Очекивано лагано, рукометашице Јагодине, лидера на табели АРКУС лиге за даме, прошле су севером Баната и вечерас уписале два нова бода на путу ка освајању наслова првакиња Србије. Кикинда – Јагодина 22:28 (11:14).
– У првом полувремену пружиле смо бољи отпор јаком ривалу, а морамо да се окренемо наредним мечевима и да порадимо на исправљању грешака – рекла је Теодора Ђукичин.
Тренер Кикинђанки Дејан Карановић напоменуо је да његовој екипи овакве утакмице много значе у процесу сазревања.
– Нисам, међутим, задовољан енергијом која је била присутна у мом тиму. Наша борба се наставља у Бору, за седам дана – истакао је Карановић, али није одговорио на питање колегинице новинарке, каква је калкулација за опстанак, односно рекао је да се он калкулацијама не бави.
И на нашу констатацију, практично поновљено питање, да некаква калкулација мора постојати, јер то и јесте основна сврха такмичења у било којем спорту поготово у највишем рангу, Карановић је остао при ставу да се не изјасни те је додао:
– Идемо из утакмице у утакмицу.
Дакле, пошто су љубитељи рукомета, они који су конзументи медија, ускраћени од тренера Кикинђанки за калкулацију на који начин ЖОРК Кикинда може до опстанка, неће се ни спортска рубрика овога портала тиме бавити, већ ћемо само рећи да екипа из нашега града, претпоследња на лествици, у наредном колу, у суботу, гостује екипи Бора, која од ње има пет бодова више и прва је изнад црте опстанка, а сутра ће Боранке играти у Новој Пазови против Младости. Бор ће после те сутрашње и оне наредне утакмице против Кикинде, имати још два меча, а Кикинђанке три. За победу се додељују два бода, а за реми бод. Значи, кога занима нека калкулише…
ЖОРК Кикинда: Матић, Ал. Чубрило, Сивчев 2, Ђукичин, Радаковић 3, Ердељан, Степановић, Балабан, Латиновић, Чочај 6, Перовић, Н. Чубрило, Живков 3, Ан. Чубрило 5, Новаков 3.
ФОТО: Кикиндски портал и АРКУС лига (Мирослав Лукић)
Успевала је Кикинда да поравна резултат још у два наврата, али 40 секунди пре краја домаћи играч Мутавџић пресудио је поготком с крила за коначан исход у корист свога тима који је, ушушкан у средини табеле, овај меч одиграо без резултатског оптерећења.
Великоселци су први запретили на „Илији Пантелићу”, чак две изгледне прилике нису у уводу реализовали, најпре Јовандић па Мисић, а на супротној страни млађани Немања Ковачевић вођа навале Слободе, иначе Великоселац, у 23. минуту ушао је у казнени простор, имао је и Бјелановића на леђима, али је издржао дуел и потом савладао голмана гостију.
Пет минута касније Немања Врбачки ослободио се двојице чувара и искоса дуплирао предност Слободе, а убрзо је на другој страни, након корнера Теодор Бјелановић главом смањио.
Два минута пре одмора, после корнера Поповића и пошто је лопта с прве „преглавана” на другу стативу, Дејан Ћосић изблиза је био присебан и повисио на 3:1. Почетком наставка, у 53. минуту, Ковачевић је одличну партију крунисао својим другим голом и практично тада је већ осигурана победа Новокозарчана. Млади Великоселац у бело-плавом дресу Слободе високо је скочио и забио главом. Тачку је ставио Врбачки, такође двоструки стрелац, у 73. минуту након брзе акције Лисице, још једног Великоселца у мајици Слободе – трећег уз млађаног Лабуса, и његове повратне лопте пред врата гостију.
– Најважније је што је дерби протекао у фер игри. Све је било чисто и то ми је посебно драго. Козара је боље ушла у меч, могла је и повести, али смо ми након тога одиграли добро и заслужено славили резултатом који је изненађујући – рекао је након меча Слободан Митровић, тренер Слободе.
Владимир Китановић кормилар Козаре био је, дакако, разочаран:
Када добро одигра, он или његова екипа, а неки су важни бодови освојени, прво питање другара из екипе, још и пре повратка у свлачионуцу на туширање, гласи: Јел хармоника у гепеку? А чим уследи широк дечачки осмех Ивановића јасно је, у просторијама клуба на стадиону ускоро ће се заорити неки стари популарни хит примерен слављеничкој атмосфери.
