Sadnjom stabala u dvorištu svog vrtića, deca iz „Kolibrija“ pozdravila su dolazak proleća. Dvorište i obližnji parkić oplemenjeni su sa dvadesetak novih stabala crvenolisne šljive, kuglenog bagrema i kuglene katalpe.
U sadnji su učestvovali predškolci koji nova saznanja o ekologiji stiču u okviru akcije „Učimo kako i zašto sadimo“. Pridružio im se i gradonačelnik Nikola Lukač sa Bogdanom Tasovcem, sekretarom Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine u cilju edukacije najmlađih, uspešno sarađuje sa vrtićima i školama, napominje sekretarka ovog Sekretarijata Miroslava Narančić.
-Deca uče kako i zašto je važno saditi drveće. Pohvalila bih eko tim Predškolske ustanove, ovo je samo jedna od aktivnosti. Radimo na različitim vidovima edukacije o životnoj sredini. Naredne nedelje imaće aktivnosti koje se tiču upravljanja otpadom, napravićemo jedan veliki cvet od čepova-najavila je Narančić.
Pored sadnje, deca su, u znak pozdrava proleću, odigrala kolo.
.-Vrtić „Kolibri“ je deo velikog eko tima naše ustanove. Imamo mnoštvo akcija koje se održavaju tokom cele školske godine. Konkurišemo kod pokrajine za projekat „Za čistije i zelenije škole“ tako da su se sve ove aktivnosti u cilju toga da pokažemo koliko napredujemo u preškolstvu i koliko naša deca znaju o očuvanju prirode i okoline- kaže Aleksandra Ludajić, glavni vaspitač vrtića „Kolibri“.
Na zahtev građana, Gradska uprava postavila je dečije igralište na uglu ulica Partizanske i Stevana Sinđelića. Otvaranju je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač, kao i žitelji i deca ovog dela grada.
Peticiju je pokrenuo i potpise prikupio Dušan Santrač iz Radničke ulice, otac troje dece.
– Ovaj deo grada ima najviše dece i došli smo na ideju da napišemo peticiju kako bismo dobili igralište u blizini. Ceo kraj je potpisao peticiju. Veoma smo zahvalni lokalnoj samoupravi što nam je izašla u susret. Deca iz ovog dela grada sada imaju svoje igralište – kaže Santrač.
Gradonačelnik Lukač kaže da je zadovoljan i ponosan što može da izađe u susret potrebama građanima.
– U Kikindi ima sve više dece i roditelji žele bolje uslove za njih. Mi odgovaramo na njihove zahteve i želje i uspevamo da obradujemo mališane. Planiramo da dodamo još sprava i uredimo zemljanu površinu. Trudimo se da, i na ovaj način, motivišemo mlade da ostanu u svom mestu i da se vraćaju u njega, da se rađa što više dece – rekao je Lukač.
On je dodao da su za ovu godinu planirani izgradnja još nekoliko igrališta, rekonstrukcija dvorišta Ekonomsko-trgovinske škole i Gimnazije, kao i terena u Mikronaselju. Cilj je da se u svakom selu obezbede sadržaje za najmlađe, istakao je Lukač.
Dečije igralište ima nove sprave, meku podlogu i klupe za roditelje i bake i deke koji će dolaziti sa mališanima.
Pace Berar ima tri unuke. U Kikindi živi više od 30 godina.
– Sigurna sam da se ovde nikada nije ovoliko gradilo. Igralište je rađeno po evropskim standardima. Veoma smo zahvalni.
U izgradnju igrališta i nabavku i postavljanje opreme Grad Kikinda je uložio tri miliona dinara.
Gradonačelnika dočekao mali Vuk Zarić
Dolazak Nikole Lukača nije mogao da dočeka mali Vuk Zarić. Njemu i njegovoj porodici su, krajem prošle godine, Grad i Fondacija „Humana srca“ rekonstruisali i kompletno opremili kuću u Partizanskoj ulici. Vuk je danas sa roditeljima došao na novo igralište u komšiluku i da pozdravi gradonačelnika.
Treća akcija pod nazivom „Zasadi drvo“, koju organizuju Gradska uprava i „DM“ drogerija uz podršku rasadnika „Dorijat“, održana je danas kod škole i vrtića u Mikronaselju.
