На репертоару позоришта „Лане“ данас (недеља) је комад „Медведова женидба“. Лутарска представа урађена је по тексту Десанке Максимовић који је адаптирала Гордана Раушки.
Представа почиње у 17 сати.
Најновије
Културно уметничко друштво „Еђшег“ организовало је покладе. Обичај терања зиме организује се у периоду од Света три краља, 6. јануара па све до Пепелне среде односно до почетка великог, четрдесетодневног, поста уочи Ускрса.
-Ово је догађај којем се највише радују деца и првенствено њима је намењен – истакла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“. – У оквиру поклада обичај је да се деца маскирају и у томе им пуно помажу маме и баке, васпитачице и учитељице. Велику помоћ имали смо и од чланова удружења „Кекенд“ који су са малишанима играли народне игре, као и дечије игре које су биле популарне у време када су наше мајке и баке биле мале.
Традиција поклада датира још из паганског периода. Према веровањима, у последњим данима зиме, када су дани све краћи, веровало се да Сунце слаби и да тада оживљавају зли духови који су терани желели игром, поворкама и маскирањем.
-Традиција је и да се пали лутка „Кисе“ и тада деца певају стару народну песму. Симболично, на овај начин терамо зиму и све лоше, а са радошћу дочекујемо пролеће. На дан поклада једу се покладске крофне које су припремиле најстарије чланице „Еђшега“ – појаснила је Рамона Тот.
У покладама су учествовали ученици школе „Фејеш Клара“ , малишани из вртића „Наша радост“, као и ђаци из кикиндских школа којима је мађарски изборни предмет.
-Учествовало 35 деце и овакви догађаји који су, за њих, забавни, најбољи је начин да деци приближимо традицију и да их научимо како су некада живели наши преци. Сви учесници били су маштовити и креативни – додала Вивиен Фазекаш из удружења „Кекенд“.
Покладе су први пут организоване у Мађарској у 15. веку. Према традицији, време поклада је био период избора партнера и венчања, јер је било забрањено одржавати венчања и свадбе током великог поста који је долазио након поклада. Покладе су се завршавале уторком пре Пепелне среде када се одржавала покладна сахрана уз звуке контрабаса. Контрабас се пре поноћи постављао на највећи сто у крчми, покривен белом плахтом, а затим су се око њега запалиле свеће. У присуству свештеника и ожалошћених званица су певали опроштајне ноте до поноћи.
А.Ђ.
Кикинда – Дворана: „Језеро”, Гледалаца: 250. Судије: Марко Боричић и Дејан Марковић (обојица Београд). Седмерци: МРК Кикинда 4(1), Динамо 8(7). Искључења: МРК Кикинда 6 минута, Динамо 8 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 3, Јокић, Лисица, Јовановић 3, Ћосић 1, Мишков, Тодоров, М. Панић, Китановић (одбрана), Л. Панић 1, Косановић 1, Петровић 5(1), Лазић, Ковачевић 6, Гаћиновић (15, седмерац).
ДИНАМО: Ћировић (9 одбрана, 2 седмерца), Маљевић, Станисављевић 4, Богдановић 2, Перовић 11(7), Перић, Тасић, Чабрило 6, Мијатовић (3 одбране, седмерац), Илић 1, Митровић, Ранчић, Петрић 6, Фејеш 1, Колунџић 1, Чавић.
Играч утакмице: Марко Перовић (Динамо).
Семафор: 3:5(9.), 5:5(11.), 8:10(20.), 11:11(24.), 15:19(39.), 16:22(44.), 17:26(50.), 20:31(59.).
Слично као и минулог викенда против Партизана, Кикинђани су и против Панчеваца на домаћем терену у првом делу били равноправан ривал, али је потом у наставку Динамо знатно раније, у односу на актуелног шампиона, преломио утакмицу.
Тек у осмом минуту наставка, Панчевци су први пут стигли до вишка од три гола, а онда након што домаћи нису искористили седмерац и до плус четири. Уследио је период игре од пет минута у којем домаћин није тресао мрежу и Панчевци су се лагано одлепили на осетнију разлику. Изврстан је у кључним тренутцима у другом делу био чувар мреже Динама Никола Ћировић, можда је понајпре он заслужио да буде проглашен играчем утакмице, а на супротој страни, уз одличан проценат, немилосрдано је погађао, више с црте седам метара, Марко Перовић, на крају изабран за најбољег појединца.
