Najnovije Arhive | Page 696 of 732

Intervju sa Valentinom Mickovski: Imamo snažan potencijal za Srpsku prestonicu kulture

Igor Crnogorac April 11, 2023

Kako bi se stekla prava slika o stanju kulture na teritoriji Grada, iz lokalne samouprave inicirana je sistemska analiza rada ustanova, institucija, udruženja, društava, svih koji proizvode i plasiraju kulturne programe. Ovo će biti i tačka od koje započinje izrada Strategije razvoja kulture Grada Kikinde za period od 2023. do 2027. godine.

O ovom dokumentu, prioritetima, kandidaturi Kikinde za prestonicu kulture, ali i o stanju u ovoj oblasti, za „Kikindski portal“ govori Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje.

– To je planski i akcioni dokument koji će nam pomoći da iskristališemo programe koji su u ponudi, a takođe i potrebu za ulaganjem u infrastrukturu u ovoj oblasti. Lokalna samouprava nije obavezna da ima ovakav dokument, ali je Strategija najbolji način da se izdvoje dobre stvari i uoči sve što je potrebno poboljšati. Uspostaviće se prioriteti i znaćemo tačno gde su potrebne promene i ulaganja. Iako ustanove kulture funkcionišu odlično, prijavljuju se na konkurse, dobijaju znatna sredstva od ministarstava i sekretarijata, smatramo da je sada dobro vreme da vidimo šta treba unaprediti.

„Kikindski portal“: Za analizu stanja u ovoj oblasti angažovan je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. U proteklim sedmicama stručnjaci ove ustanove obavili su razgovore sa fokus grupama u ustanovama i udruženjima, direktorima institucija kulture. Šta pokazuju prvi rezultati?

Valentina Mickovski: Najveći problem je nedostatak sadržaja za tinejdžere. Takođe su anketirani građani i, posebno, mladi ljudi u gradu i selima. Mladi su rekli da im je potrebno mesto na kojem bi mogli da stvaraju, takođe su izrazili želju za bioskopom i trudićemo se da im sve to obezbedimo. Planiramo da ustanovimo mesto za mlade na kojem će moći da ispolje svoju kreativnost u svim oblastima kulture i umetnosti, gde će moći da stvaraju. Još uvek nemamo konkretno rešenje, ali je činjenica da je to mladima potrebno da bi ostvarili svoj potencijal i da bi se osećali korisnima, da bi se povezivali i imali osećaj pripadnosti, da ni ne požele da odu u kladionicu ili kafić. To je nešto što stvarno nedostaje ovom gradu. Prepoznato je i da saradnja između kulturnih ustanova i obrazovnih institucija mora da se formalizuje, da se shvati ozbiljnije. Kulturni programi moraju se prilagoditi deci i školskom programu. Uz to, najave kulturnih aktivnosti moraju da se prilagode komunikaciji mladih, a to je putem društvenih mreža jer smo od njih čuli da često nisu obavešteni o događaju. Sve naše aktivnosti usmerene su ka tome da sugrađani budu zadovoljni kulturnom ponudom Grada, što znači da je program usklađen sa potrebama i ukusom publike. Strategija razvoja kulture Grada biće završena do 31. jula i biće ponuđena Skupštini na usvajanje. Pre toga, građani će imati priliku da učestvuju u javnoj raspravi o ovom dokumentu u Gradskoj upravi.

„Kikindski portal“: Kikinda će konkurisati za Srpsku prestonicu kulture za 2025. godinu. Koji su naši aduti i šta bi nam to donelo?

V. Mickovski: Pomenuta strategija pomoći će nam i prilikom konkurisanja za prestonicu kulture. Mislim da imamo čime da se ponosimo kada je kultura u pitanju jer svaka od ustanova ima odličnu reputaciju, kako u AP Vojvodini tako i u Ministarstvu. Imamo „Teru“, internacionalno izvrsno pozicioniranu unikatnu ustanovu. Narodni muzej ima projekat za rekonstrukciju u jedan atraktivan i moderan prostor, kakav ne postoji na širem području, što bi moglo da zainteresuje žiri. Takođe, Kulturni centar nudi novi infrastrukturni projekat. Programi koje ćemo ponuditi biće atraktivniji od postojećih. Verujemo da nam ova titula ne bi donela samo oživljavanje kulturnog života grada i podizanje kulture na viši nivo, već bi se kultura povezala i sa ostalim sferama društva. Imaćemo bolju vidljivost, marketing će biti mnogo lakši, verujem da bi turizam procvetao, a takođe i sektor usluga, ugostiteljstvo, ekonomija i investicije. Nije nevažno i da prestonica kulture dobija znatna sredstva od ministarstva. Čak i ako ne uspemo u tome, imaćemo osnov da se prijavljujemo na konkurse u državi i Evropi.

