Србија

milenko jovanov7

Не разумем како могу истовремено да тврде да су избори нерегуларни и да узму мандате проистекле из тих и таквих избора?! То никакве логике нема- истакао је Миленко Јованов, члан Председништва СНС, у изјави за Ало. 

Лидер Народног покрета Србије и један од носилаца листе „Србија против насиља“ Мирослав Алексић изјавио је за ТВ Инсајдер да ће наредних дана бити донета одлука о посланичким мандатима, указујући да је „реалнија нека врста опструкције парламента“.

– Предузећемо онај вид борбе који ће дати боље резултате, а мислим да је реалнија нека врста опструкција парламента – запретио је опозиционар.

У преводу опозиција планира да узме мандате, али да не дозволи парламенту да ради, то јест опструисаће рад Скупштине Србије.

Миленко Јованов, шеф посланичке групе напредњака у парламенту, поручио је да је опозициjи изгледа понестало идеја, јер су то већ све радили, пише Ало.

– Понашали се у Скупштини као да су у најгорој биртији. Физички насртали на председника, премијерку, друге посланике, ломили клупе, звиждали, трубили, пуштали музику, пентрали се по столицама и клупама… Дакле, све су покушали, осим да буду пристојни и нормални и да најзад понуде некакву политику – навео је Јованов и додао да је то очигледно недостижно за њих.

– С друге стране, не разумем како могу истовремено да тврде да су избори нерегуларни и да узму мандате проистекле из тих и таквих избора?! То никакве логике нема. И видите како се брзо распала у парампарчад лаж о нерегуларним изборима, измишљена да замаскира њихову неспособност, лењост, незнање и чињеницу да у последњих 12 година нису били у стању да победе ни на једним изборима од оних за месне заједнице, па до председничких – закључио је Јованов у изјави за дневни лист Ало.

 

 

proglas printskrin

Мало коме је још увек јасно зашто је било потребно лажно представљати ПроГлас као иницијативу која нема везе са опозицијом и којој је тобоже било у циљу само позивање грађана да искористе своје бирачко право, кад је у старту било очито да је по среди много више од тога.
Најпре зато што су јавне личности које су представљале ПроГлас све до једне били исти они утицајни појединци који су у време протеста после мајских трагедија наступали и држали говоре на бини не би ли се изазвао ефекат да је, иако је на протест била позвала, а све говорнике „технички организовала“ управо опозиција, исти широко грађанског, а не уско опозиционог карактера.

Ово последње је рађено да би се вансеријски немили догађај, масовни злочин у Рибникару, који је као такав познат у свету, али се по први пут догађа у Србији, и који сам по себи, феноменолошки уопште не припада политичкој димензији, преко исте групе јавних личности, као манипулативног везивног ткива до опозиције, превео у тобоже пар еxцелленце политички догађај за који је крива и одговорна актуелна власт, и тако рекламирао широким масама. Та компонента протеста, то отровно и подло ткиво утицајних личности од професионалног интегритета, које је у том превођењу реализовало подвалу из неполитичког у политичко и превару над грађанима који су убеђивани да из племенитог сажаљења, туге и бола протестују за опште добро друштва, само је извучена и поново упрегнута пред изборе да им на сличан начин подвали и превари их да сада и гласају за ту исту опозицију. Баш ону чија ће листа носити идентично име као и протести – „Србија против насиља“ – и која ће, уместо лица политичара, на паноима истицати безличну масу са протеста коју поново треба преварити.

