September 3, 2026

Најновије

Stefan 3

Intervju sa Stefanom Ostojićem: lalinska ljubav i tolerancija šire se po svetu

Igor Crnogorac June 15, 2023

Stefan Ostojić, naš sugrađanin, glumac, jedni je pozorišni klovn u Srbiji i upravo se vratio sa mini-evropske turneje. Putovao je sa svojim „Lalom“, monodramom koju je napravio u saradnji sa čuvenom rediteljkom Li Delong.

U međuvremenu, Ostojić je igrao u Domu kulture „Studentski grad“ u Beogradu, u Kraljevu, u Srpskom narodnom pozorištu i u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Od premijere koja je održana septembra prošle godine, Ostojić je kao Lala na scenu stao tačno 34 puta, računajući i nastupe u kikindskim selima na biciklističkoj turneji. Isto toliko puta poslao je poruku ljubavi i tolerancije koju su svi razumeli i prihvatili.

„Kikindski portal“: Posle igranja u kikindskim selima, gradovima u Srbiji, gostovanja na Azorskim ostrvima, Osijeku i u Pragu, smešila se evropska turneja. Ipak, nije sve proteklo po planu.

Stefan Ostojić: Da, prvo je trebalo da odem u Veliku Britaniju, u Brajton, na značajan svetski pozorišni festival „Brajton frindž“, na koji sam bio pozvan. Međutim, nisam dobio vizu. Zatim sam, kao što je i bilo planirano, nastupio na „Zagrebačkom klovnovskom festivalu“ na kojem su, takođe, bili glumci iz više evropskih zemalja. Posle toga sam otputovao u Švedsku u kojoj sam bio dve i po nedelje. U sklopu projekta „Strejndž spejsis“ u kojem je bio i „Teatar Teatron“ iz kojeg su me pozvali da učestvujem, igrao sam četiri puta: u Stokholmu, Malmeu i u malom mestu na krajnjem severu Švedske, u Moskoselu.

„Kikindski“: Da li su svuda razumeli Lalinu priču?

Ostojić: „Lalu“ razumeju gde god da odem, svuda je publika jako lepo prima.  Zanimljivo je da ljudi i posle predstave pričaju o tome. Recimo, kada vide neki par na ulici, kažu „Evo Lala i Sosa“. Ako se neko pravi važan, kažu „On je Baja“. Likovi nastavljaju da postoje kao arhetipovi i u njihovom društvu, što mi je posebno drago. Lalu doživljavaju kao zabavnog, prate priču i reaguju. U Švedskoj su na seminarima bili i umetnici iz drugih zemalja; bilo je Italijana, Nemaca, Austrijanaca. Jedna devojka iz Albanije se rasplakala u toku predstave. Vrlo često se događa da neko u publici poznaje neki par koji ima sličnu sudbinu kao moji Lala i Sosa. Igrao sam za mnogo stranaca, samo dva puta za Šveđane. Tamo su mnogo emotivije prihvatali predstavu, mnogi su se bili i rastužili. U Švedskoj se i deci dozvoljava više slobode, trčali su po sceni u toku predstave, a na jednom izvođenju dečak je osetio potrebu da bude sa mnom, seo je na sredinu scene i ja sam igrao oko njega. Posle predstave publika ima priliku da postavlja pitanja. Pitali su me o procesu, da li mi je naporno. Jedna devojčica se javila i tražila da još jednom odigram predstavu. Zanimljivo je da ljudi tamo prilaze glumcu i odaju mu priznanje za njegov rad, kod nas obično pričaju o tome kako su se proveli na predstavi. Ne navijam ni za jedno, samo primećujem. Švedska je veoma uređena, imaju razrađene sisteme za bavljenje umetnošću i, koliko sam video, u njoj je mnogo je lakše živeti od umetnosti i postići nešto, nego na drugim mestima.

„Kikindski“: Kako je bilo na Klovnovskom festivalu u Zagrebu?

