Classic Layout

Jovanov Milenko

Шеф посланичке групе „Александар Вучић- Заједно можемо све“ у Скупштини Србије Миленко Јованов предочио је министрима у новој Влади важне пројекте за грађане Кикинде указујући на велики значај успешног завршетка изградње фабрике воде, као и реализацију више пројеката у области путне инфраструктуре. Како је указао Јованов, поред изградње фабрике воде у Кикинди, у селима ће, у сарадњи са покрајином,   бити изграђена мини постројења за пречишћавање, чиме ће грађани на целој територији Града добити здраву пијаћу воду.

-Пречистач за пијаћу воду који се ради у Кикинди је веома важан за наш град, као и неки други пројекти. Ту, пре свега, желим да кажем да, од вас господине Весићу, очекујем контролу и беспрекорну реализацију пројекта фабрике воде у Кикинди. То је јако важан пројекат за нас и врло је важно да грађани Кикинде у што краћем року, у складу са стандардима изградње, добију чисту воду за пиће. У сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, шумарство и водопривреду финансираћемо мини постројења за села, тако да сви грађани на територији Града Кикинде могу да имају добру воду за пиће- указао је шеф напредњака у Народној скупштини.

-Важно је да се настави и са другим пројектима, да се брза саобраћајница Сомбор-Кикинда гради и врло је важно то што је министар Мали навео, да ни један од пројеката који је започет неће бити заустављен, иако је криза и тешка ситуација- истакао је Јованов и наставио:

-Радујемо ме и желим да поздравим то што је издвојен новац за планирање две обилазнице, око Меленаца и око Башаида. Тиме ће се, у великој мери, убрзати пут до Зрењанина. То је тај, условно речено, јужни крак за нас из Кикинде, да се прикачимо на Зрењанин и касније два аутопута која ће ту да се граде, један ка Београду, а један ка Новом Саду. Хтео бих и да вас замолим да, када буџет буде био на дневном реду, да се у њему нађе кружни ток у Башаиду. То је село пред Кикиндом, које има укрштање два пута.  Знакови постоје, то није спорно, али проблем је што један пут води из Новог Бечеја преко Новог Милошева, Башаида до Торде, а други иде из Кикинде преко Башаида до Зрењанина, и онда и једна и друга страна помисле да имају право првенства пролаза и то је црна тачка где има велики број страдалих. Молио бих да имамо то у виду, и да пробамо да решимо. То ће бити решено обилазницом, али док она не буде реализована, тај кружни ток би решио проблем са којим се људи суочавају- нагласио је шеф посланичке групе СНС.

Кикинда: Од снажне индустрије до лоших  приватизација

-Све су то важни пројекти за наш град, јер ми до 2013. године нисмо имали прилике да видимо ни како изгледа страни ни домаћи инвеститор, имали смо само затворене фабрике. Град у коме сам рођен и живим погодила је највећа јеврејска клетва: дабогда имао па немао. Град који је био врло богат, имао јаку, извозно оријентисану индустрију, али и оно што је преживело санкције уништено је приликом приватизација и дошло је дотле да се ништа не ради и не гради- указао је Јованов у Скупштини Србије.

-Ове саобраћајнице ће у великој мери помоћи да још неки инвеститори дођу у наш град и да се отворе још нека радна места, а са друге стране, јако нам је важно да се заврши фабрика воде јер је већ дуго то Кикинђанима главна тема. Ми сада показујемо, тиме што се гради и сваког дана напредује та фабрика, да за разлику од оних који су само делили летке са водом и причали како ће нешто да ураде, ми заиста и радимо. Ови пречистачи су такође важни, и мислим да ћемо, уз свеобухватну акцију пошумљавања, пошто је Кикинда град који има најмање пошумљених површина у Србији, доста променити еколошку слику у Кикинди, поред привреде и инфраструктуре, да се похвалимо и таквим резултатима.

