September 1, 2026

Најновије

kalabic

O kulturnom pregaocu i vremenu poleta u amaterizmu – predstavljena knjiga o Bogdanu Kalabiću

Igor Crnogorac August 18, 2023

Knjiga „Bogdan Kalabić – čovek amaterizma“ u izdanju Banatskog kulturnog centra (BKC) iz Novog Miloševa predstavljena je večeras u „Beloj vili“ u Kikindi. Kroz sabrane prikaze saradnika, sugrađana, umetnika o ovom posvećeniku amaterizmu, pre svega u svom rodnom mestu, Novim Kozarcima, u knjizi se oslikava i vreme entuzijazma i velikog poleta i patriotizma oličenog u bogatom kulturnom životu ovog ali i drugih mesta, kroz decenije.

Predsednik KUD-a „Petar Kočić“, inicijator i organizator kulturnih manifestacija iz različitih oblasti umetnosti, Bogdan Kalabić ostavio je neizbrisiv trag u životima svih koji su odrastali i činili prve korake u kulturnom životu, radu i karijeri upravo u Novim Kozarcima.

„U svakoj sredini kulturni život zavisi ne samo od finansijskih uslova i postojanja kulturnih institucija već i od pojedinaca, njihovog predanog rada, organizacionih sposobnosti, upornosti i bogatstva ideja. Takve ličnosti ne samo da daju značajan doprinos kulturnom prosperitetu svoje sredine već i okupljaju na svom programu rada i druge ljude, umetnike, kulturne pregaoce.

Među takve kulturne radnike spada i Bogdan Kalabić u Novim Kozarcima kraj Kikinde. Odnos prema kulturi on je formirao još u svojoj mladosti i na toj osnovi deluje više decenija. Bitna karakteristika Kalabićevog kulturnog aktivizma je entuzijazam koji on unosi u svoj rad, ali i prenosi na svoje saradnike.

Bogdan Kalabić je mnoge godine svoga života posvetio unapređenju kulturnog nivoa života građana Novih Kozaraca i kikindske komune, a da ga za taj dugi period nikada nije napustila vera u ispravnost te vrste delatnosti, te je ostvario visoke rezultate i stekao ugled izuzetnog kulturnog radnika“ napisao je o Kalabiću 2007. godine književnik, nekadašnji ministar i ambasador Đoko Stojićić, koji je odrastao u Novim Kozarcima.

O Bogdanu Kalabiću na promociji su govorili: slikar Braco Azarić, pesnik Đuro Bucalo, Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra Kikinda, bibliotekar Vlada Dobrijević, Kalabićev brat Slobodan i Nada Kaiš koja je govorila svoju pesmu posvećenu njemu. U ime izdavača obratili su se Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a i Senka Vlahović, vizuelna umetnica, umetnička direktorka BKC-a. U muzičkom delu programa nastupila je Muška pevačka grupa KUD-a „Petar Kočić“.

Foto: Aleksandar Kurbalija

sajan vatrogasci 1

Mladi vatrogasci iz Sajana najbolji u državi

Igor Crnogorac August 18, 2023

Juniorska ekipa Dobrovoljnog vatrogasnog društva Sajan osvojila je prvo mesto na devetom Državnom vatrogasnom prvenstvu, održanom u Novom Sadu. Desetoro mladih vatrogasaca nagrađeno je peharom i medaljama, kao i plasmanom na Evropsko vatrogasno takmičenje za juniore koje će se, za godinu dana, održati u Italiji.

Zlatnu ekipu u pratnji trenera i predsednika Gradskog vatrogasnog saveza danas su, u Gradskoj kući, primili gradonačelnik Nikola Lukač i članovi Gradskog veća, Nebojša Jovanov i Saša Tanackov.

Tim državnih šampiona čine đaci od 12 do 16 godina: Arnold Potloka, Henrik Besedeš, Jožef Doci, Alehandro Arva, Kristijan Balango, Jožef Komar, Danijel Mihok, Mark Seneš, Akoš Benjocki i Julija Budai.