– Ozbiljno radimo na pošumljavanju naše sredine i ponosan sam na ovu akciju – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač. – Ove sezone Gradska uprava zasadiće oko 18 hiljada stabala. Trudimo se da i decu motivišemo i uključimo u ove aktivnosti, da ih edukujemo da sadnjom oplemenjuju svoj životni prostor.
Sekretarijat za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada kontinuirano sprovodi pošumljavanje Kikinde i okolnih mesta, podsetila je sekretarka, Miroslava Narančić.
– Najveći broj sugrađana je tražio da se pošumi baš ovaj deo Kikinde. Prvi put ovde sadimo kuglasti bagrem, forzicije, smrču, bor, crvenolisnu šljivu, lipu i šarenolisni javor, ukupno 60 stabala.
U oplemenjivanju prostora kod škole i vrtića pomagali su i učenici Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.
Učiteljica Mirjana Gurzulov dovela je svoje odeljenje, 3-2.
– Dali smo novi život prirodi. Na ovaj način učimo da je volimo i čuvamo, budimo ekološku svest kod dece – rekla je učiteljica Mirjana.
Mina Sablić kaže da je naučila da je priroda mnogo važna i da moramo da čuvamo drveće.
– Drveće ne sme da se kida i mora da se zaliva – rekla nam je Zoja Rodić.
Aleksej Lazić je objasnio zašto je drveće korisno.
– Zbog drveća imamo kiseonik i zato je ono veoma važno. Bez njega ne bismo mogli da dišemo – zaključio je Aleksej.
Deca su obećala da će svakog dana obilaziti svoje drveće i sigurna su, kažu, da će zapamtiti svako stablo koje su zasadili.
Na trećoj izbornoj skupštini Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi održanoj večeras u Narodnom pozorištu, Stanislava Hrnjak jednoglasno je izabrana za predsednicu tog odbora. U obraćanju je istakla da je počastvovana ukazanim poverenjem i da joj je veliko zadovoljstvo da govori o rezultatima rada odbora u Kikindi.
-Kikinda je imala tu sreću da sa drugim gradovima Srbije itekako oseti boljitak i progres. Od 2013. godine kada je Srpska napredna stranka preuzela odgovornost za vršenje vlasti, u našem gradu ništa više nije isto. Od sivila, prazne kase, dugova i beznađa, Kikinda je ponovo postala grad koji se razvija i raste, grad koji veruje u bolju budućnost. Rezultate možemo videti na svakom koraku, od ulaza u grad koji potpuno drugačije izgleda, do fabrika koje danas zapošljavaju hiljade Kikinđanki i Kikinđana. Ovaj razvoj može se videti i kroz ozbiljna ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, kulturu, sport i sve druge oblasti života. Kikinda je ponovo ono što je uvek i trebalo da bude, grad dobrih i zadovoljnih ljudi- istakla je prva dama kikindskih naprednjaka.
-Želja nam je da se naš tim i dalje širi i raste sa idejom daljeg razvoja grada. Da se našoj stranci priključi još više mladih koji će svojom kreativnošću uneti novu energiju u naš rad. U potpunosti podržavamo viziju predsednika Vučića o okupljanju najumnijih ljudi grada i čitave Srbije, bez obzira na političku pripadnost u cilju stvaranja sigurne budućnosti za svu našu decu i generacije koje dolaze. Završiću rečenicom predsednika Vučića koja će, sigurna sam, obeležiti period pred nama u koju svi verujemo- „Srbija sanja i snove ostvaruje“- poručila je novoizabrana predsednica Gradskog odbora.
Za potpredsednike Gradskog odbora izabrani su Nikola Lukač, Nina Petkov, Nikola Vojinović i Dragan Knežević, a za sekretara Ninoslav Čujić.
Izbornoj skupštini su prisustvovali potpredsednik Izvršnog odbora i član predsedništva SNS Damir Zobenica, narodni poslanik i član predsedništva Milenko Jovanov, članovi Izvršnog odbora Srđan Kružević i Đorđe Radinović, čelnici opštinskih odbora iz Severnobanatskog okruga, kao i predstavnici stranaka koalicionih partnera.
