Политика

Miloš Jovanović, Boško Obradović i Milica Đurđević Stamenkovski godinama su varali građane Srbije, predstavljajući se za nekakve patriote i prave desničare.

Vremenom su pokazali svoje pravo lice, a sada je već dokazano da je njihov patriotizam, ili bolje rečeno ,,patriotizam“ trajao taman toliko dok nisu počeli da idu na kanabe u strane ambasade i to zapadne. Desničari koji idu po mišljenje u američku i britansku ambasadu, sada su se uhvatili u kolo i sa tajkunom Đilasom.

Miloš Jovanović je već postao njegov javni fan i više ni ne krije da mu je cilj da sa Đilasom sruši Vučića. Milica Zavetnica je već dobila nadimak Marinika 2, a upravo je Marinika 1 otkrila da će sa Zavetnicima u koaliciju.

Tvrde da su rusofili, a uveli bi sankcije Rusiji

Boško Obradović licemerno glumi patriotu, dok zapravo namerava, kao i prethodno dvoje, da uđe u koaliciju sa đilasovcima, među kojima je i Radomir Lazović , koji smatra da smo izvršili genocid u Srebrenici i da treba da uvedemo sankcije Rusiji.

Izvor: 24 sedam

Plan Zapada je da Đilasova opozicija posle poraza na izborima pokrene nasilne demonstracije i obojenu revoluciju, organizuje upade u državne institucije, te da izazove haos u zemlji.

Kako se bliže izbori u Srbiji, koji su zakazani za 17. decembar, i kako je sve izglednije da NATO opozicija neće dobiti podršku naroda, njihovi gospodari i nalogodavci postaju sve nervozniji, pa svojim pulenima šalju podršku u vidu svojih dobro proverenih kadrova.

Kako 24sedam ekskluzivno saznaje, u Beograd je došao Dmitro Nikitin, blizak saradnik bivše premijerka Ukrajine Julija Timošenko.  On  je u Srbiju stigao po nalogu zapadnih obaveštajnih službi sa ciljem da u našoj zemlji napravi ukrajinski scenario i na nasilan način na vlast dovede NATO opoziciju, baš kako je Timošenkova uvela Ukrajinu u početak sukoba sa Rusijom po nalogu NATO-a, čiji je i sama sluga.

Plan Zapada je da Đilasova opozicija posle poraza na izborima pokrene nasilne demonstracije i obojenu revoluciju, organizuje upade u državne institucije i napade na predstavnike organa reda, te da izazove haos u zemlji. Nikitin je tu da im prenese iskustva iz Narandžaste revolucije koja se odigrala krajem 2004. i početkom 2005. godine, kada su na isti taj način prozapadni elementi u Ukrajini, uz pomoć Timošenkove preuzeli vlast u toj zemlji.

DOS-ovci već sarađivali sa Ukrajincima

Zanimljivo, podrška ukrajinskoj NATO opoziciji došla je upravo iz Srbije, u kojoj je tada stolovao DOS-ovski režim. Tako je novinar lista Gardijan Ijan Trejnor, svojevremeno naveo da postoji povezanost između događaja u Ukrajini i promene vlasti u Srbiji i Gruziji. On je pisao, a to je sada i opštepoznato, da su predsednički izbori u Beogradu 2000. godine posle kojih je sa vlasti srušen Slobodan Milošević, organizovani i vođeni od strane Ričarda Majlsa, bivšeg ambasadora u Beogradu a tada američkog ambasadora u Bugarskoj. Majls je zatim, kako navodi Trejnor, odigrao istu ulogu kao ambasador SAD u Tbilisiju, gde je pomogao proameričkom kandidatu Mihailu Sakašviliju da svrgne Eduarda Ševardnadzea. Sakašvili je putovao u Beograd kako bi proučio model, a posle toga je i stvarno došao na vlast u Gruziji. Trejnor zaključuje da je slična strategija primenjena i u Ukrajini.

Ukrajinska organizacija demokratske omladine zvana Pora (Vreme je) stvorena po beogradskom modelu organizacije Otpor, koja je pomogla Vojislavu Koštunici i DOS-u da dođu na vlast, dok je čitava kampanja, po Trejnoru, američka kreacija. Novinar Gardijana navodi da je čitav niz organizacija radio na promeni ukrajinske vlasti, a najčešće se pominju Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša i Nacionalni fond za demokratiju koga finansira vlada SAD.

