Opozicionu listu „Srbija protiv nasilja“ Zapad je podržao sa ciljem ne samo promene vlasti, već i stvarne promene režima u zemlji, jer Vašington, Brisel i Berlin žele da Srbija konačno odustane od političke neutralnosti i dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom, piše nemački nedeljnik „Unzere Cajt“ uz konstataciju da je „Srbija ostala otporna“.
Lep poklon za opoziciju u Srbiji koju podržava Zapad – vladajuća lista predsednika Aleksandra Vučića je, nakon prebrojavanja svih glasova, jasno pobedila na parlamentarnim izborima 17. decembra i potisnula izazivače na svoje mesto. Prema podacima Republičke izborne komisije, Vučicćeva lista osvojila je 46,75 odsto glasova, dok je opozicioni savez „Srbija protiv nasilja“ sa 23,66 odsto osvojio dvostruko manje. Konačni rezultati objavljeni su prošle nedelje uoči praznika pravoslavnog Božića – navodi nedeljnik.
„Unzere Cajt“ ukazuje da je posle neuspeha na parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru, prozapadni savez „Srbija protiv nasilja“ pokušao da organizuje masovne proteste.
„Međutim, novo izdanje ‘obojene revolucije’ nije urodilo plodom. Pozivi na demonstracije uglavnom su bili koncentrisani na Beograd i bili su usmereni protiv navodne masovne izborne prevare. Protesti su dostigli vrhunac 24. decembra kada su demonstranti pokušali nasilno da uđu u Skupštinu grada. Probuđena su sećanja na upad u Skupštinu 2000. godine, koji su organizovali od CIA obučeni aktivisti ‘Otpora’ posle rata Natoa protiv Jugoslavije, kojim je prekršeno međunarodno pravo, a koji je rezultirao svrgavanjem tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševicća“, podseća nedeljnik.
Opozicionim vođama ostalo je još malo vremena da usaglase stavove oko potencijalnog postizbornog bojkota
Prednovogodišnja dilema – da li prihvatiti ili odbiti mandate u Skupštini Srbije i dalje uzburkava listu „Srbija protiv nasilja“.
S obzirom na to da bi novi poslanici u klupe mogli da sednu, kako je najavljivano, već krajem januara, opozicionim vođama ostalo je još malo vremena da usaglase stavove oko ovog potencijalnog postizbornog bojkota.
Lider pokreta „Ekološki ustanak“ Aleksandar Jovanović Ćuta nalazi se trenutno na onom tasu koji preteže da 65 poslanika SPN bude deo novog saziva, jer kako je rekao, on je svoj mandat „krvavo zaslužio“.
Jovanović tvrdi da ogromna većina ljudi u koaliciji nije za to da parlament prepuste Vučiću i da ga, kako je rekao, „ostave da izglasava nove zakone o litijumu i promene Ustava kako mu odgovara“.
Većina ljudi misli da treba nastaviti borbu, ja sam jedan od njih, jer šta dobijemo, šta će se desiti ako, recimo, ne uđemo u Skupštinu? Mi se nećemo povlačiti. To je jedino mesto gde ljudi mogu da nas čuju. Što se tiče toga, moj stav je da mandate vraćaju oni koji su ih pokrali. Mi nismo ništa ukrali – rekao je Jovanović.
Njegovo mišljenje deli i lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, koji navodi da opozicija nije otela poslanička mesta na izborima i da nema moralnu obavezu da ih vraća:
Kontraproduktivno bi bilo ustupiti bilo kakav prostor naprednjacima. Stranke vlasti su osvojile pet mandata manje u odnosu na prošle izbore, dok su stranke naše koalicije zabeležile za 30 odsto bolji rezultat. To je dovoljan pokazatelj da je opozicija dobro radila u skupštini.
S druge strane, kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović smatra da bi neprihvatanje mandata dalo efekta koji pogoduje opoziciji. On je mišljenja da bi to dovelo do novih izbora u narednih šest meseci.
Sad je pitanje za društvo, za Proglas, za nevladine i političke organizacije, da li želimo da nastavimo tu borbu dalje i da li verujemo da je neprihvatanje mandata jedna nerešiva nejednačina pred koju bismo stavili Vučića. Moje uverenje je da bi neprihvatanje mandata dovelo do novih izbora, za ne duže od šest meseci, dok bi njihovo prihvatanje dovelo do toga da nam naredne četiri nude neke razgovore, pregovore, dogovore, bez ideje da ćemo imati bilo šta dobro, da ćemo biti normalno društvo i da ćemo bilo kada imati neke normalne izbore – rekao je Zelenović i dodao da će stati iza volje većine.
Ipak, kako se spekuliše, lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najglasniji je zagovornik da poslanici sa ove liste uđu u zakonodavni dom. Nezvanično, koalicioni dogovor bio je da Đilas finansira veliki deo predizborne kampanje, a da se potom, taj novac refundira nakon glasanja sredstvima koje je svaka lista dobila shodno broju osvojenih mandata.
Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost postizborno vaganje i ponašanje opozicije karakteriše kao bezidejnost, neslogu i nedostatak konkrektnog plana.
Nazvao bih ovo postizborna depresija, a ne kriza. To je glavno mišljenje birača koji su rekli šta zaista misli, a ne neka naučna istraživanja ili očekivanja pojedinih opozicionih lidera na osnovu istraživanja koje su radili u svojim kafićima ili svom malom uskom krugu ljudi – rekao je Barac za Tanjug.
Izvršni direktor CeSID Bojan Klačar smatra da opozicija mora da nađe rešenje koje će da uvaži njihovu, kako objašnjava, najverovatniju odluku da te mandate zadrže, a da s druge strane ne razočaraju birače koji očekuju i neku vrstu protesta i vaninstitucionalne borbe i pritiska.
