децембар 6, 2025

Видео

jezero-svlacionice-(4)

Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У то су се уверили Младен Богдан, градоначелник и Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину који су у пратњи в.д. директора Марка Ракина посетили „Језеро“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-По завршетку посла свлачионице ће бити модерне и по стандардима и сигурно ће допринети квалитетнијем бављењу спортом свима који користе халу Културно – спортског центра. Осим наших спортиста ту су и гостујући који долазе на разне спортске турнире и утакмице – истакао је градоначелник Богдан.

Темељна реконструкција прва је овакве врсте од када је изграђен објекат.

-Важно је било да се свлачионице адаптирају, првенствено због спортиста који тренирају у нашим клубовима, али ће нам ова инвестиција омогућити да можемо да се кандидујемо за озбиљна такмичења. Сада ће и овај простор бити уређен по најмодернијим стандардима. У разговору са извођачем радова сазнали смо да ће посао врло брзо бити завршен – навео је Младен Богдан.

Средства је обезбедила Покрајинска влада.

-Инвестиција је вредна нешто више од 11 милиона динара. Хвала нашим партнерима у Покрајини, али и у Републици који нас подржавају и помажу нам да унапредимо све сегменте живота у граду.

Реконструкцијом су обухваћене три свлачионице. Радови подразумевају постављање нових плочица, санитарије и ПВЦ столарије.

А.Ђ.

bombardovanje-venci-(1)

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године „Туга“ положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Весна Пантовић изгубила је брата Антала Шипоша.

-Мој брат нестао је 2. јуна 1992. године у околини Мостара. Имао је 22 године и био је добровољац . Вест о његовом нестанку затекла нас је. Најгоре од свега је што ми већ 34 године не знамо шта се десило, и даље се води као нестао. Узет нам је ДНК, али његови остаци никада нису пронађени. Живим у Новом Саду и од када је подигнут споменик сваке године долазим да одам почаст. До пре неколико година са мном је долазила и мајка која је преминула, а да никада није сазнала где јој је син изгубио живот – рекла нам је Весна Пантовић.

Катица Калачоњи изгубила је супруга у ратовима деведесетих.

-Мој супруг Михаљ Карачоњи погинуо је са само 39 година. Погинуо је у селу Јелик у Босни 1993. године на свој рођендан. Био је запослен у фабрици „Тоза Марковић“ и на ратиште је отишао као добровољац. Наши синови имали су 16 и 15 година. Осетила сам да ће се нешто десити и када сам чула вест помишљала сам да себи нешто урадим, али онда сам помислила на своју децу, изгубили су оца, не треба да остану и без мајке – наводи Катица Калачоњи.

На спомен плочи је 37 имена испред споменика „Туга“, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији. Јосип Вишњица, члан СУБНОР-а Коршумлије такође је присуствовао обележавању.

-Те ноћи били смо на истуреном месту треће армијске области. Страдало је 12 старешина и војника у току тог напада и они су прве жртве агресије. Били смо дубоко под земљом, седам, осам метара испод земље. Скоро мртвог сам из склоништа те ноћи изнео пуковника Милића и захваљујући Богу и срећи ми смо данас овде. Око 19 сати са носача из Напуља пуштене су три крстареће ракете једна за другом које су пале тачно на тајно склониште, за кога нико од нас који смо били тамо није ни знао. Ракете су га погодиле око 20 часова и пет минута. Поред 12 погинулих било је више десетина повређених који и сада трпимо последице. Крстареће ракете имале су у себи осиромашени уранијум јер велики број њих бори са разним облицима тумора. Сведоци смо тешког времена за које не желимо да се икада деси Тај 24. март, свима нама, траје и данас и трајаће до краја нашег живота – прича Вишњица.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан.