Inicijativni odbor SNS koji je kasnije prerastao u Gradski odbor u Kikindi, formiran je samo dan nakon odluke o osnivanju stranke 22. oktobra 2008. godine i jedan je od prvih odbora u Srbiji. Danas ima 4.512 članova. Na prethodnim parlamentarnim izborima lista predvođena SNS osvojila je 51,68% glasova. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića glasalo je čak 67,35 % građana.
Stanislava Hrnjak je u Srpskoj naprednoj stranci od osnivanja. Poslanica je u aktuelnom sazivu Skupštine AP Vojvodine. Bila je članica Gradskog veća i predsednica lokalne skupštine. Njene stranačke kolege ističu njenu energičnost, posvećenost, predan rad kojim se isticala i dok je Srpska napredna stranka bila u opoziciji.
Jovanov: Delikatan i težak trenutak za Srbiju
Novo rukovodstvo stranke biramo u delikatnom i teškom trenutku za Srbiju što se preslikava i na Kikindu, istakao je u večerašnjem obraćanju na izbornoj skupštini Gradskog odbora SNS Milenko Jovanov, narodni poslanik i šef naprednjaka u Skupštini Srbije.
-Te ljude čeka vrlo teško i izazovno vreme. Zato vas molim da se međusobno podržavamo i da olakšate ljudima koji će preuzeti odgovornost. Srbija je u pitanju, nemamo prostora da se igramo i da gubimo vreme. Nije laž niti politička priča da će se svi zajedno za jedan sat dogovoriti samo ako budu mogli da nas sklone sa vlasti. A šta nam je onda preostalo? Kad god želite da vidite kako izgleda njihova politika pogledajte Hotel Narvik, ne treba vam ništa drugo. Oteli, kako, samo oni znaju i onda urušili i uništili i napravili na kraju štenaru. E sad je na nama i na vama da odlučimo hoćemo li im dati da od Kikinde i Srbije prave štenaru- jasan je bio Jovanov čiji je govor propraćen gromoglasnim aplauzom.
Većina žene
Srpsku naprednu stranku u Kikindi čini 2.320 žena i 2.192 muškarca. Trećina članstva ima manje od 40 godina. Samo u poslednje dve i po godine stranci se priključilo 942 novih članova.
Pok-grupa “Osvajači” nastupila je večeras u Sportskom centru „Jezero“ na koncertu pod nazivom „Ženama s ljubavlju“ koji, za Dan žena, tradicionalno organizuju Turistička organizacija i Grad Kikinda.
Koncertu je prisustvovao i gradonačelnik, Nikola Lukač, koji je sugrađankama čestitao praznik.
– Čestitam Dan žena svim mojim Kikinđankama i svim ženama. Grad im svake godine, povodom njihovog praznika, priredi iznenađenje i dobru muziku. Ovoga puta došli su „Osvajači“, izuzetno kvalitetan bend, i nadam se da će i dame i muškarci uživati i prisetiti se hitova ove grupe. Žene su bolja polovina društva i drago mi je što sve više njih uključuje u odlučivanje. To će i nama biti motiv da budemo još kvalitetniji i bolji i da zajednički gradimo još bolje uslove za život i rad u našoj Kikindi i u našoj Srbiji.
Poznati rok i hevi-metal bend „Osvajači“ prepoznatljiv je po svom „tvrđem“ zvuku, odličnim melodijama i, svakako, po sjajnom vokalu frontmena Zvonka Pantovića Čipija.
– Prvi put smo u Kikindi i mnogo nam je drago zbog toga. Vidim da je publika raspoložena, siguran sam da ćemo uživati. Sviraćemo pesme sa svih naših albuma i ploča. Ne menjamo se mnogo, muzika evoluira, ali mi ostajemo „Osvajači“ do kraja. Kod nas je kriza autora, mnogi novi mladi ljudi liče jedni na druge. Mi smo svoji sve ove godine, možda je to recept za uspeh trajanje hitova. Mnogo radimo, sviramo, pa ne stižemo da završimo novi album, ali pesme su spremne i predstavićemo ga uskoro – rekao je Čipi.
„Osvajači“ su kikindskoj publici priredili pravi rok-spektakl. Koncert su otvorili velikim hitom „Krv i led“ sa svog prvog albuma iz 1990. godine. Usledile su dobro poznate pesme: „Nikad više s tobom“, „Marija“, „S kim čekaš dan“, ali i hitovi „Smaka“ i „Bijelog dugmeta“.