„Kikindski portal“: Kako, kao resorna članica Gradskog veća, ocenjujete kulturni život grada i sela?

V. Mickovski: U razgovoru sa građanima, u intervjuima u fokus-grupama, ustanovili smo da bi bilo poželjno da budemo kreativniji u promociji kulture u selima. Sve kulturne ustanove treba da se približe deci u selima, to će biti u akcionom planu. Na primer, muzej bi mogao da održava kreativne radionice, pozorište bi moglo da gostuje u selima, a „Tera“ bi mogla da održava radionice grnčarstva ili vajarstva u malom – i da ih upozna sa onim što postoji u Kikindi. Uz to, bilo bi poželjno da ustanove kulture međusobno bolje sarađuju, kao i da analiziramo rad udruženja građana. Takođe sam za formalniju saradnju između ustanova kulture i obrazovnih institucija; shvatili smo da neka deca nikada nisu posetila pozorište, ili pak „Teru“. Možda bismo neke nastavne programe mogli da prilagodimo ponudi neke od ustanova. Cilj je da svako dete zna šta Kikinda poseduje, da svake godine bar jednom ode u svaku od ustanova. Važno je to i za sve građane grada i sela jer sami smo najbolji ambasadori svog mesta.

Grad pomaže preduzetnike i preduzeća: Prijave na konkurs do 28. aprila

Jelena Trifunović April 11, 2023

Grad Kikinda i u ovoj godini na osnovu konkursa dodeliće bespovratna sredstva preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja posluju na teritoriji Grada Kikinde, za sufinansiranje nabavke mašina i opreme, nove i polovne do sedam godina starosti.

Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju od jednog do 100 zaposlenih. Neki od uslova su da su upisani u registar Agencije za privredne registre najkasnije do 31. decembra 2021. godine, da imaju sedište odnosno registrovan ogranak na teritoriji Grada Kikinde i da su pozitivno poslovali u 2022. godini.

Pregled dostavljene dokumentacije i ispunjenost uslova za dodelu bespovratnih sredstava utvrdiće Komisija za ocenjivanje i odabir korisnika koju rešenjem obrazuje gradonačelnik.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 50% vrednosti predmetnih mašina i opreme sa uračunatim PDV-om (ukoliko je prodavac opreme u sistemu PDV-a).

Najmanji iznos sredstava po projektu je 75.000 dinara, a najveći 400.000 dinara. Prijavljivanje na konkurs traje do 28. aprila.

Za ovaj programa podrške razvoju, osavremenjivanju, proširenju i povećanju obima proizvodnje, stabilizacije proizvodnje, investiranja u savremena sredstva za rad u cilju povećanja konkurentnosti privrednih subjekata, te ukupnog razvoja preduzetništva i privrede na teritoriji grada Kikinde, u gradskom budžetu je opredeljeno tri miliona dinara.

Tekst konkursa, pravilnik za dodelu podsticaja i obrazac prijave nalaze se na sajtu grada.

Mnogo volje u malom mestu – za još lepši Sajan

Igor Crnogorac April 10, 2023

Sajan je jedno od najmanjih naseljenih mesta na području grada Kikinde, i selo u kojem se, u saradnji sa Mesnom zajednicom, meštani veoma trude da ga učine što lepšim i udobnijim za život.

– Trudimo se da naše raspoložive kapacitete – humane, materijalne i zakonske, usmeravamo ka poboljšanju života naših meštana, da im uvek pružimo adekvatnu pomoć, koliko god smo u mogućnosti. Prioritete u radu utvrđujemo tako što slušamo njihov glas i to usklađujemo sa raspoloživim finansijskim sredstvima – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot.