Ostojić: To je jedini festival te vrste na Balkanu. Bilo je i tamo dosta stranaca, i među kolegama i u publici. Sreli smo se svi mi koji se bavimo ovom vrstom teatra i bilo je divno. Gledali smo mnogo načina klovnovskog igranja, od  „slepstika“, čiji su predstavnici Čarli Čaplin i Baster Kiton, do akrobatskih klovnovskih nastupa. Završili smo master-klas poznatog američkog klovna Džona Tauzena. Učestvovao sam na okruglom stolu na temu „Gde je danas klovnovski teatar na prostoru eks-Jugoslavije“. Bilo je jako zanimljivo i lepo; u Hrvatskoj Lalu već poznaju i mnogo su ga voleli. Tamo je bila i rediteljka Li Delong, veoma je zadovoljna kako se razvija predstava. U Zagrebu sam dobio i prvu pozorišnu kritiku i baš sam zadovoljan.

„Kikindski“: Šta Lala sada planira (šta je sada smislio)?

Ostojić: „Lala“ se vraća biciklističkoj turneji jer se zalažem za decentralizaciju kulture. Želim da ljudi gledaju pozorište tamo gde pozorište retko ili nikada ne dolazi. Biciklom ću otići u najmanje selo u Srbiji, u Muškovinu kod Prijepolja. Zatim imam zakazana gostovanja u Mađarskoj i u Bosni i još neke festivale u inostranstvu na koje mislim da ću otići. Jako se radujem igranju u Mađarskoj jer sam u Portugaliji imao deo publike iz te zemlje i vrlo su emotivno reagovali na „Lalu“. Voleo bih i da ponovo igram u Kikindi.

Dok se sve želje ne ostvare, „Lala“ svoju priču o ljudima s našeg podneblja, o toleranciji, razumevanju i poštovanju, pre svega ljubavi, nastavlja da širi po meridijanima. I poručuje – kad ste pred izborom, birajte ljubav.

Sencanin

KC Kikinda – promocija knjige istoričara Petra Terzića

Igor Crnogorac June 15, 2023

Petar Terzić, istraživač senćanske istorije, predstaviće svoju knjigu “Teodor Pl. Branovački Senćanin” u Kikindi.

Ovaj zavičajni istoričar dobitnik je gradskog odličja Sente, „pro urbe“. Zanimljivo je da je dobijeni novac uložio u izradu metalne ograde koja je postavljena oko groba majke Stevana Sremca.

Književno veče Petra Terzića održaće se u Galeriji Kulturnog centra u petak, 16. juna, od 19 sati.

Crveni krst DDK 5

Nagrađeni najhumaniji – u Crvenom krstu uručene zahvalnice dobrovoljnim davaocima krvi

Igor Crnogorac June 14, 2023

Sunčica Aleksić ima 38 godina i  radi u obezbeđenju fabrike „Toza Marković“. Krv daruje već 17 godina, do sada je to učinila 35 puta. Danas je, na Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, za svoju humanost, dobila zahvalnicu Crvenog krsta.

– Dajem krv jer je to humano, naučila sam u porodici. Moj deda je višestruki davalac i ja sam krenula njegovim stopama. Dajem krv svaka četiri meseca, ali sam imala prekide zbog dve trudnoće. Krvi uvek treba, to je samo 10 minuta vremena. Mislim da svako ko je zdrav to treba da učini. Kad bi svako samo jednom dao krv, ne bismo imali problema sa zalihama – kaže Sunčica.

Apsolutni šampioni humanosti na današnjoj svečanosti u Crvenom krstu su: Jožef Balog iz Sajana i Atila Levai i Kristijan Gubačko iz Kikinde koji su krv darivali sto puta. Za 75 davanja zahvalnice su dobili Miroslav Ivanov i Mile Marić.

– Danas odajemo priznanje ljudima koji su dali veliki doprinos, onima koji su 35, 50, 75 i 100 puta dali krv. Takođe smo plakete „Široko srce“ uručili najhumanijim sredinama, a ovoga puta to su Tehnička škola, „NIS Gaspromnjeft“ i Mesna zajednica Mokrin – rekla je sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.

Ona je dodala da je, u prošloj godini, na teritoriji grada, zabeleženo 1. 663 davanja, što je 94 odsto u odnosu na plan napravljen sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine. U motivacionom programu volontera Crveenog krsta učestvovalo je 360 srednjoškolaca i isto toliko je bilo novih davanja krvi.