Petnaestogodišnji Jožef Doci, učenik Tehničke škole, kaže da je takmičenju prethodilo mnogo vežbe.

– Vežbali smo izvlačenje creva brentače i ciljanje u metu. Imali smo malo tremu, ali samo na početku – priznaje Jožef.

– Vatrogasac sam od prvog razreda osnovne škole. Bilo je teško, ali sam zadovoljan, u svemu smo bili najbolji i sve smo uradili bez greške – kaže šesnaestogodišnji Danijel Mihok, takođe đak Tehničke škole i dodaje da je već i učestvovao u gašenju požara i da se ne plaši vatre.

Ekipu je pripremao Aleksa Nađ koji sa mladim vatrogascima u Sajanu radi već šest godina. Inače je profesor matematike, ali i vatrogasac sa stažom dužim od dve decenije.

– Za takmičenje smo se pripremali od početka aprila, vežbali smo svakog dana najmanje dva sata – kaže Nađ. – Veliki uspeh je bio već to što smo mi, iz malog sela, stigli do državnog takmičenja. Tim je postigao neverovatno dobro vreme, nikada do sada, ni na jednom takmičenju, ni na treninzima nisu bili toliko brzi, i nisu napravili nijednu grešku.

Nađ ističe da je veoma važno da se u selu održava vatrogasni podmladak i da su skoro sva deca iz škole u kojoj predaje, a ima ih 60, angažovana u Dobrovoljnom vatrogasnom društvu.

Veliki uspeh sajanski vatrogasci postigli su u ozbiljnoj konkurenciji od 17 ekipa, od kojih je većina bila iz Vojvodine. Pored njih, u Sajan je medalju za osvojeno treće mesto, doneo i podmladak ovog Društva. Na državnom takmičenju grad su predstavljale i ženske ekipe podmlatka iz Mokrina i juniora iz Bašaida.

Svima je čestitke uputio gradonačelnik Lukač.

– Čestitam vam na požrtvovanosti, humanosti i želji da pomažete svojim komšijama i svim meštanima. Zahvaljujući marljivom radu dostojno ste predstavili svoje porodice, svoje mesto i grad i hvala vam na tome. Lokalna samouprava godišnje, za dobrovoljna vatrogasna društva na teritoriji grada, izdvaja oko deset miliona dinara i nastaviće da podržava njihov rad jer, na taj način, pomaže u podizanju nivoa sigurnosti i bezbednosti svih građana na području grada – istakao je Lukač.

Predsednik Gradskog vatrogasnog saveza Kikinda, Erne Talpai, rekao je da je Sajan jedno od dva sela u kojem je dobrovoljno vatrogastvo najrazvijenije.

– U Sajanu imamo šest takmičarskih ekipa svih uzrasta, od podmlatka do odraslih, kao i u Mokrinu. U ostalim mestima vežbaju dve do tri ekipe.  Pomažemo meštanima u svakom pogledu, uvek smo spremni da najbrže sttignemo do požara, ne žaleći svoje slobodno vreme i rizikujući živote. Sprovodimo i preventivu, pred žetvu i vršidbu pregledamo mehanizaciju i ukazujemo na najbolji način lagerovanja useva kako bi se izbegla opasnost od požara. Osposobljeni smo da reagujemo u svim vanrednim situacijama, mada često nemamo adekvatnu opremu. Boce sa kiseonikom, na primer, imaju samo društva u Sajanu i u Bašaidu – istakao je Talpai.

Postojanje, podmlađivanje i omasovljavanje dobrovoljnih vatrogasnih društava u svim mestima veoma je važno za zajednicu, dodao je Talpai i podsetio na odlike svakog vatrogasca: hrabro srce, snažna ruka i bratska ljubav.

njiva

Poljoprivrednici zainteresovani za konkurse Grada

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Početkom maja lokalna samouprava raspisala je 20 javnih poziva u okviru podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju za šta je ukupno izdvojeno 15 miliona i 750 hiljada dinara. Ovaj iznos veći je od prošlogodišnjeg za pola miliona.

