Фудбалска сезона улази у финиш када је реч о Војвођанској и Подручној лиги, а овога викенда најважнији испит, од свих наших клубова, имао је кикиндски ЖАК који је на Вашаришту стигао до бодова (3:2) против Пролетера из Банатског Карловца и сада је близу је опстанка у покрајинском рангу. У исто време, ОФК Кикинда и преостали клубови са шире територије нашега Града заправо одрађују обавезе, како већ ко и с коликим мотивом.
Данас, у Синђелићевој улици, Кочиш је рано донео предност ЖАК-у, гости су поравнали средином првога дела, а неколико минута касније Фучак је с 35 метара опет донео вођство „жутим мравима”. Да може и очајније „интервенисати”, голман Пролетера показао је почетком наставка. Тада је Фучак опет погодио с дистанце, био је додуше ближе голу, али и много лошије шутирао. Карловачни су убрзо вратили неизвесност постигавши други погодак, али до краја промене није било. Ако Раднички из Зрењанина сачува у степену више, Српској лиги, статус, а Бегеј из Житишта изгуби у наредном колу на Градском стадиону од ОФК Кикинде, ЖАК у преостала два кола не мора освојити нити бод, а и поред тога опстаће на војвођанском „Истоку”.
Нови првак и повратник у друштво српсколигаша, поменута ОФК Кикинда, данас је без погодака ремизирао у Перлезу с Војводином, док је трећепласирана новокозарачка Слобода, јуче на свом терену победила (4:2) тим Омладинца из Ботоша, пета Црвена звезда из Руског Села поражена је (3:2) у Житишту од Бегеја, а девета Козара у Банатском Великом Селу декласирана је (0:5) од ковинског Радничког.
У Подручној лиги, такође у 28. колу, Полет је одигравши без победника (2:2) у Накову са зрењанинским ЖФК Банатом и дефинитивно отпао из трке за другим местом које доноси доигравање за пласман у виши ранг, пошто сада заостаје осам бодова за другопласираном меленачком Русандом. И мокрински Делија ремизирао је (3:3) у овом колу код куће – против Црвене звезде из Војводе Степе, а, досад смо већ више пута поновили, опстанак Мокринчана зависи од расплета у вишим степенима.
Синоћ пак, у Дому омладине у Мокрину, окупили су се шампиони из највећег села некадашње бивше државе, управа, пријатељи и гости клуба. Иван Мандић, из Рукометног савеза Војводине, уручио им је победнички пехар и медаље и, одавши им признање и у спортском и у моралном погледу, поручио:
Иначе, присутнима су се, осим Мандића, бираним речима обратили и Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, у име градске управе, те Радослав Прибиш, члан Савета МЗ Мокрин.
Јасно, осим вербалне подршке, најавили су и финансијску, јер у трећем рангу Мокринчани, као клуб и као место, не смеју се обрукати и тај степен надметања најмање је што ова варош, како они своје место карактеришу и доживљавају, заслужује.
Увек су оваква окупљања прилика и да се још једанпут, обавезно у опуштеној и веселој атмосфери, начини осврт на сезону која је окончана. А такмичарска 2022/23. година за Црвену звезду била је изванредна. Пре свега, импресивна је била серија Мокринчана који су у сада већ минулој сезони најпре одиграли 21. утакмицу без пораза, остваривши 20 тријумфа и реми, а тек у 22. колу забележили су први неуспех. На крају, када се подвукла црта, имали су ученици тренера Михајла Векића, биланс од 22 победе уз по два ремија и пораза.
– Да бисмо ми стигли до овог успеха и вратили мокрински Рукометни клуб на неке старе стазе, било је потребно доста труда и рада играча, али и одрицања и помоћи мноштва људи у и око клуба. Кључ успеха био је наше брзо прилагођавање ситуацијама у којима смо се налазили и испоставило се одлично сналазили. Врло је битно нагласити и да овај тим Црвене звезде може бити конкурентан и у Првој лиги Војводине, а уз неколико појачања, иако о томе још увек клуб није заузео став, сигурно бисмо могли представљати и изненађење у наредној сезони – рекао нам је Векић, који и као играч забележио шест наступа.
– Истакли смо прошлог лета јасне амбиције, да се вратимо у Прву лигу Војводине где нам је и место по свему што је наш клуб представљао у ближој историји рукомета у овој садашњој нашој држави, а да не говоримо о даљој прошлости у неким претходним државама. Сада ваља покушати да у наредној сезони будемо, у најгорем случају, стабилан лигаш у трећем степену, а онда ћемо за даље видети.
– Пре свега, захвалио бих се Рукометном савезу Војводине који је изашао у сусрет нашем клубу и омогућио нам да се радујемо уручењу пехара у нашем месту и на овакав начин. Ово је велики дан за Мокрин, место са дугом и богатом рукометном традицијом. Не само рукомет, већ и спорт у целини вратио се на велика врата у нашу варош. 