То нимало наивно, али ништа мање бизарно вређање интелигенције грађана Србије већ је пажљиво било испланирано одлуком Јунајтед медије, да ниједан њен медиј не емитује предизборни материјал ниједне политичке странке. Онда је настала формално нестраначка, али неформално политички опредељена иницијатива ПроГлас, најпре у тексту који је имао облик петиције, да би убрзо добила точкове и кренула пут турнеје и трибина, које ће ти исти медији покривати уживо и претварати у срж своје предизборне пропаганде, толико да је извештавање о активностима и порукама странака које учествују на изборима испало споредно. Тиме су секунде чисте политичке агитације против власти „на кварно“ постале секунде тобоже невиног позивања грађана да учествују на изборима, које, осим што се не рачунају у страначки програм, не подлежу ни посебној изборној тарифи, слично као што јој није подлегао ни пропагандни материјал кампање за бојкот избора 2020. године, који је Јунајтед медија тада преко ЈСП продукције омогућила лидеру Странке слободе и правде Драгану Ђиласу.

На инхерентно преварантском усуду ПроГласа тврдоглаво се инсистирало и истрајавало током читаве предизборне кампање, али и након ње, што је произвело неизбежну дисонанцу међу суштинским истомишљеницима. Тако је Иванка Поповић, бивша ректорка Универзитета у Београду, 19. новембра у емисији „Утисак недеље“ тврдила да ПроГлас није чак ни опозициони документ и да та иницијатива служи „да се искаже слободна воља сваког држављанина, а не за дириговано гласање“, док је пак уредница политичке рубрике у Данасу Јасмина Лукач, у тексту „Опозиција ће узети Београд“, 14. децембра о ПроГласу егзалтирано писала као о „манифесту антивучићевског активизма“. У осврту на изборе, колумниста Времена Драган Илић 21. децембра тврдио је да је „једину озбиљну кампању за главну опозициону странку/коалицију водила формално група интелектуалаца у кампањи ’ПроГлас’“ и тиме само поновио оно што је пре избора за Недељник 16. новембра писао Зоран Пановић, програмски директор Демостата: „ПроГлас је подршка опозиционој, проевропско-патриотској листи ’Србија против насиља’“.

И док су се историчарка Радина Вучетић у студију ТВ Н1 6. децембра или правник Милан Антонијевић на ТВ Прва, у друштву Александра Вучића и Биљане Србљановић, 14. децембра подједнако наивно бранили питањем „зашто власт види проблем у томе да већи број грађана изађе на изборе?“, политичар на листи „Србија против насиља“ Александар Јовановић Ћута 13. децембра, без икакве задршке, у разговору за Данас изјављује да не види никакву разлику између ПроГласа и опозиције. Нешто индиректнији у оценама били су уредник вести на ТВ Нова С Слободан Георгиев и писац Марко Видојковић, који сматрају да се између опозиције и ПроГласа не може ставити знак једнакости, да би га затим упоредили са својевремено отворено антирежимским покретом „Отпор“.

У тој неподношљивој бахатости варања и потцењивања грађана, која резултира самозаплитањем у глупост, истакла се и Маја Стојановић из Грађанских иницијатива, која је добила новац да, паралелно са ПроГласом, такође само мотивише студенте да искористе своје демократско право гласа, да би онда акцији дала паролу „Докле више“. Глумцу Амару Месићу, који је после догађаја у Рибникару београдским основцима поручио да лично председнику Србије могу да захвале што њихових другара више нема, да би после, уз подршку сајта нова.рс, смислио да је због тога изгубио улогу у серији „Игра судбине“, и који ће се убрзо придружити турнеји ПроГласа, изашао је 2. новембра у Данасу интервју под невероватним насловом „Не занима ме ко је на власти, само хоћу да живим нормално“. Његова колегиница Јелисавета Саблић у истом листу 29. новембра била је знатно смернија и практично доставила иструкције за гласање: „Ево, помоћи ћу вам, сигурно ћете знати за кога нећете… Будите опрезни и за то ’кога било’“, слично као и тужитељка Бојана Савовић која је у тексту „Нужни корак за оздрављење“ у Времену од 23. новембра маштала о томе да истовремено постане и судија која ће да лустрира, или како рече, врши „ветинг“ над припадницима режима.

