May 2, 2026

Најновије

traktor-1

Kikinđanin osuđen na godinu i po zatvora jer je vozio traktor čija prikolica je usmrtila biciklistu

Aleksandra Djuran January 24, 2026

Kikinđanin R. B. (74) pravosnažno je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

U presudi se navodi da je R. B. 13. avgusta 2023. godine, u Kikindi, protivno odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, upravljao tehnički neispravnim traktorom kome je bilo dodato tehnički neispravno priključno vozilo odnosno prikolica, sa neispravnom vazdušnom instalacijom kočionog sistema. Takođe, prikolica nije bila spojena za traktor odgovarajućim klinom i osiguračem, nego je bila vezana žicom.

Usled ovih propusta, u toku kretanja po putu je došlo do odvajanja prikolice od traktora, pa je ona nastavila da se kreće jer su kočnice bile neispravne i nije mogla sama da se zakoči. Tada je udarila u parkirani automobil, a u nastavku kretanja i u biciklistu B. B. iz Kikinde, koji je od zadobijenih povreda preminuo.

Krivični postupak, koji je vođen na osnovu optužnice Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu, pravosnažno je okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu, kojom je preinačena prvostepena presuda zrenjaninskog Višeg suda i okrivljeni R. B. iz Kikinde osuđen na blažu kaznu zatvora. Naime, pvostepenom presudom Višeg suda, R. B. je oglašen krivim i osuđen na dvogodišnju zatvorsku kaznu. Takođe, izrečena mu je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom F kategorije u trajanju od dve godine.

kolonizacija-svecana-akademija-5

Od kolona do korena: osam decenija od seoba koje su oblikovale Banat

Tijana Despotovski January 23, 2026

U Narodnom muzeju večeras je održan program posvećen obeležavanju 80 godina od kolonizacije Vojvodine, jednog od najvećih organizovanih preseljenja stanovništva posle Drugog svetskog rata. Učesnici skupa, između ostalih, bili su dr Jelena Veselinov, istoričar prava, dr Milan Micić, istoričar, mr Pavle Orbović, istoričar, i Bogdan Šekarić, etnolog. Govorilo se o istorijskim, pravnim i društvenim posledicama kolonizacije, u okviru koje je na prostor Vojvodine u kratkom roku naseljeno oko 250.000 ljudi.

Dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske, podsetio je da su kolonisti uglavnom dolazili iz ratom razorenih područja i da je čitav proces imao izrazito humani karakter.

-Na teritoriju Vojvodine je za godinu dana došlo oko 250.000 ljudi u 114 naselja. To je najorganizovanija kolonizacija u istoriji Vojvodine i donela je novu energiju i nov život u banatska naselja – istakao je Micić.

O organizaciji procesa govorio je mr Pavle Orbović, naglasivši da je preseljenje bilo precizno planirano i logistički zahtevno.

-Određeno je da se u Vojvodinu naseli oko 45.000 porodica, sa prosečno šest članova, što je približno 250.000 ljudi. Prevoz je bio organizovan vozovima, put je često trajao od sedam do deset dana, a uslovi su bili veoma teški – naveo je Orbović.

Dr Jelena Veselinov ukazala je da je kolonizacija bila tesno povezana sa agrarnom reformom i pravnim uređenjem novonastalih odnosa.

-Kolonizacija je bila zamašan posao obavljen u rekordnom roku od 1945. do 1948. godine. Cilj je bio da se reši boračko pitanje, ublaži glad i uredi raspodela zemlje i imovine – rekla je Veselinov.

O lokalnom kontekstu govorio je hroničar Dušan Dejanac, koji je podsetio da je poslednja grupa kolonista u Kikindu stigla na Badnje veče iz Bihaća i Bosanske Krupe.

-Stigli su nenajavljeni, ali su za dva do tri dana za njih bile pripremljene kuće – naveo je Dejanac.

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan istakao je da je na teritoriju grada nakon rata došlo više od 14.000 kolonista i da su oni, zajedno sa starosedeocima, oblikovali identitet grada.

-Kikinda je uvek bila grad otvorenog srca, a potomci kolonista danas čine važan deo naše zajednice – poručio je Bogdan.

Kako je istakla članica Gradskog veća za kulturu i turizam Marijana Mirkov, obeležavanje ovog jubileja je „prilika da se oda priznanje svima koji su napustili svoja ognjišta i doprineli razvoju zajednice u kojoj danas živimo“.

