Најновије Архиве | Page 705 of 766 | Кикиндски портал

Интервју са Стефаном Остојићем: лалинска љубав и толеранција шире се по свету

Igor Crnogorac June 15, 2023

Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.

У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.

„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.

Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.

„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?

Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима. Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.

„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?

Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.

„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?

Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.

Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.

КЦ Кикинда – промоција књиге историчара Петра Терзића

Igor Crnogorac June 15, 2023

Петар Терзић, истраживач сенћанске историје, представиће своју књигу “Теодор Пл. Брановачки Сенћанин” у Кикинди.

Овај завичајни историчар добитник је градског одличја Сенте, „про урбе“. Занимљиво је да је добијени новац уложио у израду металне ограде која је постављена око гроба мајке Стевана Сремца.

Књижевно вече Петра Терзића одржаће се у Галерији Културног центра у петак, 16. јуна, од 19 сати.

Награђени најхуманији – у Црвеном крсту уручене захвалнице добровољним даваоцима крви

Igor Crnogorac June 14, 2023

Сунчица Алексић има 38 година и ради у обезбеђењу фабрике „Тоза Марковић“. Крв дарује већ 17 година, до сада је то учинила 35 пута. Данас је, на Светски дан добровољних давалаца крви, за своју хуманост, добила захвалницу Црвеног крста.

– Дајем крв јер је то хумано, научила сам у породици. Мој деда је вишеструки давалац и ја сам кренула његовим стопама. Дајем крв свака четири месеца, али сам имала прекиде због две трудноће. Крви увек треба, то је само 10 минута времена. Мислим да свако ко је здрав то треба да учини. Кад би свако само једном дао крв, не бисмо имали проблема са залихама – каже Сунчица.

Апсолутни шампиони хуманости на данашњој свечаности у Црвеном крсту су: Јожеф Балог из Сајана и Атила Леваи и Кристијан Губачко из Кикинде који су крв даривали сто пута. За 75 давања захвалнице су добили Мирослав Иванов и Миле Марић.

– Данас одајемо признање људима који су дали велики допринос, онима који су 35, 50, 75 и 100 пута дали крв. Такође смо плакете „Широко срце“ уручили најхуманијим срединама, а овога пута то су Техничка школа, „НИС Гаспромњефт“ и Месна заједница Мокрин – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.

Она је додала да је, у прошлој години, на територији града, забележено 1. 663 давања, што је 94 одсто у односу на план направљен са Заводом за трансфузију крви Војводине. У мотивационом програму волонтера Црвееног крста учествовалo је 360 средњошколаца и исто толико је било нових давања крви.

У свечаној сали Црвеног крста вечерас су уручене и награде најбољима на конкурсу на тему „Крв живот значи“. За литерарне радове признања су добиле Невена Вукелић, ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић“ и Нада Агбаба, ученица трећег разреда ОШ „Жарко Зрењанин“. Тинда Урбан, ученица седмог разреда ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, Сања Давидовић, која похађа трећи разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Анђела Гојковић из четвртог разреда школе „Јован Поповић“, награђене су за ликовне радове.

Признања вишеструким даваоцима уручио је градоначелник Никола Лукач.

– Хуманост, солидарност, саосећајност ових људи служи за пример свима нама. И ја сам од прошле године постао добровољни давалац и зато поручујем да треба да помажемо једни другима. Хвала овим храбрим људима који су увек ту да помогну без надокнаде и награде – рекао је Лукач.

Укупно су уручене 43 захвалнице и једна, вишеструком даваоцу Слободану Јовичину, за допринос промоцији и популарисању добровољног давалаштва крви.

Награда „Јунаци микробизниса“ Мирни Рацков

Igor Crnogorac June 14, 2023

Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“

– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.

Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.

Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.

Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.

Дан поља – жетва јечма на прагу, косидба пшенице од краја јуна

Igor Crnogorac June 14, 2023

На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.

Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.

– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.

Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.

– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.

Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.

– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.

И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.

– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.

За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.

Отворени базени спремни за купаче – од викенда и летње температуре

Igor Crnogorac June 14, 2023

На отвореним базенима Спортског центра „Језеро“, у Кикинди и Банатском Великом Селу, све је потпуно спремно за прве овогодишње купаче. Сезона почиње у суботу, 17. јуна, и тога дана улазак је бесплатан.

Базени су уређени, вода преконтролисана, а и број продатих улазница показује да су Кикинђани спремни за пливање, сунчање и дружење на базенима овог лета.

– Вода је изврсног квалитета, потпуно је пречишћена у нано-филтерима које смо ремонтовали пре две године. Наша техничка служба пет пута дневно, сваког дана, мери температуру воде, пе-ха вредност и количину хлора. Завод за јавно здравље је два пута извршио контролу и у току сезоне ће два пута седмично узорковати и контолисати воду – каже директор СЦ „Језеро“, Дејан Пудар.

