Србија

NOVI SAD – Fakultet tehničkih nauka (FTN) Univerziteta u Novom Sadu doneo je odluku o povratku na nastavu, koja će se organizovati u online formatu. Ova odluka je doneta na današnjoj sednici Nastavno-naučnog veća, rezultatom 43 prema 17, čime se FTN pridružuje više od 60 fakulteta i visokoškolskih ustanova u Srbiji koje su se odlučile za ovakav vid nastave u svetlu aktuelnih okolnosti saznaje portal Vojvodina uživo

Nakon višemesečne blokade, FTN je odlučio da nastavu nastavi putem online platformi, omogućavajući studentima da prate predavanja i ispunjavaju obaveze na daljinu. Ova odluka je deo šireg trenda među visokoškolskim ustanovama u Srbiji, koje su se odlučile za online nastavu kako bi obezbedile kontinuitet obrazovnog procesa.

Više informacija o ovoj odluci i njenoj implementaciji možete pronaći na zvaničnom sajtu FTN-a:

Ova promena omogućava studentima da nastave sa svojim obrazovanjem bez prekida, dok fakulteti nastoje da obezbede kvalitetnu nastavu u skladu sa novim uslovima.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izjavio je da je neophodno da se svi vrate na nastavu kako bi se omogućilo da se završi ova školska godina i upiše nova generacija studenata.

Stanković je rekao da se mnogi fakulteti pripremaju za vraćanje na nastavu i dodao da će u početku nastava da se izvodi onlajn, a da posle toga sledi i praksa.

Naveo je da dinamički plan za nadoknadu nastave moraju da utvrde same visokoškolske ustanove i da je Ministarstvo spremno da na svaki način pomogne i organizuje sve da ne propadne ova godina.

On je dodao da sada čekaju da dobiju planove nadoknade i da na osnovu toga definišu univerzitetski kalendar.

“Mi možemo da pomognemo organizacijom u tome i možemo da pomognemo na dva načina. Jedan je promena univerzitetskog kalendara, što se samo po sebi nameće, a drugo je stručno uputstvo koje se odnosi na sprovođenje upisa, ali to onda kada nastavu završimo”, kazao je Stanković.

Ministar je istakao da se u Zakonu, koji definiše pitanje konkursa, jasno navodi da se mora znati datum završetka akademske godine da bi se organizovao upis sadašnjih maturanata, odnosno budućih brucoša.

“Četiri meseca pre završetka školske godine, vi možete govoriti o upisu. Mi danas ne znamo, s obzirom na to da nije počelo nadoknađivanje nastave, kada se završava školska godina. I upravo zato ja insistiram da fakulteti što pre dostave svoje planove o dinamičkoj nadoknadi nastave”, naglasio je Stanković.

Kako dodaje, da bi se završio prvi semestar, potrebno je dve nedelje za nadoknadu, a neki fakulteti su već krenuli u proces završetka.

Nakon toga sledi nadoknada drugog semestra, kaže Stanković i dodaje da posle nadoknade drugog semestra sledi nadoknada ispitnih rokova – januarski, zatim idu februarski, martovsko-aprilski i junski rok.

“Postoji i julski rok. Najčešće se upis u regularnim okolnostima dešava između kraja junskog i početka julskog roka. Semestar traje između 12 i 15 nedelja u zavisnosti od toga da li imate ili nemate praktičnu nastavu. Veliki broj fakulteta tu praktičnu nastavu ima”, istakao je Stanković.

Komentarišući izjavu prorektora Beogradskog univerziteta profesora Dejana Filipovića da je upis brucoša moguć već u julu i da nema razloga da ih ministar uslovljava, Stanković je istakao da ne uslovljava njega niti bilo koga drugog, već da u Zakonu piše kako izgleda upis i kako se organizuje.

Ministar je istakao da nastava, ispiti i prelazak studenata iz jednu u drugu godinu nemaju alternativu.

“Ne mogu da dođu novi studenti u status studenta prve godine dok ne vidimo ko će iz prve godine otići u drugu godinu. Hajde da se uozbiljimo”, rekao je Stanković i dodao da je status mirovanja moguć samo kao pojedinačni status za nekog studenta, ali ne kao kolektivno mirovanje.

