Свечаном доделом признања, заслужним појединцима и установама, кикиндски фудбалски арбитри окупљени у својој организацији при Фудбалском савезу Града Кикинде, обележили су вечерас, у Свечаној дворани Градске куће, леп и вредан јубилеј – 70 година постојања свога удружења. У обраћању присутнима, наш колега новинар Бранислав Угринов, у улози виспреног водитеља програма, подсетио је на историјат судијског удружења основаног у нашем граду 1952. године, споменувши бројна значајна имена, а, с обзиром да је реч о дугом минулом периоду, многима од њих одата је и пошта минутом ћутања.
Апострофиран је посебно Милан Стокић Баба, рођен 1911. године, који је пре седам деценија утемељио организовано бављење фудалским суђењем у Кикинди, заједно са: Славком Станимировим, Јованом Валтером и Вукашином Бојићем. Стокић је још 1937. у Краљевини Југославији положио у Суботици за звање фудбалског арбитра. Међутим, и пре тога, 1925. године као први писани траг о фудбалском суђењу у тадашњој Великој Кикинди, остало је забележено име и презиме Божидара Мишковића. Он је био рођен 1894. године, а у Београду је, сада већ, пре безмало једног столећа стекао звање фудбалског арбитра, као први из Велике Кикинде.
Ређала су се потом бројна значајна кикиндска имена на војвођанској, али и на тадашњој југословенској фудбалској сцени која је имала два савезна разреда. Пре свих реч је о Јовици Бешлину, главном судији на три београдска „вечита дербија” и то у време бивше велике државе, а судио је популарни Јоки и на европској УЕФА сцени.
Потом, били су ту и: Стеван Дивјачки, Недељко Племић Мејо, Петар Рајић, Богдан Стојисављевић, Мирко Старчевић, Владимир Думитров, Иван Шибул, Јовица Станојевић и Дејан Петровић. Сви поменути судили су као савезни арбитри, а то звање имали су и: Коста Вујадинов, Предраг Поповић, Марко Николић и Невен Зекоња, управо актуeлни председник кикиндске Стручне струковне организације фудбалских судија Града Кикинде.
– Пролетели смо кроз историју, а ко год је од бивших судија могао, дошао је и хвала им на томе. Њима смо и уручили највећи број признања: повеља, захвалница и пригодних дарова. Реч је укупно 50 признања. Нажалост, дуго већ нисмо имали судију калибра Дејана Петровића, који је својевремено био у тиму чувеног судије Милорада Мажића на УЕФА сцени, а да не говорим о достигнућима Јокија Бешлина, који је судио најпосећенији „вечити дерби” у историји – 1984. године. Међутим, ми у кикиндској организацији имамо јасан циљ да кроз пет до седам година наш град опет добије барем једног савезног арбитра, сада Србије, који ће судити најмање други савезни ранг – казао нам је Зекоња.
Свечаност су угодним гласовима и прекрасном појавом увеличале чланице певачке групе Мелизми, али није то била једина лепота на овом скупу. Биле су ту и чланице кикиндскe судијске организације – шест младих девојака фудбалских суткиња почетница, које су, међутим, већ сада нашле своје место међу 300 арбитара из нашега града.
Толико их је, наиме, од 1952. године до данас, са већим или мањим успехом, под светлима европских рефлектора или на џомбастим лединама покрај кукурузишта, продефиловало кроз овај леп, али често и незахвалан посао, а неизоставни део најважније споредне ствари на свету.
Истовремено то је и онај сегмент фудбала који је и најчешће и најжешће на удару и клубова, али још и више навијача па, признајмо то овом приликом, делимично и нас спортских новинара. И ми смо ти који знамо често бити у праву када их критикујемо, али неретко и „локалпатриотски” гледамо и на свој и на посао фудбалских судија па се тада о њих и огрешимо.