 

-Prema poslednjim informacijama realizovano je nepunih 50 odsto planiranih sredstava. To govori da su poljoprivrednici zainteresovani za mere podršk – saznajemo od Ljubana Sredića, člana Gradskog veća. – Novac je opredeljen za sve grane poljoprivrede: ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo, kreditnu podršku, osiguranje useva, navodnjavanje, za jačanje udruženja iz oblasti poljoprivrede, mlade poljoprivrednike. Subvencije su od 30 do 100 odsto.

Pravo da konkurišu imaju poljoprivredna gazdinstva sa teritorije grada koja ispunjavaju uslove, a javni pozivi su otvoreni do utroška sredstava. Mere su utvrđene u skladu sa potrebama gazdinstava na teritoriji grada.

-Najveće interesovanje je za opremu za pčelarstvo i nabavku novih pčeliljih društava i tu nema više sredstava. Sav planirani novac za izgradnju i opremanje objekata za tradicionalne zanate, takođe je utrošen. Konstantno pristižu zahtevi za opremu za navodnjavanje i podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća. Ima i interesovanja za meru namenjenu mladim poljoprivrednicima za koju je opredeljeno 1,7 miliona, a maksimalan iznos je 200.000 dinara – rekao je Sredić.

Za nabavku opreme za mužu, za primanje, preradu pakovanje, čuvanje mleka je najslabije interesovanje.

-Pripremili smo predlog izmene programa, tako da će se sredstva sa pozicija za koje nema zainteresovanih preusmeriti na one za koje je konkurisao najveći broj poljoprivrednika. Cilj nam je da se sva planirana sredstva i potroše i da što više proizvođača bude obuhvaćeno – napominje naš sagovornik.

Za konkurisanje je potrebna potvrda o aktivnom poljoprivrednom gazdinstvu, fotokopija lične karte i namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva, kao i dokaz o plaćenom porezu koji se pribavlja po službenoj dužnosti. Konkursi su otvoreni do kraja novembra, a za sve informacije zainteresovani mogu da se obrate Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Prošle godine za podršku je pristiglo 610, od kojih je odobreno 588 zahteva.

 

 

IMG-a46983ef9f5194f1d475c7f96fd97119-V

U iđoškoj školi đačke učionice u novom ruhu

Aleksandra Djuran August 18, 2023

U Osnovnoj školi „Milivoj Omorac“ u Iđošu tokom  letnjeg raspusta uloženo je 7,7 miliona dinara u adaptaciju i opremanje, kako bi što spremnije bila dočekana nova školska godina. Aleksandar Aćimov, direktor, ističe da je ova obrazovna ustanova na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine dobila 3,4 miliona za deo radova.

– U delu zgrade, koja je građena sedamdesetih godina prošlog veka, završava se kompletna saniracija tri toaleta koji su još iz vremena kada je objekat podignut. Toaleti su bili neuslovni i zub vremena učinio je svoje, tako da je njihova adaptacija bila preko potrebna – pojašnjava Aćimov.

Đake će u novoj školskoj godini dočekati i preuređene učionice i kabineti u kojima se odražava nastava.

– Lokalna samouprava sa tri miliona dinara finasirala je postavljanje novih podova u sve četiri učionice, dva kabineta i Biblioteku. Podovi u školi bili su od polivinila koji se nekada koristio i bili su pohabani. Osim navedenog, učenici će imati bolje uslove za rad s obzirom na to da su kupljene nove školske klupe i stolice za šta je Grad opredelio 660.000 dinara – dodao je naš sagovornik.

Školska Biblioteka je izmeštena u adekvatan prostor i opremljena modernim učilima i video projektorom.

-Podsetiću i da smo prošle godine u čitavoj školi postojeće osvetljenje zamenili led svetlom. Kako bi zgrada bila energetski još efikasnija u toku je izrada projektne dokumentacije za sanaciju fasade – kaže Aleksandar Aćimov.