Укупно 29 рукометаша било је у протеклој сезони лиценцирано за наступе у „црвено-белом” дресу Мокринчана, а њих 25, уз већу или мању минутажу, вратили су Звезду у трећи ранг рукомета Србије, у нашу војвођанску групу. Ево имена: Немања Дукатаров (24 утакмице/100 погодака), Живојин Миливојевић (24/27), Љубомир Голић (23/44), Лука Домазет (23/36), Никола Алмаши (22/104), Миодраг Трнић (22/88), Бошко Крстић (22/1), Александар Малуцков (21/0), Стеван Ладичорбић (20/63), Никола Маркуш (20/28), Мићо Мајкић (19/20), Марко Кокот (16/16), Филип Ковач (15/74), Немања Блажић (14/63), Марко Дражић (13/104), Милан Малуцков (13/29), Милан Челекетић (12/7), Игор Скубан (10/45), Александар Иветић (10/8), Јован Гаврилов (7/2), Михајло Векић (6/9), Никола Блажић (6/8), Владен Симић (3/0), Миленко Радујко (1/2) и Марко Марковић (1/0). Наступе нису забележили: Мирко Челекетић, Димитрије Дражић, Ђорђе Путник и Вујадин Думитров. 
Ове године у дворани „Језеро” окупило се стотинак девојчица, осим наших кикиндских још и из: Спартака (Суботица), Академца (Српска Црња) и Војводине (Ново Милошево). Играју данас екипе по једноструком бод систему, свака против сваке, а на крају програма предвиђен је и ревијални меч између првих екипа Кикинђанки и Суботичанки.
Меморијал је отворила Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, а Мирјана Мићић, председница СОЖКК, рекла је:
– Све екипе које смо позвали, одазвале су се са задовољством и због тога нам је посебно драго, а све у жељи и нади да наша деца могу и морају да се усмере ка здравим стиловима живота.
Драган Пецарски, градски већник за спорт и омладину, додао је:
Куглашице Србије, међу њима и Кикинђанка Јелена Санто чланица Кике, окончале су наступ на екипном Светском првенству у хрватском Вараждину у четвртфиналу. Поразила их је Аустрија резултатом 5:3 (3.452:3.365) па су тако наше куглашице заузеле позицију од петог до осмог места на планети. Претходно, Србија је у групи победила Данску и Словачку, а била поражена од Мађарске.
– Пропагирамо здраве начине живота, а ово је један од њих. Кикинда је град спорта и увек добар домаћин и сигуран сам да ће тако бити и овога пута. Окупило се 24 мушке и 12 женских екипа, а подсетићу само да Србија у баскету има много успеха и зато верујемо да ће и овим кикиндским такмичарима то бити и додатни мотив да буду што бољи.
Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, додала је:
– У две поменуте школе часове физичког васпитања поред учитеља, редовно држе и професори и резултати су видљиви. Реч је о „малим олимпијским играма” забавног карактера, где до изражаја долази свестраност и спретност, а развија се моторика. Наши ученици били су 30 секунди бржи од другопласираних, а поред тога начинили су и најмање грешака. Није случајно што су ове две школе биле успешне, јер у њима и даље финкционише пројекат „Спорт у школе” који је некада био спровођен у свим, а сада још живи у школама „Јован Поповић” и „Вук Караџић”. Код нас у школи добро функционише и Гимнастички клуб што је такође одлична база – каже Светлана Мирчић Вукобрат, професорица физичког из ОШ „Свети Сава”.
– Трудимо се да радимо са децом основне и природне облике кретања, а предлажемо и да се сви професори физичког упуте у рад с ученицима млађих разреда. Нажалост, ти природни облици кретања некада су били нормални, јер су деца играла напољу, трчала, скакала, превртала… Сада ми то радимо у салама вештачки, јер је модернизација живота довела до тога да се деца све мање крећу. 
Након победе на Градском стадиону над Омољичанима, три кола пре краја војвођанског „Истока”, Кикинђани су оверили прво место и повратак у друштво српсколигаша. Јевто Јарчевић, тренер ОФК Кикинде, сматра да је ова утакмица била огледало читаве сезоне.
Следи гостовање у Перлезу, а, иако је све одлучено, ваља сачувати углед првака и недалеко од ушћа Бегеја у Тису.
– У ОФК Кикинду сам дошао на препоруку Јарчевића када он још и није био тренер у клубу. Имао сам моралну обавезу да помогнем и због њега и због свих осталих у клубу који су ме као Нишлију одлично прихватили. Циљ смо остварили, заслужено смо прваци, сваки бод је чист и можемо бити поносни на који начин смо се вратили у Српску лигу. ОФК Кикинда се вратила тамо где припада – каже Радовановић, међу саиграчима омиљен због својих манира.
Зорица Балог узела је три бронзе: у катама екипно и поjединачно, те у борбама, а Давид Ленард био је други у појединачним и трећи у екипним катама.