Ирски новинар Чеј Боуз, снимио је први део документарца под називом „Рат из сенке“ који се бавим страним утицајем у Србији, који је темељ текуће обојене револуције. Филм истражује токове страног новца који се са запада улива у Србију кроз невладин сектор. Испитујући њихову улогу у политичким протестима и ширем геополитичком контексту, Боуз се фокусирао на питање како страни актери, укључујући западне владе, филантропске фондације и НВО, обликују политички пејзаж Србије, земље од шест милиона становника која се налази на раскршћу између Истока и Запада.

Боуз је анализирао и мотиве иза страног финансирања, улогу НВО у протестима и последице по суверенитет Србије. Документарац такође упоређује Србију с другим сувереним земљама које пролазе кроз истог „топлог зеца“, попут Грузије, Словачке и Мађарске, указујући на глобални образац страног мешања.
– На трагу смо стотина милиона евра страног новца и помоћи који се уливају у ову земљу, али и у многе друге широм света. Управо сада, овде се одвија велики протест – највећи у Србији последњих деценија. Међутим, нама није важно на коју страну ће пасти новчић у овом спору. Занимају нас паре. Одакле долазе? Куда иду? И како утичу на право обичних Срба да доносе одлуке под својом заставом? – наводи Боуз у уводу.
Набрајајући најзначајније НВО које су, према њему, испоставе страног утицаја, Боуз примећује да њихов рад у Србији има и много шири спектар од пуке борбе за власт.

– Није изненађујуће што је Србија постала легло стотина страних НВО. Окружена је државама Европске уније које, будимо искрени, не деле традиционални српски поглед на свет. Међу највећим и најпознатијим НВО групама у Србији су Грађанске иницијативе, Иницијатива младих за људска права (YИХР), Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), као и Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК), с којима ћемо се касније сусрести – наводи новинар и додаје:

– Према нашим изворима и истраживањима, ове организације су главни примаоци западног финансирања, укључујући средства од озлоглашених организација попут Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и Националне задужбине за демократију (НЕД), као и фондова из Велике Британије и појединих земаља ЕУ преко њихових амбасада. Не смемо заборавити ни филантропске милијардере – Сороша и Рокфелера, који су такође у игри. Све ове групе користе сваку прилику да се прикључе политичким таласима и промовишу свој глобалистички поглед на свет – каже он.

Невладине организације су „хидра којој исечете један извор прихода, а израсту нова три“

Започевши истраживање, новинар се фокусирао на специфичне НВО, попут КРИК-а, истражујући превасходно њихову улогу и финансирање.

– Постоји НВО под називом КРИК, веома моћна, укључена у велике истраге о наводној корупцији. Али ево адресе коју наводе – ту нема ничега што би указивало да су ту. Проверили смо, ово је њихова адреса. Покушали смо да их контактирамо, али не желе да разговарају с нама. Како то да НВО, која добија милионе долара и евра од ЕУ, САД, УСАИД-а и НЕД-а за борбу против корупције, не жели да одговара на питања – пита Боуз.

Он истиче и то да су НВО директно супротстављење сувереном праву Срба да одлујучу у својој земљи.

– И није само КРИК. Стотине НВО у Србији раде на ‘унапређењу српског друштва’, упумпавајући милионе долара, а заправо подривајући демократски изабрану власт. Ово није питање слагања или неслагања с влашћу, већ о праву Срба да сами одлучују у својој земљи. Али ови момци су веома одлучни да сакрију ко су, шта су, па и где се налазе – каже Боуз.

Он истиче да су ове организације део сложене мреже коју финансирају западни актери.

– Јасно је да је Србија мета огромне мултинационалне операције којом се новац и утицај уливају у ову малу балканску државу. Иако је УСАИД затворио своја врата, новац и даље тече – преко америчког Стејт департмента, НЕД-а и организација о којима никад нисте чули. Главни оператери су ЦРТА, Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Београдска отворена школа – наводи Боуз.
Ирски новинар је детаљно описао и изворе финансирања, који су, према њему, постављени у екосистем сличан митској „хидри“, бићу које има девет глава. Свака од тих глава када се одсече, на њеном месту нарасте нова.

– ЦРТА, осим УСАИД-а, добија подршку и од УКАИД (Британска организација за помоћ иностранству), али ту су и Европска задужбина за демократију (ЕЕД), амбасаде Немачке, Швајцарске, Холандије, Француске, па чак и Чешке. Ту су и фондације попут Фондације браће Рокфелер и Отвореног друштва Џорџа Сороша. Међу играчима из сенке су групе попут Хансардовог друштва, основаног у Великој Британији 1944. за промоцију парламентарне демократије. Ове организације финансирају више српских НВО истовремено, стварајући екосистем међусобне подршке – као хидра: исечете један извор прихода, а три нова изникну – каже Боуз.

Новац стиже из САД, Велике Британије и разних милијардера и њихових фондова

Боуз је покушао и да квантификује обим страног новца који се улива у Србију.

– Немогуће је чак и за изабрану власт да тачно утврди колико је новца уливено у земљу. Али знамо ово: од 2001. године, САД су дале скоро 1,2 милијарде евра за разне пројекте у Србији. ЕУ је 2022. дала грантове од 1,5 милиона евра, а филантропске донације износе 33,3 милиона евра – 4.557 заведених донација. Влада Србије још увек истражује где је тај новац завршио – наводи он.

Боуз посебно истиче улогу Велике Британије као значајног финансијера овог екосистема.