Још 7. новембра, на представљању ове „нестраначке“ иницијативе у Медија центру, стање друштва, а самим тим и државе којом управља Вучић, окарактерисано је као „зверињак у којем се не жели живети“. Тај тон постао је одмах образац садржаја трибина, на којима се окупљеним грађанима на сваки могући начин наруживао свет у којем живе и наметала тескоба паралелне стварности, коју у глобалу и појединостима против актуелне власти већ годинама уназад производе и акумулирају Јунајтед медија и повезана гласила. После такве индоктринације и „убијања у појам“, од грађана би се на крају трибине једноставно тражило да на изборима гласају да се све то промени, подразумевајући против кога. Утицајне личности које су свој професионални интегритет ставиле на коцку да би чиниле овако нешто, као што су ономад људи попут Требјешанина, Ерића, Џамоње или Тошковића, упркос знању које имају, фалсификовали или ћутали о природи масовног злочина у Рибникару, кодификоване су збирним именом „интелектуалци“.

Учесница трибине одржане 20. новембра у Новом Саду, Маријана Пајванчић, како би мотивисала окупљене да гласају на изборима, изнела је паралелу са 1942. годином и побуном бака против фашизма у Босанском Петровцу, Зоран Кесић је тврдио да му није стало ни до чега осим до „смењивости власти“, а Извештај са трибине још то вече је скоцкан у Данасов прилог под насловом „Филип Ејдус: У Србији на сцени спин диктатура“. Тај Ејдус је пак себе и остале иницијаторе ПроГласа 8. новембра на ТВ Н1 сврстао у најпривилегованији слој друштва, да би пет дана касније, путујући на трибину у Зрењанину, Светлана Бојковић у комплету познатог модног произвођача изашла из возила да поздрави паоре који су блокирали пут и изјавила да су они и она у истом проблему.

Број посетилаца, посебно оних „који нису успели да уђу на трибину“ неукусно је преувеличаван као и током протеста, али и значај иницијативе, па је тако колумниста Данаса Ханибал Ковач 5. децембра написао да је турнеја ПроГласа значајнија него да дођу „Ролингстонси“ и држе концерте у сваком граду у Србији. Глумци су проглашавани за интелектуалце, а њихова политичка памет надувавана, те су Драган Бјелогрлић, популарни Бјела и његове мудролије са трибина једном чак четири дана заредом, од 28. новембра до 1. децембра, уз профилну слику коју му је урадила Јунајтед медија, завршили у Данасовој рубрици „Буди паметан“, раме уз раме са Фројдом, Марксом, Ничеом и другим значајним мислиоцима човечанства, чији се цитати ту обично наводе.

Највећи део порука које су ПроГлас и „Србија против насиља“ слали био је антирежимски, без конкретног плана и програма, камоли системских решења, па је једина разлика била у томе ко их преноси грађанима. Малигно ткиво утицајних личности имало је због тога функцију да, као и на протестима, попут богова који су сишли међу смртнике, засени грађане својом појавом и истовремено прикрије како непопуларна лица, тако још важније одсуство и трунке сувислог политичког садржаја опозиције. У тој диверзији која истура једно да би сакрила друго крије се централна претпоставка ПроГласа – да је некога довољно „развалити“ од антивучићевске пропаганде да би самим тим свој глас одмах дао некој другој опцији, о чијем политичком садржају нема ништа ни да сазна. А с обзиром на резултат и занемарљиво већу излазност у односу на прошлогодишње изборе, оно мало грађана Србије којима су успели да подвале, запамтиће им превару и на протестима и на изборима, и у некој следећој прилици се одужити осветом.

Иштван Каић, аналитичар медија

Информер

 

baby-g8a17553bd_1920

Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је Србија спремна за ребаланс буџета како би од априла или маја могла да почне да исплаћује увећана средства за свако рођено дете.

Председник је рекао да ће држава за свако прворођено дете исплаћивати 500.000 динара, а за друго рођено 600.000.