Vođe Narandžaste revoluciji u Ukrajinu bili su Viktor Janukovič i Julija Timošenko, koja je nešto posle toga postala i premijer Ukrajine. Timošenkova već decenijama ima veoma bliske veze sa obaveštajnim krugovima na Zapadu, pa ne čudi što su članovi njene porodice posle optužbi za korupciju bežali upravo u zapadne zemlje.

I dok Ukrajina grca u sukobu sa Rusijom, do kojeg je dovela Narandžasta revolucija i vlasti koje su se smenjivali posle toga, Timošenkova obavlja novi zadatak koji je dobila od svojih zapadnih nalogodavaca – pokušava da zajedno sa Đilasovom NATO opozicijom pokrene haos baš kao što je to učinila i u svojoj zemlji.

Zelenović i Miketić već najavili haos posle izbora

Tome u prilog govori i nadavna izjava Nebojše Zelenovića za tajkunski list Danas koji je, govoreći o predstojećim izborima, rekao da „ovoga puta neće izostati šesti oktobar“.

Na taj način je Zelenović, u ime tajkunske koalicije okupljene oko Dragana Đilasa, poručio da ova lista, koja se, ironije li, zove „Srbija protiv nasilja“, hoće upravo nasilje, paljenje Skupštine i sve što se dešavalo 5. oktobra 2000. godine.

Pored Zelenovića, i Đorđe Miketić je pozivao na nasilje ukoliko ne budu zadovoljni rezultatom na izbornom semaforu.

– U slučaju izborne krađe, neprihvatanja poraza, zaista će biti scenario kakav smo imali a to je da moramo da ga branimo na ulici, fizički, kako god je potrebno! Spremamo se za taj scenario! Radimo sve što je u našoj moći da svaki glas odbranimo, da uložimo sve primedbe, obučimo kontrolore, da imamo mobilne ekipe koje će da intervenišu ako bude incidenata… a ako budu i to porušili, nema šta drugo nego da izađemo na ulicu! – rekao je Miketić na Šolakovoj televiziji Nova S.

Već odlazili u Kijev po instrukcije

Podsetimo, ne tako davno, opozicija je na najdegutantniji način koristila tragedije i ubistva dece zarad prikupljanja jeftinih političkih poena, a jedan od predvodinka njihovih protesta Aleksandar Olenik tada je odlazio upravo u Ukrajinu, kako bi pokupio iskustva o pokretanju obojene revolucije. Ovaj lobista za uvođenje sankcija protiv Rusije i zagovornik nezavisnosti lažne države Kosovo, pozivao je na političke proteste opozicije u Beogradu, direktno iz Kijeva, sa trga Majdan gde se svojevremeno odigrala obojena revolucija i nasilna promena vlasti u Ukrajini.

– Evo nas, u Ukrajini, u Kijevu na trgu Majdan… Ovde ćemo biti nekoliko dana i odavde vas pozivamo na sutrašnja proteste protiv nasilja u Beogradu. Samo da znate, ništa nije slučajno – rekao je Olenik i time još jednom definitivno otkrio stvarne ciljeve opozicije u Srbiji.

I albanski lobista sanja ukrajinski scenario u Srbiji

Zanimljivo da je austrijski ekonomista Ginter Felinger, albanski lobista i predsednik nevladinih organizacija za proširenje NATO-a, putem Tvitera više puta uputio poziv na nasilnu revoluciju u Srbiji.

Felinger je još u maju na svom Tviter nalogu napisao:

– Da za srpski Majdan, da za rušenje Vučića, da za kraj ruske Srbije, da za evropsku Srbiju.

On se na istu temu oglasio i pre samo dva dana kada je napisao:

– Vreme je za Majdan u Srbiji!

Đilasovoj NATO opoziciji podrška stiže i iz Hrvatske

Podrška NATO opoziciji stiže i iz Hrvatske. Portal 24sedam je već pisao o kampanji koju hrvatska propagandna mašinerija vodi tokom predizborne kampanje u Srbiji, a sve u cilju rušenja vlasti i dovođenja u fotelje NATO opozicije koju iz senke vodi Dragan Đilas.