Očekujem da će odluka biti redovno održavanje protesta, ali vrlo verovatno oni neće biti svakodnevni niti masovni. Nastaviće se zbog toga što postoji očekivanje da se to desi i zato što protesti, bez obzira na to da li su masovni, jesu vrsta dodatnog pritiska na institucije.
Za 65 mandata – 1,5 miliona evra
SVAKOJ izbornoj listi koja je prilikom podnošenja kandidature priložila izjavu da će koristiti sredstva iz budžeta za finansiranje troškova izborne kampanje i potom položila jemstvo, uplaćeno je po oko 217.000 evra.
Osim novca za kampanju, listama nakon izbora sleduje i po oko 23.000 evra po osvojenom mandatu.
U slučaju koalicije „Srbija protiv nasilja“, s obzirom na to da raspolažu sa 65 mandata, gruba računica pokazuje da mogu da računaju na iznos od oko 1,5 miliona evra.
Posebno im bode oči to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić intenzivno radi na održavanju veze srpskog naroda
Takozvana prozapadna srpska opozicija ponovo je udarila na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i to ni manje ni više nego zbog Republike Srpske.
Opozicija pod kontrolom stranih ambasada na sve načine pokušava da razjedini i podeli Srbe.
Posebno im bode oči to što predsednik Srbije Aleksandar Vučić intenzivno radi na održavanju veze srpskog naroda, ma gde da se nalazi.
Bašla Božović je zato osuo drvlje i kamenje po predsedniku Vučiću jer je čestitao Dan Republike Srpske, koju opozicija smatra „zločinačkom tvorevinom“.
– Vučić je i lično i sa svoje kule u Beogradu čestitao neustavni Dan Republike Srpske. Vučićev režim ruši suverenitet Bosne i Hercegovine, a kroz podršku 9. januaru, koji su ustanovili osuđeni ratni zločinci, nastavlja da podržava Dodikovu politiku secesionizma. Ovim se podriva mir – napisao je Balša Božović.
Mediji Junajted grupe Dragana Šolaka objavili su istraživanje četiri sata pre izborne tišine 15. decembra.
Naslov na portalu Nova je glasio: „Poslednje veliko istraživanje pred izbore: Beograd u rukama opozicije, SNS i SPS nemaju dovoljno da zajedno formiraju većinu u parlamentu“.
Ovo su predvideli za parlamentarne: SNS 38,7%, SPN 27,1%
Ovo su zvanični rezultati: SNS 46,75%, SPN 23,66%
Ovo su predvideli za Beograd: SPN: 39,1%, SNS: 35,7%
Ovo su zvanični rezultati: SPN 34,63% SNS 39,08%
Inače, ovo „istraživanje” je radio OFID – organizacija koju vodi Vladimir Petrović – član RIK-a ispred Đilasove liste.
Proslavljeni rukometaš Vladimir Mandić oglasio se povodom pisanja tajkunskih medija, u vlasništvu Dragana Šolaka, koji su ga optužili da je vlasnik zgrade u kojoj je kako tvrde za beogradske izbore bilo prijavljeno 154 birača!?
Mandićevo saopštenje prenosimo u celosti:
– Želim da se oglasim povodom napada na mene i brutalnih laži od strane nekih tajkunskih i srpskomrzačkih medija u Srbiji, koji se opet bave dezavuisanjem javnosti. Njihova mržnja prema Aleksandru Vučiću i neprihvatanje da ih narod neće dovodi ih do totalnog gubitka zdravog razuma. Naime, na toj istoj adresi koju pominju, nije „kuća“ kako oni kažu, nego 4 zgrade sa 50 stanova, i sve te stanove izdajem još od 2010. godine. Tu je više stotina ljudi prijavljeno i ođavljeno za ovih 14 godina, jer moja zakonska obaveza je da kao stanodavac prijavim stanare koji žive tu. Mnogo ljudi je tu prijavljeno već više od 7-8 godina u kontinuitetu. Kad se odsele, ti ljudi se posle sami ođave i prijave na nove adrese. Na toj istoj adresi sam prijavljen i ja, i moja porodica, i moji roditelji, kao i moji rođaci koji su se doselili iz Republike Srpske, jer ja sam iz Republike Srpske. Ali naravno, tajkunskim medijima ne odgovara ova istina i nikad je ne bi preneli. Ja apsolutno podržavam politiku predsednika Srbije, ali, niti sam funkcioner stranke, niti sam državni ili gradski funkcioner, niti ću ikada biti to, da bi preko mene napadali predsednika Vučića i SNS. Znači, opet se služe podvalama, lažima i opet su pokazali da su totalno nesposobni.
Želim isto tako da kažem da ja neću tužiti novinare koji rade po nalogu izdajničkih gazda a koji rade protiv interesa Srbije kako bi na njeno čelo doveli NATO okupatore. Svi znamo i ko su i šta su, i šta su im krajnji ciljevi – rekao je Mandić.
Ovo je samo jedna u nizu laži koje besomučno svaki dan ponavljaju tajkunski mediji N1, Nova, Danas… I ni malo ne čudi što su izgubili svako poverenje naroda, te prozvani „Lažovizije“ umesto „Televizije“.
Podsetimo, da na ovo besomučno svakodnevno plasiranje laži na konto vladajuće stranke i predsednika Srbije, nikada građanima nisu uputili niti jedno izvinjenje, niti su ikada demantovali sopstvene laži kada su bivali raskrinkani.
Baš kao ni članovi opozicije koji bi trebalo da shvate da je narod Srbije prepoznao prave vrednosti, sigurnost i prosperitet, i da ne nasedaju na njihove laži i obmane. Građani Srbije su se izjasnili na izborima i svoje poverenje dali upravo Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci:
Na osnovu 100 odsto obrađenih rezultata sa svih biračkih mesta u gradu Beogradu, izborna lista broj 1 Aleksandar Vučić – Beograd ne sme da stane dobila je 49 mandata, izborna lista broj 3 „Srbija protiv nasilja“ prof. dr Vladimir Obradović dobila je 43 mandata, izborna lista broj 5 „Dr Miloš Jovanović – NADA za Beograd“ dobila je sedam mandata, saopštio je predsednik Gradske izborne komisije Zoran Lukić nakon što su izbori u subotu ponovljeni na tri biračka mesta u Beogradu.