На располагању ће, свакодневно, бити 10 спасилаца и редара, а радно време је од 10 до 18 сати.

– Уколико и ове године у јулу буду тропске температуре, продужићемо поново радно време до 19 сати – напомиње Пудар.

Цене карата остале су исте као и прошле сезоне – дневна карта је 300, односно 200 динара за децу. Бесплатно је за децу млађу од седам година, труднице и особе са посебним потребама и њихове пратиоце. Ни попусти се нису мењали – 20 одсто јефтиније је за одликаше са просеком 5,00, припаднике МУП-а и Војске Србије, запослене у здравству и просвети, пензионере и особе са инвалидитетом. Са „Три плус картицом“ остварује се попуст од 30 одсто.

– Ђацима генерације и спортистима генерације и пред ову сезону поклањамо картицу са 50 бесплатних улазака – додаје Пудар. – Одлуком Управног одбора, истим картицама наградићемо и наша два највернија корисника затворених базена који су читаве године куповали месечне карте. То су Милена Латиновић и Слободан Исаков.

У првој седмици продаје сезонских карата, у СЦ Језеро су снизили цене. До данас, када се и завршава акција, продато је 130 сезонских карата, готово сто са 50 улазака. Иначе, 10 улазака кошта 2.000 динара, 25 улазака – 4.500 динара, а картица за 50 улазака – 7.500 динара.

Према подацима из „Језера“, прошле године је на отвореним базенима у Кикинди и у Банатском Великом Селу забележено 80 хиљада улазака. Дневно је, у просеку, било хиљаду посетилаца у Кикинди и око 500 у Банатском Великом Селу, а чак два пута више купача регистровано је у данима када су температуре биле близу четрдесетог подеока.

Иако је календарски још увек пролеће и последњих седмица готово свакодневно имамо кишу, метеоролози, коначно, имају лепе вести. Киша је најављена још за петак, а затим, према прогнози, почињу летње температуре. Највиша дневна у недељу биће 27 степени и бележиће стални пораст, до чак 32 степена. Базени су спремни, па за све који су расположени за купање остаје само да се прогнозе остваре и – лето у Кикинди може да почне.

У Основној школи „Свети Сава“ први пут додељена Награда „Милена Гирић“ за посебне успехе из биологије

Igor Crnogorac June 13, 2023

Награда која носи назив по омиљеној наставници биологије, Милени Гирић, први пут је додељена вечерас на свечаности у ОШ “Свети Сава”. На иницијативу њене деце, Мирослава и Јелене, признање је установљено као успомена на наставницу која је волела своје ђаке и због ученика који су примерни и улажу посебан труд и љубав у изучавање биологије.

– Ово много значи за нас. Наша мајка је преминула пре годину дана у 87. години. Цео свој радни век, три деценије, провела је у овој школи, била је успешна наставница, вољена од својих ученика, поштована од својих колега, али пре свега је била наша мајка. Ми дуго живимо у САД-у, тамо је уобичајено да се установљавају овакве награде и желели смо да ту лепу традицију пренесмо у нашу Кикинду, у којој смо одрасли, школовали се и формирали породице пре него што смо отишли у иностранство – рекао је Мирослав Гирић, редитељ, запослен у области информационих технологија.

Његова сестра Јелена која је правник, захвалила је запосленима у школи што су прихватили њихову иницијативу за установљавање награде.

– Захвални смо школи и граду јер смо се увек шалили да цео град чува маму – каже Јелена. – Увек нам је причала кад би срела неког од својих ђака, да су се препознали, да су јој помогли. Онда би, кад дође кући, прегледала фотографије да би се сетила у ком је тачно разреду био тај ученик. Наша мајка пренела нам је љубав према породици и људима, радозналост и племенитост, верујем као и својим ђацима.

Прва награђена за изузетне успехе у области биологије је Јована Карић, ученица седмог два.

– Веома ми значи ова награда јер ми је то знак да имам подршку да сазнам нове ствари из биологије и да се и даље такмичим. Уживам у припремама за такмичење. Осим у биологији, постизала сам успехе и у физици и хемији – каже Јована.

Јована је од наследника наставнице Милене Гирић на поклон добила таблет који јој је уручен на крају свечаности у Школи. ОШ „Свети Сава“ доделила је вечерас готово стотину захвалница својим ученицима.

– На крају сваке школске године уручимо признања ученицима који су постигли најбоље резултате на такмичењима и конкурсима. На тај начин им се захваљујемо и дајемо им мотивацију за нове успехе. Ова школска година је посебна јер смо доделили и специјалну награду – истакла је директорица, Гордана Рацков.