Криза не зауставља планове

-Као Кикинђанин и посланик у Скупштини Србије желим да подржим ове предлоге који показују да не одустајемо од онога што смо замислили- иако је криза. То показује снагу и стабилност наших јавних финансија. Када то све завршимо, остаће да поразговарамо о северном краку који би могао да иде од Кикинде ка Хоргошу и тиме бисмо направили паралелу Коридору 10 кроз Банат, то би у великој мери променило слику и један доста девастиран регион, који је доста тога претпео кроз лоше године санкција и приватизације, мало помогнемо. Онда, да повежемо и направимо транзитно место и кроз гранични прелаз Наково, и ако би био позитиван одговор румунске стране, од Кикинде према Новом Саду, а на другу страну ка Темишвару, па Сомбору и даље кроз Хрватску. У име грађана Кикинде и своје име захваљујем на томе што се није одустало од ових пројеката и молим вас да се реализују у најкраћем могућем времену, без икаквих проблема, да грађани Кикинде јасно виде шта Влада Републике Србије ради за њих. Видели су већ многе ствари јер све оно најважније за њих урађено је у периоду од када председник Вучић има доминантну политичку улогу на политичкој сцени у Србији и доминантно утиче на политику Владе РС- закључио је Јованов.

економска 3

У Економско-трговинској школи у понедељак је, после две године паузе због пандемије, одржана трибина под називом „Од ученика Економске школе до успешног стручњака“. За матуранте смера комерцијалиста, трибину су организовали професори економске групе предмета, Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Стручне трибине у овој школи организују се како би се ученици упознали са изазовима и приликама у нашем привредном окружењу. Своја искуства о  трендовима у економији пренели су гости, некадашњи ученици Школе, Дијана Рацков, професор математике, запослена као старији
ревизор у Компанији А1 у Београду, и Томислав Јовановић, дипломирани економиста, менаџер у ДОО „Промедиа“ у Кикинди.

Гости су говорили о својим мотивима да упишу Економско-трговинску школу и закључили да је то био прави избор јер им је обезбедио добру основу за даље школовање, каријеру и будућност, уопште. Истакли су да је веома важно имати економску, односно финансијску писменост.

Препорука бивших ученика матурантима је да треба да студирају, уколико имају амбиција и материјалних могућности, као и да је веома важно да се континуирано усавршавају, да волонтирају у предузећима и организацијама, како би стекли искуство које ће им помоћи приликом запошљавања. Такође је представљено како треба да изгледа савремени CV и како се припремити за разговор за посао.

И ова трибина уприличена је како би ђаци лакше сагледали своје развојне могућности и пронашли сопствене путеве ка успеху, кажу у Економско-трговинској школи у Кикинди.

Porodica_Srbija

Резултати пописа показаће, између осталог, и која су српска презимена најзаступљенија, али и која нестају јер нема потомака у тим породицама.

Када су у питању најчешћа презимена, статистика се, вероватно, неће знатно променити. Резултати са прошлог пописа показују да десет најчешћих презимена носи преко 700 хиљада становника Србије. Презиме Јовановић је најзаступљеније и има га више од 120 хиљада грађана.

Најчешћа презимена у Србији су патронимска, настала по имену оца, каже Бранко Тодоровић, секретар Друштва српских родословаца “Порекло”.

“По заступљености то су Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић…”, наводи он.

Српска презимена су, најчешће, настајала по имену оца, али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.

“Презимена су настајала по имену мајке углавном када се отац није знао или је дете ванбрачно. Матронимска презимена су, на пример: Марић, Росић, Даничић. Презимена настала по занимању су Ковачевић, Поповић, Војниковић. Могу настати и по некој карактерној или физичкој особини појединца. Потомци слабовидог човека би се у прошлости презивали Ћоровић”, објашњава он.

Учесталост одређених презимена је директна последица политичке одлуке у Кнежевини Србији.

“Кнежевина Србија је, до 1851. године имала праксу, наслеђену из турског периода, да се презимена мењају из генерације у генерацију. Онда је кнез Александар Карађорђевић те године донео наредбу којом је установио стална презимена код становништва Кнежевине Србије. То је значило да се презимена више не могу мењати из генерације у генерацију и тада људи узимају презиме по најстаријем живом претку из породице. Велики број становника на том простору, где је највећа концентрација српског становништва, узео је презимена по дедовима. У то време је најчешће име било Јован или Петар и тако се у једном тренутку десило да је мноштво људи понело презиме Јовановић, Петровић, Ђорђевић. Даљом прогресијом, до данашњих дана, они су издоминирали у односу на нека друга, ређа презимена”, каже Тодоровић.