Izborna lista broj 13 Mi – Glas iz naroda- Aleksandar Jerković dobila je šest mandata, a izborna lista broj 2 Ivica Dačić – Premijer Srbije, Toma Fila -Gradonačelnik dobila je pet mandata.
Tajkunska opozicija okupljena oko liste „Srbija protiv nasilja“ doživela je težak poraz na decembarskim izborima, ali je za debakl na biralištima optužila gotovo sve, uključujući vlast, građane, Vladimira Bilčika, izvestioca EP i američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila…
Nakon toga aktivisti liste koja se naziva „Srbija protiv nasilja“ započeli su nasilne proteste u kojima su povređeni i članovi Republičke izborne komisije.
Đilasu svi drugi krivi za poraz
Dragan Đilas, lider tajkunske opozicije okupljene oko liste „Srbija protiv nasilja“ okrivio je Zapad za izborni poraz na decembarskim izborima na kojima je koalicija koju je iz senke predvodio doživela debakl.
Đilas i dalje ponavlja mantru o pokradenim izborima, iako on i njegovi saborci nisu pružili ni jedan jedini dokaz u prilog takvoj tvrdnji. A u prilog svojoj odbrani od izbornog debakla danima su iznosili laži da su birači dovođeni iz Republike Srpske kako bi glasali za vladajuću stranku, da su ti ljudi plaćani, te da to i nisu Srbi i da nemaju pravo glasa, čime su itekako uvredili sopstveni narod! Zatim da su na taj način pokradeni izbori!
Ređali su se tekstovi o dovođenju 40.000 Srba sa leve obale Drine koji su dovezeni u Beograd da bi „prekrojili izbornu volju Beograđana“. Naravno, radilo se o potpunoj besmislici koju pobija i prosta matematika. Naime, ukoliko jedan autobus prevozi 50 putnika, za 40.000 ljudi bi trebalo da bude obezbeđeno čak 800 autobusa što svakako ne bi moglo da ne bude primećeno. U Republici Srpskoj bi gradski i međugradski prevoz praktično bio ugašen taj dan, a Beograd bi bio blokiran. Naravno, ništa od toga se nije desilo, a tajkunski mediji su svoju sumanutu tezu o 40.000 birača iz Republike Srpske potkrepljivali snimkom tri autobusa ispred Beogradske arene!
Iako je bilo očigledno da se radi o besmislicama, opozicija i njihovi tajkunski mediji su i dalje uporno vrteli jednu te istu priču, ali su u svakoj novoj pridodavali broj „fantomskih birača“ kako bi pokušali da ubede narod i zapadne sile da su ustvari oni pobednici izbora iako su potpisali sve zapisnike sa biračkih mesta u kojima nije bilo nepravilnosti.
Međutim, laži nisu mogli da dokažu ničim, te su se na kraju pravdali građanima Republike Srpske da oni nisu rekli to što su rekli. Ali, izvinjenja nije bilo!
Znalo se da neće priznati rezultate izbora ukoliko izgube
Da se znalo da NATO opozicija neće dobiti izbore, znalo se. Znala je to i opozicija jer ih i pored svih spinova i laži narod dobro poznaje.
Pre samih izbora, plan opozicije je bio da ukoliko izbore izgube, neće ih priznati i ići će na priču da su izbori pokradeni.
Na to je danima ukazivao i sam predsednik Srbije koji je više puta pitao šefa Posmatračke misije ODIHR-a, Alberta Jonsona, da jasno kaže zašto nije obavestio javnost u Srbiji da mu je Đilas rekao pre izbora da neće priznati rezultate izbora.
Umesto odgovora Jonsona, Dragan Đilas je potvrdio reči predsednika Vučića.
– Vučić me stalno proziva da ovaj šef misije ODIHR-a kaže šta sam mu ja rekao. Rekao sam ono što sam rekao u mnogobrojnim intervjuima: ako se bude nastavilo sa ovim, ako se ta pljačka nastavi, mi sasvim sigurno nećemo priznati rezultate takvih izbora i mi ćemo krenuti sa protestima – rekao je Đilas.
Kako bi se na bilo koji način održali u političkom životu, đilasovcima je jasno da jedino što im preostaje jeste plasiranje novih laži, iznova i iznova.
Ministar odbrane Miloš Vučević najavio je u gostovanju na Hepi televiziji ukidanje suspenzije vojnog roka u Srbiji.
„Ono što je veoma bitno, a tiče se vojske Srbije i bezbednosti oružanih snaga, to je da je odlukom Vlade i predsednika Srbije, od januara plata veća za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je Vučević.
Dodao je da je Vojska Srbije 2023. godinu završila daleko jača što se tiče vojne opreme i nivoa obučenosti ljudi.
„Sve to će biti jedna od ključnih tema kada se krajem meseca budemo podnosiili izveštaj predsedniku. Krajem januara imaćemo jedan dugačak i detaljan sastanak. Ono što želim da kažem ekskluzivno, Generalštab VS će danas pokrenuti inicijativu ka predsedniku Srbije, kao vrhovnom komandantu, a potom kroz širu raspravu ka Narodnoj skupštini, da se ukine odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka, odnosno da reaktiviramo zakon koji definiše obavezno služenje vojnog roka“, izjavio je Vučević.
Naveo je da je predlog Ministarstva odbrane da vojni rok ne bude duži od četiri meseca.
„Zašto pokrećemo ovu inicijativu? Zato što je izvršena procena bezbednosti u državi. Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava VS, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok“, objasnio je Vučević.