За треће и четврто дете мере ће бити много озбиљније, нагласио је Вучић на представљању програма “Скок у будућност – Србија EXPO 2027”.

До сада је за прворођено дете издвајано 378.000 дианра, рекао је председник и додао да не прича о новцу који у том циљу издвајају локалне самоуправе. Подсетио је да се до сада за друго рођено дете исплаћивало 460.000 динара.

Председник је нагласио да ће се много радити и на награђивању мајки и породица које имају више деце, попут породице Филић која има 12 деце.

baby-4100420_1280
Родитељски додатак за рођење првог детета од 1. јануара 2024. године износи 371.614,46 динара, предвиђено је решењем који је потписала министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић.

Једнократна помоћ за рођење другог и трећег детета за децу рођену од 1. јануара 2024. године и касније је 123.871,49 динара, док је паушал за набавку опреме за бебу сада 6.867,58 динара, предвиђено је Решењем о номиналним износима родитељског додатка, паушала за набавку опреме за дете, једнократне помоћи за рођење другог и трећег детета и дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 1. јануара 2024. године

491182_politika_f (1)

Још један шамар реалности за опозицију

Виши суд у Београду одбацио је још једну жалбу Коалиције Србија против насиља, саопштено је из Градске изборне комисије (ГИК).

Након што је Градска изборна комисија одбацила приговор Добрице Веселиновића и Владимира Обрадовића као изјављен од стране неовлашћеног лица, ова изборна листа је поднела жалбу суду.

Овог пута као подносиоца овог правног средства навели су исправно Коалицију Србија против насиља, подносиоца изборне листе број три, а не Веселиновића и Обрадовића.

Како је навео председник ГИК-а Зоран Лукић, тиме је Коалиција Србија против насиља признала да је решење ГИК-а о неовлашћеном лицу као подносиоцу приговора било исправно и у потпуности засновано на закону.
Лукић је додао да су овог пута направили још већу процесну грешку, у погледу рока за подношење жалбе, па им је Виши суд жалбу одбацио као неблаговремену.

борко
Борко Стефановић, високи функционер ССП Драгана Ђиласа, тврди да опозиција није имала контроле на изборима, а пре само месец дана хвалили се да их свуда имају по три!
– Наша листа није имала контролоре ни у једном селу у околини Пирота и тамо смо добили нула гласова – рекао је Стефановић.

Ипак, пре нешто више од месец дана Борко је причао нешто сасвим друго:

– Србија против насиља имаће 25.000 контролора на 8.300 бирачких места – славодобитно је тада изјавио Стефановић.

Подсетимо, на изборима 17. децембра је било 8.273 бирачких места, тако да су имали у просеку по три контролора за свако бирачко место у Србији, осим уколико нису тада слагали када су се хвалили бројем контролора. Оно што је сигурно, или су слагали тада, или су слагали сада. Видимо да су Ђиласовци посвађани са сопственим мислима и да исте особе дају изјаве које су међусобно супротстављене једна другој.

24седам

Коју год локацију да је Ђилас таргетирао као адресу на којој су тзв. фантомски бирачи, испоставило се касније да Ђиласов опис није одговарао истини, пише портал 24седам.рс.
Наиме, новинарка Информера Катарина Одаловић отишла је на адресу Делиградска улица број 28, за коју Драган Ђилас тврди да се на њој налазе “фантомски бирачи”!

Како Ђилас истиче и промовише на сав глас, на овој адреси, као и у Кнеза Милоша 28 на Савском венцу, налази се велики број “фантомских бирача”. Ђилас је устврдио да је у Делиградској уписан 201 лажни бирач.

На поменутој адреси, за коју Ђилас тврди да поседује 201 фантомског бирача, у бирачком списку нема уписаних људи!

На овој адреси, као у Улици кнеза Милоша 28, налазе се просторије Јавног комуналног предузећа “Водовод и канализација”.