U narednoj godini u planu je da se zamene vrata na učionicama, ali i podovi u hodnicima, kao i da se uredi prilaz školi i ulaz u dvorište. Iđoška škola ima 113 učenika od kojih je 18 đaka prvaka.

 

IMG_20230817_195245

Kozarčani pesmom i igrom čuvaju tradiciju

Aleksandra Djuran August 18, 2023

Kulturno – umetničko društvo „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca održalo je celovečernji koncertu dvorištu Kurije, a u okviru „Kikindskog leta“. Milan Vašalić, umetnički rukovodilac istakao je da je ovo druga godina kako se predstavljaju kikindskoj publici tokom letnjih programa.

-Rado se odazivamo svim manifestacijama u gradu jer nam je cilj da promovišemo naš rad i naše članove. Kako je prošlogodišnji nastup u okviru „Kikindskog leta“ izazvao pažnju i emocije, rešili smo da ga ponovimo i ove godine – rekao je Vašalić.

Nastupile su sve sekcije društva najmlađi dečiji, pripremni i izvođački ansambl.

-Najstariji članovi koji sebe zovu veterani, a ja bih rekao da smo mi veliki entuzijasti, odigrali su koreografije kojima su obuhvaćeni delovi naše zemlje. Muška pevačka grupa izvela je tradicionalne pesme. Kulturno-umetničko društvo zamajac je svih kulturnih događaja u selu. Organizujemo književe večeri, izložbe, slikarske kolonije  – dodao je naš sagovornik i napomenuo da su Kozarčani odlični igrači i pevači, umetnici, pesnici, kao i da imaju najveći broj slikara u odnosu na broj stanovnika.

Tokom čitave godine u društvu se kontinuirano radi na očuvanju tradicije i običaja, a ne manjka ni podmlatka.

 

Bolnica zgrada - Copy

Odlične ocene kikindskoj bolnici od Agencije za akreditaciju

Igor Crnogorac August 18, 2023

U kikindskoj Opštoj bolnici poštuju se standardi i definisane procedure i uputstva za rad u skladu sa propisima, zaključak je Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova (AZUS) čija je komisija bila u redovnoj poseti Bolnici.

„Rukovodstvo Bolnice na čelu sa direktorom, ulaže veliki trud u afirmaciji pozitivnih tekovina akreditacionog procesa i to je vidljivo u svakom segmentu rada ove ustanove. U ustanovi se obavljaju medicinski postupci sa velikom posvećenošću pacijentima i brigom o obolelima. Unapređene su aktivnosti kojima se akcenat stavlja na bezbednost pacijenata i zaposlenih“, navodi se u izveštaju Komisije.

Dalje se zaključuje da se u Bolnici koriste svi raspoloživi resursi, savremena medicinska tehnologija, edukovan kadar i timski rad sa željom da se unapredi kvalitet zdravstvene zaštite i da bi pružili bezbednu, dostupnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu.

U izveštaju se navodi i da je, u proteklih godinu dana, fokus bio na bezbednosti kako pacijenata, tako i zaposlenih, kroz mnoge aktivnosti: angažman službe za fizičko-tehničko obezbeđenje, definisanje rizika, prevencija, praćenje, prijavljivanje i analiza intrahospitalnih infekcija i neželjenih događaja, psihološka podrška pacijentima i zaposlenima, edukacija kroz lekarske sastanke, stručne kolegijume, kliničke konfrontacije kroz prikaz slučaja, kontinuiranu medicinsku edukaciju, akcije skrining pregleda, nove metode i tehnike lečenja, nabavku nove opreme, rekonstrukciju bolničkog prostora.

Napravljen je informator za pacijente. Takođe je, u cilju što kvalitetnije ishrane pacijenata, imenovan i XASAP tim koji je zadužen za sistem bezbednosti u oblasti ishrane, ocenjeno je u Agenciji.