Odličan koncert pravih muzičkih profesionalaca neke Kikinđane vratio je u mladost, a novim generacijama svakako predstavio pravi hard-rok zvuk živog nastupa na najbolji mogući način.
Predlog nacrta Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru uskoro će se naći pred nadležnima. Njime je predviđena potpuna zabrana pušenja u svim zatvorenim prostorima, a pre svega to se odnosi na restorane i kafiće.
Ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić, apelovala je da se Zakonu pruži bezrezervna podrška. Predložila je da se u ugostiteljskim objektima postave detektori za dim čijim aktiviranjem će se naplaćivati kazna od milion dinara.
Naša zemlja, inače, od 2010. godine ima Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Ovim zakonom zabranjeno je pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru i u javnom prevozu, ali su ugostiteljski objekti tada izuzeti.
I danas, 12 godina posle, najava mogućeg novog ograničavanja pušenja, izaziva buru u javnom prostoru i, očekivano, potpuno oprečna mišljenja.
Mi smo proverili šta o mogućoj zabrani pušenja i u kafićima i restoranima misle Kikinđani.
Radna grupa za borbu protiv krijumčarenja ljudi i iregularnih migracija, u saradnji sa Policijskom upravom u Kikindi, Upravom granične policije i Žandarmerijom danas je na području opština Kanjiža i Novi Kneževac, pronašla 194 iregularna migranta.
Iregularni migranti biće prevezeni u prihvatni centar gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj, saopštio je MUP.
Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, uz angažovanje pripadnika Radne grupe formirane po nalogu ministra unutrašnjih poslova.
Policija će, i u narednom periodu, sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.
Veliki komunalni problem u Mokrinu je uspešno rešen. Uređenje četiri kilometra kanalske mreže koja se prostire od rumunske granice kroz Mokrin do uliva u reku Zlaticu, privodi se kraju zahvaljujući finansiranju JVP „Vode Vojvodine“, a inicijativi meštana i Mesne zajednice i podršci Grada. Uklonjeno je oko 70.000 m2 biljne vegetacije i izmuljeno 13.000 kubnih metara mulja.
Da se kompleksan i zahtevan posao uređenja ovog dela kanalske mreže uspešno završava, na licu mesta su se uverili direktor JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević i gradonačelnik Nikola Lukač. Sa njima su bili i pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak i načelnik Severnobanatskog okruga Miroslav Dučić sa saradnicima. Nakon što je prošle godine uređeno 30 kilometara kanalske mreže u svim katastarskim opštinama Grada Kikinde, ove godine je nastavljeno sa radovima, ukazao je direktor „Voda Vojvodine“.
-Ovo je melijorativni sistem Begejskog sliva i najzahtevniji posao u održavanju kanalske mreže koji smo do sada imali jer se ovde nije radilo 20 godina. Mogu reći iz opravdanih razloga, zbog velikog broja pešačkih mostova, blizine domaćinstava, opasnosti prilaska mašina. Zahvaljujem se kolegama iz preduzeća „Srednji Banat“ koji su u rekordnom roku od petnaestak dana uspeli da urade ovaj posao, za koji smo predvideli 180 dana, baš zbog ovih komplikacija. Ogromna količina mulja je izvađena i 17.000 kvadrata biljne mase. Kanal opet dobija svrhu, vraćamo ga u projektovano stanje. Svih 300 hektara zemlje od državne granice sa Rumunijom do uliva u Zlaticu moći će opet da budu kvalitetno odvodnjavani. Radimo na dva kanala, na Glavnom kanalu i kanalu B 10. Na inicijativu meštana Mokrina smo ovo pokrenuli, i zahvaljujući inicijativi Grada Kikinde. Zadovoljan sam saradnjom koju imamo i mogu da najavim da ćemo nastaviti sa ulaganjem u Grad Kikindu- rekao je Kružević.
Za ovu namenu izdvojeno je 24 miliona dinara iz programa sistema za odvodnjavanje. Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je uspešnu saradnju sa JVP „Vode Vojvodine“ zahvaljujući kojoj je proteklih godina stanje kanalske mreže značajno poboljšano.