На основу самог презимена није могуће установити порекло појединца. Међутим, у многим примерима, порекло је сасвим јасно.

„Ко носи презиме Херцеговац, за ту особу се може рећи да је његов предак вероватно био пореклом из Херцеговине, или Ердељан, да је пореклом из Ердеља, или Печујлија, који је из Печуја пореклом. Постоје и презимена са географским називима, нарочито у Мађарској, још од 16. века. Према пописима, имате често презиме Хорват, Бошњак, Рац, и та презимена одређују и географско порекло људи који их носе – Хорват да је човек дошао са простора Хрватске, Бошњак са простора Босне, Рац са простора Рашке или Србије”, каже он.

“На овом попису становништва вероватно ће се видети и да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа. Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће је да ће се угасити и да их више неће бити“ – објашњава Тодоровић, а преноси „Спутник“.

Према неким изворима, српска презимена која су готово сасвим ишчезла су: Гале, Голо, Прерад, Педала, Пеш, Ротула, Ћук, Екмечија, Маргета, Скавела, Каришик, Зубац, a најзаступљенија су била у Босни.

Мунимагарац је ишчезло српско презиме из Далмације и најјужнијих делова Лике, које је у 18. веку евидентирано у више села. Заједно са презименима Муникравић, Мунижаба, Муниврана и Муникоза, вероватно је настало од старе речи “мунути” (ударити, ошинути). Презиме Мунимагарац сасвим сигурно није постојало у 20. веку, а највероватније је ишчезло средином 19. века.

 

 

Припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди ухапсили су М. В. (1993) из Чоке, због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољена трговина и прикривање.

Полиција је у његовом дворишту пронашла око 150 кубних метара огревног дрвета које је, како се сумња, намеравао да прода иако нема потребне дозволе за бављење трговином.

Такође, М. В. се сумњичи да је дрво набавио од особа за које је знао да су их бесправно секле. Полиција је једног од њих, шездесетдвогодишњег мушкарца, затекла са моторном тестером у шуми поред Тисе.

Против шездесетдвогодишњака биће поднета кривична пријава Тужилаштву због постојања основа сумње да је извршио кривично дело шумска крађа,

М. В. је одређено задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

Фудбалери новокозарачке Слободе, најефикасније екипе у источном покрајинском каравану, били су уверљиви минулог викенда и у Ботошу, славили су 4:0 против Омладинца па су се након 24 сата вратили на врх табеле, а сусрет с Ботошанима обележио је Немања Врбачки (на слици, десно), ове сезоне други стрелац Новокозарчана, остваривши хет-трик.

– Отишли смо у Ботош с циљем да одиграмо озбиљно и без потцењивања ривала. Тако је и било а као плод тога уследила је и моја добра партија и три постигнута гола – каже Врбачки.

У суботу је на распореду последњи од три дербија јесени на војвођанском „Истоку”, на стадион „Илија Пантелић” долазе Карађорђевчани. Тренер Слободан Митровић (на слици) напомиње да ће то за његов тим бити најтежи испит да домаћем терену ове полусезоне.

– Досад смо ишли на тешка гостовања, а на домаћем терену имали смо лакши распоред па је и наш учинак на „Илији” био максималан. Сада ваља показати квалитет против сјајне екипе с искусним и прекаљеним појединцима, која је последњих година редовно у врху лиге. Но, као и током читаве јесени, улазимо растерећено у утакмицу и немамо притисак било које врсте, али имамо огроман мотив да презимимо на челној позицији. Прижељкујемо велику подршку навијача и јуриш ка позитивном резултату – јасан је Митровић.

Трио Аниме 3

Културни центар је, под покровитељством СОКОЈ-а, Кикинђанима приредио изузетан и ретко виђен музички догађај. Концерт дела савремених композитора, са наменски писаним сонатама, извеле су уметнице из Новог Сада и Београда,  Трио виолина „Аниме“.

„Рефлексија уживо“ назив је компакт диска и концерата којим га промовишу три уметнице из Новог Сада и Београда: Душица Младеновић, Мина Младеновић и Марина Поповић.