– Велика Британија је постала један од најагресивнијих актера у финансирању НВО и операција друштвеног утицаја у Србији. Око 210 британских НВО делује овде, финансирајући чудне активности попут заштите лептира или Европског конзорцијума за политичка истраживања. Раде у још 188 земаља, и коштају британске пореске обвезнике стотине милиона годишње. Међу овим НВО има и много хришћанских цркава, што је изненађујуће за православну Србију стару хиљаду година. Зашто британска влада улаже новац да ‘преобрати’ хришћане у хришћанство – запитао се новинар.

Он је покушао директно да контактира невладине организације, конкретно КРИК, ЦРТА-у и Грађанске иницијативе, како би разјаснио њихове активности, али наишао је на зид ћутања.

– Покушали смо директно да контактирамо ове НВО. Куцали смо на њихова врата, звали их, али нису желели да разговарају. КРИК, на пример, није одговарао на позиве, иако смо звали током радног времена. ЦРТА такође није одговарала, а њихова адреса води до празног простора – наводи Боуз, и додаје:

– Имате осећај да вас једноставно не желе. Хтели смо да им дамо платформу да испричају своју страну приче, али избегавају одговоре на питања о изворима новца и страном утицају.

Ова нетранспарентност додатно подстиче сумње у мотиве НВО, посебно јер се оне представљају као борци за транспарентност и борбу против корупције. Боувс сугерише да њихово избегавање медија указује на скривене агенде.
Нејасна организација протеста, нејасни захтеви уз добро обучене „координаторе“

Када су у питању протести у Србији, који су део текуће обојене револуције, Боуз је истраживао њихову природу у Београду, покушавајући да разговара с демонстрантима.

– Покушали смо да разговарамо с демонстрантима, углавном студентима и средњошколцима, али су одмах тражили да искључимо камере. Брзо нам је постало јасно да демонстранти често нису сигурни зашто протестују. Владао је карневалски дух, као да су сви ту само зато што се нешто дешава. Нису имали јасне захтеве. Понекад смо виђали људе који су деловали као ‘координатори’, који су им говорили да не разговарају с новинарима – наводи Боуз.

Из разговора је видљиво да су демонстранти избегавали директне одговоре.

– Питајте неког другог, извините, не желимо да нас снимају – рекла је једна од учесница протеста.

– Зашто се сви плаше да говоре? Ако постоји корупција, зашто студенти с плакатима не желе да кажу зашто протестују – питао је Боуз.

– Све пише на Инстаграм страници, одговарали су, али нико није знао ко води ту страницу, додавши да Боуз и екипа треба да „питају оне у жутим прслуцима, они су најинформисанији“.

Ирски новинар је приметио и то да протести имају нејасну организацију и да демонстранти делују несигурно у своје циљеве, што подстиче сумње у спонтаност ових окупљања. Он сугерише да иза протеста стоје координатори који усмеравају активности, али избегавају јавност.

Глобални контекст обојене револуције у Србији и поређење са Грузијом, Словачком и Мађарском
Боуз је своју анализу дешавања на крају проширио и на глобални контекст, примећујући да наша земља није једина која се сусреће са оваквим проблемима.

– Србија није једина земља под притиском страних група. Међутим, у Београду нема подршке за ЕУ и НАТО, јер су обе организације веома непопуларне међу Србима, без обзира на политичке погледе. Срби не желе да се боре за Викторију Нуланд и глобалистичке елите. То је у супротности с оним што смо видели у другој земљи која је под страшним притиском страних НВО, Грузији. Оно што сам тамо видео је шокантно. Тамо су прошле године стране НВО организовале протесте с антируским плакатима, заставама НАТО-а, САД и ЕУ – каже Боуз.

Он примећује и да су на протестима у Грузији учествовали и странци, једнако као и у Србији.

– Неки демонстранти нису били Грузијци, већ страни активисти, попут Силвије Манци и Игора Бонија, чланова италијанске радикалне проевропске и проукрајинске странке, финансиране од стране Џорџа Сороша – наводи Боуз.

Доводећи у везу италијанске активисте у Тбилисију прошле године са покушајима рушења демократски изабране власти у тој земљи путем обојене револуције, Боуз каже да није у питању само једна земља, већ све суверене земље.

– Ово није само о Србији – ради се о Грузији, Словачкој, Мађарској, свакој земљи која одбија да клекне пред глобалистичком агендом – истакао је ирски новинар.

На крају, закључио је да је ово тек крај првог дела документарног филма, а да у наредним деловима следи откривање многих тајни борбе суверених нација да остану суверене, чак и под притиском хидре, тј. екосистема који је усмерен на њих.

Ко је Чеј Боувс?
Ирски бизнисмен, новинар и инфлуенсер, Чеј Боуз је био један од оснивача веб-сајта Тхе Дитцх. Често на својим друштвеним мрежама, углавном на Твитеру, износи своје проруске и анти-западне ставове.

У априлу 2021, Боуз је, заједно са новинарима Еоганом МакНилом и Романом Шорталом, као и својим пријатељем, бизнисменом Педијем Косгрејвом, основао ирски политички веб-сајт Тхе Дитцх.

Боуз се 29. јуна 2023. обратио Савету безбедности Уједињених нација на позив Русије. Представљен је као ‘стручњак за лако наоружање и муницију’ и критиковао је улогу НАТО-а у руско-украјинском рату. Рат је описао као посреднички сукоб који води НАТО, упозоравајући на нерегулисани прилив оружја у Украјину.

Радио је за руску државну медијску мрежу РТ и сматра да је Запад антагониста у рату Русије и Украјине. Након инвазије украјинских трупа на Курску област, Боуз је то описао као ‘последњи очајнички потез Украјине’. Такође је рекао да је инвазију наредила ‘корумпирана кијевска елита’ по налогу ‘њихових господара у Лондону и Вашингтону’.

Извор: 24седам