Uređeni kolovozi, rasveta, signalizacija…

Osvrćući se na godinu za nama, Tot kaže da je većina planiranog i ostvarena.

– Planirali smo popravku krova na staroj bioskopskoj sali. Struka je, međutim, procenila da je potrebna kompletna rekonstrukcija koja košta pet miliona dinara, pa smo, za sada, učinili prvi korak, izradili smo projektno-tehničku dokumentaciju. Kao što je i bilo predviđeno, izgradili smo dva autobuska stajališta, remontovali smo električnu instalaciju rasvete u Domu kulture i postavili solarnu saobraćajnu signalizaciju za usporavanje u zoni škole na regionalnom putu što, pokazalo se, ima efekta. Urađen je kolovoz sa tucanikom u ulicama Udarnička, Hunjadi Janoša i Petefi Šandora, što nam je bilo preostalo iz prethodne godine – kaže Tot.

Iz budžetskih sredstava Grada, koja su iznosila šest miliona dinara, obnovljena je i javna rasveta u celom selu i postavljene su nove led-sijalice. Planirano održavanje trotoara ostalo je za ovu godinu.

– Nastavljeni su i radovi na putu između Sajana i Iđoša koji koriste naši poljoprivrednici. U 2021. godini uređen je deo u dužini od 800 metara, a prošle godine tucanik je postavljen na još 600 metara puta. Ove radove finansirao je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, a za sredstva je aplicirao Grad. U pitanju je napredna tehnologija, novi, kvalitetni materijali su ugrađeni i očekujem da će dugo trajati.

Tot dodaje da je, od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, prošle godine dobijeno 30 hiljada dinara za izradu višejezične informacione table – na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku, sa mapom i agendom mesta, koja će uskoro biti postavljena u centru sela.

Po konkusima za javne radove, Mesna zajednica je, u 2022. godini, radno angažovala tri osobe sa invaliditetom, za šta je utrošeno 443 hiljade dinara.

Meštani u redovnim akcijama uređenja sela

U Sajanu se veoma vodi računa o tome da se selo redovno, periodično čisti i uređuje. Akcijama se meštani spremno odazivaju, organizovano, kao članovi udruženja, ili samostalno, kaže Tot.

U akciji pošumljavanja prostora oko fudbalskog terena, posađeno je 600 stabala sibirskog bresta, dobijenog od „Vojvodinašuma“. MZ je prošle godine obezbedila i višegodišnje zasade koji su posađeni u parku u centru sela. Održavanje i zalivanje sadnica takođe su meštani preuzeli kao svoju obavezu.

U velikoj akciji povodom Dana planete u aprilu, očišćeno je celo selo. Još jedna redovna aktivnost je „Bazar zdravlja“ – besplatno merenje krvnog pritiska i šećera u krvi, koje organizuju veoma aktivno mesno Udruženje penzionera i Crveni krst Kikinda.

Udruženja sa dugom tradicijom i dugovečnim manifestacijama

Kulturno-umetničko društvo „Adi Endre“ najstarije je u Sajanu, ove godine slave 75 godina postojanja. Ovaj KUD poznat je na širem prostoru kao nosilac „Žetelačkih svečanosti“. Zaslužni su i za organizaciju Dana sela – Svetog Stefana, ali i za brojne kulturne i folklorne manifestacije.

Višedecenijskim radom na očuvanju običaja mogu da se pohvale članovi Društva za negovanje tradicije i ekologije „Delibab“. Oni su, ove godine, 29. put održali Uskršnje svečanosti.

– Pored već pomenutog Udruženja penzionera, u društvenom životu sela aktivni su i članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva. Članovi Lovačkog udruženja „Slatina“ takođe, pored svojih redovnih aktivnosti, nađu vremena da se priključe akcijama koje pokreće Mesna zajednica, kao i Udruženje sportskih ribolovaca koje, inače, redovno organizuje i takmičenja za najmlađe – kaže Tot.

On napominje da je za udruženja koja nemaju svoje prostorije dostupan prostor u Domu kulture sa plaćenim režijskim troškovima.