Код домаћих пак и пре финиша, говор тела одавао је да више немају снаге, ни физичке нити менталне, за равноправан отпор фавориту, као и да не верују у чудо да после свега могу изненадити госте. Тако је и било, у последњих 10 минута Динамо је ушао с предношћу од девет погодака и до краја више није било дилеме, а коначан исход значио је уједно и највећу разлику тима из Панчева. Разумљиво је то када се погледа учинак Кикинђана у другом делу игре у којем су тек шест пута погађали.
Д. П.
Покрајинска манифестација „Дани вина“, у суботу, 14. фебруара, биће организована 26. пут. У Удружењу виноградара и винара „Шасла“ из Иђоша сазнајемо да стигао рекордан број узорака вина – 210, који су оцењени у четири категорије: бело, розе,„шилер“ и црвено вино.
-Енолози из Темерина, Чоке, Новог Сада, Тараша и Мужље одлучили су која су вина најбоља. Шарлота Силаг из Темерина са белим вином, италијански ризлинг, средње оцене 19,7 понеће титулу генералног победника манифестације. Такође са белим вином, од сорте сила, градски победник је Тијана Тинтар из Кикинде, чланица „Шасле“ са средњом оценом 19,62. Са црвеним вином, пробус, месни победник је винарија „Кепул“ из Иђоша, са средњом оценом 19,52– сазнајемо од Бранислава Бројчина, члана „Шасле“.
Оцењено је 93 узорака белих, 61 узорак црних, 43 розе и 13 је било „шилер“ вина.
-Констатација је свих 17 оцењивача да је су вина изузетна, а поседно добра су бела вина, која су се показала боља од осталих на оцењивању – истакао је Бројчин.
Додељена је 71 златна медаља, 67 сребрних и 50 бронзаних одличја. Централног дана манифестације, у суботу, у 12 сати, у Дому културе биће освећена вина. Након тога домаћини и гости посетиће виноград Ивана Ђорђева, прошлогодишњег месног победника и симболично започети резидбу, а од 14 сати у Дому културе биће додељена признања. Дегустација вина трајаће од 12.30 до 17 часова. Програм „Дани вина“ се организује под покровитељством Града и Покрајине.
А.Ђ.
Убрзо након сусрета с омладинцима ОФК Београда, на Карабурми, у којој је домаћин победио 4:3, кикиндски српсколигаш данас је одмерио снаге и с омладинcким саставом ОФК Вршца, опет на гостовању, а на југу Баната било је 2:0 за Вршчане.
У првом полувремену на Карабурми, ОФК Кикинда повела је 3:0 и тај део игре одиграла одлично, поготово током првих пола сата. Био је то модел како треба играти. Иначе, у претходном периоду припрема, акценат у раду био је на дефанзиви и организацији игре када противник има лопту и управо у тим сегментима у првом делу, наша екипа била је доминантна, а истовремено показала је и да у нападу има квалитет и тек пред одмор млади „Романтичари” смањили су на 1:3. У наставку, прилику су добили сви играчи с клупе, а ОФК Београд преокретом је стигао до победе у овој провери. Стрелци за ОФК Кикинду, у овом трећем тесту, били су: Оторан, Молнар и Лекај.
– У наставку припрема биће још доста простора да се исправљају недостаци, а оно што је добро да се подигне на још виши ниво. У сваком случају, сви играчи заслужили су похвале за озбиљност и дисциплину, а то је у фубалу увек добра основа на коју може да се надограђује све остало. У другом полувремену, без обзира на преокрет домаћина, наши најмлађи играчи показали су жељу да се докажу, а ветар је био страховит па смо један гол примили директно из корнера, а још један када је ветар буквално унео лопту у мрежу – каже Марко Зечевић, спортски директор.
ОФК КИКИНДА (против ОФК Београда): Адамовић, Степанчев, Чутовић, М. Ковачевић, Зечевић, Лекај, Стојановић, Мочић, Молнар, Оторан, Вујовић. Играли су још: О. Ковачевић, Белош, Чудан, Перашевић, Кецман, Бркљач, Бурканов, Ћировић.