О обмањивању јавности огласио се и в.д. директор овог предузећа Радомир Вујадин.

– Као што сте и сами рекли и сами сте се уверили да се налазимо испред пословне зграде у Делиградској број 28. У Улици Кнеза Милоша још од 70их година се налази Водовод и канализација, и одговорно тврдим како на овој адреси тако и на свим адресама нашег предузећа не постоји ни један бирач – рекао је Вујадин и додао:

–  Недељама слушам злураде и дезинформације које имају за циљ да наштете угледу нашем предузећу. Овде се од 2003. године налази наш простор и наше канцеларије. Никада нису били пријављени људи на овој адреси и невероватно је докле те злураде и тврдње могу да иду. Запослени и ја не можемо да схватимо зашто се свесно иде са тим лажним информацијама када је све ово проверљиво! Уверили сте се у бирачком списку, тако и овде кад сте дошли, тако да као в.д. директор твдим да овде нема бирача.

24седам

 

520003_tan2023-10-2716003817-7-radna_f

Опозициону листу „Србија против насиља“ Запад је подржао са циљем не само промене власти, већ и стварне промене режима у земљи, јер Вашингтон, Брисел и Берлин желе да Србија коначно одустане од политичке неутралности и добрих односа са Русијом и Кином, пише немачки недељник „Унзере Цајт“ уз констатацију да је „Србија остала отпорна“.

Леп поклон за опозицију у Србији коју подржава Запад – владајућа листа председника Александра Вучиц́а је, након пребројавања свих гласова, јасно победила на парламентарним изборима 17. децембра и потиснула изазиваче на своје место. Према подацима Републичке изборне комисије, Вучицћева листа освојила је 46,75 одсто гласова, док је опозициони савез „Србија против насиља“ са 23,66 одсто освојио двоструко мање. Коначни резултати објављени су прошле недеље уочи празника православног Божића – наводи недељник.

„Унзере Цајт“ указује да је после неуспеха на парламентарних и локалних избора у децембру, прозападни савез „Србија против насиља“ покушао да организује масовне протесте.

„Међутим, ново издање ‘обојене револуције’ није уродило плодом. Позиви на демонстрације углавном су били концентрисани на Београд и били су усмерени против наводне масовне изборне преваре. Протести су достигли врхунац 24. децембра када су демонстранти покушали насилно да уђу у Скупштину града. Пробуђена су сећања на упад у Скупштину 2000. године, који су организовали од ЦИА обучени активисти ‘Отпора’ после рата Натоа против Југославије, којим је прекршено међународно право, а који је резултирао свргавањем тадашњег председника Слободана Милошевицћа“, подсећа недељник.

521618_opozicija_f-2

Опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око потенцијалног постизборног бојкота
Предновогодишња дилема – да ли прихватити или одбити мандате у Скупштини Србије и даље узбуркава листу „Србија против насиља“.

С обзиром на то да би нови посланици у клупе могли да седну, како је најављивано, већ крајем јануара, опозиционим вођама остало је још мало времена да усагласе ставове око овог потенцијалног постизборног бојкота.

Лидер покрета „Еколошки устанак“ Александар Јовановић Ћута налази се тренутно на оном тасу који претеже да 65 посланика СПН буде део новог сазива, јер како је рекао, он је свој мандат „крваво заслужио“.

Јовановић тврди да огромна већина људи у коалицији није за то да парламент препусте Вучићу и да га, како је рекао, „оставе да изгласава нове законе о литијуму и промене Устава како му одговара“.

Већина људи мисли да треба наставити борбу, ја сам један од њих, јер шта добијемо, шта ће се десити ако, рецимо, не уђемо у Скупштину? Ми се нећемо повлачити. То је једино место где људи могу да нас чују. Што се тиче тога, мој став је да мандате враћају они који су их покрали. Ми нисмо ништа украли – рекао је Јовановић.

