рођен 2019. године.
Несрећа се догодила 10. маја у Албертовој улици када је на седмогодишњака налетео аутомобил којим је управљала млађа жена из Кикинде.
Дан жалости подразумева спуштање застава на пола копља, одавање поште минутом ћутања, у образовним установама, минутом ћутања на првом часу, а програм наставе музичког образовања биће прилагођен дану жалости. У музеју, позоришту, биоскопу, организацијама и установама културе које имају музичко-сценске програме, обавезни су да своје програме прилагоде Дану жалости. То подразумева и забрану извођења или емитовања народне и забавне музике, односно програма забавног карактера.
Једина књижара у граду која се бавила искључило продајом књига, поново је отворена. Након више од две и по деценије пословања и мењања власничке структуре, овај, привремено затворени локал на градском Тргу, поново је добио ентеријер на који су Кикинђани навикли.
Мирјана Бањац, власница новоотвореног “Кутка за књигу”, најављује и даље богат избор публикација, а с обзиром да је и проширила круг издавачких кућа с којима сарађује, верује да ће понуда бити још и боља од пређашње.
Радно време књижаре је од 10 до 19, а суботом од 10 до 14 часова.
Предшколци из свих кикиндских вртића и овог пролећа имају могућност да похађају Школицу пливања која се реализује у КСЦ „Језеро“. Захваљујући одличној сарадњи „Језера“, Предшколске установе „Драгољуб Удицки“, ЈП „Аутопревоз“ и локалне самоуправе и ова генерација малишана кроз игру и дружење учи да плива.
-Пре пет година решили смо да Школицу пливања поделимо на два дела. Први је током јесени, а други на крају школске године – истакао је Мирко Кењало, шеф спорта и рекреације у „Језеру“. – Показало се да је овај принцип рада одличан јер успевамо да испунимо циљ да се деца упознају са базеном, да их научимо како да се понашају и која правила морају да се поштују како би се избегле све непријатности на базенима. Сваком предшколцу предочимо и које су то предности и зашто би требало да савладају бар основе пливања.
Обука за предшколце је бесплатна, навео је Дејан Ивановић, педагог за физичко васпитање у ПУ „Драгољуб Удицки“:
-Посете затвореном базену су важне јер деца уче како да се сналазе у води. Ове године више од 400 предшколаца научиће основе пливања и биће одлично припремљени за часове које ће имати у првом и другом разреду основне школе. Са децом раде стручњаци, професори физичког васпитања запослени у „Језеру“.
Школица пливања је традиција у нашем граду. Траје од самог отварања „Језера“, више од четири деценије, и много генерација је на овај начин научило да плива.
-Имамо отворене базене и у Кикинди и у Банатском Великом Селу и током лета велики број посетилаца. Школица је један од начина да наше најмлађе научимо да је пливање одлично за развој, али и уживање када дођу топли дани – додао је Кењало.
А.Ђ.
Амерички Стејт департмент објавио је документ „Унитед Статес Полицy то Промоте Регионал Стабилитy анд Просперитy ин тхе Wестерн Балканс“, којим дефинише приоритете Сједињених Америчких Држава према региону Западног Балкана у наредном периоду. У документу се Србија појављује као један од најважнијих регионалних партнера, док Вашингтон најављује покретање формалног стратешког дијалога са Београдом током 2026. године.
Нова стратегија фокусирана је на јачање регионалне стабилности, економску интеграцију, енергетску безбедност, борбу против корупције и смањење утицаја спољашњих актера, пре свега Русије и Кине. Истовремено, америчка администрација наглашава потребу за интензивнијом сарадњом са државама региона како би се убрзао њихов европски пут и подстакао привредни развој.
Посебну пажњу привлачи део документа у којем се наводи да ће САД током ове године организовати формалне политичке дијалоге са Србијом и Северном Македонијом. Реч је о механизму који у америчкој дипломатској пракси представља виши ниво институционалне комуникације и може отворити простор за ширење сарадње у области економије, енергетике и безбедности.
Документ Србију посматра као незаобилазан фактор регионалне стабилности и важног саговорника у решавању кључних питања Западног Балкана. Истовремено, Вашингтон наставља да подржава пројекте регионалног повезивања, развој инфраструктурних коридора и стварање јединственијег економског простора у региону, што Србији даје додатни значај као саобраћајном и енергетском чворишту југоисточне Европе.
Један од централних циљева стратегије јесте и смањење енергетске зависности региона од руских извора. У том контексту, САД најављују подршку новим енергетским пројектима, диверсификацији снабдевања и већем присуству западних компанија на тржишту Западног Балкана. Документ такође указује на намеру Вашингтона да понуди алтернативу кинеским инвестицијама и финансијским аранжманима који су последњих година постали значајан фактор у региону.
Када је реч о односима Београда и Приштине, америчка администрација понавља подршку дијалогу и спровођењу раније преузетих обавеза, оцењујући да је трајна нормализација односа један од предуслова дугорочне стабилности Западног Балкана.
Аналитичари оцењују да је најзначајнија порука документа управо намера Вашингтона да Србију укључи у интензивнији институционални дијалог, што представља сигнал да САД Београд виде као кључног регионалног партнера, а не као државу коју желе да заобиђу у креирању будуће политике према Балкану. Стратегија истовремено потврђује да ће питања енергетике, инфраструктурних инвестиција и геополитичког позиционирања остати у средишту америчко-српских односа у наредним годинама.
Извор: балканwатцх.цом
Током претходне недеље у Републици Србији догодило се 677 саобраћајних незгода у којима је погинуло седам, а повређена су 334 лица. Током претходне недеље на подручју Полицијске управе Кикинда догодило се пет саобраћајних незгода у којима је повређено пет особа.
С обзиром на то да је период године када се на путевима очекује већи број мотоцикала и мопеда из МУП-а подсећају возаче двоточкаша да је безбедност у саобраћају на првом месту. Коришћење заштитне кациге није само законска обавеза већ најважнија мера заштите која може спасити животе и значајно смањити последице саобраћајних незгода.
Важно је и да мотоциклисти користе заштитну опрему, буду видљиви на путу, поштују саобраћајне прописе, прилагоде брзину условима на путу и воде рачуна о другим учесницима у саобраћају.
-Апелујемо на све учеснике у саобраћају да обрате посебну пажњу на бициклисте и мотоциклисте, нарочито у раскрсницама и приликом претицања, јер је њихова безбедност често угрожена и најмањом непажњом – поручују у МУП-у.
На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде у којима је једна особа лакше повређена. У незгодама је настала материјална штета у износу од
200.000 динара.
Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописне радње од стране возача и неприлагођене брзине.
Због учињених саобраћајних прекршаја укупно је санкционисано 168 учесника у саобраћају.
Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 13 возача, од којих су четири задржана у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 9 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 59 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 88 осталих прекршаја.