Stanković je naveo da će se za oko 10 dana znati pravo stanje stvari po pitanju toga koji fakulteti su još u blokadi, a koji rade.

“Ako govorimo o Beogradskom univerzitetu, postoje fakulteti koji su vrlo ozbiljno i odgovorno krenuli u proces obnavljanja nastave, odnosno zatražili su dozvole za izvođenje nastave onlajn. Neki od njih su i počeli”, rekao je ministar.

On je anveo da su fakulteti koji su već počeli sa radom Fakultet organizacionih nauka, Ekonomski fakultet, a u pripremi je da počne i Fakultet fizičke hemije, kao i Mašinski fakultet.

Kada je reč o Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Stanković navodi da se tu izgleda ide na varijantu da svi fakulteti koji su povezani sa njim, a to su Stomatološki, Veterinarski i Farmaceutski, krenu u isto vreme.

“Za njih je taj rok bio i koliko prekjuče, imajući u vidu složenost studija na tim fakultetima, jer tu postoji pored teorijske nastave i praktična nastava”, rekao je Stanković.

On je potvrdio da je tačna informacija da su se u ovom periodu mnogi studenti sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prebacivali na VMA.

Stanković kaže da je tačna i informacija koja se odnosi i na brojne migracije studenata na privatne fakultete, kao i apliciranja za studiranja u inostranstvu.

“Dešava se taj proces migracije na nivou srednjih škola. Ova obrazovna kriza, koja je, po mom dubokom sudu, najdublja obrazovna kriza i najozbiljnija obrazovna kriza u istoriji srpske države, ostavila je ozbiljne posledice. Obojena revolucija je bila nemilosrdna prema društvu, pre svega prema studentima, prema velikom broju nastavnika, prema tom odgovornijem delu nastavnika i studenata”, naglasio je Stanković.

Navodeći da među profesorima ima razumnih ljudi koji misle da je potrebno nastavu obnoviti, Stanković je istakao da postoje i oni koji sada zbog svojih egzistencijalnih prilika traže pomoć studenata.

“Ima svega i svačega, ali verujem u to da će na kraju svi biti ozbiljni i odgovorni, da će uprava Beogradskog univerziteta na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem konačno iskoračiti sa jednom inicijativom obnove nastave. Obnova nastave je esencija opstanka Beogradskog univerziteta”, istakao je Stanković.

On je rekao da kao ministar i kao neko ko radi u visokom obrazovanju jedva čeka trenutak kada će biti ukinuta finansijska ograničenja koja se odnose na zarade zaposlenih u visokom školstvu.

“Jedva čekam da dođe do spajanja rada i zarade, pri čemu ta zarada po ovim novim izmenama i dopunama zakona nikada neće biti veća na visokoškolskim ustanovama nego što će biti onda kada počnu da rade. Dobiće i uvećane plate, dobiće i nadoknadiće im se ono što im nije bilo isplaćeno, onda kada bude realizovano ono što je propušteno. I to je ključna poruka”, naveo je Stanković.

Izvor: Tanjug

Bez ikakvog jasnog programa, konkretnih ideja ili nekih pozitivnih dela iza sebe, izuzev podaničkog odnosa prema Briselu, što je daleko od pozitivnog u očima ponosnog Srbina, studenti i blokaderi kao jedinu ponudu građanima Srbije nude putujući cirkus.

Sa svim elementima jeftine zabave za mase, kao što je crveni tepih, žuti prsluci kao obezbeđenje a crveni kao medicinska pomoć, bez potrebe ali radi efekta – i uz dobošare na čelu sa liderom žute levice, umesto mečkom – počinje zabava.

Spektakl u vidu protestno – revijalnog šou programa, sa dosta muzike, smeha i roštilja, vuvuzele, pištaljke, bradate žene, srednjoškolci u prvim redovima – svega ima. Prodavci bedževa, majica, kačketa. I obavezno proglašenje pobednika, nije ni bitno čega, bitno je da se medalje udele uz gromki aplauz prisutnih, koji čak i ne znaju zašto su tu. Bitno se zabaviti.