Његово мишљење дели и лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који наводи да опозиција није отела посланичка места на изборима и да нема моралну обавезу да их враћа:

Контрапродуктивно би било уступити било какав простор напредњацима. Странке власти су освојиле пет мандата мање у односу на прошле изборе, док су странке наше коалиције забележиле за 30 одсто бољи резултат. То је довољан показатељ да је опозиција добро радила у скупштини.

С друге стране, копредседник странке Заједно Небојша Зеленовић сматра да би неприхватање мандата дало ефекта који погодује опозицији. Он је мишљења да би то довело до нових избора у наредних шест месеци.

Сад је питање за друштво, за Проглас, за невладине и политичке организације, да ли желимо да наставимо ту борбу даље и да ли верујемо да је неприхватање мандата једна нерешива неједначина пред коју бисмо ставили Вучића. Моје уверење је да би неприхватање мандата довело до нових избора, за не дуже од шест месеци, док би њихово прихватање довело до тога да нам наредне четири нуде неке разговоре, преговоре, договоре, без идеје да ћемо имати било шта добро, да ћемо бити нормално друштво и да ћемо било када имати неке нормалне изборе – рекао је Зеленовић и додао да ће стати иза воље већине.

Ипак, како се спекулише, лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас најгласнији је заговорник да посланици са ове листе уђу у законодавни дом. Незванично, коалициони договор био је да Ђилас финансира велики део предизборне кампање, а да се потом, тај новац рефундира након гласања средствима које је свака листа добила сходно броју освојених мандата.

Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност постизборно вагање и понашање опозиције карактерише као безидејност, неслогу и недостатак конкректног плана.

Назвао бих ово постизборна депресија, а не криза. То је главно мишљење бирача који су рекли шта заиста мисли, а не нека научна истраживања или очекивања појединих опозиционих лидера на основу истраживања које су радили у својим кафићима или свом малом уском кругу људи – рекао је Барац за Тањуг.

Извршни директор ЦеСИД Бојан Клачар сматра да опозиција мора да нађе решење које ће да уважи њихову, како објашњава, највероватнију одлуку да те мандате задрже, а да с друге стране не разочарају бираче који очекују и неку врсту протеста и ванинституционалне борбе и притиска.

Очекујем да ће одлука бити редовно одржавање протеста, али врло вероватно они неће бити свакодневни нити масовни. Наставиће се због тога што постоји очекивање да се то деси и зато што протести, без обзира на то да ли су масовни, јесу врста додатног притиска на институције.

За 65 мандата – 1,5 милиона евра
СВАКОЈ изборној листи која је приликом подношења кандидатуре приложила изјаву да ће користити средства из буџета за финансирање трошкова изборне кампање и потом положила јемство, уплаћено је по око 217.000 евра.

Осим новца за кампању, листама након избора следује и по око 23.000 евра по освојеном мандату.

У случају коалиције „Србија против насиља“, с обзиром на то да располажу са 65 мандата, груба рачуница показује да могу да рачунају на износ од око 1,5 милиона евра.

ribocuvari
Контролама риболовних подручја којима управља ЈВП „Воде Војводине”, током новогодишњих и божићних празника, од рибокрадица је заплењено 11 километара нелегално постављених мрежа, односно 341 комад забрањеног алата.
Поред тога, криволовцима је одузето и 8 чамаца, а поднето је 7 пријава за недозвољен риболов.
Акције контроле спроведене су у сарадњи са припадницима МУП-а Србије на подручјима Дунава, Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав и заштићених паркова природе.
Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, у чијој су надлежности поменуте риболовне воде и заштићена подручја, празничним данима радила је појачаним интензитетом са циљем спречавања криволова и наношења штете рибљем фонду.
Ово је била још једна у низу акција које је Рибочуварска служба успешно реализовала захваљујући савременој опреми у Мониторниг центру помоћу које се у сваком тренутку прати стање на риболовним подручјима којима предузеће газдује.
Фото: фејсбук Воде Војводине