Ukoliko bi Đilasova opozicija uspela da ponovo sedne u fotelje, plan je da Srbija ekspresno uvede sankcije Rusiji, prizna nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije i u potpunosti se okrene NATO paktu, čiji je Hrvatska član.

Upravo je to cilj i dolaska Dmitra Nikitina u Beograd. Ipak, građani Srbije jasno mogu da vide gde je Ukrajina završila posle obojene revolucije Julije Timošenko i shvataju da nam su nam sada, više nego ikada, najbitiniji mir i stabilnost, kako bi Srbija nastavila svojim putem razvoja i prosperiteta.

Ko je Dmitro Nikitin:  Kriminalac, batinaš, špijun i čovek koji je započeo uništenje Ukrajine

Dok je Julija Timošenko uglavnom poznata svetskoj javnosti po razaranju same Ukrajine i načinu na koji je došla na vlast uz pomoć zapadnih službi,  ime Dmitra Nikitina do skora nije bilo poznato izvan Ukrajine. Nikitin je nedavno postao šef regionalnog ogranka Sveukrajinskog objedinjenja Otadžbina u Černigovske oblasti, partije na čijem je čelu Timošenkova.

Rođen je 6. oktobra 1984. godine u gradu Višgorodu, blizu Kijeva. Kasnije se zajedno sa roditeljima preselio u prestonicu. Za njegovo ime se vezuje skandal iz 2019. oko Instituta za rak u Kijevu. Nikitin je u to vreme bio zamenik šefa ove institucije, a u medijima se pisalo o brojnim korupcijskim skandalima, kao i o prebijanju lekara koji se nisu slagali sa Nikitinom. Prema tim napisima, Nikitin je imao grupu batinaša koji su „obrađivali“ svakog ko mu se „našao na putu“.

Nikitin se sada bavi investicionim i upravljačkim aktivnostima u oblasti IT i razvojem programa zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, koja mu je je potpora u šijunskim poslovima za korist zapadnih službi.

Prema podacima dobro obaveštenih izvora, već godinama blisko sarađuje sa zapadnim obaveštajnim službama, dok je njegova kompanija samo paravan za obaveštajne aktivnosti.

Brojne afere, malverzacije i korupcija su vezane upravo za ime Dmitra Nikitina, kao i sam početak uništenja Ukrajine.

(Izvor: 24sedam)

Ovo još jednom dokazuje da je bitno samo napasti predsednika Vučića, nebitno je da li iznosite istinu ili laži.
Svedoci smo svakodnevnih napada opozicije na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a ti napadi postaju sve učestaliji kako se približava decembar i izbori u Srbiji.

Jedan u nizu đilasovskih napada dogodio se i danas.

Dušan Nikezić, sa liste Dragana Đilasa „Srbija protiv nasilja“ napao je predsednika Srbije zbog pomoći srednjoškolcima.

On je govoreći o tome dodao da ljudi u Srbiji žele da imaju pristojna primanja.
– Ljudi u Srbiji žele da žive normalno, žele da imaju pristojna primanja a ne da dobijaju pomoć države – lupio je Nikezić pa ostao živ.
Izgleda da su mu se godine i brojke malo izmešale u glavi, a kako i ne bi od konstatnih prosipanja laži.

Zaboravio je Nikezić da je u vreme kada je njegov lider Dragan Đilas bio na vlasti prosečna plat bila 331 evro a minimalac 15.000 dinara.

Za razliku od tog vremena, danas, kada je na čelu Srbije predsednik ALeksandar Vučić prosečna plata iznosi 735 evra, dok je minimalc 47.154 dinara.

Ovo još jednom dokazuje da je bitno samo napasti predsednika Vučića, nebitno je da li iznosite istinu ili laži. Ali, to je njihova politika – obmana građana.

(24sedam)

Miroslav Aleksić imao je zanimljiv politički put. Karijeru je započeo u Ujedinjenim regionima Srbije Mlađana Dinkića i nakon lokalnih izbora 2012. godine došao je na mesto predsednika opštine Trstenik.

Postao je predsednik opštine Trstenik zahvaljujući podršci koju je dobio od SNS, SPS, Nove Srbije i PUPS-a.

U periodu od 2012. do 2016. godine za Mikija Aleksića je Aleksandar Vučić bio čovek koji uzdiže Srbiju i privlači investicije.