Nije bilo dileme da li će Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u proteklom sazivu Skupštine Srbije, ponovo osvojiti mandat u najvišem predstavničkom telu. Ne samo da je bio „prvi među jednakima”, već i ubedljivo najaktivniji u redovima poslanika. Brojnim nastupima u Skupštini potvrdio je britkost u izrazu i izuzetan oratorski dar, te bespoštedno zalaganje za politiku koju vodi predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka. Za razliku od većine prethodnika iz našeg grada, ostao je da sa porodicom živi u Kikindi, i da poziciju na kojoj je, koristi za lobiranje za svoj grad.
O proteklim izborima, neredima koje je izazvala opozicija u Beogradu, medijskim napadima, zalaganjima za razvoj Kikinde, radu kancelarije narodnog poslanika, gradskoj vlasti, ali i fudbalu, sa Jovanovim je razgovarala Jelena Crnogorac.
Posle izbora, Srpska napredna stranka ima razloga za zadovoljstvo. Kakav je, posle 17. decembra, odnos vaših očekivanja i izbornih rezultata?
– Mi nastavljamo tamo gde smo stali. Sledi proglašenje izbornih rezultata posle ponavljanja izbora na nekim biračkim mestima, potom formiranje Parlamenta, Vlade i da nastavimo da se borimo za podizanje životnog standarda građana i za razvoj Srbije kada je u pitanju infrastruktura, privreda, zapošljavanje… Posle 11 godina dobiti ovakvu podršku je čast, ali i velika obaveza da se ispune očekivanja građana, kao i sve što smo govorili u kampanji. Nema vremena za čekanje, nego da što pre krenemo da radimo.
Vi ste bili jedan od onih koji je ukazivao da opozicija ima planirani scenario da organizuje proteste posle izbora, traži njihovo poništavanje i izazove nasilje na ulicama u cilju rušenja vlasti. Svedoci smo bili nasilnog pokušaja upada u Skupštinu grada Beograda. Kuda nas sve to vodi?
– Bilo je očigledno da će se ovako ponašati. Pa isti scenario ponavljaju od 2017. godine. Šta je ovde, međutim, važno? Oni su, tačnije njihovi čuvari kutija, potpisali apsolutno sve zapisnike! Ni na jednom biračkom mestu u Srbiji nisu imali nikakvu primedbu na izborni proces i rezultate. Na sam izborni dan, nisu se pojavili u medijima do pola 11 uveče, tada je bilo prvo njihovo obraćanje. Bili su šokirani svojim lošim rezultatima, pre svega u Beogradu, to svedoči i njihov partner Miloš Jovanović, a onda su se setili da sutradan proglase nekakvu krađu. Kao Srećko Šojić. A onda da pogledamo šta su sve pričali. Prvo su rekli da je 40.000 ljudi iz Republike Srpske glasalo u Beogradu. Pa kad im je rečeno da za ceo dan više od 20.000 ljudi nije prešlo granicu, a nemaju svi pravo glasa, ta laž prestane, a kreće nova. A nova je da su 30% upisanih u birački spisak fantomski birači! To je 500.000 ljudi! E, a kada su videli da niko u te laži ne veruje, onda su pokušali nasilno otimanje vlasti napadom na Skupštinu Grada Beograda.
Printskrin
Šta je ovde zapravo tema? Oni hoće na silu da promene volju naroda. Da otmu na silu ono što im narod glasovima nije dao. Da bez obzira šta narod hteo, oni budu vlast, jer im se hoće. E, taj film neće da gledaju ni oni, a ni oni koji im daju uputstva šta da rade. Dakle, izbori su bili čisti, rezultat jasan, mi smo mandat naroda dobili, a za nasilje i demoliranje Beograda moraće da odgovaraju. Očigledno u svemu tome ima i uticaja stranog faktora. Neko se nadao da će uspeti izborima da dođe u poziciju da vrši pritisak da Srbija promeni politiku kada je u pitanju KiM, uvođenje sankcija Rusiji, ali narod to nije želeo i u skladu sa tim je i glasao. E, a sada bi, suprotno volji naroda da tu politiku nametnu silom, na ulici. Međutim, džaba im sve, to se neće desiti.
Koji su, po vama, razlozi za izborni debakl SPS-a? Više nego dvostruko manje glasova dobili su i u Kikindi?
– Možda bi umeo bolje na to da Vam odgovori onaj njihov stručnjak koji je predsedniku Vučiću i meni držao lekcije u Bodrožićevim novinama, koje je, uzgred, i finansirao, naravno ne iz svog džepa, već parama radnika „Toze”. Šalu na stranu, ne bih se bavio njima. Neka sami analiziraju svoje rezultate. Gledam prvenstveno u naše dvorište. Rezultati koje smo postigli su nam na čast i ponos. Posebno sam ponosan na rezultate koje je lista „Srbija ne sme da stane” postigla u Kikindi. Zahvalio bih se svima koji su nas podržali. Narod u Kikindi voli i podržava predsednika Vučića i politiku koju on vodi i veliko hvala na tome. Isto tako, čestitam ljudima koji su radili kampanju u Kikindi, Srđanu Kruževiću, koordinatoru naše stranke, Stanislavi Hrnjak, predsednici Gradskog odbora, i svim ljudima, a to su na stotine njih, koji su vredno i posvećeno učestvovali u kampanji koja je dala ovako dobar rezultat. Dodatnu i ličnu satisfakciju mi pruža to što se znalo da sam kandidat na listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, kao i koji sam na listi. Vi ste, uostalom, pisali o tome. Međutim to ni na koji način nije oslabilo rezultat, iako sam meta ludačke kampanje koja traje već sedam godina u kontinuitetu. To su bile najgore uvrede, klevete, laži, objave na društvenim mrežama, neke su se rešavale na sudu, pa se i dokazalo kakvi su lažovi. Tako da kad se sve uzme u obzir – zaista me rezultat naše liste i glas naroda u Kikindi čini ponosnim. Što se tiče ostalih, neka se svako počeše po glavi, razmisli šta je i kako radio, pa ga je narod nagradio ili kaznio glasovima.