Весело и свечано на Градском стадиону: Мали бал предшколаца

Jelena Trifunović June 13, 2023

Предшколци, њих 440, заједно са васпитачима на Градском стадиону извели су „Мали бал” у оквиру манифестације „Кад си срећан плеши” којом су се опростили од вртића. Уз подршку великог броја гледалаца са трибина најмлађи матуранти и будући ђаци прваци играли су валцер, Радецки марш и коло Бојерку.

Први пут осмишљена је ова тема, а балске хаљине са појасевима у боји града и наранџасте лептир машне које су красиле дечаке изазвали су радост, љубав, смех и позитивне емоције код свих, напоменула је директорица Предшколске установе Кристина Дрљић.

-Игром и плесом потрудили смо се да поклонимо родитељима свет на длану. На нама, васпитачима је да нашу децу научимо и упознамо са историјом Кикинде. У „Мали бал” уложен је велики рад и труд, а наши малишани су се потрудили да овај дан буде посебан за све нас – казала је Кристина Дрљић.

Градоначелник Никола Лукач истакао је да на градском руководству да се сваког дана бори и да све од себе како би се деци обезбедили најбољи услови у вртићима и школама. Честитао је предшколцима полазак у школу и пожелео им да лако усвајају нова знања.

-Сигуран сам да ће им овај дан остати у сећању, као и да неће заборавити пријатељства која су стекли у вртићу. Поред родитеља, бака и дека и осталих који су дошли да их подрже на њих су поносни и њихови васпитачи који су их припремили за ново поглавље у животу- рекао је градоначелник Лукач.

Манифестацији су присуствовали и начелник СБО Мирослав Дучић, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан и чланице Градског већа Виолета Мицковски и Мелита Гомбар. Заједно са децом одиграли су познати плес уз композицију „Кад си срећан” и пустили мноштво наранџастих балона.

350375580_980417932993492_2412439532513911326_n

За тело утопљеника сумњају да је нестали Радован

Jelena Trifunović June 13, 2023

Тело за сада НН мушкарца извучено је из мора у Грчкој у месту Сеферос, а сумња се да је у питању нестали Србин Радован Јурачић (44) из Кикинде, који је нестао 29. маја када се увече укрцао на брод у Атини до острва Кос, преноси Блиц.

Према незваничним информацијама тог листа, тело је извучено из воде на око 120 километара од Атине, а по опису одговара несталом Радовану Јурачићу. Пронађени су торба и телефон који одговарају опису који је дала породица несталог Радована, пише Блиц.

У овом тренутку није званично потврђено да је пронађено тело несталог Радована, али према првим незваничним информацијама из истраге, тетоваже на телу пронађеног мушкарца одговарају по опису тетоважама несталог Радована.

Грчка полиција наложила је обдукцију тела као и ДНК анализу, а истражује се да ли је особа чије је тело пронађено извршила самоубиство. Како сазнаје „Блиц”, грчка полиција сумња да се Јурачић утопио, а према незваничним информацијама њихове тврдње потврђује и чињеница да се тетоваже које је имао мушкарац чије је тело извучено из мора по опису поклапају са онима које је имао нестали Србин.

Тело које је пронађено у мору на 120 километара од Атине, а за које се сумња да је Радован Јурачић, Кикинђанин који је нестао пре две недеље, само пуком срећом није завршило у масовној гробници у којој грчке власти сахрањују мигранте и то зато што је имао бројаницу, наводи Блиц.

Начелник ПУ Кикинда: Предато више од 600 комада оружја и 43.500 комада муниције

Jelena Trifunović June 13, 2023

Од 8. маја, од дана када је омогућена предаја нелегалног оружја без икаквих последица, на територији коју покрива Полицијска управа Кикинда предато је више оружја него у ранијим акцијама које су организоване 2015, 2016, 2017. и 2019. године.

-На територији Севернобанатског округа који покрива наша управа предато је више од 600 комада оружја, 43.500 комада муниције и више од 100 комада минско-експлозивних средстава са близу четири килограма барута – сазнајемо од начелника Полицијске управе Кикинда Павла Рајкова.

Наредбом министра унутрашњих послова Братислава Гашића рок за предају продужен је до 30. јуна. Оружје се може предати сваког дана од 7 до 19 часова.

-Одговорност наших грађана постоји и сваког дана долазе власници неглегалног оружја и предају га. Сви који предају оружје у нелегалном поседу неће бити ни прекршајно ни кривично одговорни. Нема легитимисања односно тражења података – подвлачи Рајков.

Грађани могу оружје да предају најближој Полицијској станици или да позову патролу која ће га преузети. Наш саговорник апелује на све који имају у свом поседу минско-ескплозовна средства да позову полицајце како би се стручно и безбедно уклонила. Закон о оружју и муницији прописује да је рок 45 дана за враћање оружја власника који је преминуо, па наследници они који то нису урадили у законски прописаном року могу то сада да учине.