– Процес траје 15 година, а започела га је Душица Младеновић када је основала трио виолина – каже Мина Младеновић. – Када је трио исцрпео сав репертоар за нестандардни састав, питала је композиторе да напишу дела за њих. Између осталих, одазвали су се српски композитор, академик Дејан Деспић, и композитор из Ирске, Ијан Вилсон. Душица је, затим, добила идеју да оба композитора напишу сонате за исти инструментални састав – за соло виолону и за трио, како би њихова дела могла да се упореде. Тако смо добили веома занимљив репертоар у којем могу да се упореде две уметничке поетике аутора који припадају различитим генерацијама и поднебљима.

Бројна публика у Културном центру имала је прилику да слуша Деспићеве Сонату за соло виолину, оп. 85, у извођењу Душице Младеновић и Сонатину В-А-С-Н за три виолине, оп. 185, и дела ирског композитора Ијана Вилсона: Сонату баладу и композицију под називом „1927“ у току које се емитују анимације слика немачко-швајцарскog сликарa Пола Клеа, за сваки став по једна којом је аутор био инспирисан.

ЦД „Рефлексија уживо“ издао је, 2019. године, београдски „Метрополис“. Пре пандемије, Трио „Аниме“ успео је да га промовише само у Ирској, а сада је у току и концертна турнеја по градовима Србије.

 

Вук Караџић 3

Било је данас и свечано и емотивно у школи „Вук Караџић“. Награђени су најуспешнији ученици и у пензију је испраћена дугогодишња директорица, Оливера Лазић.

На приредби у фискултурној сали ђаци су приказали своје таленте у инсценацијама из живота Вука Караџића и приказу народних обичаја, а наступили су и хор и музичке секције Школе.

– Данас је централни дан, иначе Дан школе обележавамо читаве седмице – сутра је спортски дан, угостићемо ученике других основних школа, а у четвртак имамо маскенбал за ниже и игранку за више разреде. Иначе, целе недеље ђаци прикупљају храну као помоћ угроженим суграђанима – рекао је директор, Иван Пантелић.

На свечаности су награђени ђак генерације, Богдан Дејановић, и спортиста генерације, Тадија Станишић. Уручена су и признања из фонда „Велинка Тешин”, за најбоље резултате из српског језика и књижевности. Књиге су добили: Маријана Миланов, Јустина Марковић, Богдан Дејановић, Богдан Завишин и Доротеа Бореновић.

Богдан Дејановић, сада ученик друштвено-језичког смера у Гимназији „Душан Васиљев“, двоструки је лауреат за школску 2021/2022. годину.

– Мислим да сам награде заслужио успесима на такмичењима из историје и књижевности, а пре свега јер сам имао добар однос према друговима и наставницима. Знање из основне допринело је и мом бољем старту у средњој школи – каже Богдан.

Прослави су присуствовали и директори других школа, пензионери колектива и градски челници: градоначелник Никола Лукач, Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање, и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за социјалну заштиту.

– За мене је увек емотивно када дођем у ову школу јер смо је похађали и ја и чланови моје породице. Сигуран сам да ће нови директор, утабаним стазама, са изузетном децом и одличним наставним кадром, омогућити још боље услове за стицање знања. Деци поручујем да „краду“ знање, да се друже, како би са лепим успоменама на своју основну школу постизали успехе у будућности – рекао је градоначелник Лукач.

Посебно емотивни тренуци били су приликом приказивања филма о сада већ бившој директорици, Оливери Лазић, која је путем успеха Школу водила две деценије.

– Први пут сам данас у зграду ушла са позивницом – каже директорица у пензији. – Срећна сам што видим сва драга лица људи са којима сам сарађивала. У основи нашег успеха био је добар однос са колегама. Имали смо веома добру сарадњу, увек смо били врло јединствен колектив. И наша многобројна дружења била су корисна, на њима смо добијали идеје за рад и у томе су били наша покретачка снага и успех.

Оливера Лазић је новом директору „Школе отвореног срца“ пожелела успех и да га у послу води љубав.

Историјат школе

Основна школа „Вук Караџић”, једна од најстаријих у Кикинди, основана је 1950. године, као једна од четири осмолетке и носила је назив Осмолетка бр. 2. На самом почетку имала је седам разреда: четворогодишњу школу и три разреда Пуне кикиндске гимназије. Већ 1952. у њој је било свих осам разреда и преименована је у Осмолетку ,,Вук Караџић“.