У Вршцу пак до средине другог полувремена није било погодака, а екипа са севера Баната, без четворице понајбољих и готово је извесно стартера у предстојећој полусезони српсколигашке „Војводине”, имала је две добре прилике.
– И у Вршцу прво полувреме било је за охрабрење и путоказ како даље, а и издање у целини гледано може добити добру оцену. Осим две зреле шансе имали смо и две погођене стативе, а други гол примили из сумњиве позиције, утисак је да је био офсајд. Када је реч о новим доласцима, у Вршцу су наступили и придошлице голман Видаковић (Бачка, Бачка Паланка) и Кнежевић (Будућност, Добановци), има још и играча који су били на проби, али ћемо коначну црту подвући на крају прелазног рока – јасан је Зечевић.
ОФК КИКИНДА (против ОФК Вршца): Видаковић, Степанчев, Ћировић, Бурканов, Чутовић, Перашевић, Зечевић, Оторан, Кнежевић, Вуковић, М. Ковачевић. Играли су још: Адамовић, Бркљач, Кецман, Белош, Пашић, Чудан.
Д. П.
Од дечака који је рано остао без оца, до лекара коме се долази са поверењем – једини специјалиста оториноларингологије у Општој болници Кикинда, добитник највишег градског признања, није човек великих речи, већ упорности, рада и одговорности, али и оптимизма.
Када у Кикинди неко каже „идем код доктора Антала“, није потребно објашњење. Иза тог имена стоје деценије рада, истрајности и поверења пацијената. Медицина је била његов сан – у дословном смислу.
– Отац ми је погинуо кад сам био дете, у својој четрдесет четвртој години. Био је електричар и на бандери га је ударила струја. Мајка је остала сама са троје деце, без икаквих прихода- прича др Антал.
Имао је тада само седам година. Најстарији брат 14, а средњи 12. Мајка Ержебет извела их је на пут.
После основне школе у Ади, у више него скромним приликама, оближња средња електротехничка школа деловала је као реалан избор. Медицина је изгледала недостижно.
– Није било новца за аутобуску карту. Средња медицинска школа је била у Сенти, километрима далеко, присећа се.
Ноћ пред упис догодило се нешто што ће одредити његов живот:
– Сањао сам да сам лекар. Није био магловит сан. Био је јасан. Пробудио сам се и знао, морам да покушам.
Након средње медицинске школе и потом Медицинског факултета у Новом Саду, запослио се у кикиндској болници.
– Дипломирао сам 19. марта 1982, а 1. априла сам већ почео да радим. После стажирања, радио сам у Сајану, уследила је војска, ВМА и школа резервних војних официра у Осијеку, а потом поново рад у амбуланти у Сајану.
Пут до специјализације није био лак. Хирургија му је била блиска, али околности су га одвеле на оториноларингологију.
Специјализацију завршава у Београду 1989. године. Испита се и данас сећа.
– Седам професора, свака област, питања уздуж и попреко. Није било милости. Али сам знао шта радим.
Сећа се и како је дочекан међу колегама:
– Бацили су ме у ватру од првог дана. И то је било најбоље што је могло да ми се деси.
РАД И ПОСЛЕ ПЕНЗИЈЕ
Радни дан је непредвидив – од хитних случајева до редовних прегледа. У кикиндској болници покрива велики број пацијената, али својом посвећеношћу и људским приступом стекао је више од професионалног угледа- поверење људи. Остао је да ради и после пензије, ево већ пету годину.
– Регионална болница не може без одељења. Неко мора да остане. Нисам могао да оставим људе на цедилу. Ако могу да радим, радићу. Није питање да ли је тешко, него да ли си потребан- каже у разговору.
У медицини, технологија је важна, али су искуство и људски приступ незаменљиви.
– Млади лекари су пуни знања. Али то је као интернет – све на гомилу, а треба извући оно што је битно. Знање без искуства није довољно. Симптоми су исти код осамдесет одсто болести. Уметност је да знаш шта није.Медицина није егзактна наука, почиње тамо где препознаш човека, а не снимак.