– На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања. Кикинђани памте, не само овај датум, него и ратове деведесетих и сви заједно показали смо да је наша земља и Кикинда изнад свих подела – казао је Богдан.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали ученици ОШ „Фејеш Клара“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

А.Ђ.

gusani-finale-2025-(4)

Мистрал, власника Стевана Огњанова Освојио је титулу светског првака у категорији сениора. У финалу 39. Светског првенства у надметању гускова у бег је натерао Спасоја власника Милана Дражића. Борба је трајала дуже од 20 минута и ово је рекорд у дужини трајања финалних надметања.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Ниједна борба која нас је довела до финала, па ни ова последња није била лака. Ова победа била је дуго очекивана и први пут се такмичимо у сениорском финалу. Мистрал је стар пет година и спремали смо га тако што смо давали квалитетну храну, витамине и тренирали га. Пре пет година у лиги младих био је трећи, а има и титулу првака у категорији двогодаца. Да би постао шампион потребна му је пажња читаве године, купање, испаша и највише срећа. Гусани су кућни љубимци читаве породице, а посебно синова Стевана и Данијела, на чији наговор сам почео поново да гушчарим. Обојица пуно учествују у одгоју чувају их и шетају на испашу. Мистрал ће ићи на паузу две године и наставиће после тога да се такмичи. За наредну годину припремамо новог финалисту у сениорима Грома, који је прошле године био први у категорији двогодишњака – сазнајемо од Огњанова.

У лиги двогодаца у финалу су гусани Фокс Миодрага Трнића и Тајсон Богдана Ристића.

-Гушчарством се бави више од тридесет година. Задовољан сам успехом и борбом јер су оба гуска показала да су спремна за наше такмичење. Имам пуно титула и свака је подједнако драго. Шампион се ствара годинама. Припрема за првенство траје читаве године, а најважнија је шетња, љубав и здрава храна: овас, кукуруз и жито. Ниједног гусана никада нисам одмарао, па ће и Тајсон наредне године у борбе, али сада сениорске – сазнајемо од Ристића.

Гусан Медоња Милоша Ковачића био је бољи у лиги младих. У борби дугој скоро 14 минута у савладао је Клеја Богдана Ристића.

-Надметање је било јако тешко, али оба гуска су то и заслужила. Медоњи је ово шеста борба и у свакој се борио дуго. Обојица финалиста показали су да су заслужено стигли до врха. Честитам противнику, а надметање је до краја било фер и коректно. Оваквог гуска нисам имао последњих 30 година јер шампион се тешко ствара. Од своје 13 године бавим се гушчарством, сада је то дуже од четири деценије и ова титула ми је недостајала. Имао сам два финала у лиги једногодишњака и сада, трећи пут, имам пехар. У две године освојио сам четири титуле, тако да сада имам освојене све пехаре. Медоња ће наставити такмичење у сениорској лиги. Наредне године неће се борити. Пратим кориду у Босни и Херцеговини и име Медоња добио је по бику прваку Босне и Херцеговине и Балкана – рекао је Ковачић који нам је одао да је гусан настао из пријатељства са другом из Меленаца.

Финалу су присуствовали и представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом који је и уручио пехар светском прваку, као и представници Севернобанатског управног округа

-Не пропуштамо прилику да подржимо традиционалне манифестације и да заједно са нашим грађанима поразговарамо о свему, да их саслушамо и да чујемо шта је то што можемо да урадимо за њих. Светско првенству надметању гускова познато је и ван граница наше земље и на свима нама је да такмичење унапредимо и још више промовишемо. Осим Мокринчана, финалним борбама присуствовали су и становници околних места, те није чудо што има епитет светског првенства – рекао је градоначелник Богдан.

Живица Терзић, председник удружења „Бело перо“, организатора надметања подсетио је да је би ово била јубиларна година манифестације, четрдесета, али такмичење није одржано 2006. због птичијег грипа.

-Ове године имали смо 1З3 гуска у све три категорије. Задовољни смо комплетним надметањем, као и финалним надметањем – дода је Терзић.

