September 3, 2026

Најновије

crveni krst

Већина активности, најављених за Недељу црвеног крста, оних које су забавног карактера, отказане су, због трагичних догађаја у нашој земљи.

„Имајући у виду да Организација Црвеног крста заступа највише хумане вредности, солидарност и емпатију према свим породицама жртвава ових трагичних догађаја и велике несреће за све нас, планиране активности у оквиру обележавања „Недеље Црвеног крста“ и Светског дана Црвеног крста и Црвеног полумесеца су отказане, наводи се у саопштењу.

Како сазнајемо од секретарке Општинске организације Црвеног крста Кикинда, Данијеле Бјељац, уместо пријема за прваке, волонтери ће им, 9. и 10. маја, у школе однети поклон-пакетиће фабрике „Јафа“. Активисти ће у петак, 12. и у понедељак, 15. маја, посетити старије колеге и однеће беби-пакете на Порођајно одељење кикиндске болнице. Акција добровољног давања крви одржаће се, како је и планирано, 11. маја, од 8 и 30.

učenici

У већини школа данас нема наставе јер су чланови Уније синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у просвети ступили у штрајк. Запослени, чланови ових синдиката, налазе се у школама, али не одржавају наставу.

Како смо сазнали, данас се, од школа у граду, часови одржавају једино у ОШ „Јован Поповић“ и Економско-трговинској школи.  Када су у питању сеоске школе, у штрајку су запослени у Мокрину, Руском Селу и Башаиду, док су у Новим Козарцима часови скраћени на 30 минута.

Из школа су позвали ђаке и родитеље да присуствују скуповима солидарности које организују због немилих догађаја од 3. маја.

У саопштењу Синдиката радника у просвети наводи се да се штрајк организује како би се свим запосленима у просвети обезбедило поштовање достојанства на раду, као и рад на радном месту и у радној околини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду у скаду са Уставом и Законом о безбедности и здрављу на раду.

Из Уније синдиката просветних радника Србије позвали су родитеље да разумеју разлоге за обуставу рада.

„Неми смо пред чином који нас је натерао да затворимо школе. Све што чинимо и што ћемо чинити је у најбољој намери да учинимо школе безбедним местом за образовање и васпитање све наше деце“, стоји у саопштењу овог синдиката.

 

sednica u mokrinu

Градско веће на челу са градоначелником Николом Лукачем наставило је добру праксу одржавања седница у сеоским месним заједницама како би се на лицу места упознали са проблемима, потребама и захтевима мештана. Међу приоритетима који су изнети данас у Мокрину је изградња постројења за пречишћавање пијаће воде, изградња спортских терена, уклањање дивље депоније, санација крова Дома културе, завршетак реконструкције трга, проширење капацитета вртића. Да је конструктиван разговор ишао у правцу изналажења решења, потврђује председник Савета МЗ Дејан Ивановић.

-Изнели смо проблем одлагања кабастог и течног отпада, а у договору са секретаријатима видећемо како решити тај проблем. Потребно је едуковати грађане, видећемо да ли ће то бити трибине или подела летака. Тема су биле и инвестиције. Спортски терени односно спортски центар за који је у овој години планирана израда пројектне документације, омогућио би да деца више времена проводе напољу, одвојени од рачунара и друштвених мрежа. Важно нам је и да се реши проблем Дома културе чији кров прокишњава- рекао је Ивановић након седнице Градског већа којој су присуствовали и представници удружења и институција.

Градоначелник Никола Лукач истакао је да ће у Мокрину бити једно од четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде чија ће изградња почети у овој години.

– Мокринчани су изнели своје потребе и захтеве у доброј намери решавања вишедеценијских проблема, које настојимо да решимо заједнички. Поводом проблема депоније, разговарали смо о едукацијама и санкционисању несавесног понашања. Када је реч о комуналној инфраструктури, потребна је санација крова Дома културе, завршетак трга, изградња спортских терена, проширење капацитета вртића што је добра вест. На Савету је да дефинише приоритете како бисмо пронашли начине финансирања. Сигуран сам и у подршку покрајине и републике – рекао је Лукач.

Потребе и захтеви већи су од могућности, али се трудимо да реализујемо приоритете у месним заједницама, указао је Љубан Средић, члан Градског већа задужен за месне заједнице.