Истиче важност принципа „рrimum non nocere“.
– Како лечити пацијента а да му не наудиш. Јер ми колико можемо да помогнемо, можемо и да наудимо, указује.
Корупцију у здравству не релативизује.
– Захвалност није исто што и мито. Али тражити новац – то није лекарство, то је страшно. Није сваки човек лекар, али није ни сваки лекар човек- искрен је др Антал.
ПАЦИЈЕНТ КАО МЕРА СВЕГА
Свако дежурство, сваки преглед прилика је да се покаже да медицина није само техника, већ људскост. И управо ту лежи највећа сатисфакција.
– Кад видите да дете престане да плаче. Кад човек изађе насмејан из амбуланте. Кад чујем добар глас.
Највише градско признање, за које су га предложиле колеге и које му је додељено крајем прошле године, дирнуло га је.
– Био сам изненађен. Обрадовао сам се. Значи да је неко приметио труд и залагање.
И данас, после више од четири деценије рада и посвећености, др Антал је задржао оптимизам.
-Живот је кратак. И да сваки дан учиниш само добре ствари – и даље ће бити премало.
А можда најбоље описује своју професију и став према животу реченица коју понавља:
– За овај посао не треба само да се родиш. Треба да га волиш.
РУКОМЕТ
Као средњошколац играо је у првој рукометној лиги у Потисју у Ади, са екипама које су биле сам врх југословенског спорта.
– Кад сам уписао факултет, тренер ми је саветовао да наставим. Требало је да играм у Југовићу, у Каћу. Али нисам имао свој аутомобил, путовања на тренинге по два пута дневно одвлачила би ме од студија. Знао сам да медицина тражи пуну посвећеност и да морам да изаберем једно или друго- присећа се др Антал.
ДР ГАЛИЋ
Наш саговорник се присећа и како га је др Галић, као младог лекара и будућег специјалисту, одмах „бацио у воду“.
– У Београду је било нас двадесет двоје на специјализацији. Професор Крејовић, директор ОРЛ клинике, питаo нас је да ли смо већ оперисали. Један колега из Ваљева рекао је да је имао четири операције, други из Краљева нешто више и тако редом. Ја сам рекао око 400 операција крајника и 180 кривих носних преграда. Да нисте мало претерали, одакле сте ви? – чудио се професор. Испоставило се да му је др Галић био школски друг.
Центар за стручно усавршавање домаћин је семинару под називом „Толеранција и емпатија – вредности за будућност“. Предавачи су Неда Богојевић Прековић, наставница биологије и др Ненад Младеновић, професор енглеског језика. Семинар је намењен запосленима у предшколским установама, основним и средњим школама.
-Тема је увек актуелна, не само у светлу недавних догађања – сазнајемо од Богојевић Прековић. – Рад на емпатији и толеранцији се константно учи кроз васпитање и живот. И ми, предавачи, треба да, с времена на време, размислимо да ли смо довољно емпатични и толерантни ове особине не можемо развијати код ученика уколико их и сами немамо. Наш циљ је да путем семинара разменимо искуства, да видимо које су добре, а које су слабе стране и да на њима радимо.
Предавачи су присутнима пренели нове методе, али и искуства са којима се сусрећу.
-Искуства су шаренолика – додаје наша саговорница. – Деца често ни сама нису сигурна шта су емпатија и толеранција и да се дешава да несвесно буду нетолерантни и то не из лоше намере него из незнања. Ово је учење је процес и важно је да на њему константно радимо.
У Шумадијском округу постоје подаци о томе колико су ученици толерантни и емпатични, навео је др Ненад Младеновић.
-На основу њих осмишљени су акциони планови на који начин унапредити наставу у том смеру. Најважније да их интегришемо у редован живот школе. Простора за унапређивање има у свим школским предметима и на нама је да помогнемо наставницима да самостално креирају активности којима промовишу различите аспекте толеранције и емпатије у школи, чиме доприносе изградњи бољег школског окружења.
Семинар је акредитован од стране Министарства просвете за наредне три године.
А.Ђ.