Program su upotpunili nastupi KUD-a „Petar Kočić“, kao i tradicionalna gastronomska ponuda Udruženja žena iz Novih Kozaraca.

kuca-(2)

Povećane subvencije za kupovinu seoskih kuća na 13.000 evra

Jelena Trifunović January 23, 2026

Prema programu Ministarstva za brigu o selu, do 500 građana dobiće šansu da uzmu ključeve svog novog doma, i to uz bespovratnu pomoć do 1,5 miliona dinara. Naime, Ministarstvo za brigu o selu ove godine izdvaja čak 750 miliona dinara za subvencije za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom širom Srbije.

U odnosu na prošlu godinu, država je podigla maksimalan iznos po korisniku sa 1,2 na čak 1,5 miliona dinara, dok je ukupan budžet ostao isti. To znači — ko se prvi prijavi, njemu kuća!

Komentari na program mogu se dostaviti do 27. januara, nakon čega sledi i zvaničan konkurs.

Pravo da konkurišu imaju punoletni državljani Srbije do 45 godina starosti, i to kao pojedinci, samohrani roditelji, kao i bračni ili vanbračni partneri. Tržišnu vrednost kuće utvrđuje jedinica lokalne samouprave, samostalno ili u saradnji sa poreskim organima, geodetskom službom ili licenciranim proceniteljima.

Korisnici subvencije ne smeju prodati kuću narednih 10 godina, a nepokretnost u tom periodu mora biti osigurana.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedinicom lokalne samouprave na čijoj teritoriji se kuća nalazi. Opština izjavom potvrđuje da su podaci tačni i da kuća ispunjava sve uslove.

Nakon odobrenja Ministarstva, novac se uplaćuje lokalnoj samoupravi, koja potom zaključuje ugovor o prodaji sa prodavcem, uz prisustvo i podnosioca prijave, čime se obezbeđuje pravna sigurnost za sve strane.

Ministarstvo će po stupanju Uredbe na snagu raspisati javni konkurs na svojoj internet stranici. Prijave će se podnositi od narednog dana od dana objavljivanja konkursa, do utroška sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine.

Sredstva će se dodeljivati po redosledu pristiglih prijava, a konačna isplata biće moguća najkasnije do 30. novembra 2026. godine.

Za bespovratna sredstva mogu da se prijave državljani Srbije koji:

  • imaju najmanje tri godine neprekidno prijavljeno prebivalište do dana raspisivanja konkursa

  • nisu vlasnici ili suvlasnici nepokretnosti, osim poljoprivrednog zemljišta

  • u poslednjih pet godina nisu prodali niti kupili nepokretnost, osim poljoprivrednog zemljišta

  • nemaju dospele i neizmirene obaveze prema državi

  • protiv njih se ne vodi izvršni postupak

  • nisu u srodstvu sa prodavcem kuće

ginekolog-4

Vakcina postoji, pregled spašava: Kikinda može da smanji rizik od raka grlića materice

Tijana Despotovski January 23, 2026

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice podseća da se ova bolest u velikoj meri može sprečiti redovnim ginekološkim pregledima i vakcinacijom protiv humanog papiloma virusa (HPV). Prema podacima Zavoda za javno zdravlje, u Severnobanatskom okrugu do sada je više od 1.100 dece primilo prvu dozu HPV vakcine.

Rak grlića materice najčešće se javlja kod žena nakon 35. godine, dok je najveća učestalost zabeležena u uzrastu od 55 do 59 godina. Stopa smrtnosti iznosi oko 12 odsto, što ovaj malignitet svrstava među značajne javno-zdravstvene probleme.

Načelnica Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti dr Tatjana Pecarski ističe da su preventivni pregledi i rano otkrivanje ključni za očuvanje zdravlja žena.

-Rak grlića materice može se sprečiti redovnim odlascima kod ginekologa i pravovremenom dijagnostikom. Na taj način može se spasiti život – naglašava dr Pecarski.

U Srbiji se od juna 2022. godine sprovodi besplatna preporučena vakcinacija devetovalentnom HPV vakcinom, kao mera primarne prevencije. Vakcina je namenjena deci i mladima uzrasta od 9 do 19 godina, primenjuje se u dve do tri doze, a mogu se vakcinisati i dečaci i devojčice.

Prema podacima od 12. januara, u Severnobanatskom okrugu prvu dozu vakcine primilo je 637 dece uzrasta od 9 do 14 godina i 456 mladih od 15 do 19 godina, što je ukupno oko 1.100 vakcinisanih. Kompletnu vakcinaciju do sada je završilo 912 dece, od čega je 306 dečaka.

-Pozivam roditelje da zajedno sa decom donesu odluku o vakcinaciji. Osim što štiti od raka grlića materice, vakcina štiti i od drugih oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, uključujući i benigne promene kao što su kondilomi, čije lečenje može biti dugotrajno i uporno – navodi dr Pecarski.