 

Поред финалних надметања у све три категорије присутни су могли да уживају и у ревијалним такмичењима.

А.Ђ.

parking-mn-(3)

Завршетком ритејл парка „Нест“ у Микронасељу добијено је и знатно више паркинг места. Поред тога и ЈП „Кикинда“ у протеклом периоду омогућило је нова места за паркирање, истакао је градоначелник Младен Богдан који је заједно са чланом Градског већа Мирославом Дучићем посетио овај део града.

-Средствима Јавног предузећа „Кикинда“ изграђено је и 27 обележених паркинг места иза ритејл парка из улице Јована Јовановића Змаја, а из бочне улице има још десетак тако да је за више од 30 аутомобила обезбеђен адекватан простор за паркирање. Рехабилитован је и део простора око тржног центра који је и раније служио за паркинг. Сада је ту и пешачка стаза и затворили смо круг око ритејл парка – навео је Младен Богдан.

На зеленој површини у наредном периоду биће постављен и одговарајући мобилијар.

-Укупно је више од 150 паркинга изграђено само у једном делу Микронасеља. Подсетићу и да је 90 милиона динара издвојено за реконструкцију дела улице Михајла Пупина која је проширена, као и за асфалтирање делова улица Браће Татић и Угљеше Терзина – додао је први човек града.

Градоначелник Богдан прецизирао је да ће локални челници наставити да слушају своје суграђане и њихове потребе.

-Планирамо још паркинга у граду. Сведоци смо да има све више возила, а поједини делови града, попут Микронасеља, нису ни пројектовани за толико број четвороточкаша. На нама је да пронађемо начин да суграђанима изађемо у сусрет. Желео бих да апелујем на све возаче да се не паркирају на зеленим површинама јер места има довољно. Уједно, избећи ће кажњавање за непрописно паркирање – закључио је Младен Богдан.

default

 

А.Ђ.

 

basaid-posumljavanje-(5)

Након што је у Башаиду пре две године заснована Школска шума о којој рачуна воде ђаци ОШ „1. октобар“, ово место постало је богатије за још 200 садница. Садња је обављена на потесу Дударница, око стадиона, у центру села, око гробља, а партерно је уређен и кружни ток на улазу у Башаид из правца Зрењанина.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Поред тога што бирамо саднице које дају леп колорит, садимо стабла која су отпорна на временске прилике које нас сваке године изненађују са екстремно високим температурама и недостатком падавина. План садње припремамо у складу са климатским променама којима смо сведоци, те смо се определили за саднице црног бора, келеутерије,сребрне смрче, сибирски брест који ће чинити ветрозаштитни појас око гробља, као и дрвенасте саднице лишћара и четинара – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Пошумљавању је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, као и председник Савета МЗ Башаид Бојан Микалачки.

-Дударница је место окупљања становника Башаида и њихово је омиљено излетиште. Прошле недеље, током посете селу, управо мештани су били ти који су изразили жељу да се овај простор пошуми. Ослушкујући њихове потребе, озелењено је, не само популарно излетиште, него и друге локације где је постојала потреба за новим садницама. Ни лоше и хладно време није нас омело у намери да што пре испунимо захтев који су нам упутили наши суграђани из Башаида.Како на територији нашег града има најмање шума у читавом региону, на нама је да то променимо и да на што бољи начин искористимо прилику да засадимо нове површине. Приоритет нам је здрава животна средина за све наше суграђане – прецизирао је градоначелник Богдан.

Јесења садња започета је у новембру у Руском Селу, и према плану, у свим месним заједницама засноване су нове површине под шумама.

-Водимо рачуна и о атарском зеленилу. У протеклом периоду оно је увећано за 10 хектара. Саднице, њих 3.500, смо заменили на седам хектара у ван грађевинском рејону, а заменили смо и садни материјал у ветрозаштитним појасевима.

На кружном току биће заступљене украсне и жалосне форме.