U videu koji sledi pogledajte kako je Miroslav Miki Aleksić pričao o onima koji su Srbiju uništili, a koji su danas njegovi saborci.

Zbog ovog vec danima pricam da je ovaj covek cista prevara . Za ovakvu opoziciju da glasam? Miki Aleksic glavom i bradom 👇👇👇 pic.twitter.com/fDEr8YJXeE

— Vojkan Krstic (@socijalistabg) November 22, 2023

Vladimir Obradović, kandidat za gradonačelnika Beograda u Đilasovoj koaliciji „Srbija protiv nasilja“, uhvaćen je u masnoj laži.

U emisiji „Utisak nedelje“, Obradović je upitan da li je bio savetnik ministra Nenada Popovića u Vladi premijerke Ane Brnabić, na šta je on kao iz topa rekao da nije, već da je to bila ekspertska pozicija koja po sistematizaciji ne može biti „savetnik ministra“.

Pored pisanih i pečatiranih dokaza nadležnih i najviših institucija u državi, tajkunski mediji u sprezi sa Đilasovcima još jednom su pokušali narodu da podmetnu jednu veliku laž.

Pogledajte snimak, u kom je dokument Vlade Srbije, u kom jasno piše da je Vladimir Obradović savetnik ministra, a pored toga na dnu dokumenta stoji pečat i potpis ministra Nenada Popovića.

Opozicija je sada prešla na kopiranje politike koja donosi rezultate – na kopiranje politike Alekandra Vučića.
Kampanja je uveliko u toku, a do sada nijedan opozicioni predstavnik nije dao ni tračak nade da će pokazati kakav takav politički program.

Obično su se opredelili za nasilje, laži, a sada i za kopiranje politike koja u poslednjih 10 godina daje rezultate, a to je politika predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

Pravi primer kopiranja aktuelnog predsednika Srbije jeste lider Nove DSS Miloš Francuz Jovanović.

U nedostatku svega, rešio je da proba sa kopiranjem, pa kud puklo da puklo.
Tako je u jednoj emisiji kod Jugoslava Ćosića, na pitanje voditelja kakav je njegov plan za KiM, Jovanović odgovorio:

– Radili bi na povlačenju priznanja, što bi bio cilj sam po sebi – rekao je Francuz.
Upravo to je politika aktuene vlasti, koja daje rezultate, pa da proba da prevari građane da će i on to raditi.

Istina je, međutim, drugačija.

U vreme dok je Jovanović bio na vlasti (2007 – 20212.) nula zemalja je povuklo priznanje nezavisnosti KiM, a čak 81 zemlja je priznala Kosovo i Metohiju.

Za razlku od tog vremena, koje opozicija hoće da vrati na političku scenu, za vreme vladavine predsednika Vučića, dakle od 2012. godine, 28 zemalja je povuklo priznanje KiM.

Razlika je jasna, pametnom dosta.

(Izvor: 24 sedam)

Danas je u centru Novog Sada, Ruska stranka otpočela sa prikupljanjem potpisa podrške ideji da Srbija postane članica Briksa. Kako iz Ruske stranke navode odziv građana je bio veći nego što su očekivali.

„Danas su se predstavnici Ruske stranke – Srbi i Rusi – braća zauvek!, okupili u Novom Sadu kako bi građanima severne srpske pokrajine predstavili politiku, ideje i vrednosti za koje se borimo i zalažemo. Mi, kao konzervativna politička stranka u prvi plan svog programa ističemo tradicionalne vrednosti i patriotizam. Današnjom akcijom u centru Novog Sada, želimo da ukažemo na pogubnost zapadnih vrednosti, kao i na tromost briselske birokratije. Iz tog razloga Ruska stranka je jedina stranka koja se zalaže da Srbija bude prva država u Evropi koja će pristupiti BRIKS-u, organizaciji koja predstavlja budućnost na globalnom nivou. Ovim putem pozivamo sve pripadnike ruske nacionalne manjine, kao i sve građane Republike Srbije da podrže Rusku stranku – Srbi i Rusi – braća zauvek! na predstojećim izborima i da potpišu peticiju Srbija u BRIKS-u“, stoji u saopštenju Ruske stranke.

Podsetimo, Briks je engleska skraćenica i ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj privrednog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Pored ovih država koje čine okosnicu Briks-a, preko 30 država je podnelo zahtev za pridruživanju Briks-u.