Studenata na listama nema. Ali su zato u prvim redovima politički aktivisti, koji su po potrebi stručnjaci za ekologiju, socijalu, za izborne nepravilnosti, prava žena (u pauzama dok biju sopstvene), demokratiju – koju svesno guše, a posebno za građanski aktivizam čiji je krajnji cilj nove podele i nada u neku grešku režima koja će koštati Srbiju građanskog rata.

Studentskih zahteva više niko i ne pamti. Oni koji su tragično stradali prilikom pada nadstrešnice – više se ni u šapatu ne pominju. To mesto je zauzela scenografija, performanski u njihovo ime koje je postalo zajedničko – pumpaj, dinstaj, i to sve pod parolom borbe za „slobodu, pravdu, istinu“ – ali bez jednog jedinog konkretnog plana šta posle, bitno je samo da tenzije ne spadaju!

Da ima razuma među učesnicima, neko bi se zapitao – gde je odgovornost? Ali odakle odgovornost i ozbiljnost u cirkusu? Sve što ovde postoji je scena. Umesto ideologije — tutorstvo sa zapada. Umesto programa — šerpe, doboši i šetnje. Umesto argumenata — tiktokovi i instagram rilsovi. Jer mreže moraju da gore, kao i hiljadu požara da država više ne zna koji pre da gasi.

Gradovi se smenjuju, cirkus putuje: danas u Zaječaru, sutra u Kosjeriću, a prekosutra gde god zapadni scenario kaže da treba „podići energiju“. Jer ovde nije bitna suština, već slika. Nije bitno ko glasa, već ko u tome izgleda revolucionarno.

Na kraju svega ostaje gomila smeća od propagandnog materijala koji učesnici uredno pokupe kao deo performansa da pokažu svoju ekološku svest, medijska euforija koja traje 48 sati, i građani koji i dalje ne znaju ko će im voditi grad. Jer politika je zamenjena zabavom, a protest je postao samo još jedan TikTok trend.

Da li je to borba za bolje sutra? Pre će biti da je rekreacija bez kompasa, sponzorisana sa strane, a karte za cirkus će biti skuplje nego ikad, ali tenzije ne sme da spadnu.

Sofija Marić / Vaseljenska

Izvor: vaseljenska

Od danas sve visoke škole u AP Vojvodini rade.

Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu obavestila je danas studente da je na sednici Nastavno-stručnog veća, održanoj 22. maja 2025. godine, doneta odluka o početku realizacije nastave u onlajn formatu. Nadoknada nastave iz zimskog semestra počinje 26. maja 2025. godine putem platforme Moodle i trajaće do 6. juna 2025. godine.

Kako je saopšteno, nastavno osoblje će postaviti sve potrebne materijale za svaki predmet, dok će onlajn konsultacije biti dostupne u dva termina tokom radne nedelje. Planirano je da letnji semestar otpočne 9. juna 2025. godine.

Škola je pozvala sve studente da se aktivno uključe u nastavni proces kako bi se obezbedilo nesmetano odvijanje akademske školske godine. U obaveštenju se takođe navodi da su za sprovođenje nastave na daljinu dobijene saglasnosti Ministarstva prosvete i mišljenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Više informacija dostupno je na zvaničnom sajtu škole.

Nakon višemesečne obustave nastave i blokade, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu situacija se konačno pomera ka normalizaciji. Na glasanju koje je održano među nastavnim osobljem, 160 članova izjasnilo se za povratak nastavnim aktivnostima, dok je 110 bilo protiv.

U skladu sa trenutnim raspoloženjem većine, pretpostavlja se da će nastava narednih dana biti organizovana putem onlajn platformi.

Kako je potvrđeno, konačnu odluku o načinu organizacije nastave doneće Nastavno-naučno veće fakulteta tokom sledeće nedelje.

Ovo je prvi korak ka potpunoj stabilizaciji rada jedne još jedne visokoškolske ustanove u Novom Sadu, nakon perioda napetosti i neizvesnosti izazvanih različitim zahtevima i protestima.