Ona dodaje da je vakcina u upotrebi već oko dvadeset godina i da zemlje koje su rano uvele sistemsku vakcinaciju, poput Kanade, danas beleže izuzetno nizak broj obolelih i smrtnih ishoda od ovog karcinoma.

Kao mera sekundarne prevencije, preporučuje se redovno obavljanje Papanikolau testa, jednostavnog i neinvazivnog pregleda koji omogućava rano otkrivanje premalignih i malignih promena na grliću materice.

T. D.

tehnicka-dojava-pozara-(3)

U Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“: Ugradnja instalacije za otkrivanje i dojavu požara

Aleksandra Djuran January 23, 2026

U Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“  u toku je ugradnja instalacija za automatsko otkrivanje i dojavu požara. Sredstva su dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu, nacionalne manjine-nacionalne zajednice po konkursu za unapređenje bezbednosti ustanova osnovnog i srednjeg obrazovanja.

-Odobreno nam 3,3 miliona dinara za postavljanje uređaja za otkrivanje i javljanje požara – istakla je je direktorica Milanka Halilović. – Radovi su počeli u toku zimskog raspusta i krajem januara će biti završeni. Svaka ustanova, po Zakonu , dužna je da ima ovaj sistem. U slučaju požara, uređaji ga detektuju, a preko sirene i centrale upozoravaju sve u školi, ali i obaveštavaju nadležne službe. Na ovaj način povećaće se bezbednost učenika i zaposlenih, kao i imovine.

Uređaji se postavljaju u svakoj prostoriji: učionicama, hodnicima, pomoćnim prostorijama, kancelarijama. Posao koji se obavlja tako da ne smeta odvijanju nastave.

-Naša škola prošle godine dobila je i 800.000 dinara za izradu tehničke dokumentacije za renoviranje svlačionica i izgradnju kosog krova iznad ovog prostora. Krov prokišnjava i neophodno je rešiti ovaj problem te ćemo za sredstva konkurisati kod nadležnih pokrajinskih i republičkih organa. Isto tako u planu je i kompletna rekonstrukcija svlačionica i pomoćnih toaleta u sklopu fiskulturne sale – navela je naša sagovornica.

Školu pohađa 680 učenika.

A.Đ.

hram-nakovo

Svetosavska akademija u Nakovu: duhovna i školska scena pod jednim krovom

Tijana Despotovski January 23, 2026

Srpska pravoslavna crkvena opština Nakovo i Osnovna škola „Petar Kočić“ pozivaju građane na Svetosavsku akademiju, koja će biti održana u utorak, 27. januara, sa početkom u 19 časova. Program će biti upriličen u bioskopskoj sali u Nakovu.

Svetosavska akademija organizuje se povodom obeležavanja praznika posvećenog Svetom Savi, utemeljivaču srpske duhovnosti, pismenosti i školstva. Poziv je upućen svim zainteresovanim građanima, uključujući i posetioce iz Kikinde i okolnih mesta.

 

saobracaj-teretna-vozila-(6)

Dva sudara u Kikindi u toku jednog dana

Tijana Despotovski January 23, 2026

U prethodna 24 časa u Srbiji je zabeležena 91 saobraćajna nezgoda, sa jednim poginulim i 28 povređenih lica. Na području Policijske uprave Kikinda dogodile su se dve nezgode, u kojima je jedna osoba povređena.

Iz policije podsećaju da i mala količina alkohola u krvi značajno utiče na sposobnost bezbedne vožnje. Pod dejstvom alkohola usporavaju se reakcije, smanjuje koncentracija i sužava vidno polje, dok se kod vozača često javlja lažan osećaj sigurnosti, što dovodi do pogrešne procene brzine i udaljenosti i donošenja rizičnih odluka.

Naglašeno je da čak i minimalna količina alkohola produžava zaustavni put vozila i povećava verovatnoću nastanka saobraćajne nezgode, čime se ugrožavaju ne samo vozači, već i putnici, pešaci i drugi učesnici u saobraćaju. Vožnja pod dejstvom alkohola i dalje spada među najčešće uzroke najtežih saobraćajnih posledica.

Iz Policijske uprave Kikinda upućen je apel vozačima da, ukoliko su konzumirali alkohol, ne upravljaju vozilom i da izaberu bezbednu alternativu prevoza, uz poruku da je bezbednost u saobraćaju zajednička odgovornost svih učesnika.