-У селима су често проблем објекти које користе месне заједнице, домови културе где су потребна улагања, то захтева значајна средства, као и путеви, тротоари, паркинг места која решавамо у складу са средствима. У Мокрину је проблем депонија смећа. Проблем одлагања отпада на тој локацији се понавља, а тим средствима би се, на пример, могао завршити трг. Прошле године смо 11 милиона уложили у чишћење депоније међутим она поново ниче, и тако се вртимо у круг. У свим селима имамо привремене депоније где се мора кабасти отпад одложити, али се то не поштује па смећа има на разним местима. Нико са стране не дође да баца тај отпад, већ то чине неки мештани-рекао је Средић.

gun-g3ef6dd2d2_1280

Министарство унутрашњих послова упутило је апел свим власницима оружја да своје оружје држе савесно, закључано у сефовима, касама или ормарима, тако да буде недоступно неовлашћеним лицима, а посебно деци.

Министарство такође апелује на власнике оружја да провере да ли оружје држе ненапуњено, односно одвојено од муниције, као и да кључеве или шифре од каса, сефова и ормара у којима држе оружје учине недоступним другим лицима, посебно деци.

У наредном периоду припадници МУП-а предузеће све мере како би се непосредном контролом на адреси пријављеног пребивалишта власника оружја утврдило да ли држи оружје у складу са важећим прописима о оружју – раздвојено од муниције и закључано у адекватним ормарима, касама и сефовима.

Власницима оружја за које се контролом утврди да га чувају несавесно, тако да може доћи у посед неовлашћених лица и угрози безбедност људи, оружје ће се одузети и поднеће се захтев за покретање прекршајног поступка у складу са Законом о оружју и муницији, наводи се у саопштењу.

 

Goran petrović knjige

Горан Петровић награђивани српски књижевник и академик, представиће у Кикинди, у Народној библиотеци „Јован Поповић“, два своја нова романа: „Папир“ (Роман делта: Ток 1) и „Иконостас“ (Роман делта: Ток 2). Романи делти су алегоричне приповести чија се радња расплиће од средњег века до данашњих дана.

Горан Петровић један је од најзначајнијих и најчитанијих српских писаца млађе генерације савремених прозаиста. Пише углавном кратку прозу и роман, сврстава се у писце модерног сензибилитета.

Његови романи и збирке прича објављени су у више од сто тридесет издања, од чега шездесет издања у преводу на 18 језика. Петровићева дела адаптирана су за позориште, телевизију и радио – „Опсада цркве Светог Спаса”, „Скела”, „Матица“ и друга. „Ситничарница Код срећне руке“ доживела је 25 издања, „Опсада цркве Светог Марка“ – 12, а роман „Атлас описан небом“, девет издања.

На књижевној вечери у Библиотеци, која ће се одржати у уторак, 9. маја, од 19 сати, говориће аутор и проф. др Александар Јерков.

zavesa

Због дана жалости, на сцени кикиндског Народног позоришта сутра увече неће бити играна представа „Сироти мали хрчки” коja је на програму репертоара.

Такође, у Дому културе у Мокрину отказана је промоција нове књиге поезије Живке Торбице „Две капи воде”. O новом датуму, јавност ће бити благовремено обавештена.

342292253_153038657708227_3959915025511461139_n

Почели су радови на уређењу приступне стазе и постамента за постављање спомен обележја борцима Мокрина погинулим у ратовима деведесетих година . Споменик подижу Српски ратни ветерани Кикинда, месни одбор Мокрин, заједно са породицама погинулих и Месном заједницом Мокрин.

-У жељи да одамо почаст погинулим борцима и у складу са нашим опредељењем да негујемо сећање на страдале суграђане,  колеге из месног одбора у Мокрину иницирале су да подигнемо ово спомен обележје. Споменик је рад вајара Милана Рамаија. Свечано откривање се планира за другу половину маја- каже за Кикиндски портал Владимир Радојчић, председник скупштине Српских ратних ветерана Кикинде.

Радове изводи грађевинска фирма из Мокрина СЗР Брег.

naša kuća i gusani 6

Лепа сарадња, започета пре много година, обновљена је ових дана – полазници Хуманитарног театра „Гусани у магли“ прикључили су се корисницима Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ у припреми инклузивне представе.