Није то била игра за уживање, нису ни одбране нити голмани блистали иако је тек 15 голова укупно виђено у другом полувремену на обе стране, у последњих 18 минута само седам, али бод велики као планина Букуља изнад Аранђеловца, донели су на север Баната рукометаши Кикинде пошто је Милан Лисица забио неколико секунди пре краја за коначан исход и радост гостију. Епилог је то утакмице 10. кола АРКУС лиге, између Шамота и клуба с именом нашег града, која је минуле суботе окончана резултатом 21:21. Марко Трнинић рукометаш Кикинде, вели:
– Знали смо да ће нам ово гостовање бити тешко, добро се припремили и поштовали договор да будемо стрпљиви јер утакмица се игра свих 60 минута. Очекивали смо да ће бити постигнут мали број голова, а ми смо, ето, имали тај последњи напад који је Лисица реализовао. Спремни смо за среду када ћемо дочекати тим Партизана, борићемо се.
– Било је у Аранђеловцу много тензија, али и много грешака. Није то био леп рукомет, но важност бодова је све усмерила у том правцу. Ми смо на крају срећно дали гол, могло је да превагне и на страну домаћина, али и на нашу па сматрам да је реми најреалнији исход. Сада нам предстоји тежак меч на нашем терену с Партизаном, а ништа лакше неће бити ни након тога у Београду када ћемо у госте Црвеној звезди. Нема, међутим, предаје, морамо још више и боље радити и пружити велики отпор. 
Након више од месец дана, утакмицама осмог кола, настављена је АРКУС женска лига, а у „Језеру” рукометашице Бора изненадиле су Кикинду и однеле плен – 29:26 (14:12). Рачунале су Кикинђанке на бодове из овог сусрета поготово јер су током паузе силно појачале редове Јеленом Живков, повратницом из првака Србије – инђијског Железничара, међутим већ од самог старта видело се да доста тога не штима у редовима домаћина. Можда је у великој мери утицај имала и серија од чак три промашена седмерца Кикинђанки у размаку од другог до 11. минута. Како је меч одмицао, Боранке су све чвршће контролисале и резултат и игру, повеле 21:16 у 41. минуту, а све што је Кикинда успела било је да потом начини низ и поравна резултат четири минута доцније. Није, ипак, било динамита у рукама домаћих за преокрет. Боранке су се тргле, опет боље заиграле и на крају заслужено славиле. Ана Чубрило, била је најефикаснија у редовима Кикинде.
И тренерица Драгана Карановић, честитала је Боранкама.
На монтажном стрелишту у дворани „Језеро”, завршено је дводневно надметање у оквиру којег је Кикинда и клуб с именом града био сјајан организатор другог кола Купа Стрељачког савеза Србије ваздушним оружјем односно првог „Кикинда купа”, који су окупили око 200 стрелаца сениора и јуниора из: Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Бугарске. Медаље најбољима уручио је градоначелник Кикинде Никола Лукач.
Медаље у такмичењу пиштољем за мушкарце поделили су најбољи српски стрелци у овој дисциплини. Тријумфовао је олимпијски вицешампион Дамир Микец (Полицајац), испред Димитрија Гргића (Академац) и нашег Кикинђанина Душка Петрова.
Седмо коло у две конкуренције Друге лиге „Север” у надлежности Одбојкашког савеза Војводине, донело је кикиндским клубовима победу и пораз. Момци су славили у банатском дербију, као домаћини, резултатом 3:2 (25:19, 22:25, 17:25, 25:21, 15:11) против зрењанинског Пролетера и најавили тако боље дане, а девојке клуба с именом града изгубиле су 3:1 (14:25, 25:22, 25:22, 25:22) у гостима од друге екипе Новог Сада. Тренер мушког клуба Милан Радосавчев каже:
Победом од 6:2 (3.134:3.098) у Новом Саду над Војводином, куглашице кикиндске Кике 0230 окончале су први део сезоне Суперлиге на трећем месту. Капитенка Нада Команов вели:
Након две везане победе, првим ремијем у сезони, рукометаши Кикинде и у трећем мечу у низу остали су непоражени и то у још једном директном окршају против тимова из доњег дела табеле, дакле у судару с највећим такмацима у борби за опстанак. Вечерас у Аранђеловцу, у 10. колу првенства Србије, било је: Шамот – Кикинда 21:21.