„Bez obzira na to što je Opšta bolnica Kikinda još uvek u rekonstrukciji, primenjuju se savremene tehnologije u dijagnostici i lečenju pacijenata. U proteklih godinu dana ustanova je nabavila: EKG aparat, monitor, aparat za gasne analize, dermatoskop, projektor, digitalnu vagu za bebe, EEG aparat, inhalator, RTG, CT, UZ, mamograf, injektor, strečer, i sanitetsko vozilo. Bolnica je dobila specijalistu palijativne medicine i, za naredni period, planirano je da se Jedinica za palijativno zbrinjavanje organizuje i radi kao stacionar za palijativnu medicinu sa ambulantom“, zaključuje se u izveštaju komisije Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova.

Dodaje se i da Bolnica u kontinuitetu sarađuje sa ustanovama sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite,što, u značajnoj meri, čini zdravstvenu zaštitu dostupnom i kvalitetnijom, kao i da je naglašena saradnja sa Ministarstvom zdravlja, Pokrajinskom Vladom, lokalnom samoupravom, humanitarnim organizacijama, kao i sa odgovornim kompanijama i lokalnim privrednicima.

Redovna godišnja poseta Agencije sprovodi se radi provere načina na koji zdravstvene ustanove održavaju utvrđeni nivo kvaliteta na osnovu koga su  stekle sertifikat o akreditaciji.

Veca 1 (2)

Vjećeslav Berar, tihi pisac – narator i maštalac pulsa grada

Igor Crnogorac August 14, 2023

Naš sugrađanin, Vjećeslav Berar upravo je objavio svoju četvrtu knjigu proze, „Plišani imaginarijum“, u izdanju novosadskog „Prometeja“.

Počeo je da piše posle srednje škole, ali je godinama, kaže, samo pisao i uništavao napisano, započinjao i odustajao.

– U stvari sam gradio svoj stil, a nisam ni bio svestan toga. Pripremajući se da upišem književnost, išao sam na časove kod profesora književnosti, Spasoja Grahovca – priča Berar. – On mi je zadao da pišem stilske vežbe i oduševio se kako sam to radio. Zatim je počeo da me nagovara da pišem pesme, što se meni nije sviđalo. Prešao sam na prozu i u tome sam se pronašao. Profesor Grahovac me je podstakao da pišem, svideo mu se moj stil, to je bilo na njegovu inicijativu.

Iako je već pisao, ali samo za svoje čitaoce, oca i majku, da bi njegova proza bila dostupna i široj čitalačkoj publici, bila mu je neophodna podrška još jednog pisca.

– Roditelji su me podržavali, ali sam još uvek sumnjao u to da treba da objavim knjigu. Onda su oni rekli: Hajde da pozovemo Milutina Ž. Pavlova, književnika, tatinog druga iz detinjstva, neka on kaže svoje mišljenje. Pavlov je rekao da to treba da se objavi i tako sam skupio hrabrost.

Berarovu prvu knjigu proze, „Moto Perpetuo“, objavio je „Prometej“ 2013. godine i ovo delo odmah je nominovano za „Ninovu“ nagradu za najbolju knjigu godine. Priča „U ritmu Marangone“ objavljena je u časopisu „Argus Books Online Magazine“ i u časopisu „Bdenje“, kao i na raznim književnim sajtovima; takođe je uvrštena u antologiju „Reči u vremenu“ i prevedena je na italijanski i engleski jezik.

Sledi zbirka „Varijacije neizrecivog“ 2014. godine, u kojoj se Berar odmah upušta u eksperiment: jednu priču napisao je u 11 varijacija. Zbirke kratke proze „Za šaku snova“ i „Plišani imaginarijum“ pojavljuju se 2022. i 2023. godine, sve u izdanju „Prometeja“, Berarove matične kuće.

– Više mi leži kratka forma, iz tehničkih razloga. Imao sam želju da pišem romane od 200-300 strana i to sam i pokušao, ali sam gubio interesovanje. Shvatio sam da mi kratka forma odgovara jer uspevam da je završim u dahu.