– Тако је од како сам у сениорском фудбалу, некако ме другови у свим екипама доживљавају и одржавају и у тој улози, а нисам мало средина променио, од наших на северу Баната: мокринског Делије, башаидске Војводине, ЖАК-а, Козаре, до ОФК Кикинде. У међувремену било ме је и на југу Баната, у Вршцу и панчевачком Динаму – каже Ивановић.
Постигао је досад више од 100 голова у званичним утакмицама, а музика га, вели, силно инспирише за све што ради у животу.
Од новембра 2020. Дејан је запослен у Предшколској установи у Кикинди као педагог за физичко васпитање.
БРАТ ЂОРЂЕ ВЕЛИКИ ПРОФЕСИОНАЛАЦ
Фудбалски познатији од браће Ивановић, Ђорђе, млађи је годину дана од Дејана.
– Борили смо се, дали смо све од себе, а због неколико наших исхитрених шутева нисмо се у једном моменту одлепили на три разлике. То је искусна екипа из Панчева искористила и на крају дошла до победе.
– Покушаћемо у Крагујевцу да потражимо бодове, а онда ће уследити врло важна утакмица за нас, доћи ће нам Југовић из Каћа. Тада ћемо морати да победимо и надам се да ћемо остварити циљ, опстанак – оптимиста је Куртеш.
Утакмицама првога кола данас је стартовало надметање у Купу Фудбалског савеза подручја Зрењанин, а у другу рунду пласирали су се: ОФК Кикинда, која је у Банатском Великом Селу савладала 3:1 Козару, Црвена звезда пошто је у Руском Селу истим резултатом победила новокозарачку Слободу и кикиндски ЖАК који је добио 1:0 меч у Новом Бечеју против Јединства.
Појединачно, Зарићева је била 20, а Петров 31. у Европи, међутим окитили су се у медаљама, Зарићева сребром, а Петров бронзом, као чланови женске односно мушке пиштољашке екипе Србије. У женској екипе биле су ту Аруновићева и Тодоровићева, а у мушкој Микец и Гргић. Зарићева је у Талину пуцала у петом месецу трудноће.
– Појединачним наступом нисам задовољна, као ни наступом у микс пару с Гргићем, ако знам колико сам радила, али очигледно је да је потребно још више рада. Екипно, наравно, задовољна сам, иако нисмо одбраниле злато, али састав нам је овога пута био подмлађен Тодоровићевом. Наступићу још на државном првенству, надам се да ће ми бебица то дозволити, а када је родим, не смем да обећам, али бих волела да се полако опет вратим стрељаштву – истакла је Зарићева.
Петров је, такође, свој појединачни наступ окарактерисао као незадовољавајући.
Драган Грбић, тренер у Стрељачкој дружини Кикинда, није крио задовољство, али је био врло кратак:
Градоначелник Лукач напоменуо је да су Зарићева и Петров још једанпут потврдили због чега је Кикинда град спорта.
Иначе, Микец (нови појединачни првак Европе) и Аруновићева (осма на Старом континенту) засад су једини стрелци Србије који имају остварене олимпијске норме за Париз 2024. године, а остали наши репрезентативци имаће још две прилике за пласман на Олимпијаду: на Европским играма у Кракову (Пољска) у другој половини јуна и на Светском првенству у Бакуу (Азербејџан) током друге половине августа. Важни ће бити и турнири Светског купа, на њима ће бити могуће сакупљати бодове за ранг листе па ће на основу тога на самом крају циклуса бити подељене последње визе за Олимпијске игре у „Граду светлости” наредне године.

Зарићева се са женском екипом Србије, уз Аруновићеву (осму појединачно) и Тодоровићеву (42. место појединачно), окитила сребром, док је појединачно такмичење окончала на 20. месту.
Лука Ђукић био је први на 200 метара прсно, а Матија Торњански други на 400 и трећи на 200м краул те трећи на 200м делфин. Теодора Станчић друга је на 200 и трећа на 100м делфин, а исте пласмане остварио је и Алекса Коцкар на 50 и 100м леђно.
Значајан резултат остварио је и Кикинђанин Горан Недомачки, заузимањем четврте позиције, такође олимпијским луком, у сениорској, дакле, најзначајнијој конкуренцији, истовремено и најбројнијој. Сара Замуровић, као сениорка, пласирала се међу осам најбољих, а наступили су још и сениор Борис Марков у стилу голи лук и кадеткиња Јања Јованов (олимпијски лук) те ветерани: Снежана Замуровић, која је у голом луку освојила прво место, Борислав Станкић, Драган Чобић (обојица олимпијски лук) и Љубомир Замуровић (голи лук).