-Одлучили смо се за комбинацију лишћара, четинара и украсних, жбунастих врста. Циљ нам је безбедност учесника у саобраћају, као и лакше одржавање кружног тока који је и улаз на територију нашег града – навела је Мирослава Наранчић.

Кикинда је најнепошумљенија средина на територији Војводине и дуже од деценије локална самоуправа чини све да се то промени.

-Осим садње пуно пажње посвећујемо и одржавању површина под садницама. Није ретка појава да се саднице суше и разлог томе није несавесно одржавање с обзиром на то да смо у оквиру Јавног предузећа „Кикинда“ оформили службу која се бави заливањем. Ту је и градска служба која се бави одржавањем зеленила и први смо град у Србији који са ловачким удружењима има договор о одржавању садног материјала. Заједно са ловцима планирамо садне врсте које ће помоћи повећању броја дивљачи у ловним подручјима – додала је Мирослава Наранчић.

А.Ђ.

 

vucic-hala-(15)

Владимира Радловића, ветеринара, који се бави виноградарством и винарством посетио је председник Србије Александар Вучић. Суграђанин који у Мокрину има винарију има и значајан број награда. На питање ко му је технолог Радловић је открио да све сам ради и да је све почело са једним бурета вина 2006. године.

Од 2020. када је и званично винарија регистрована, Радловић је освојио више иностраних и домаћих награда. Црвено вино оцењено је као најбоље на Балкану, а добио је и златне медаље за каберне у Бергаму у Италији.

-Сарађујем са Технолошким факултетом у Новом Саду и заједно правимо лепе ствари. Производим 15.000 литара вина годишње и врло брзо морам да удвостручим количину. Имам црна и бела вина, имам виноград у закупу и подижем нови на 1,5 хектара. Садићу сорту „морава“. Грожђе купујем у Левачу и на Фрушкој Гори за бело вино, а у Жупи имам закупљен виноград. Драго ми је што сам имао прилику да угостим председника Александра Вучића у својој винарији – казао је Радловић.

Наша вина расту, истакао је председник Вучић и додао да је Кина велико извозно тржиште пошто за четири године истичу дажбине које се сада плаћају при извозу.

-Након тога више неће бити наплате царине и у свим областима можемо да извозимо наше производе. Драго ми је што постоји оваква винарија. Како би напредовали сви који се баве овом граном пољопривреде могу да рачунају на субвенције којих има у различитим министарствима, фондовима и агенцијама. Циљ нам је да имате добро вино, али и да имате дегустациони простор где могу да вам дођу гости и купци. Имате један од најбољих кабернеа, изузетно је лепо балансиран и не чуди што сте освојили велики број награда – рекао је председник Вучић.

Председника Вучића дочекао је и седмогодишњи Драган Мићин, који неколико година има жарку жељу да упозна председника.

-Желим да будем као он и животна жеља ми је да се упознам са председником Вучићем. Кад сам имао три године гледао сам га како прича на телевизији. Питао сам маму ко је то и она ми је одговорила будући председник. Коначно сам га упознао и могао сам да му се захвалим на новогодишњем поклону који ми је послао. Добио сам његову слику, са којом спавам. Рекао сам му да га волим и да ћу постати председник као и он – рекао нам је Драган.

Председник Србије Вучић и сам је једва чекао да упозна, како је рекао, будућег председника.

-Ову слику ћу да чувам. Сада могу да кажем да сам упознао будућег председника. Добио сам и одобрење да објавим писмо које ми послао – са осмехом је, председник Србије, прокоментарисао сусрет са Драганом.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

А.Ђ.

vucic-hala-(6)

Председник Србије Александар Вучић посетио је Кикинду и Мокрин. На скупу у Културно-спортском центру „Језеро“, пред великим бројем окупљених, навео је какви су планови за развој Севернобанатског округа.