Izvor: Vojvodina uživo

Irski novinar Čej Bouz, snimio je prvi deo dokumentarca pod nazivom “Rat iz senke” koji se bavim stranim uticajem u Srbiji, koji je temelj tekuće obojene revolucije. Film istražuje tokove stranog novca koji se sa zapada uliva u Srbiju kroz nevladin sektor. Ispitujući njihovu ulogu u političkim protestima i širem geopolitičkom kontekstu, Bouz se fokusirao na pitanje kako strani akteri, uključujući zapadne vlade, filantropske fondacije i NVO, oblikuju politički pejzaž Srbije, zemlje od šest miliona stanovnika koja se nalazi na raskršću između Istoka i Zapada.

Bouz je analizirao i motive iza stranog finansiranja, ulogu NVO u protestima i posledice po suverenitet Srbije. Dokumentarac takođe upoređuje Srbiju s drugim suverenim zemljama koje prolaze kroz istog “toplog zeca”, poput Gruzije, Slovačke i Mađarske, ukazujući na globalni obrazac stranog mešanja.
– Na tragu smo stotina miliona evra stranog novca i pomoći koji se ulivaju u ovu zemlju, ali i u mnoge druge širom sveta. Upravo sada, ovde se odvija veliki protest – najveći u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, nama nije važno na koju stranu će pasti novčić u ovom sporu. Zanimaju nas pare. Odakle dolaze? Kuda idu? I kako utiču na pravo običnih Srba da donose odluke pod svojom zastavom? – navodi Bouz u uvodu.
Nabrajajući najznačajnije NVO koje su, prema njemu, ispostave stranog uticaja, Bouz primećuje da njihov rad u Srbiji ima i mnogo širi spektar od puke borbe za vlast.

– Nije iznenađujuće što je Srbija postala leglo stotina stranih NVO. Okružena je državama Evropske unije koje, budimo iskreni, ne dele tradicionalni srpski pogled na svet. Među najvećim i najpoznatijim NVO grupama u Srbiji su Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), kao i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), s kojima ćemo se kasnije susresti – navodi novinar i dodaje:

– Prema našim izvorima i istraživanjima, ove organizacije su glavni primaoci zapadnog finansiranja, uključujući sredstva od ozloglašenih organizacija poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), kao i fondova iz Velike Britanije i pojedinih zemalja EU preko njihovih ambasada. Ne smemo zaboraviti ni filantropske milijardere – Soroša i Rokfelera, koji su takođe u igri. Sve ove grupe koriste svaku priliku da se priključe političkim talasima i promovišu svoj globalistički pogled na svet – kaže on.

Nevladine organizacije su “hidra kojoj isečete jedan izvor prihoda, a izrastu nova tri”

Započevši istraživanje, novinar se fokusirao na specifične NVO, poput KRIK-a, istražujući prevashodno njihovu ulogu i finansiranje.

– Postoji NVO pod nazivom KRIK, veoma moćna, uključena u velike istrage o navodnoj korupciji. Ali evo adrese koju navode – tu nema ničega što bi ukazivalo da su tu. Proverili smo, ovo je njihova adresa. Pokušali smo da ih kontaktiramo, ali ne žele da razgovaraju s nama. Kako to da NVO, koja dobija milione dolara i evra od EU, SAD, USAID-a i NED-a za borbu protiv korupcije, ne želi da odgovara na pitanja – pita Bouz.

On ističe i to da su NVO direktno suprotstavljenje suverenom pravu Srba da odlujuču u svojoj zemlji.

– I nije samo KRIK. Stotine NVO u Srbiji rade na ‘unapređenju srpskog društva’, upumpavajući milione dolara, a zapravo podrivajući demokratski izabranu vlast. Ovo nije pitanje slaganja ili neslaganja s vlašću, već o pravu Srba da sami odlučuju u svojoj zemlji. Ali ovi momci su veoma odlučni da sakriju ko su, šta su, pa i gde se nalaze – kaže Bouz.

On ističe da su ove organizacije deo složene mreže koju finansiraju zapadni akteri.

– Jasno je da je Srbija meta ogromne multinacionalne operacije kojom se novac i uticaj ulivaju u ovu malu balkansku državu. Iako je USAID zatvorio svoja vrata, novac i dalje teče – preko američkog Stejt departmenta, NED-a i organizacija o kojima nikad niste čuli. Glavni operateri su CRTA, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Beogradska otvorena škola – navodi Bouz.
Irski novinar je detaljno opisao i izvore finansiranja, koji su, prema njemu, postavljeni u ekosistem sličan mitskoj “hidri”, biću koje ima devet glava. Svaka od tih glava kada se odseče, na njenom mestu naraste nova.