U svečanoj sali Crvenog krsta večeras su uručene i nagrade najboljima na konkursu na temu „Krv život znači“. Za literarne radove priznanja su dobile Nevena Vukelić, učenica četvrtog razreda OŠ „Jovan Popović“ i Nada Agbaba, učenica trećeg razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“. Tinda Urban, učenica sedmog razreda OŠ „Mora Karolj“ u Sajanu, Sanja Davidović, koja pohađa treći razred OŠ „Žarko Zrenjanin“ i Anđela Gojković iz četvrtog razreda škole „Jovan Popović“, nagrađene su za likovne radove.

Priznanja višestrukim davaocima uručio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Humanost, solidarnost, saosećajnost ovih ljudi služi za primer svima nama. I ja sam od prošle godine postao dobrovoljni davalac i zato poručujem da treba da pomažemo jedni drugima. Hvala ovim hrabrim ljudima koji su uvek tu da pomognu bez nadoknade i nagrade – rekao je Lukač.

Ukupno su uručene 43 zahvalnice i jedna, višestrukom davaocu Slobodanu Jovičinu, za doprinos promociji i popularisanju dobrovoljnog davalaštva krvi.

Mirna Rackov 2

Nagrada „Junaci mikrobiznisa“ Mirni Rackov

Igor Crnogorac June 14, 2023

Mirna Rackov iz Kikinde jedina je žena u Vojvodini i čitavoj Srbiji koja se bavi opančarstvom. Njena firma SZR „Maca papučarica“ ovih dana proslavila je 14. rođendan, a pravi poklon stigao joj je danas. Osvojila je drugu nagradu i ček na 300.000 dinara na konkursu „Junaci mikrobiznisa 2023.“

– Velika je čast biti u sto odabranih u prvom krugu ovog takmičenja, a kamoli ući u najuži izbor od pet firmi. Ovo nije samo moj uspeh, nego i uspeh svih koji su glasali za mene, jer su o prva tri mesta odlučivali glasovi na društvenim mrežama. Hvala svima koji su me podržali i tako omogućili da dobijem ovu nagradu – rekla je Mirna.

Takmičenje su organizovali Ministarstvo finansija, Privredna komora Srbije, „3 Bank“ i dnevne novine „Blic“.

Mirna je firmu otvorila 2009. godine. Pored opanaka, bavi se i izradom obuće za folklor. U ponudi ima oko 40 modela opanaka, čizmama, ženskih cipela i cipela za probe folklora. Izrađuje opanke sa prostora Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovačke, Ukrajne i Turske.

Nekoliko godina unazad pravi i opanke i obuću za potrebe snimanja serija i filmova.

Dan polja 1

Dan polja – žetva ječma na pragu, kosidba pšenice od kraja juna

Igor Crnogorac June 14, 2023

Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“, u okviru Dana polja strnih žita i herbicidnih ogleda u kukuruzu, predstavljena je 81 sorta žita, ječma, tritikalea i raži. Proizvođači su mogli da vide i kako u našim mikroklimatskim uslovima uspeva 14 novih sorti pšenice.

Pero Latinović (83), poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela ratarstvom se bavi 60 godina i kaže da ne pamti ovakvu godinu.

– Bolje godine nije bilo, ni za rast, ni za nicanje. Ako bude lepih, sunčanih dana, i rod će biti vrhunski. Žetvu planiram da počnem oko 1. jula, a pšenice imam na oko sto hektara – kazao je Latinović.

Očekuju se prinosi iznad proseka, a žetva pšenice mogla bi da počne za desetak dana.

– Od setve, pa sve do sada, kada smo na pragu žetve, poljoprivrednici su se susreli sa puno izazova. Već u oktobru rađen je tretman protiv cikade i svih vrsti vašiju, zima je bila blaga i topla, tako da je donela bolesti, isto kao i česte prolećne kiše – rekao je Zoran Simić, savetodavac u PSS. – Od oktobra do sada imamo prosek je 444 litre vodenog taloga po kvadratu, dok su delovi atara u Bašaidu i Banatskoj Topoli imali znatno više padavina. Kiše su uslovile poleganje žita na 25 do 30 procenata zasejanih njiva.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Petar Samolovac, posetu na Danu polja iskoristio je da pozove poljoprivrednike da konkurišu za sredstva. Ove godine budžet je veći i iznosi 1,4 milijardu dinara, a uvršteni su i novi programi, na zahtev poljoprivrednika.