Da li vidite SPS i dalje kao vaše koalicione partnere?
– Videćemo, to je stvar procene stranke. Predsednik Vučić je u veče izbora rekao, a sa tim se potpuno slažem, da nam je potrebno neko šire jedinstvo i konsenzus. Podržavam taj stav. Još nismo u stranci razgovarali o budućoj koaliciji, a kad budemo, obavestićemo javnost blagovremeno šta smo odlučili.
Kako komentarišete izborno iznenađenje- dr Nestorovića?
-Ozbiljna istraživanja su to nagoveštavala neki dan pred izbore. Očigledno je da za birače sa tog političkog spektra dr Nestorović deluje autentičnije od onog što je ponuđeno u prošlosti kroz Dveri, Zavetnike, Narodnu stranku itd. Ali ponavljam, pre svega se bavim nama. Mi već sada analiziramo šta je to što smo mogli bolje, gde smo imali propuste i kakvu poruku su nam poslali birači drugih stranaka. Za razliku od ovih koji vređaju ljude koji su glasali za listu „Srbija ne sme da stane”, mi poštujemo sve birače za koga god da su glasali. Tamo gde ima prostora da razmislimo o kritici, svakako da ćemo analizirati kako da na te primedbe reagujemo i popravimo stvari. Naravno, postoje oni koji samo mrze i u čijim stavovima nema ničeg racionalnog i ozbiljnog i tu i nema o čemu da se ozbiljno razgovara, ali tamo gde je kritika ozbiljna i argumentovana, imamo obavezu da razmislimo o onome šta nam se zamera.
Zbog čega kod nas nema ujedinjavanja niti sloge vlasti i pozicije kada je reč o najvažnijim, strateškim državnim pitanjima?
– Zato što imate ljude koji svaku situaciju koriste ne bi li zabeležili neki politički poen. Nažalost, to smo u prošlom sazivu videli na najtežoj temi za srpski narod, a to je Kosovo i Metohija. Kada je bilo važno da na unutrašnje – političkom planu, ali i ka spolja pošaljemo poruku jedinstva, uz sve razlike u pogledima na to pitanje, mi smo imali situaciju da Miloš Jovanović skida kravatu i zaleće se da bije predsednika države. Incident koji su odmah sa oduševljenjem prenosili Kurtijevi mediji u Prištini, a onda i mediji u regionu koji na ružan način govore o Srbiji. I to su ljudi koji za sebe kažu da su nacionalno odgovorni. Onda možete zamisliti kako bi se ponašali da sebe tako ne doživljavaju. To je, nažalost, propuštena šansa. Kao što je propuštena šansa da svi zajedno osudimo svaki vid nasilja, nakon dve strašne tragedije u maju. Umesto toga, imali smo zloupotrebu tragedije i pokušaj da se na smrti dece dođe na vlast. Evo, sada se tragedija desila u Pragu. Četrnaest mladih ljudi je pobio neki ludak. 25 ranio. Studenata, uglavnom. Ima li šetnji, pretnji, pokušaja smene vlasti zbog toga? Naravno da nema. Nema nikoga u svetu ko bi pao tako nisko da takvu tragediju zloupotrebi. Samo naša opozicija. I u ovome su učestvovali svi. Bukvalno svi. I levi i desni. I zeleni i plavi i žuti… Dakle, taj nedostatak ozbiljnog pogleda na politiku i odnosa prema državi i narodu je uzrok da nemamo nacionalni konsenzus po najvažnijim pitanjima. Nisam optimista ni da ćemo ga imati u narednom periodu. Ne zbog SNS-a.
O LOBIRANJU ZA SVOJ GRAD I MEDIJSKIM NAPADIMA
Godinama unazad ste bili meta stalnih medijskih napada u najrazličitijim kontekstima? Kako reagujete na njih?
– To je sa jedne strane deo posla, a sa druge tako funkcionišu Šolakova i Đilasova fabrika mržnje, njihovi političari, novinari, najamnici i nadničari… Pa pogledajte šta rade predsedniku Vučiću i njegovoj porodici. Kao neko ko je odabrao da se bavi politikom, nemam prava da se žalim, ali važno mi je što građani Kikinde ne veruju onima koji su to radili i to je i ovog puta potvrđeno. Jer, zaista je smešno da mi lekcije drži biće koje se obraćalo kolegi sa: „Neđo, Neđice, vole čokanski!“. Govorim o Željku Bodrožiću, koji je umislio da ima prava nekome da drži predavanja, jer je valjda, i biću ironičan, poznat kao fini gospodin sofisticiranih manira. Izgleda da je poverovao u lažnu sliku koju gradi o sebi i koju proda na neko vreme nekima po Beogradu, ili Novom Sadu. Ali to ovde ne prolazi. Mi ga ovde odlično znamo.
Da li to ima i neku ličnu komponentu?
Čini se da ima, ali nisam stručan to da tumačim. Ja sam pravnik, nisam psihijatar. Međutim, odlično mu ide to što radi i samo neka nastavi. Nama je iz izbora u izbore rezultat sve bolji, a ja sam davno shvatio da nije bitno šta se govori, nego ko govori, pa me, što kažu ovde „boli ćošak“ za to šta o meni misli i piše i Bodrožić i čitava ta Đilasova i Šolakova ekipa.
Lobirate za Kikindu, posebno kada je reč o važnim infrastrukturnim projektima. O tome smo pisali navodeći konkretne projekte. Kako ste vi zadovoljni Kikindom danas?