 

akcioni-plan

Počinje renoviranje bivšeg Doma učenika: Gerontološki centar dobija još jednu lokaciju

Tijana Despotovski January 22, 2026

U Gerontološkom centru Kikinda danas je zvanično predstavljen i predat Akcioni plan u okviru projekta prekogranične saradnje „Povezane zdravstvene i socijalne usluge u pograničnom regionu“, koji se realizuje kroz program Intereg IPA Rumunija–Srbija. Plan definiše dalji razvoj kapaciteta ustanove, kao i mere za jačanje vaninstitucionalne zaštite starijih.

Nosilac projekta je Gerontološki centar Kikinda, a partneri su Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus i grad Deta iz Rumunije. Projekat traje 18 meseci, a ukupna vrednost iznosi 1.749.485 evra, od čega je kikindskoj ustanovi opredeljeno 850.230 evra.

 

V.d. direktora Gerontološkog centra Dragan Stjepanović ističe da će sredstva biti uložena u adaptaciju objekta nekadašnjeg Doma učenika u Ulici Đure Jakšića 53, čiji je jedan deo već rekonstruisan sredstvima Pokrajinskog sekretarijata.

–Preostali deo sada ćemo rekonstruisati sredstvima IPA projekta, a radovi počinju već u ponedeljak. Na ovaj način trajno rešavamo problem kapaciteta, jer trenutno imamo listu čekanja od više od 30 korisnika mesečno. Dobićemo savremeni objekat sa oko 77 smeštajnih mesta, liftom i uređenom baštom, koji će konačno dobiti punu namenu – naveo je Stjepanović.

Akcioni plan izradila je nevladina organizacija Centar za dijalog i toleranciju, a predsednik upravnog odbora, Đorđe Vazarević, pojašnjava da dokument obuhvata mere takozvane deinstitucionalizacije.

–Deinstitucionalizacija podrazumeva da korisnici koji su u mogućnosti mogu da ostanu u svojim domovima, uz podršku gerontodomaćica, medicinskih sestara i, po potrebi, lekara. Pomoć obuhvata nabavku namirnica, odlazak u apoteku, medicinske usluge i druge aktivnosti koje korisnici više ne mogu samostalno da obavljaju – objasnio je Vazarević.

On je naglasio da ovakav model ima dvostruki značaj – psihološki, jer većina ljudi želi da ostane u svom domu, i organizacioni, jer se time rasterećuju smeštajni kapaciteti u ustanovi.

–Korisnicima se ostavlja sloboda izbora – da li žele domski smeštaj ili ostanak u sopstvenom domaćinstvu uz podršku službe. Na taj način indirektno se povećavaju kapaciteti i omogućava da oni kojima je domski smeštaj neophodan brže dođu do mesta – dodao je Vazarević.

Stjepanović je istakao da je za 2026. godinu planiran i projekat renoviranja delova Starog doma, gde će postojeći paviljoni iz sedamdesetih godina biti srušeni. Vrednost nove investicije iznosi oko 219 miliona dinara, a završetak radova očekuje se u roku od godinu dana.

Kako je ranije istaknuto, unapređenje saradnje sa partnerima iz Rumunije omogućiće razmenu iskustava i primera dobre prakse u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, što bi trebalo da doprinese kvalitetnijoj i dostupnijoj brizi o starijim sugrađanima u regionu Banata.

T. D.

vodovod-sanacija

Deo Bašaida bez vode

Aleksandra Djuran January 22, 2026

Do 13 časova deo stanovnika u Bašaidu biće bez vode, saopštili su iz JP „Kikinda“.  U toku je otklanjanje kvara na uličnoj vodovodnoj mreži u Vojvođanskoj ulici ispred broja 71.

nsz-ugovori-(1)

Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara

Aleksandra Djuran January 22, 2026

Naknade za slučaj nezaposlenosti biće uvećane od 1. februara ove godine, u skladu sa rastom inflacije u prethodnoj godini, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije.

Najniža bruto naknada za slučaj nezaposlenosti biće 33.745 dinara (povećanje za 887 dinara), dok će najniža neto naknada iznositi 22.170,47 dinara, najviša bruto naknada iznosiće 78.226 dinara, a najviša neto naknada biće 51.394,48 dinara.

Konkretan iznos novčane naknade zavisi od zbira zarada, odnosno osnovica osiguranja za slučaj nezaposlenosti ostvarenih u periodu od 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos, odnosno prestalo osiguranje.

Stavljanjem ove zarade u odnos sa prosečnom godišnjom zaradom po zaposlenom u Srbiji, čiji je podatak poslednji objavljen u odnosu na datum priznavanja prava, dobija se lični koeficijent koji je nepromenjiv za ceo period isplate naknade.