U međuvremenu, Berar se bavio i komponovanjem – objavio je dva albuma autorske instrumentalne muzike: „Fantasma Fortissima“ (2012) i „Fantasma Fortissima II“ (2013). Ljubav prema muzici, bar u stvaranju, zamenjuje fotografijom, kojom se bavi poslednjih godina.

– Sve umetnosti su kao jedna, samo je drukčiji vid izražavanja. Kada pišem, u glavi imam slike, scene iz kojih proističe radnja. Fotografije i pisanje su kompatibilni, imaju paralele na umetničkom nivou.  Inspirišu me umetnost i život, podsvesno i stvari iz života – kaže Berar.

Fotografije je do sada izlagao na samostalnoj izložbi u Galeriji „Tera“ i na više grupnih postavki, od kojih je poslednja, „Vanzemljaci“, nedavno bila izložena u zgradi nekadašnjeg „Radničkog bioskopa“.

Berar živi i stvara u Kikindi koja je, kaže, za njega idealan grad. Odgovara njegovom senzibilitetu, ali u njoj pronalazi i inspiraciju.

– Kikindu volim više od svih ostalih gradova, i za mene je ona izvor inspiracije. Taj stereotip malog grada, to me privlači, posebno u pričama koje za osnovu imaju neku misteriju. Senzibilitet ljudi, atmosfera, sve mi je to veoma zanimljivo. I u filmovima se misterije dešavaju u malim gradovima, sve je nekako dopola skriveno, tišina je i bukvalna i simbolična, a ispod površine je nešto drugo – kaže Berar.

Iako veoma uspešan, ovaj umetnik nije sklon promocijama.

– Nisam planirao promociju ni najnovije knjige. Nema mi to mnogo smisla, dođe 10-15 poznanika, ne vidim neku svrhu – zaključuje.

Ovaj mladi pisac koji se pronašao u fahu priča, kratkih i malo dužih, u tom svetu smelo ispreda narative kombinujući potpuno realističan sled događaja sa opsenama koje nose njegovi junaci, razmaštano i živo, do te mere da je čitalac, ne primenjujući metaforu, u „opasnosti“ da počne da veruje. Da prigrli Berarov svet imaginacije i da, takođe iz svoje svakodnevice, počne da plete mrežu paralelnog doživljaja stvarnosti.

Mašti Vjećeslava Berara teško je odoleti. A nije ni potrebno, jer je to čitav jedan novi svet, često sasvim neophodan.

Toplana radovi 1

„Toplana“ završila remonte toplovoda – za kvalitetno i kontinuirano grejanje

Igor Crnogorac August 14, 2023

U JP „Toplana“ i ovo leto iskoristili su za remont i radove kako bi obezbedili kvalitetno grejanje u narednoj sezoni. Tri lokacije u gradu bile su najvažnije za saniranje, kaže direktor, Dušan Marjanović.

– Radove smo započeli odmah po završetku grejne sezone, 10. maja, na mestima koje smo označili kao kritična u prethodnoj sezoni – kaže Marjanović. – Radimo koliko smo u mogućnosti, sopstvenim sredstvima. U Bloku A u Mikronaselju smo rekonstruisali 70 metara toplovoda, a to znači dva puta više jer toplovodi imaju dva smera. Zatim smo, na uglu ulica Uglješe Terzina i Miloša Velikog završili posao od prošle godine i uradili 30 metara, i za kraj smo, na Trgu ispred Katoličke crkve, imali najzahtevniji posao – zamenili smo 90 metara magistralnog voda. Ovde smo imali mnogo nepredviđenih problema sa drugim instalacijama koje se ukrštaju sa našom magistralom, što je otežalo izvođenje radova i dovelo do pomeranja rokova.

Saniranjem delova toplovoda završen je prvi deo remonta, objašnjava Marjanović. U drugom delu planirane su zamena dotrajale opreme i automatizacija.