– CRTA, osim USAID-a, dobija podršku i od UKAID (Britanska organizacija za pomoć inostranstvu), ali tu su i Evropska zadužbina za demokratiju (EED), ambasade Nemačke, Švajcarske, Holandije, Francuske, pa čak i Češke. Tu su i fondacije poput Fondacije braće Rokfeler i Otvorenog društva Džordža Soroša. Među igračima iz senke su grupe poput Hansardovog društva, osnovanog u Velikoj Britaniji 1944. za promociju parlamentarne demokratije. Ove organizacije finansiraju više srpskih NVO istovremeno, stvarajući ekosistem međusobne podrške – kao hidra: isečete jedan izvor prihoda, a tri nova izniknu – kaže Bouz.

Novac stiže iz SAD, Velike Britanije i raznih milijardera i njihovih fondova

Bouz je pokušao i da kvantifikuje obim stranog novca koji se uliva u Srbiju.

– Nemoguće je čak i za izabranu vlast da tačno utvrdi koliko je novca uliveno u zemlju. Ali znamo ovo: od 2001. godine, SAD su dale skoro 1,2 milijarde evra za razne projekte u Srbiji. EU je 2022. dala grantove od 1,5 miliona evra, a filantropske donacije iznose 33,3 miliona evra – 4.557 zavedenih donacija. Vlada Srbije još uvek istražuje gde je taj novac završio – navodi on.

Bouz posebno ističe ulogu Velike Britanije kao značajnog finansijera ovog ekosistema.

– Velika Britanija je postala jedan od najagresivnijih aktera u finansiranju NVO i operacija društvenog uticaja u Srbiji. Oko 210 britanskih NVO deluje ovde, finansirajući čudne aktivnosti poput zaštite leptira ili Evropskog konzorcijuma za politička istraživanja. Rade u još 188 zemalja, i koštaju britanske poreske obveznike stotine miliona godišnje. Među ovim NVO ima i mnogo hrišćanskih crkava, što je iznenađujuće za pravoslavnu Srbiju staru hiljadu godina. Zašto britanska vlada ulaže novac da ‘preobrati’ hrišćane u hrišćanstvo – zapitao se novinar.

On je pokušao direktno da kontaktira nevladine organizacije, konkretno KRIK, CRTA-u i Građanske inicijative, kako bi razjasnio njihove aktivnosti, ali naišao je na zid ćutanja.

– Pokušali smo direktno da kontaktiramo ove NVO. Kucali smo na njihova vrata, zvali ih, ali nisu želeli da razgovaraju. KRIK, na primer, nije odgovarao na pozive, iako smo zvali tokom radnog vremena. CRTA takođe nije odgovarala, a njihova adresa vodi do praznog prostora – navodi Bouz, i dodaje:

– Imate osećaj da vas jednostavno ne žele. Hteli smo da im damo platformu da ispričaju svoju stranu priče, ali izbegavaju odgovore na pitanja o izvorima novca i stranom uticaju.

Ova netransparentnost dodatno podstiče sumnje u motive NVO, posebno jer se one predstavljaju kao borci za transparentnost i borbu protiv korupcije. Bouvs sugeriše da njihovo izbegavanje medija ukazuje na skrivene agende.
Nejasna organizacija protesta, nejasni zahtevi uz dobro obučene “koordinatore”

Kada su u pitanju protesti u Srbiji, koji su deo tekuće obojene revolucije, Bouz je istraživao njihovu prirodu u Beogradu, pokušavajući da razgovara s demonstrantima.

– Pokušali smo da razgovaramo s demonstrantima, uglavnom studentima i srednjoškolcima, ali su odmah tražili da isključimo kamere. Brzo nam je postalo jasno da demonstranti često nisu sigurni zašto protestuju. Vladao je karnevalski duh, kao da su svi tu samo zato što se nešto dešava. Nisu imali jasne zahteve. Ponekad smo viđali ljude koji su delovali kao ‘koordinatori’, koji su im govorili da ne razgovaraju s novinarima – navodi Bouz.

Iz razgovora je vidljivo da su demonstranti izbegavali direktne odgovore.