– Na Danima polja susreću se struka i nauka i to je pomoć poljoprivrednicima za planiranje narednih proizvodnji –  napomenuo je Mladen Đuran, direktor PSS.

I lokalna samouprava osluškuje potrebe proizvođača i u skladu sa tim raspisuje javne konkurse, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač.

– U toku su javni pozivi za unapređenje poljoprivredne proizvodnje za lokalne proizvođače. Odvojeno je oko 15 miliona dinara za dvadesetak konkursa, a okrenuti smo takozvanim malim proizvođačima koji teže dobijaju sredstva kada apliciraju kod Pokrajine i Republike – precizirao je Lukač.

Za konkursne linije je jednostavno aplicirati i dobiti podsticaj. Pšenice ove godine ima više za 10 odsto u odnosu na višegodišnji prosek – ova kultura zauzima oko 17.000 hektara.

bazeni

Otvoreni bazeni spremni za kupače – od vikenda i letnje temperature

Igor Crnogorac June 14, 2023

Na otvorenim bazenima Sportskog centra „Jezero“, u Kikindi i Banatskom Velikom Selu, sve je potpuno spremno za prve ovogodišnje kupače. Sezona počinje u subotu, 17. juna, i toga dana ulazak je besplatan.

Bazeni su uređeni, voda prekontrolisana, a i broj prodatih ulaznica pokazuje da su Kikinđani spremni za plivanje, sunčanje i druženje na bazenima ovog leta.

– Voda je izvrsnog kvaliteta, potpuno je prečišćena u nano-filterima koje smo remontovali pre dve godine. Naša tehnička služba pet puta dnevno, svakog dana, meri temperaturu vode, pe-ha vrednost i količinu hlora. Zavod za javno zdravlje je dva puta izvršio kontrolu i u toku sezone će dva puta sedmično uzorkovati i kontolisati vodu – kaže direktor SC „Jezero“, Dejan Pudar.

Na raspolaganju će, svakodnevno, biti 10 spasilaca i redara, a radno vreme je od 10 do 18 sati.

– Ukoliko i ove godine u julu budu tropske temperature, produžićemo ponovo radno vreme do 19 sati – napominje Pudar.

Cene karata ostale su iste kao i prošle sezone – dnevna karta je 300, odnosno 200 dinara za decu. Besplatno je za decu mlađu od sedam godina, trudnice i osobe sa posebnim potrebama i njihove pratioce. Ni popusti se nisu menjali – 20 odsto jeftinije je za odlikaše sa prosekom 5,00, pripadnike MUP-a i Vojske Srbije, zaposlene u zdravstvu i prosveti, penzionere i osobe sa invaliditetom. Sa „Tri plus karticom“ ostvaruje se popust od 30 odsto.

– Đacima generacije i sportistima generacije i pred ovu sezonu poklanjamo karticu sa 50 besplatnih ulazaka – dodaje Pudar. – Odlukom Upravnog odbora, istim karticama nagradićemo i naša dva najvernija korisnika zatvorenih bazena koji su čitave godine kupovali mesečne karte. To su Milena Latinović i Slobodan Isakov.

U prvoj sedmici prodaje sezonskih karata, u SC Jezero su snizili cene. Do danas, kada se i završava akcija, prodato je 130 sezonskih karata, gotovo sto sa 50 ulazaka. Inače, 10 ulazaka košta 2.000 dinara, 25 ulazaka – 4.500 dinara, a kartica za 50 ulazaka – 7.500 dinara.

Prema podacima iz „Jezera“, prošle godine je na otvorenim bazenima u Kikindi i u Banatskom Velikom Selu zabeleženo 80 hiljada ulazaka. Dnevno je, u proseku, bilo hiljadu posetilaca u Kikindi i oko 500 u Banatskom Velikom Selu, a čak dva puta više kupača registrovano je u danima kada su temperature bile blizu četrdesetog podeoka.

Iako je kalendarski još uvek proleće i poslednjih sedmica gotovo svakodnevno imamo kišu, meteorolozi, konačno, imaju lepe vesti. Kiša je najavljena još za petak, a zatim, prema prognozi, počinju letnje temperature. Najviša dnevna u nedelju biće 27 stepeni i beležiće stalni porast, do čak 32 stepena. Bazeni su spremni, pa za sve koji su raspoloženi za kupanje ostaje samo da se prognoze ostvare i – leto u Kikindi može da počne.