– Представу смо почели да радимо пре годину дана, на иницијативу наших корисника који су дали идеју и са нама написали текст. „Вулканизерска драма“ је прича о ситуацијаама из живота онако како их они виде. Радња се дешава у вулканизерској радионици јер један од наших корисника заиста има вулканизерску радњу. Имамо 12 глумаца и сада су нам се прикључили и чланови „Гусана у магли“, што нас је све веом обрадовало. Они су наши стари сарадници, оплеменили су нас умећем и знањем и додали представи још лепшу енергију. Увек је добро да се неко укључи, да наши корисници виде да су неком драги и корисни и да неко подржава њихов рад – каже Јелена Јанкелић, социјални радник у Центру.

Сарадња Хуманитарног театра „Гусани у магли“ и Центра започета је пре више од десет година. Када је рад Театра обновљен, једна од првих веза које успостављају је управо са овом установом.

– У представи учествују четири полазнице старије глумачке групе. У припрему сценографије, реквизита и костима укључили су се и полазници наше ликовне секције. Посебно нас радује што помажемо инклузију јер корисници Центра су део друштва који не смемо да занемаримо. Увек имају сву нашу подршку – рекао је директор Театра, Стефан Остојић.

Заједничке пробе одржавају се, већ месец дана, у просторијама Центра.

– У представи играм самог себе. Јако ми се свиђа овај рад и велика ми је част да глумим у представи – каже Зоран Савичић.

Његова другарица, Светлана Калинов, такође је задовољна сарадњом са новим актерима представе.

– Ја играм Зоранову другарицу. Јако лепо радимо, волим да учествујем у представама јер ме то испуњава.

Марија Бутер је трећи разред Гимназије „Душан Васиљев“ и полазница је глумачке радионице Театра „Гусани у магли“.

– После јавног часа у Театру ово нам је први већи пројекат ван њега – каже Марија. – Први пут радим са корисницима „Наше куће“. Веома су пријатни, имају много талената. Жао ми је што људи имају предрасуде јер су и њима потребни пријатељи.

„Вулканизерска драма“ биће премијерно изведена у четвртак, 11. маја, од 19 сати, у Дечијем позоришту „Лане“. Улазница је добровољни прилог намењен куповини сублимационог штампача, за потребе активности у Центру.

Представа ће имати и репризе, а планирана су и гостовања. Тако ће ова лепа сарадња пружити прилику свима који то желе да подрже ове младе људе који са великим ентузијазмом и радошћу припремају своју „Вулканизерску драму“.

Tera atelje

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ за овај месец су припремили веома разноврстан програм који ће се одвијати на простору Атељеа, Музеја и у Галерији на Градском тргу.

Студентски камп

Прва активност је десетодневни интернационални камп на којем ће, од 8. маја, вештине вајања у теракоти искусити студенти завршних година академија уметности из Београда, Новог Сада, Цетиња, Ријеке и Осијека. Курсеве ће водити мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор центра „Тера“ и некадашњи професор Факултета ликовних умјетности у Цетињу, и професори са академија у Београду, Новом Саду, Цетињу и Ријеци.

„Из ормара“ назив је изложбе уметнице из Ријеке, Дарије Жмак Кунић, која ће бити постављена 10. маја у Галерији „Тера“. Изложба се састоји од радова од тканина и звучне композиције.

У Атељеу ће се, у оквиру студентског кампа, 11. маја одржати Међународни мастерклас са гостујућим професорима, међународним предавачима из Француске, Црне Горе, Хрватске и Србије. Предавања ће се одвијати на српском/хрватском/црногорском и енглеском језику и отворена су за јавност.

Ноћ музеја у “Тери”

Програми 19. Европске ноћи Музеја одржаће се 13. маја у Музеју „Тера“, на простору некадашње касарне. Од 18 сати биће организоване радионице за децу и одрасле.

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура” биће уприличена Поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ.  У Салону Музеја, биће доступна до краја маја.

Од 20 и 30 концерт ће одржати професори и ученици музичке школе „Слободан Малбашки“. Женска певачка група „Мелизми“ наступиће од 21.30.

Изложба на тему шуме

У Галерији на Тргу, 26. маја у 18 сати, биће отворена изложба фотографија под називом „Свет се каже шума“, проф. Јелене Владушић из Новог Сада. Поред фотографија, начињени су и звучни записи локације који ће бити репродуковани у изложбеном простору.

BVS tabla

Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.

– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.

Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.

Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.

На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300  Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржанa су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.