– Pitajte nekog drugog, izvinite, ne želimo da nas snimaju – rekla je jedna od učesnica protesta.

– Zašto se svi plaše da govore? Ako postoji korupcija, zašto studenti s plakatima ne žele da kažu zašto protestuju – pitao je Bouz.

– Sve piše na Instagram stranici, odgovarali su, ali niko nije znao ko vodi tu stranicu, dodavši da Bouz i ekipa treba da “pitaju one u žutim prslucima, oni su najinformisaniji”.

Irski novinar je primetio i to da protesti imaju nejasnu organizaciju i da demonstranti deluju nesigurno u svoje ciljeve, što podstiče sumnje u spontanost ovih okupljanja. On sugeriše da iza protesta stoje koordinatori koji usmeravaju aktivnosti, ali izbegavaju javnost.

Globalni kontekst obojene revolucije u Srbiji i poređenje sa Gruzijom, Slovačkom i Mađarskom
Bouz je svoju analizu dešavanja na kraju proširio i na globalni kontekst, primećujući da naša zemlja nije jedina koja se susreće sa ovakvim problemima.

– Srbija nije jedina zemlja pod pritiskom stranih grupa. Međutim, u Beogradu nema podrške za EU i NATO, jer su obe organizacije veoma nepopularne među Srbima, bez obzira na političke poglede. Srbi ne žele da se bore za Viktoriju Nuland i globalističke elite. To je u suprotnosti s onim što smo videli u drugoj zemlji koja je pod strašnim pritiskom stranih NVO, Gruziji. Ono što sam tamo video je šokantno. Tamo su prošle godine strane NVO organizovale proteste s antiruskim plakatima, zastavama NATO-a, SAD i EU – kaže Bouz.

On primećuje i da su na protestima u Gruziji učestvovali i stranci, jednako kao i u Srbiji.

– Neki demonstranti nisu bili Gruzijci, već strani aktivisti, poput Silvije Manci i Igora Bonija, članova italijanske radikalne proevropske i proukrajinske stranke, finansirane od strane Džordža Soroša – navodi Bouz.

Dovodeći u vezu italijanske aktiviste u Tbilisiju prošle godine sa pokušajima rušenja demokratski izabrane vlasti u toj zemlji putem obojene revolucije, Bouz kaže da nije u pitanju samo jedna zemlja, već sve suverene zemlje.

– Ovo nije samo o Srbiji – radi se o Gruziji, Slovačkoj, Mađarskoj, svakoj zemlji koja odbija da klekne pred globalističkom agendom – istakao je irski novinar.

Na kraju, zaključio je da je ovo tek kraj prvog dela dokumentarnog filma, a da u narednim delovima sledi otkrivanje mnogih tajni borbe suverenih nacija da ostanu suverene, čak i pod pritiskom hidre, tj. ekosistema koji je usmeren na njih.

Ko je Čej Bouvs?
Irski biznismen, novinar i influenser, Čej Bouz je bio jedan od osnivača veb-sajta The Ditch. Često na svojim društvenim mrežama, uglavnom na Tviteru, iznosi svoje proruske i anti-zapadne stavove.

U aprilu 2021, Bouz je, zajedno sa novinarima Eoganom MakNilom i Romanom Šortalom, kao i svojim prijateljem, biznismenom Pedijem Kosgrejvom, osnovao irski politički veb-sajt The Ditch.

Bouz se 29. juna 2023. obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na poziv Rusije. Predstavljen je kao ‘stručnjak za lako naoružanje i municiju’ i kritikovao je ulogu NATO-a u rusko-ukrajinskom ratu. Rat je opisao kao posrednički sukob koji vodi NATO, upozoravajući na neregulisani priliv oružja u Ukrajinu.

Radio je za rusku državnu medijsku mrežu RT i smatra da je Zapad antagonista u ratu Rusije i Ukrajine. Nakon invazije ukrajinskih trupa na Kursku oblast, Bouz je to opisao kao ‘poslednji očajnički potez Ukrajine’. Takođe je rekao da je invaziju naredila ‘korumpirana kijevska elita’ po nalogu ‘njihovih gospodara u Londonu i Vašingtonu’.

Izvor: 24sedam