Za dotacije civilnim i sportskim organizacijama, udruženjima i Rimokatoličkoj crkvi, iz budžeta namenjenog selu izdvojeno je, prošle godine, 1,4 miliona dinara.

Da u selu svima bude dobro

I ove godine, kada su u pitanju investicije, radiće se po ustanovljenim prioritetima, kaže Zoltan Tot.

– Limeni krov zgrade u kojoj se nalazi vrtić „Medenjak“ je u veoma lošem stanju, zgrada je izgrađena pre više od 30 godina i do sada se nije ulagalo u nju. Krov prokišnjava i to nam je prioritetna investicija.

Dva gasna kotla u Domu kulture se moraju zameniti novim kako bi se smanjili troškovi i to će biti naredna investicija ove godine. Uskoro će početi obnavljanje trotoara kod pijace i nastaviće se sa uređenjem kolovoza u delu ulice Hunjadi Janoša i u Užičkoj ulici. Biće sanirane i udarne rupe u Ulici Adi Endrea.

Redovne akcije neće izostati ni ove godine: uređenje parka, pošumljavanje, čišćenje sela, održavanje kanala za atmosferske padavine.

Tot, takođe, naglašava da će, u čitavom selu, sa postavljanjem prečistača za vodu koji će koristiti zajedno sa stanovnicima Iđoša, biti zamenjene vodovodne cevi.

Za ovu godinu iz budžeta Grada, Sajanu je pripalo 8,5 miliona dinara, što je više u odnosu na 2022.

– Za dotacije za narednu godinu moramo planirati još više novca jer je sada to malo za sve aktivnosti – objašnjava Tot. – Bilo bi dobro da nam se izdvajanja povećaju bar za 30 odsto.

U Sajanu, prema prvim procenama sa najnovijeg popisa, živi nešto više od 800 stanovnika. Na popisu iz 2011. godine bilo ih je tačno 1.164. U saradnji sa svojom Mesnom zajednicom meštani se trude da održavaju i poboljšaju uslove u kojima žive. Zato su saradnja i poverenje od najveće važnosti, siguran je Tot.

– Mesna zajednica treba da bude u službi građana. Kad imaju problem, ljudi nam se odmah obraćaju. To su, najčešće, skromni zahtevi i mnogo im znači kada to rešimo. Uvek se trudimo da im pomognemo i to je uzajamno, radi lepšeg života u našem mestu.

Kolping društvo Srbije u Sajanu – osnaživanje kroz edukaciju

Sajan je, pored Novog Sada, jedino mesto u Srbiji u kojem svoj edukativni centar ima Međunarodno udruženje „Kolping“. Ova organizacija realizuje projekte u cilju pozitivnih društvenih promena kroz razvoj pojedinaca, podršku starijima i osnaživanje marginalizovanih grupa. Društvo je osnovano 1850. u Kelnu i deluje u 60 zemalja, u našoj državi duže od dve decenije.

Kolping društvo Srbije organizuje edukacije, posebno namenjene ženama u seoskim sredinama, ali i javne događaje. U Sajanu su prošle godine deveti put priredili Međunarodni festival kuvanja, što je samo jedna od aktivnosti.

Predloženo povećanje cena taksi usluga – start skuplji za 30 dinara

Igor Crnogorac April 10, 2023

Na sednici Skupštine Grada koja je zakazana za četvrtak, biće razmatran i predlog za poskupljenje taksi-prevoza. Razlog za donošenje ovakve odluke je, kako se navodi, unapređenje kvaliteta usluge.

U obrazloženju se, takođe, navodi da se postojeće cene u auto–taksi sistemu mogu smatrati gotovo minimalnim za funkcionisanje. Povećanjem cena, vodeći računa da je ona prihvatljiva za korisnike, omogućilo bi se lakše pokrivanje troškova za svako vozilo kao i unapređenje kvaliteta usluge.

Ukoliko se predlog usvoji, nova cena starta, tačnije obavezna najniža cena vožnje, biće povećana sa 220 na 250 dinara u prvoj i drugoj tarifi, dok će u trećoj tarifi (koja se obračunava samo u novogodišnjoj noći), start poskupeti sa 340 na 350 dinara.