– Zadovoljan jesam, ali daleko od toga da sad smemo da budemo opušteni. Ima još mnogo toga da se uradi, ali su mnoge stvari daleko unapređene u odnosu na 2012. godinu. Samo kad pogledate broj fabrika, granični prelaz Nakovo, saobraćajnice… To je ogromna promena, ali ima još mnogo prostora za napredak.
Kako lobiranje izgleda u praksi?
-Tako što iskoristite poziciju na kojoj ste da predstavite onome ko donosi odluke interes vašeg grada i tražite pomoć i podršku za realizaciju projekata.
Niste mnogo u javnosti govorili o tome?
Želim da se zahvalim koleginici Stanislavi Hrnjak, koja je iskreno i pošteno govorila o tome u vašim novinama. Zaista radim ono što se od mene traži i uradio sam sve što je zatraženo, čak i neke stvari na svoju inicijativu, ali se to retko spomene. Ali šta ja tu mogu? Nema mnogo smisla, složićete se, da stanem ispred Kulturnog centra i zaustavljam prolaznike da bih im rekao da sam kod Maje Gojković išao da objašnjavam zašto nam je potrebno tih 25 miliona za rekonstrukciju krova na zgradi. Ako direktor Kulturnog centra ne vidi da treba to da kaže, ne mogu ni ja umesto njega. Ili da zaustavljam automobile u Bašaidu i pričam ljudima u njima kakva je bila moja uloga da tamo krene izgradnja kružnog toka, jer je Bojan Mikalački kao predsednik MZ Bašaid to rekao medijima i zahvalio se, a ovi nisu preneli. Verovatno nije bilo mesta u tekstu. Zahvaljujem se svima koji to spomenu, jer mi znači iz prostog razloga što sam uvek bio „alergičan” na ljude koji su otišli iz Kikinde i potom je zaboravili. A ja ništa nisam zaboravio, a nisam nigde ni otišao, jer ovde živi cela moja porodica. Nemam ni nameru da odlazim i činim sve što mogu da uradimo dodatne stvari za naš grad. Da li je moglo više, verujem da jeste, i, iskreno rečeno, mislim da nismo potpuno iskoristili potencijal koji su pozicije na kojima sam se nalazio od 2016. do danas omogućavale. Ja sam uvek na raspolaganju, ali inicijativa mora da ide odavde. I najvažnije je da uradimo konkretne stvari, a posle, što kaže Ilija Čvorović, ako me se sete – sete.
Radovi su počeli, očekivanja su da će Osmeh Vojvodine imati strateški značaj za nas?
– Nas ta saobraćajnica povezuje sa Koridorom 10. I onda autoputem dalje kuda hoćete. Brže ćete stići, iako je duže, nego kroz 10 naseljenih mesta da putujete. Ta saobraćajnica kad dođe do Odžaka produžava se na hrvatsku granicu i to će za ljude iz Temišvara biti najkraći put do Jadranskog mora. Postojala je namera da se pravi saobraćajnica na jugu Mađarske čime bismo bili zaobiđeni i dobro je što smo to izbegli. Nama brza saobraćajnica znači u strateškom smislu, i otvara dalje mogućnosti za nove investicije. U planu je i rekonstrukcija pruge Pančevo- Zrenjanin- Kikinda, koja bi trebalo da bude za brzinu vozova od 120 km/sat. Računam da će od Beograda do Pančeva voz lokalnog karaktera biti rešen, tako da ćete za sat vremena vozom biti do Pančeva. a potom lokalnim brzim vozom do Beograda. Često naši ljudi kažu da smo slepo crevo, a ovim će Kikinda dobiti jedan potpuno drugačiji strateški položaj. Onda moramo da se borimo za dalje. Da se povežemo na autoputeve koje Zrenjanin dobija, da se spusti, recimo od Novog Bečeja preko Kumana na Zrenjanin, da se urade obilaznice oko Bašaida i Melenaca, pa da se promoviše severna trasa prema Kneževcu i Horgošu. To bi za Kikindu značilo jednu potpuno novu dimenziju. Ali nas borba za sve to tek očekuje.
Maločas ste pomenuli da možda ipak nije potpuno iskorištena vaša pozicija. Zbog čega?
Ne znam. Prosto imam utisak da smo mogli više. Mirno spavam jer sam uradio sve što je od mene traženo, a neke stvari sam uradio i sam, kao što je bilo obezbeđivanje novca za Dispanzer za žene. Svakome sam uvek bio dostupan od predsednika mesnih zajednica, preko direktora ustanova i javnih preduzeća do lokalnih organa vlasti.
U proteklom periodu, Kikinda nije imala takvu sponu sa najvišim mestima odlučivanja u državi, a to otvara mnoga vrata.
– Ne bih se složio sa Vama. Zoran Milešević je imao kontakte i sa Borisom Tadićem, predsednikom države, i sa Bojanom Pajtićem, a da ne pričam o Dušanu Elezoviću i još nekima. Bili su na ti, ali ništa nije radio za grad, već za sebe. Od njegovih kontakata imamo hladnjaču, koju je „prodao“ Đilasu, a gde danas drže pse, ili šta već. Put za Adu je posebna tema o kojoj će se tek pričati. Nego, ne vidim ga da ide po gradu i maše papirima i presudama sudova ovih dana. Nadam se da će građani Kikinde uskoro imati priliku da čuju zašto je ponovo u mišjoj rupi. Dakle, mislim da smo i tu pokazali značajnu razliku u odnosu na taj period. Na mom mestu, isto bi se ponašala i Stanislava Hrnjak ili Nikola Lukač, u to sam uveren. To je stvar odnosa prema gradu u kom živite, prema ljudima sa kojima živite, vaspitanja i kulture, čak ne ni političkog opredeljenja.
Važite za osobu koja „vedri i oblači” gradom. Da li vam to imponuje ili vas nervira?