Nagrada Milena Giric

U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ prvi put dodeljena Nagrada „Milena Girić“ za posebne uspehe iz biologije

Igor Crnogorac June 13, 2023

Nagrada koja nosi naziv po omiljenoj nastavnici biologije, Mileni Girić, prvi put je dodeljena večeras na svečanosti u OŠ “Sveti Sava”. Na inicijativu njene dece, Miroslava i Jelene, priznanje je ustanovljeno kao uspomena na nastavnicu koja je volela svoje đake i zbog učenika koji su primerni i ulažu poseban trud i ljubav u izučavanje biologije.

– Ovo mnogo znači za nas. Naša majka je preminula pre godinu dana u 87. godini. Ceo svoj radni vek, tri decenije, provela je u ovoj školi, bila je uspešna nastavnica, voljena od svojih učenika, poštovana od svojih kolega, ali pre svega je bila naša majka. Mi dugo živimo u SAD-u, tamo je uobičajeno da se ustanovljavaju ovakve nagrade i želeli smo da tu lepu tradiciju prenesmo u našu Kikindu, u kojoj smo odrasli, školovali se i formirali porodice pre nego što smo otišli u inostranstvo – rekao je Miroslav Girić, reditelj, zaposlen u oblasti informacionih tehnologija.

Njegova sestra Jelena koja je pravnik, zahvalila je zaposlenima u školi što su prihvatili njihovu inicijativu za ustanovljavanje nagrade.

– Zahvalni smo školi i gradu jer smo se uvek šalili da ceo grad čuva mamu – kaže Jelena. – Uvek nam je pričala kad bi srela nekog od svojih đaka, da su se prepoznali, da su joj pomogli. Onda bi, kad dođe kući, pregledala fotografije da bi se setila u kom je tačno razredu bio taj učenik. Naša majka prenela nam je ljubav prema porodici i ljudima, radoznalost i plemenitost, verujem kao i svojim đacima.

Prva nagrađena za izuzetne uspehe u oblasti biologije je Jovana Karić, učenica sedmog dva.

– Veoma mi znači ova nagrada jer mi je to znak da imam podršku da saznam nove stvari iz biologije i da se i dalje takmičim. Uživam u pripremama za takmičenje. Osim u biologiji, postizala sam uspehe i u fizici i hemiji – kaže Jovana.

Jovana je od naslednika nastavnice Milene Girić na poklon dobila tablet koji joj je uručen na kraju svečanosti u Školi. OŠ „Sveti Sava“ dodelila je večeras gotovo stotinu zahvalnica svojim učenicima.

– Na kraju svake školske godine uručimo priznanja učenicima koji su postigli najbolje rezultate na takmičenjima i konkursima. Na taj način im se zahvaljujemo i dajemo im motivaciju za nove uspehe. Ova školska godina je posebna jer smo dodelili i specijalnu nagradu – istakla je direktorica, Gordana Rackov.

predskolci2

Veselo i svečano na Gradskom stadionu: Mali bal predškolaca

Jelena Trifunović June 13, 2023
Predškolci, njih 440, zajedno sa vaspitačima na Gradskom stadionu izveli su „Mali bal” u okviru manifestacije „Kad si srećan pleši” kojom su se oprostili od vrtića. Uz podršku velikog broja gledalaca sa tribina najmlađi maturanti i budući đaci prvaci igrali su valcer, Radecki marš i kolo Bojerku.

Prvi put osmišljena je ova tema, a balske haljine sa pojasevima u boji grada i narandžaste leptir mašne koje su krasile dečake izazvali su radost, ljubav, smeh i pozitivne emocije kod svih, napomenula je direktorica Predškolske ustanove Kristina Drljić.

-Igrom i plesom potrudili smo se da poklonimo roditeljima svet na dlanu. Na nama, vaspitačima je da našu decu naučimo i upoznamo sa istorijom Kikinde. U „Mali bal” uložen je veliki rad i trud, a naši mališani su se potrudili da ovaj dan bude poseban za sve nas – kazala je Kristina Drljić.