У том периоду Школа је имала и два одељења забавишта, комбиновано одељење на Пољопривредном комбинату „Банат“, а њен  простор користила је и Школа за ученике у привреди. Школа се налази у згради која је саграђена 1890. године и у потпуности је прилагођена наставном процесу.

1

На данашњи дан, 2014. године тадашњи премијери Србије и Румуније Александар Вучић и Виктор Понта свечано су отворили међународни гранични прелаз Наково – Лунга. Отварање прелаза олакшало је комуникацију грађана са обе стране границе, али и оснажило економске, привредне и културне везе.

-У претходних осам година, до краја септембра ове године, преко овог граничног прелаза званично је прешло 943.695 путника. Истовремено су отворена још два Врбица – Валкањ (188.999 путника) и Јаша Томић – Фењ (603.496 путника). За све ово време, преко три нова гранична прелаза, је прешло 1.736.190 путника, што значи да ја на прелазу код Кикинде, било 54,35 % од укупног броја- прецизан је члан Градског већа Саша Танацков.

Објашњава да када томе додамо да свакодневно Кикинђани запослени у фабрици “Зопас” у Великом Семиклушу, њих око 200, мора да путује преко граничног прелаза  Српска Црња – Жомбољ због ограниченог радног времена прелаза код Накова, доћи ћемо до податка да би преко ГП Наково – Лунга до сада одавно имали више од милион путника, односно просечно само у овој години минимално 50.000 више регистрованих прелазака.

-Захваљујући отвореном граничном прелазу сада у Кикинди у фабрици “Зопас” ради скоро 700 људи, средствима ЕУ, Владе Републике Србије, Града Кикинде и ЈП „Путеви Србије” изградили смо гранични прелаз у складу са важећим међународним стандардима, бициклистичку стазу са соларном расветом и видео надзором, реконструисали смо део међународног државног пута…Следећи циљ је радно време 24/7 као и дозвољен прелазак аутобусима- наводи Танацков.

 

 

 

škole

Савремену и квалитетну наставу данас је немогуће замислити без примене дигиталних технологија. Од Министарства просвете, основним и средњим школама на територији Града Кикинде, стигла је вредна опрема која ће бити значајна подршка у свакодневној настави.

Градске и сеоске школе, на самом почетку школске године, добиле су укупно 450 лаптоп и десктоп рачунара уз пратећу опрему- мониторе, видео бимове, штампаче, каже за Кикиндски портал Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа.

-Значајна наставна средства додељена су школама. Министарство просвете кренуло је у процес дигитализације школа и ми сад радимо на пројектима дигиталних школа односно дигиталних компетенције како бисмо реализовали различите садржаје на дигитални начин.

Ту се, пре свега, мисли на коришћење дигиталних уџбеника, приступ ученика дигиталним материјалима, па чак у перспективи и израда завршних испита или тестирања онлајн. Кикиндским основним и средњим школама додељено је 450 рачунара што ће значајно помоћи у организацији наставе- указује Фаркаш.

Градске и сеоске школе добиле су нову опрему, у зависности од броја ученика и постојећих дигиталних капацитета. Конкретно, Основна школа “Жарко Зрењанин” добила је 33 лаптоп и 12 десктоп рачунара са мониторима, захваљујући чему опремају још један информатички кабинет.

 

 

Министарство државне управе и локалне самоуправе организује Сајам студентске стручне праксе у јавној управи на којем ће више од 56 органа јавне управе студентима пет државних универзитета понудити 794 места  за праксу. Сајам се одржава 9. новембра, онлајн је и одржава се преко платформе израђене за овај сајам виртуелизацијом Народне скупштине Републике Србије.

После прошлогодишњег првог сајма студентске стручне праксе у јавној управи – када је 18 органа јавне управе понудило студентима 400 места за стручну праксу, на овогодишњем сајму је троструко више институција.

Сајам се реализује на посебно креираним савременим платформама које виртелизују најважнија и најрепрезентативнија здања државних институција. Ове године то ће бити Дом Народне скупштине.

Сајам студентске стручне праксе у јавној управи почеће 9. новембра, у 10 сати. До касно после подне, студенте ће на трибинама, панелима и штандовима дочекати више од 90 представника органа јавне управе, од централног до локалног нивоа.

Сајам је део реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз подршку Европске уније. Главни координатор реформе је Министарство државне управе и локалне самоуправе.