U prvoj tarifi (vožnje od 6 do 22 sata radnim danima i subotom, u okviru mesta), svaki pređeni kilometar poskupeće sa 65 na 75 dinara. Za vožnje koje se obračunavaju po drugoj tarifi (noćna vožnja, vožnja nedeljom i vožnje do drugih naseljenih mesta), takođe će kilometar biti skuplji za deset dinara i nova cena biće 90 dinara.

Za obe tarife sat vremena čekanja poskupljuje za 100 dinara i iznosiće 750 umesto 650 dinara.

Najniža cena vožnje u trećoj tarifi poskupljuje za deset dinara i biće 350 dinara, s tim što se već uračunata kilometraža za ovu tarifu povećava sa dva na 2,4 kilometra.

Cena za prevoz prtljaga težeg od osam kilograma ostaje nepromenjena, u iznosu od 50 dinara.

Inače, najniža obavezna cena prevoza, takozvani „start“ podrazumeva vožnju do 1,8 kilometara u okviru prve i 1,5 kilometar u drugoj tarifi.

Gradsko veće odobrilo je predlog povećanja cena i uputilo ga Skupštini na usvajanje. Ukoliko se predlog usvoji, nove cene stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu grada Kikinde“.

Šampion znanja: Stefan Varga osvojio zlatnu medalju na državnom takmičenju iz programiranja

Jelena Trifunović April 10, 2023

Stefan Varga, učenik osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ ređa izvanredne rezultate iz programiranja, matematike i fizike. Najnoviji uspeh ostvario je na republičkom takmičenju iz programiranja održanom u Računarskoj gimnaziji u Beogradu gde je osvojio prvu nagradu i zlatnu medalju.

-Legli su mi zadaci i dobro sam uradio, četvrti zadatak je bio dosta težak. 300 poena je trebalo za top 5. Učestvovala su 72 učenika osmih razreda. Ja sam se jedini takmičio iz Severnobanatskog okruga- kaže Stefan za Kikindski portal.

Zahvaljujući ostvarenom rezultatu, ovaj svestrani četrnaestogodišnjak plasirao se i na Srpsku informatičku olimpijadu koja ga očekuje u narednom periodu.

Da je među najboljima i u matematici i fizici, potvrđuje to što se plasirao na državna takmičenja i iz ovih nauka. Međutim, za Stefana to nije ništa neobično. Na čak tri republička takmičenja učestvovao je i prošle godine kada je doneo dve srebrne medalje: iz programiranja i fizike.

Neočekivano, ipak, na pitanje koji je njegov najdraži predmet u školi, odgovara:

-Fizičko, jer igramo basket.

Kako je maher za matematičke, programerske i zadatke iz fizike sa kojima malo ko u njegovoj generaciji može da se uhvati u koštac, priznaje da mu je na tim časovima u školi neretko dosadno.

Kao i većina tinejdžera njegovih godina, voli sport i kompjuterske igrice. Trenira tenis, igra šah, a voli i plivanje kojim se ranije aktivno bavio. Prošle godine je završio Muzičku školu, odsek klavir. I tu je ostvario prosek 5,00. Skromno kaže da za sve ima vremena.

Najznačajnija Stefanova podrška su roditelji. Matematički gen imao je od koga i da nasledi. Mama Zorica je profesorka matematike, a tata Ervin programer i vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Stariji brat Andrej je bio đak generacije Osnovne škole „Sveti Sava“, a izuzetne rezultate iz matematike i programiranja nastavio je da ostvaruje i kao srednjoškolac.

Stefanu nauka ide od ruke, ali važnost rada i pripreme nikako nije zanemariva. Internet danas u tome pruža odlično uporište, platforme poput petlja.org i codeforces.org nude mnoštvo korisnog, edukativnog materijala.

Da će i u nastavku školovanja Stefan postizati sjajne uspehe, nesumnjivo je već sada, iako on još vaga koju će srednju školu upisati.

-Još nisam odlučio. Gimnaziju u Kikindi, prirodno-matematički smer ili matematičko odeljenje Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu- kaže Stefan.

Ipak, već sada je gotovo siguran da će programiranje i oblast veštačke inteligencije, biti njegov budući poziv.