Gradonačelnik Nikola Lukač istakao je da na gradskom rukovodstvu da se svakog dana bori i da sve od sebe kako bi se deci obezbedili najbolji uslovi u vrtićima i školama. Čestitao je predškolcima polazak u školu  i poželeo im da lako usvajaju nova znanja.

-Siguran sam da će im ovaj dan ostati u sećanju, kao i da neće zaboraviti prijateljstva koja su stekli u vrtiću. Pored roditelja, baka i deka i ostalih koji su došli da ih podrže na njih su ponosni i njihovi vaspitači koji su ih pripremili za novo poglavlje u životu- rekao je gradonačelnik Lukač.

Manifestaciji su prisustvovali i načelnik SBO Miroslav Dučić, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan i članice Gradskog veća Violeta Mickovski i Melita Gombar. Zajedno sa decom odigrali su poznati ples uz kompoziciju „Kad si srećan” i pustili mnoštvo narandžastih balona.

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

Za telo utopljenika sumnjaju da je nestali Radovan

Jelena Trifunović June 13, 2023

Telo za sada NN muškarca izvučeno je iz mora u Grčkoj u mestu Seferos, a sumnja se da je u pitanju nestali Srbin Radovan Juračić (44) iz Kikinde, koji je nestao 29. maja kada se uveče ukrcao na brod u Atini do ostrva Kos, prenosi Blic.

Prema nezvaničnim informacijama tog lista, telo je izvučeno iz vode na oko 120 kilometara od Atine, a po opisu odgovara nestalom Radovanu Juračiću. Pronađeni su torba i telefon koji odgovaraju opisu koji je dala porodica nestalog Radovana, piše Blic.

U ovom trenutku nije zvanično potvrđeno da je pronađeno telo nestalog Radovana, ali prema prvim nezvaničnim informacijama iz istrage, tetovaže na telu pronađenog muškarca odgovaraju po opisu tetovažama nestalog Radovana.

Grčka policija naložila je obdukciju tela kao i DNK analizu, a istražuje se da li je osoba čije je telo pronađeno izvršila samoubistvo. Kako saznaje „Blic”, grčka policija sumnja da se Juračić utopio, a prema nezvaničnim informacijama njihove tvrdnje potvrđuje i činjenica da se tetovaže koje je imao muškarac čije je telo izvučeno iz mora po opisu poklapaju sa onima koje je imao nestali Srbin.

Telo koje je pronađeno u moru na 120 kilometara od Atine, a za koje se sumnja da je Radovan Juračić, Kikinđanin koji je nestao pre dve nedelje, samo pukom srećom nije završilo u masovnoj grobnici u kojoj grčke vlasti sahranjuju migrante i to zato što je imao brojanicu, navodi Blic.

Pavle Rajkov

Načelnik PU Kikinda: Predato više od 600 komada oružja i 43.500 komada municije

Jelena Trifunović June 13, 2023

Od 8. maja, od dana kada je omogućena predaja nelegalnog oružja bez ikakvih posledica, na teritoriji koju pokriva Policijska uprava Kikinda predato je više oružja nego u ranijim akcijama koje su organizovane 2015, 2016, 2017. i 2019. godine.

-Na teritoriji Severnobanatskog okruga koji pokriva naša uprava predato je više od 600 komada oružja, 43.500 komada municije i više od 100 komada minsko-eksplozivnih sredstava sa blizu četiri kilograma baruta – saznajemo od načelnika Policijske uprave Kikinda Pavla Rajkova.

Naredbom ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića rok za predaju produžen je do 30. juna. Oružje se može predati svakog dana od 7 do 19 časova.

-Odgovornost naših građana postoji i svakog dana dolaze vlasnici neglegalnog oružja i predaju ga. Svi koji predaju oružje u nelegalnom posedu neće biti ni prekršajno ni krivično odgovorni. Nema legitimisanja odnosno traženja podataka – podvlači Rajkov.

Građani mogu oružje da predaju najbližoj Policijskoj stanici ili da pozovu patrolu koja će ga preuzeti. Naš sagovornik apeluje na sve koji imaju u svom posedu minsko-eskplozovna sredstva da pozovu policajce kako bi se stručno i bezbedno uklonila. Zakon o oružju i municiji propisuje da je rok 45 dana za vraćanje oružja vlasnika koji je preminuo, pa naslednici oni koji to nisu uradili u zakonski propisanom roku mogu to sada da učine.