-За Кикинду и Севернобанатски округ од пресудног значаја је изградња брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“ од Бачког Брега, преко Сомбора до Кикинде и Српске Црње и то ћемо убрзати ове и наредне године. Овај пут је од суштинског значаја за довођење нових инвеститора у Кикинди. Урадиће се и пруга од Панчева и Београда преко Опова, Зрењанина, Новог Бечеја и Кикинде. Запосленима у Метанолско сирћетном комплексу хоћу да кажем да бринемо о свих 482 запослена и сами дајемо новац за сваку месечну исплату. Разговарамо са инвеститорима из Индије, Румуније и других земаља Европске уније да и тај проблем решимо. Нећемо вас оставити на цедилу ниједног тренутка јер знамо колико је ова фирма важна за Кикинду, северни Банат и Србију – прецизирао је председник Александар Вучић.

Сведоци смо настанка нових покрета који ће се бавити отцепљењем Војводине од Србије.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

-Данас, испод жита, гура се, нова, аутономашка, политика да Војводина буде Република. Они не руше мене, они хоће да сруше Србију, да нам нестане чврста, јака, стабилна земља. Спремам се да до Видовдана напишем књигу како сам победио обојену револуцију у Србији, јер револуције у Србији неће бити, у Србији ће народ да се пита. Хоћете изборе, добићете изборе, хоћете референдум, добићете референдум, а насиљем ништа и никада нећете добити – истакао је председник Вучић.

Народ добро зна ко ради у његовом интересу, а ко против њега, рекао је председник Вучић.

-Многе од вас море исте бриге, као и мене, знам да желите да видите Србију која ради, а не Србију која не ради и хвали се тиме. Знам да дишете и живите за нашу једину отаџбину и да вам је тешко да гледате када неко блокира путеве и мостове. Као председник Србије, а сигуран сам да говорим и у ваше име, да пружимо подршку нашој листи и нашем народу на Косову и Метохији, да сачувају своја огњишта и своју земљу јер су они једини у стању да се супротставе Куртијевој безобзирности, безобразлуку и покушају протеривања Срба са вековних огњишта – рекао је председник Александар Вучић.

Стотине милиона евра уложено је на растакање и уништавање Србије изнутра, желећи да је врате у прошлост.

-Користе се и млади људи, о којима ниједну лошу реч нећу да изговорим. Они не могу да се сете како је ова земља изгледала. Не могу да знају да у Србији никада наш динар није имао стабилан курс према јаким валутама, они мисле да је то нормално, јер је ако у последњих 12 година. Мисле да је нормално да се сваке године граде нови клинички центри и болнице, да градите пруге, којих је нула километара изграђено од 2000.до 2012. године, а на мапи нема ни аутопута који је изграђен у то време – подсетио је председник Србије.

Председник Вучић запитао је и каква је порука оних који неће да разговарају, да траже решења.

-Зато је на нама да наставимо да инсистирамо на дијалогу и да покажемо ту разлику, да желимо дијалог и разговор. Нико нас неће поколебати. Наше је да радимо и градимо и поносан сам на оно што смо у Србији урадили, као и на оно што смо на међународној сцени изградили као слободарска и земља која има своју политику, која није ничији патрљак, као земља којој нико не може да наређује. Једини у Европи нисмо увели санкције Русији, а једна смо од ретких држава која има блиску сарадњу са Кином. После Николе Пашића, први сам Србин који је добио одликовање Руске федерације „Александар Невски“ и не радим ја то због награда, него зато што је то једина политика части и поштења која је могућа да сами бирамо свој пут – закључио је председник Србије Вучић.

Скупу у Кикинди присуствовали су и министри, представници Покрајинске владе, народни и покрајински посланици, представници Града, студент медицине Милош Павловић, као и отац Александра Вучића, Анђелко Вучић.

А.Ђ.