Uverena da će svojim radom i trudom ostvariti sve što zacrta je i Stefanova razredna Nikolina Suvajdžić.

-Stefana poznajem dve godine, u školi sam počela da radim kad su oni polazili u sedmi razred. Stefan je dete koje ne želi silno da se istakne, i koje na „prvu loptu” ne upada u oči, već svojim rezultatima i radom sve pokazuje. Pre svega je drug, uvek spreman da pomogne svom razredu, šta god da je u pitanju. S obzirom na to da sam nastavnik muzičke kulture, kao njegov razredni starešina mogu ponosno da kažem da Stefan odlično svira klavir i da je završio osnovnu muzičku školu, što mi je posebno drago. Celom razredu sam pre svega prijatelj, pa tek onda razredni starešina, i znam da oni to prepoznaju. Stefanu želim da nikad ne odustaje od svojih snova- kaže Stefanova razredna.

Niže nagrade

Među brojnim Stefanovim nagradama izdvojićemo još neke. Na državnom takmičenju iz fizike zablistao je i kao đak šestog razreda osvojivši drugu nagradu. Iste godine plasirao se i na državno takmičenje iz matematike i bio prvi na okružnom iz programiranja.

Dobio je i diplomu Društva matematičara Srbije za zapažen rezultat na međunarodnom takmičenju „Kengur bez granica“ za 2022. godinu, a lane se plasirao i na Srpsku informatičku olimpijadu. Među priznanjima je i plaketa „Sveti Sava” koja se dodeljuje najboljim učenicima ove škole.

–

Porez za frilensere po formiranju portala

Igor Crnogorac April 10, 2023

Početkom drugog kvartala startovao je novi model samooporezivanja frilensera. Oni bi, već ovog meseca, trebalo da podnesu poresku prijavu i plate porez za prvi kvartal, ali im je odobreno da to ne moraju da učine dok se ne uspostavi portal „frilenser”.

Na nedavnom održanom sastanku predstavnika udruženja frilensera sa predstavnicima kabineta predsednice Vlade Srbije, rečeno je da frilenseri, koji to žele, prijavu mogu da podnesu već ovog meseca na postojećoj prijavi ili da sačekaju početak rada portala i novu prijavu.

– Od 3. aprila oni mogu da podnesu poresku prijavu za prihode ostvarene u prvom kvartalu 2023. tako što će podneti prijavu na obrascu – rekao je pomoćnik ministra finansija, Dragan Demirović.

Gostujući na RTS-u u petak, Ivan Radak iz NALED-a, rekao je da će portal početi da radi u drugom kvartalu i da frilenseri koji prijave i plate porez u roku od 30 dana od početka njegovog rada neće morati da plaćaju kamatu, prenosi Tanjug.

Područna liga „Zrenjanin”: Polet posustaje, novi neuspeh Delije

Dejan Panić April 9, 2023

Nakovački Polet u derbiju za drugo mesto u Područnoj ligi „Zrenjanin”, u Melencima je ubedljivo poražen 4:1 od Rusande dok je mokrinski Delija izgubio 2:0 u Srpskoj Crnji od Budućnosti.

Melenčani su već na odmoru vodili 4:0, a nakon četvrt sata igre jedini pogodak za Polet postigao je Kristian Draganov iz kaznenog udarca.

Polet: Gajinov, Nadlački (Mićin), Zorić, Šćepanović (Radlović), Draganov (Cvijan), Bucalo (Uzelac), Marković, Kenjalo, Krasin, Vukobrat, Nešić (Inđić).

Vodeći Srpskocrnjani rano su poveli protiv Mokrinčana bez rezervnih igrača, a bliže kraju utakmice i overili trijumf kojih ih, devet kola pre kraja nadmetanja, čvrsto održava na liderskoj poziciji.

Delija: Kovač, Tot, Vukobrat, De. Miladinov, D. Simić, Perišić, Fišakov, Nedeljkov, Tolmač, Monoštori, Čeleketić.

Polet je pao na četvrto mesto, ima 10 bodova manje od lidera iz Srpske Crnje, a tri od drugoplasirane Rusande. Delija pak treći je odozdo sa 16 bodova.