Рок за уплату обавезе за први квартал годишњег пореза на имовину за ову годину, за пореске обвезнике – физичка лица, предузетнике и правна лица истиче 18. фебруара. Порески обвезници треба да уплате аконтацију која је једнака износу пореза за четврти, односно последњи квартал прошле године.
Новим решењем за порез органа јединице локалне самоуправе који пореским обвезницима треба да буде достављен, уколико се утврди већи износ обавезе него што је плаћена аконтација, разлику је потребно уплатити у року од 15 дана од дана достављања решења.
Према Закону о порезима на имовину, порез на имовину се плаћа тромесечно, у року од 45 дана од почетка тромесечја. Прва рата се уплаћује до 14. фебруара, друга до 15. маја, трећа до 14. августа, а четврта до 14. новембра.
Камата за кашњење је 16,5 одсто, а осим затезне камате, порески обвезници могу да буду и прекршајно кажњени за неплаћање својих обавеза и санкција за тај прекршај износи 5.000 динара за физичка лица. Рок уплата прве рате пореза на имовину за 2026. је померен због обележавања Дана државности Србије, 15, 16. и 17. фебруара, државног празника Сретење.
Екипа ТВ серије Казна за грех, настале по истоименој књижевној трилогији Јелене Бачић Алимпић, стиже сутра у Кикинду, док је почетак снимања на терену планиран за прекосутра, у дворцу у Српској Црњи.
Како је потврђено, глумачка и продукциона екипа боравиће у Кикинди током једног дела снимања, а дворац у Српској Црњи биће један од аутентичних амбијената у којима се снимају кадрови за серију.
Серија „Казна за грех“ представља телевизијску адаптацију популарне породичне саге која прати судбине више генерација, а снимање се одвија на више локација широм Србије. Режију серије потписује Милош Радуновић, док је сценарио написала Наташа Дракулић. Међу глумачком екипом налазе нека позната имена као што је Никола Ракочевић, Ана Мандић, Андреј Њежић и Андријана Ђођевић.
Боравак екипе у Кикинди и снимање у Српској Црњи још једном позиционирају север Баната као атрактиван простор за домаће телевизијске и филмске продукције.
Више детаља о самом снимању и евентуалним изменама режима кретања или активности на локацијама биће познато у наредним данима.
Т. Д.
На Европском првенству за кадетски и млађојуниорски узраст у бугарском Бургасу, млађи јуниори Србије заузели су екипно треће место у дисциплини ваздушни пиштољ, а тим су чинили: Матија Квасневски, Матеја Димић и Кикинђанин Александар Дербаков који се у појединачном такмичењу позиционирао на 37. месту.
ПОРЕДАК, млађи јуниори, појединачно: 1. Куарта (Италија) 383, 2. Саргсијан (Јерменија) 382, 3. Ласч (Украјина) 379…, 5. Квасневски (Србија) 379…, 28. Димић (Србија) 369…, 37. Дербаков 364… Екипно: 1. Турска 1.126, 2. Украјина 1.125, 3. Србија 1.112…
Наступила је и Кикинђанка Ема Цвејин као кадеткиња и заузела 21. позицију у појединачној конкуренцији пиштољашица.
ПОРЕДАК, кадеткиње, појединачно: 1. Карш (Немачка) 378, 2. Коцечко (Украјина) 377, 2. Старон (Пољска) 377…, 12. Ристић (Србија) 369…, 21. Цвејин (Србија) 366…
Пре овога, у прошле године установљеној дисциплини „Соло” ваздушним пиштољем у којој се уместо кругова рачунају „хитови” (за пиштољ то је резултат 9,8 кругова и бољи), у првој фази сви су гађали по 30 хитаца, 16 најбољих прошло је даље, а резултати из прве и друге фазе сабрали су се. Цвејин је у овој дисциплини била 19, а Дербаков је заузео 40. место.
ПОРЕДАК, кадеткиње: 1. Ристић (Србија), 2. Гримел (Немачка), 3. Муктарова (независна такмичарка)…, 19. Цвејин (Србија), млађи јуниори: 23. Квасневски (Србија)…, 33. Димић (Србија)…, 40. Дербаков (Србија).
Д. П.
ФОТО: Стрељачки савез Србије