 

slika-2-coka

-Драги пријатељи, драго ми је да вас видим у оволикoм броју. Дуго нисам био у Чоки, прошло је више од 30 година када сам био у Падеју – истакао је председник Републике Србије Александар Вучић приликом посете Чоки, где га је дочекао велики број људи. – Земља нам је и споља и изнутра нападнута и поједини мисле да нам врате земљу у прошлост и да се врате на власт, иако су лоше управљали Србијом од 2000. до 2012. године. Хтели би да отцепе Војводину од Србије и да се овде говори војвођански, а не српски језик. Наше је да земљу сачувамо и заштитимо и то мирно, стрпљиво и зато вас позивам на митинг који ћемо одржати у Војводини како би показали да је Војводина увек била, јесте и биће Србија.

Важни су, навео је председник, велики пројекти попут изградње брзе саобраћајнице „Осмех Војводине“ и аутопута Београд-Зрењанин – Нови Сад.
-Ускоро крећемо овај пројекат и сва улагања помоћи ће долазак инвеститора у овај део земље – истакао је Александар Вучић.

Председник Вучић прецизирао је и које то инвестиције које очекују општину Чока у наредном периоду:

-Урадиће се скоро 10,7 километара пута према Црној Бари, тако да ће пут Чока -Црна Бара бити писта. Инвестиција је око три милиона евра. Биће урађена и реконструкција Дома здравља у Чоки, а у Падеју је неопходно уредити школу. Све што сам набројао је око девет милиона евра , само за Чоку, што је 50 одсто више од целогодишњег чоканског буџета .

Председнику Србије обратила се Ивана Пилић, лекар опште праксе, ћерка Дејана Пантића, полицајца који је био ухапшен на Косову.

-Породица није имала никакве информације о њему 18 дана и захваљујући вама он се данас брани са слободе и налази с у кругу своје породице – рекла је Ивана Пилић која је након завршених студија у Београду дошла да ради у Чоку. Тренутно је на четвртој години специјализације и са 32 године постаће лекар специјалиста:
-Желим да кажем свим младим лекарима и свим људима да је то могуће и да се захвалим што нам је држава то омогућила.

Становници Чоке апострофирали су да је њиховој општини најнеопходнија фабрика у којој ће млади моћи да се запосле и остану у месту.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

А.Ђ.

Casni-krst-(3)

На Богојављење, један од најважнијих православних празника, традиционално пливање за Часни крст одржано је на два локалитета у граду и привукло је бројне учеснике и посетиоце.

Први догађај одржан је на Језеру Стрелиште у Новим Козарцима, где је након Свете литургије у Храму Светог Пророка Илије и освећења Богојављенске водице, литија, коју је предводио јереј Никола Момиров, са шесторицом учесника стигла до језера.

До Часног крста први је стигао Бранко Угринић (37) из Банатског Великог Села, дипломирани економиста и бивши репрезентативац Србије у шаранском риболову.

– Први пут учествујем, била ми је то велика жеља. Ово посвећујем својој преминулој сестри – рекао је Бранко.

Богојављенско пливање први пут је одржано у овом месту и поново је привукло велики број верника који су бодрили и с радошћу пратили храбре учеснике.

Сат времена касније, тачно у подне, обележавање Богојављења одиграло се, једанаести пут, у Кикинди, на Старом језеру, где је забележен рекордни број учесника, њих 47. Надметале су се и три девојке, једна цела породица, као и браћа која су пливала заједно. Учеснике су благосиљали свештеници кикиндске Српске православне општине.

Најбржи је био осамнаестогодишњи Кикинђанин Вељко Карановић, ученик Техничке школе „Михајло Пупин“, који је, уз овације публике, освојио Часни крст.

– Тренирам пливање и први пут сам учествовао. Било ми је хладно само на почетку. Осећај је невероватан,  мислим да сви који то могу, треба да ово да искусе – рекао је Вељко.

Несвакидашњи одзив потврдио је значај ове традиције у очувању духовних вредности, навео је градоначелник Младен Богдан.