Mokrinčani će u narednom 22. kolu čekati Melenčane, a u Nakovo dolazi ASK iz Aradca.

Druga liga Vojvodine. Mokrinčani pred ciljem

Druga rukometna liga Vojvodine: Mokrinčani pred ciljem

Dejan Panić April 9, 2023

Rukometaši mokrinske Crvene zvezde u 21. kolu Druge lige Vojvodine zabeležili su 20. pobedu u sezoni i bod ih deli od overe prvoga mesta i plasmana u naš treći stepen nadmetanja. Mokrinčani su danas u Pančevu 30:27 pobedili RA Dinamo, a u narednom kolu dočekaće ŽSK iz Žablja koji je drugi na lestvici sa 10 bodova zaostatka.

Crvena zvezda: Krstić, Almaši 2, Gavrilov, Ivetić, Dukatarov 8(6), Markuš 2, Domazet, Vekić 3, Golić 5, Trnić 4, Kovač 4, Blažić, Ladičorbić 2, Maluckov.

Igrale su u istom rangu i devojke ŽRK Mokrina, pretposlednje na tabeli, koje su poražene 37:35 u 15. kolu na svom terenu od Vrbasa, a sledeći protivnik biće im Naftagas u Elemiru.

ŽRK Mokrin: Brkin 15(5), Stojšić 1, Vukobrat 3, Kecić, Popadić 3, Knežev 4, Reljin, Bajkin 6, Ladičorbić 3.

Muška ARKUS liga: Ogroman ulog, mala dobit za tanku nadu u spas

Dejan Panić April 9, 2023

Unapred se znalo, poraženi iz večerašnjeg duela u „Jezeru”, Kikinda – Šamot (Aranđelovac), mogu smatrati tri kola pre kraja da su ispali, a i eventualni remi obe ekipe ostavio bi, gotovo je sigurno, zacementirane ispod crte spasa. Sa tim saznanjem rivali za opstanak ušli su u duel, koji je na kraju, pred stotinak gledalaca, pripao Kikinđanima – 39:34.

Prvi deo već doneo je mnogo golova uz minimalne razlike za rivale, 18:17 bilo je za Kikinđane. I u nastavku preslikano, sve do polovine toga dela igre. Tada se pucački raspoloženija Kikinda rezultatski odlepila, doduše zahvaljujući istovremeno i svom golmanu Gaćinoviću koji je na suprotnoj strani terena baš u tom periodu bio odličan. Videlo se već tada da našima drugi vezani uspeh neće izmaći. Kako bilo, ulog i napor Kikinđana bio je ogroman, a dobit mala tek tolika da produži tanku nadu u spas.

– Teška utakmica, posle dva meseca uspeli smo da pobedimo kod kuće. Znamo kakva je situacija na tabeli i ovo je bitna pobeda za nas. Bilo smo borbeni i požrtvovani, nadamo se opstanku – rekao je naš Marko Trninić, proglašen za igrača utakmice.

Vladimir Mitreski, prvi trener Kikinđana redovno u ovakvim situacijama kada glavni šef struke, najčešće „sa strane”, dobije od „Grindeksovaca” kartu u jednom pravcu, dodao je:

– Nervozno smo ušli u meč, ali smo pametno igrali u napadu, a kada su se naši golmani razbranili sve je došlo na mesto. Trninić je igrač utakmice, ali bilo ih je još nekoliko koji su zaslužili taj epitet. Prezadovoljan sam, borićemo se do kraja.

Narednog vikenda neće biti rukometa, predstojeće 24. kolo na rasporedu je za devet odnosno 10 dana, a Kikinđani će 19. aprila igrati u Beogradu protiv Partizana. Tri kola pre kraja, Kikinda je prva ispod crte opstanka, ali sada sa 13 bodova, dva manje od Proletera i tri od Jugovića.

MRK Kikinda: Balaban, Kukić, Stojanović 7, Bosančić, Lisica 4(2), Trninić 1, Đukić, Miškov (odbrana, 2 sedmerca), Šijan 8, Vrgović 8, Panić 2, Rakić 2, Komarek 4(2), Ilijin 3, Gaćinović (7 odbrana, dva sedmerca).