– To nije tačno, ali što bi me nerviralo? Neko vas čini moćnijim nego što zaista jeste. Oni kreću od sebe i vremena kada je Zoran Milešević sedeo u Narviku, a ljudi iz gradske vlasti dolazili da im izda naloge šta i kako da rade, a ko ne posluša, on ga smeni. Ko ne veruje, neka pita gospođu Jagodu Tolicki. Grad danas funkcioniše na drugačiji način, ima gradonačelnika i lokalne organe. A ja, niti sam, Bogu hvala, profil Mileševića, niti imam nameru to da budem. Moj posao i nije da se bavim lokalnom politikom, kao ni lokalnih političara da se bave politikom na državnom nivou. Kad me pitaju za savet i mišljenje, kažem im, ali da ja namećem svoje mišljenje i stavove, a da neko drugi odgovara za to, ne pada mi na pamet niti bi to bilo fer i korektno pre svega prema Nikoli Lukaču, a onda ni prema drugima koji su deo lokalne vlasti.
Spekuliše se o tome da pojedini predstavnici drugih partija žele da prelete u SNS? Ima li takvih ponuda i kakav je odgovor stranke na to?
-Mogu samo načelno da kažem, jer to je pitanje za Stanislavu Hrnjak, da svi koji žele da se priključe borbi za modernu i pristojnu Srbiju i Kikindu u njoj su dobrodošli.
Visoko ste pozicionirani na listi „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane”? Kakav želite dalji razvoj svoje političke karijere, šta su vaše ambicije?
– Kad dođete na određene pozicije u politici, niste samo vi ti koji nekom željom ili ambicijom određujete gde ćete se naći. Mnogo toga zavisi od okolnosti. Za predsednika Vučića, predsednika stranke Vučevića i SNS sam uvek na raspolaganju. Na svakoj poziciji daću sve od sebe da politika u koju duboko verujem i koja menja našu zemlju na bolje, dobije podršku građana. I da sutra ne budem poslanik niti na bilo kojoj funkciji, isto bih se ponašao. Najveći deo svojih ambicija sam već ostvario, tako da i nemam nekih preteranih želja, bar u vezi sa politikom. Prioritet je da se država i društvo, koje ćemo ostaviti budućim generacijama, popravljaju na bolje, kao i da za grad u kom živim sa svojom porodicom postignemo još bolje rezultate. Svako od nas treba da da svoj doprinos tamo gde nam onaj ko malo šire i bolje vidi celu postavku „igre”, odredi gde ćete biti. Fudbalskim rečnikom rečeno, svi bi voleli da budu na mestu centarfora, onog koji daje golove i koga navijači obožavaju, ali neko mora da bude i zadnji vezni, desni bek, neko i na klupi, jer, na kraju krajeva i to je deo tima. Neko, opet, podržava sa tribina, što je takođe bitno. Dakle, svako tu ima svoju ulogu, a koja god moja da bude, daću sve od sebe da je odigram najbolje što mogu.
KO ĆE BITI GRADONAČELNIK?
Očekuju nas lokalni izbori na proleće. Spekulisalo se o tome ko će biti gradonačelnik, a u jednom tekstu su i pominjani navodni kandidati.
– Nisam se davno tako slatko i dugo smejao, kao kada su te spekulacije izašle u jednom sada već nepostojećem mediju. Frapantno mi je da iko može da potpiše i objavi onakvu gomilu gluposti, tračeva i izmišljotina. Ali i to govori o predsedniku NUNS-a, njegovoj ozbiljnosti i znanju. Čovek napiše da ja, kao, za gradonačelnika guram kuma Vlade Galića, a Galić, logično, umesto svog kuma, gura čoveka koga sam ja doveo i učlanio u SNS. I nikakvu nelogičnost on u tome nije video! Pritom, ni jedan ni drugi ne žele da budu gradonačelnici sve i kada bi im neko nudio. Ko će za šta biti kandidat, odlučiće stranka. Ko će gde biti izabran, odlučiće narod. Mislim da se Nikola Lukač zaista trudi i radi, a ono što je po mom najdubljem uverenju za svaku pohvalu, to je da je ostao narodski čovek kakav je bio i pre dolaska na ovu poziciju. To je čovek koji po sat vremena prolazi trgom, jer sa svakim stane i svako može da mu se obrati. Mislim da je to veoma važno, da građani imaju komunikaciju sa gradonačelnikom. O svemu ostalom kad dođe vreme.
OTVORIO VRATA SUGRAĐANIMA
Proletos je sa radom počela vaša kancelarija narodnog poslanika, koja se nalazi na gradskom trgu, gde sugrađani dolaze sa pitanjima, predlozima, problemima…Zbog čega vam se najčešće obraćaju?
– Više stotina ljudi je prošlo kroz kancelariju. Različiti su razlozi, a najčešći problemi sa upravom, odnosno onima koji vrše upravna ovlašćenja. Moja molba i apel je da se ljudi iz lokalne samouprave time pozabave, jer radnici uprave postoje zbog naroda, a ne narod zbog njih. I sramota je da ljudi ostanu bez odgovora. I ne je odgovor. I ne može je odgovor, ali dajte odgovor. I ne obećavajte ono što ne možete posle da realizujete. Nikada nikome nisam ništa obećao, iako sam pomogao da se mnoge stvari reše ili ubrzaju. Dakle, zaposleni u upravi su tu zbog građana, a ne obrnuto, i obaveza je da budu ljubazni, pristojni i daju odgovor, a ne da bahato otkače ljude.
NOVI ŽIVOT OFK KIKINDE
Poznat je vaš angažman u OFK Kikindi? Kako ste zadovoljni postignutim?