– Овај обичај показује колико су људи привржени вери и да јој се све више враћају. Велика храброст учесника показује њихову приврженост Богу и вери, и ми их подржавамо у томе. Људи се окрећу правим вредностима које треба да негујемо и то је све што нам је потребно – да чувамо традицију и веру и да подстичемо младе људе да поштују хришћанске, православне вредности јер ко је на страни вере и српства, тај је на правом путу. Важно нам је да покажемо јединство и заједништво које нам је неопходно у овим изазовним временима јер ћемо на тај начин из свих тешкоћа које су пред нама изаћи као победници – рекао је градоначелник Богдан који је најбољима, у име Града, уручио златнике.

Пливање за Часни крст на Богојављење носи дубоку симболику и подсећа на крштење Исуса Христа у реци Јордан, када су се отворила небеса и чуо глас Бога Оца. Овај чин окупља заједницу, инспирише учеснике и преноси поруку вере, храбрости и заједништва.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Организатори, црквене општине, локална самоуправа и Ронилачки клуб „Орка“ и Културни центар истакли су значај оваквих догађаја у очувању духовног идентитета, изражавајући захвалност свима који су учествовали и подржали манифестацију. Како се обичај из године у годину развија и окупља све већи број људи, јасно је да пливање за Часни крст остаје једна од најсветлијих и најважнијих манифестација које спајају веру, традицију и заједништво.

С. В. О.

Paketici-veterani-(10)

Уочи Српске нове године, Удружење Српски ратни ветерани, по 11. пут, организовало је данас поделу пакетића деци својих чланова. Ове године даривано је чак 150 малишана, а догађај је уприличен уз подршку Града Кикинде, Туристичке организације, Народног позоришта и Предшколске установе.

– Ово је једна од наших најлепших акција, јер деца треба да знају и да буду поносна што су њихови родитељи били на бранику отаџбине – истакао је председник Удружења, Владимир Радојчић.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Пакетиће су добила деца до 14 година, као и деца са посебним потребама, без обзира на узраст. Пре саме поделе поклона, малишани су уживали у представи „Новогодишње шумске жеље,“ коју су припремили васпитачи вртића „Мики“. Публика је била одушевљена, а осмаци попут Александре Кљајић радо су поделили своје утиске.

– Волим да добијем пакетић, увек је леп, а представе су сваке године јако занимљиве – каже Александра.

Међу најмлађима био је и шестогодишњи Стефан Познан који је у Позориште дошао с татом Душком. С нестрпљењем је очекивао свој поклон.

– Ово ми је други пут да добијам пакетић овде. Радујем се јер сигурно има слаткиша и играчака, можда чак и аутића на даљински – рекао нам је Стефан.

Подршку овој хуманитарној акцији пружила је, и овога пута, локална самоуправа.

– Град сваке године помаже организацију обезбеђивањем пакетића. Ово је најмање што можемо да учинимо за ратне ветеране и њихову децу – нагласио је члан Градског већа, Жељко Раду.

Скупу је присуствовао и председник Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих Војводине и члан Удружења Српски ратни ветерани, Иван Кљајић.

– Сваке године се трудимо да обрадујемо што више деце – навео је Кљајић. – Ово није само подела поклона, већ начин да покажемо захвалност и бригу према породицама ратних ветерана.

Председник Резервних војних старешина и, такође, члан Удружења Српски ратни ветерани, Милан Вејин, истакао је важност пажње коју борци добијају.

– Ова акција је доказ да се води рачуна о борцима. Захваљујући држави, њихов статус сада је знатно унапређен – оценио је Вејин.

Овакви догађаји нису само прилика за даривање већ и за подсећање на вредности заједништва и поштовања према онима који су бранили своју земљу. Уз радост деце, још једном је потврђено да овакве акције имају немерљив значај за породице и заједницу.

С. В. О.

Don`t copy text!