Obeležen Svetski dan Roma – kulturom i obrazovanjem do boljeg upoznavanja

Igor Crnogorac April 9, 2023

Povodom Svetskog dana Roma, 8. aprila, danas je održan program u Narodnom pozorištu. Pripremila su ga dva udruženja iz Kikinde – Romski oblak mašte i KI ROT.

Svečanosti su prisustvovali gradski, okružni, i pokrajinski funkcioneri.

– Grad Kikinda čini ogromne napore da se poboljša položaj romske nacionalne zajednice. Lokalnim akcionim planom obuhvaćene su mere i aktivnosti u oblastima obrazovanja, poboljšanja stanovanja, kulture. Kikinda je grad u kojem najviše dece uči romski jezik sa elementima nacionalne kulture, što nam je veoma važno radi očuvanja nacionalnog identiteta – rekla je poslanica u Skupštini AP Vojvodine, Jelena Jovanović.

Kulturne manifestacije radi promocije kulturnog identiteta Roma bile su lokalno ograničene na same romske zajednice. Ustanove kulture nisu prepoznavale značaj aktivnosti za romsku nacionalnu manjinu, što u Kikindi nikada nije bio slučaj, istakla je direktorica pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma, Ljiljana Mihajlović.

– Kikinda aktivno sprovodi programe predstavljanja kulture i tradicije romske nacionalne manjine, što je nama veoma važno jer smatramo da, na taj način, upoznajemo jedni druge, razbijamo predrasude jedni prema drugima i stvaramo tolerantnije društvo u kojem su svi građani ravnopravni.

Programu su prisustvovali i načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Miroslav Dučić, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Program nosi posebnu poruku, a to je podizanje svesti među našim sugrađanima o problemima sa kojima se nose pripradnici romske nacionalnosti. U Gradu se trudimo da sarađujemo sa njima, da im pomognemo u suzbijanju siromaštva, obrazovanju i suzbijanju diskriminacije – rekla je Valentina Mickovski.

Nažalost, Romi su još uvek na marginama društva, ali napori u oblasti inkluzije daju rezultate, kaže Željko Radu, koordinator za romska pitanja u Gradskoj upravi i predsednik Udruženja građana „Romski oblak mašte“.

– Ostvarili smo napredak u socijalnom stanovanju i u ekonomskom osnaživanju Roma. Borimo se za to da se mladi Romi obrazuju jer je to jedini put za izlazak iz začaranog kruga siromaštva i jer jedino obrazovani Romi mogu da nas predstavljaju u pravom svetlu. Na taj način ćemo i ostvariti integraciju o kojoj stalno govorimo – kaže Radu. – Već je vidljiv veliki pomak. Upravo veliki broj dece koja uče romski jezik i tradiciju dovešće do boljeg obrazovanja, do toga da što više Roma ima zanat, srednjoškolsko i fakultetsko obrazovanje.

U šarolikom programu učestvovali su recitatori i folklor „Romskog oblaka mašte“ kao i „KI ROT-a“, pevač „Zvezda granda“ Boris Petrović, Ženska pevačka grupa „Melizmi“ i najmlađi bubnjar, Lukijan.

– Imam osam godina i idem u drugi razred. Moja škola se zove „Feješ Klara“. Sviram bubnjeve od šeste godine, deda me je to naučio, on je moj idol – kaže Lukijan.

Svetski dan Roma ustanovljen je 1990. godine u Serocku u Poljskoj, u znak sećanja na Prvi međunarodni kongres Roma koji je održan u Londonu od 4. do 8. aprila 1971. godine.

Na prvom internacionalnom okupljanju predstavnika romske zajednice iz četrnaest zemalja sveta, koji su inicirali jugoslovenski Romi, usvojen je međunarodni naziv Rom, što na romskom znači čovek, a za himnu je izabrana pesma „Đelem, đelem”, koja govori o stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata.

Obeležavanje Dana Roma ima za cilj da ukaže na činjenicu da se Romi u čitavom svetu nalaze u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na većinsko stanovništvo, u gotovo svim oblastima društvenog života, kao i na njihovu diskriminaciju.