– U nameri da poboljšamo kvalitet usluge, ove godine ćemo uraditi automatizaciju tri podstanice, zamenjujemo i smart-pumpe, kao i jedan izmenjivač toplote. Unapređujemo opremu kako bismo izbalansirali sistem, što će doprineti kvalitetnijem grejanju. Automatizacija nam omogućava da imamo sve informacije koje su nam neophodne: o pritisku, temperaturi, kubikaži vode koja ide prema zgradama, da bismo bili sigurni da je toplota koja stiže u stanove adekvatna – objašnjava Marjanović.

On dodaje da će svi radovi biti završeni do 1. oktobra, kako bi u ovom preduzeću spremno dočekali početak grejne sezone. Cilj je, kaže, da isporuka toplotne energije bude sigurna, sa što manje havarija i zaustavljanja.

– U prošloj grejnoj sezoni imali smo samo četiri havarije, što je bio minimum, i  nadamo se da ih u narednoj neće biti više. Naša tendencija je da se taj broj smanji – napominje Marjanović. – Ekipe za održavanje su spremne, sada imamo više radnika sa sertifikatima zavarivača koji mogu adekvatno i brzo da reaguju.

JP „Toplana“ trenutno ima 3.142 korisnika, što je više nego prošle godine, jer je bilo više priključenih nego korisnika koji su se isključili sa sistema, i to je trend prethodnih godina.

– Nemamo ni problema sa naplatom, iako smo ih očekivali. Zato želim da pohvalim naše korisnike jer redovno izmiruju svoje obaveze, što je od velikog značaja za naše ukupno poslovanje – zaključuje direktor Marjanović.

CDA_2228-w1024

Preminuo 75-godišnjak, pozlilo mu u vožnji

Aleksandra Djuran August 13, 2023

J.Š. (1948) iz Novog Sada preminuo je u poslepodnevnima satima u svom automobilu. Zajedno sa suprugom bio je u Kikindi i pozlilo mu je u vožnji. Skrenuo je sa puta i počeo da usporava automobil koji je udario u drvo u ulici Žarka Zrenjanina ispred kućnog broja 64.

Na lice mesta ubrzo je stigla Hitna pomoć, a lekarima je preostalo samo da konstatuju smrt. Na automobilu je, kako saznajemo pričinjena neznatna materijalna šteta, a telo preminulog poslato je na Institut za sudsku medicinu u Novi Sad kako bi se utvrdio uzrok smrti.

IMG-d82967b83df5e252613fbae12a925622-V

Fijakerijada u Iđošu okupila stotinak takmičara

Aleksandra Djuran August 13, 2023

Obeležavanje „Dana sela“ u Iđošu počelo je Fijakerijadom, na stadionu FK „Borac“, u organizaciji udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“. Najmasovnija manifestacija okupila 70 takmičara u jednopregu, dvopregu, četvoropregu i višepregu, u programu su učestvovale posebne rase konja, mladi konji, kao i jahači.

 

-Drago mi je što smo oborili rekord i u Iđoš doveli veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta. Na trećoj Fijakerijadi oborili smo dosadašnji rekord. To je dokaz da nas drugi cene, a mi im uzvratimo tako što redovno učestvujemo na svim manifestacijama na kojima nas pozovu. Na nama je da ljubav prema ovim plemenitim životinjama prenesemo na decu i mlade – rekao je Dušan Sivčev, predsednik udruženja „Bistrica“.

Manifestaciju su posetili gradonačenik Nikola Lukač, koji je i otvorio, i presednik Skupštine Grada Mladen Bogdan. Prvi čovek Grada poželeo je dobrodošlicu svim gostima i iskoristo je priliku da svim Iđošanima čestita Dan sela i crkvenu slavu.

-Hvala vam što čuvate običaje ovih krajeva i promovište konjički sport. Fijakerijada je važna manifestacija za svako selo jer okupi veliki vroj gostiju i oživi ga. Pored druženja i čuvanja tradicije ovo je pravi način da se sela povežu i pomognu jedni drugima u napredovanju – istakao je Lukač.

Fijakerijadu u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.