-Petnaestak godina intenzivno sarađujemo sa„Vodama Vojvodine“, ali poslednjih godina oni pravi, suštinski problemi za građane se rešavaju. Dvadesetak godina ovaj kanal koji prolazi kroz naseljeno mesto nije uređen. Mesna zajednica je u razgovoru sa građanima identifikovala ovo kao problem. Hvala na prepoznavanju problema i finansiranju od strane „Voda Vojvodine“. Nastavljamo saradnju, opredelili smo sufinansiranje i uz programe „Voda Vojvodine“ sigurno da ćemo kao Grad znati da iskoristimo šansu. Moramo i da apelujemo na građane da čuvamo kanale- apelovao je gradonačelnik Lukač.
Da je kanal, na pojedinim deonicama, bio gotovo pretvoren u polu-deponiju, svedoče i fotografije kako je izgledao pre uređenja.
Na šampionskom postolju 37. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova u Mokrinu je osmogodišnji gusan Batak vlasnika Nikole Nikića Minje. On je u finalu pobedio Fedora vlasnika Miroslava Čeleketića.
-Imao je teške borbe, pobedio dva šampiona. Pre dve godine pobedio je Arpada koji je zaredom dve godine bio prvi. Ima kolekciju pobeda. Pre dve godine je bio drugi, kao mlad prvi. Može on još da se bori, ali neće, ide u zasluženu penziju, da uživa. Ima da živi kao Sulejman, da menja žene i da deci poklanjamo mlade guskove da se takmiče- kaže Nikić čiji je gusan imao i pobednički tretman- počev od ishrane, nege, šetnje.
-Mora da bude kvalitetna ptica, treba nege, šetnje, posebna ishrana od septembra. Nas dvojica imamo pešaka kilometražu do Beograda. Sad oboje idemo u penziju-zadovoljno zaključuje Nikić (50).
Pehar mu je uručio gradonačelnik Nikola Lukač.
-Čestitam pre svega Nikoli Nikiću Minji čiji je gusan pobedio. Uz podršku Mesne zajednice, Grada i organizaciju Udruženja „Belo pere“ ovo je već 37. Svetsko prvenstvo u nadmetanju gusana. Izuzetno je značajno za Mokrin, o njemu se nadaleko čulo. Ovde je važno i pobediti, biti najbolji i to je prestiž koji će Minja i gusak imati u narednih godinu dana. Ovde se čuva tradicija i običaji, a kao što vidite uprkos veoma hladnom vremenu okupio se i veliki broj ljudi. Sigurno je da ovo treba čuvati i podići na viši nivo, a za to uzgajivači i „Belo pere“ mogu očekivati podršku Grada – rekao je Lukač.
U kategoriji mladih, šampionsko mesto izborio je gusan Spasoje Milana Dražića.
-Finalna borba je bila brza i laka. Nega gusana je jako dobra, kao i ishrana zato je tako lako i pobedio. Od malih nogu se bavim guščarstvom, to je tradicija, ali je doći do prvog mesta teško. Jednom sam bio prvi, isto u ovoj kategoriji pre 10,11 godina, jednom drugi- navodi Dražić.
Gusak Žućko četrnaestogodišnjeg Lazara Adamova najuspešniji je bio među dvogodišnjim gusanima.
–Šetao sam ga, kupao. Od malena se bavim guščarstvom. Moj gusak je potomak čuvenog Acike, najstarijeg gusana u Mokrinu-srećan je mladi Mokrinčanin.
Nadmetanja gusana počela su sredinom decembra, a učestvovalo ih je 116 u sve tri kategorije.
Raskrsnica ulica Mihajla Pupina i Zmaj Jovine više nije crna saobraćajna tačka. Novopostavljeni smart semafor najnovije generacije, posle probnog perioda, počeo je sa radom.
Radove u vrednosti od 5,2 miliona dinara zajednički su finansirali Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj koji je opredelio 2,7 miliona i Grad.
Lokalna samouprava nastaviće da, u saradnji sa saobraćajnom policijom, kao i resornim Pokrajinskim sekretarijom radi na unapređenju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Nikola Lukač. Sledi postavljanje radara na raskrsnici kod Žakovog stadiona, na uglu ulica Miloša Velikog i Stevana Sinđelića. U narednom periodu biće postavljen radar i kod OŠ „Jovan Popović“, a kod Osnovne škole „Petar Kočić“ u nakovu usporivač.