– Mnoge dobre stvari su urađene, klub i simbolički predstavlja razliku od perioda kada su njime rukovodili Milešević, Bodrožić, Panić. Obnovili smo omladinsku školu koja je bila uništena. Deca su nam odlazila u Spartak, Vojvodinu u najmlađem uzrastu, što po mom uverenju, nije dobro ni za decu ni za roditelje. Fudbal je surov i nije jednostavno da dete uspe. Treba u svom gradu da ima uslove fudbalski da se razvija, a ako bude imao kvalitet, doći će po njega ovi veliki klubovi. Tu je i Marko Vukobrat koji vodi vrlo dobro vodi sportski deo, uključen je i veći broj ljudi u organizaciju kluba i uspeli smo u fudbalskom svetu da vratimo ugled kakav je klub nekada imao. Imamo mladu, možda i najmlađu ekipu u ligi i veliki broj igrača iz mesta. I tu mislim da smo rekorderi. Ali politika kluba je da to bude još izraženije i treba nam još dve do tri godine da sjajni klinci iz mlađih kategorija dođu do prvog tima da i to postignemo. Međutim, ni to nije moglo da prođe bez kvazistručnjaka, koji su iz besa i ljubomore podnosili krivične prijave za navodno neka nameštanja utakmica. A prijavu podnosi moralna gromada i čuveni fudbalski pregalac, Željko Bodrožić, za koga ceo grad zna kako je pred Borislavom Plavšićem Žapcem migoljio i gmizao kao kišna glista, ne bi li dobio bodove u Novim Kozarcima da Kikinda ne bi ispala iz lige. Ali to nije za prijavu, je l? Da ne pričam dalje o još pikantnijim detaljima da se narod i krsti i smeje. Prijava je, naravno odbačena, samo su bez veze maltretirali ljude. Ali takvi ništaci svojom pokvarenošću i zlobom svakome ko želi nešto da uradi u gradu ogade samu ideju da se uključi u bilo šta, da bilo šta radi u javnom interesu i ljudi neće da se uključe u sport, kulturu, ni u bilo kakvu drugu delatnost gde mogu da doprinesu, jer šta im treba da ih neko provlači kroz blato i pljuje njihov rad i trud?! A kada se svi kvalitetni sklone, onda sve dopadne njih, a završi se tako što stvari propadnu, na stadionu bude trava od metar visine i svi kukaju da im je klub dužan pare.
Britanski medij „Idependent“ prenosio je uživo protest opozicije u organizaciji „Proglasa“ koji je pompezno najavljivan kao najveći, ali je na ulicama doživeo debakl.
Ovakav potez britanskog medija i ne čudi, s obzirom da, kako su pisali mediji u Evropi, zapadne agenture žele da sprovedu „Srpski majdan“ – nasilno rušenje aktuelnog režima na ulici.
Po pisanju zapadnih medija, u tome prednjači Berlin, koji finansira tzv. nevladine organizacije koje učestvuju u organizovanju demonstracija koje imaju za cilj rušenje vlasti na ulici.
Podsetimo, lažni student Ivan Ristić, koji je učestovao u napadu na direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladina Kovačevića i jedna od glavnih figura koja organizuje studente u blokadama beogradskih saobraćajnica, vlasnik je DP Media, koju direkto finansira nemački Dojče vele.
Naime, Nikola Ristić dobio je ponudu od Norberta Šinkovića, regionalnog projekt menadžera Dojče velea, da bude „konsultant za monitoring“. Norbert je tokom 2023. godine nudio novac za ove usluge u sklopu „regionalnih medijskih projekata“, čiji su nosioci nemački Dojče vele i „Nemačka organizacija za međunarodnu pomoć“. U pitanju su projekti za promociju medija na društvenim mrežama. Ta ponuda upućena je Nikoli Ristiću.
Ristićeva kompanija DP media sarađuje, pored Dojče velea, i sa CRTOM i Istinomerom.
Bojan Pajtić je govorio za televiziju N1 i priznao sve ono u šta se sumnjalo i pretpostavljalo.
„Mi smo ovde svi na zajedničkom zadatku. Postoji simbioza između „Proglasa“, „Srbije proiv nasilja“ i „studenata“. Svima nam je isti cilj“, priznao je Pajtić pred kamerama tajkunske TV N1.
Podsetimo, Pajtić je ostao upamćen kao predsednik pokrajinske vlade koji je dve godine proveo na vlasti sa nešto više od 5 odsto podrške u biračkom telu.
„Đilasove i Pajtićeve demokrate su i u Vojvodini jedva preskočile cenzus osvojivši 5,85 odsto što je dovelo ponovo u pitanje legitimitet pokrajinske vlasti“, pisala je tada Politika u tekstu Pajtićeva vlada bez legitimiteta.
Da stvar bude još interesantnija, Pajtić je ostao upamćen i po brojnim aferama tokom vladavine Demokratske stranke, a jedna od najupečatljivijih je svakako bilo glasanje iz Bodruma i Soluna kada je on bio šef poslaničke grupe DS u Skupštini Srbije.
Grupa lažnih „studenata“, aktivista i pristalica koalicije okupljene oko Dragana Đilasa i liste „Srbija protiv nasilja“, počeli su najavljivanu dvadesetčetvoročasovnu blokadu Beograda!
Blokadu su počeli na uglu ulica Kneza Miloša i Birčaninove.
Posebno je zanimljivo da je na toliko najavljivanu blokadu došlo više reportera nego studenata, pa će njih, ako je sudeći po trenutnoj situaciji, 50 maltretirati ceo Beograd.
– Danas i sutra ćemo napraviti haos i Beograđanima i svima koji dolaze u Beograd, neće biti trolejbusa, neće biti saobraćaja – rekao je lažni student Ivan Bjelić u najavi današnjeg maltretiranja građana!
Podsetimo, protesti u Beogradu su postali poprište političkih igara, ali izgleda da su u prvom redu pozornice strani plaćenici, a ne pravi studenti. Tri lica koja dominiraju ovim događajima su Emilija Milenković, Ivan Bjelić i Nikola Ristić. Međutim, njihov status studenata je više nego sumnjiv.
Na najavljenu blokadu od 24 sata došlo je više reportera nego demonstranata. https://t.co/hjgHUdkoo7
