June 26, 2026

Најновије

fireworks-1880045_1280

U našoj zemlji u ponoć stiže Srpska Nova godina

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Pravoslavna Nova godina, ili  drugačije Srpska Nova godina, praznik je koji se slavi 13. januara, kao početak nove godine po Julijanskom kalendaru. Samim tim ponovo se podiže praznična atmosfera posle dočeka Nove godine. U današnje vreme sve više građana slavi Srpsku Novu godinu pa se širom gradova organizuju proslave.

Zvanično 1919. godine država Srbija prelazi na računanje vremena po Gregorijanskom kalendaru. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala gregorijanski kalendar, ona je nastavila da obeležava praznike na tadašnji način. Ovako je prvi put proslavljena “Srpska Nova godina”.

Nakon 1923. godine pa sve do danas proslava Nove godine i Srpske Nove godine su definitivno dva praznika koja se obavezno proslavljaju u kafanama, klubovima i restoranima. Iako nije zvaničan praznik, Srbi vrlo rado slave Pravoslavnu Novu godinu. Obe Nove godine su i te kako povod za dobro druženje i slavlje.

Na ovaj dan obeležava se i Obrezanje Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki. Srbi praznik posvećen obrezanju Isusa Hrista nazivaju i Mali Božić, pa se u mnogim krajevima na ovaj dan ponavljaju neki obredi svojstveni praznovanju Hristovog rođenja. U nekim krajevima se na taj dan spaljuju ostaci badnjaka. Kao što se za Božić mesi pogača česnica, za mali Božić se mesi poseban obredni hleb – „vasilica”. Takođe, veruje se, da na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka.

 

4bffcdba-fc1e-4ca6-96d0-8c11f0ae4055

Hana i Petra Todorić druge na svetskom festivalu u Skoplju

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Na prestižnom svetskom dečijem festivalu u Skoplju, WAF World Association of Festivals, Kikinđanke Petra i Hana Torodić osvojile su značajna priznanja. Petra Todorić osvojila je drugo mesto u svojoj kategoriji sa pesmom „Strahinja“, a starija Hana takođe je bila druga sa numerom „Tajna prve ljubavi“.

Na festivalu u Makedoniji, koji je trajao od 8. do 11. januara, bilo je više od 70 učesnika iz Rusije, Kazahstana, Malte, Češke, Izraela, Rumunije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije i Srbije. Festival je svetskog karaktera i jedan je od najvažnijih u Evropi, a naše mlade sugrađanke, kojima talenta ne manjka, prvi put su nastupile na ovakvom muzičkom nadmetanju.

Već u narednom periodu uslediće pripreme za druge festivale. Tako ih očekuje nastup u Zagrebu u martu, a dobile su i poziv da u avgustu učestvuju na festival u Ohridu. Popularne Todorićke dobile su i pozive za evropske festivale.

Oblaci 18

Ambiciozni planovi Narodnog pozorišta u drugom delu sezone

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Narodno pozorište u Kikindi ponovo otvara svoja vrata za gledaoce od 16. januara. Drugi deo sezone počeće sa predstavom „Laža i paralaža“ po tekstu Jovana Sterije Popovića i u režiji Stevana Bodrože, istakla je direktorica Milena Živkov.

 

-Ovaj komad dugo nismo igrali i naša publika zaželela se ovog komada. Do kraja januara na repertoaru će biti još komedija „Pidžama za šestoro“ i „Ljubavno pismo“, kao i predstave „Kovači“ i „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu o kojoj se i najviše priča. Kako se ovaj komad igra na maloj sceni i moguće je da je pogleda svega četrdeset gledalaca, još uvek naši sugrađani nisu uspeli da je pogledaju, tako da se za izvođenje traži ulaznica više – rekla je Milena Živkov.

U predstojećoj polusezoni u planu je i rad na novoj predstavi, a za sredstva će se konkurisati kod nadležnih pokrajinskog sekretarijata i ministarstva.

-Kako bi na najbolji način osvežili repertoar želimo da angažujemo umetničkog saradnika. U toku su pregovori sa našim, kikindskoj publici dobro poznatim glumcem, koji ceni i voli kikindsko Narodno pozorište. Ovaj posao radio bi besplatno, a zajedno sa mnom učestvovaće u odabiru tekstova, reditelja i novih glumaca koji bi trebalo da obogate naš rad. U planu nam je i da oživimo foaje koji ima potencijala da se u njemu realizuju razni programi – dodala je naša sagovornica.

U prvom delu sezone na scenu je postavljen komad „Džepovi puni kamenja“, glumački zahtevna predstava, što je publika prepoznala. Nedavno je komad gostovao u Apatinu gde je takođe dobro prihvaćen.

-Ana Tasić, selektorka „Sterijinog pozorja“ bila je da pogleda „Oblake“ koja je ušla u selekciju. Čekamo da čujemo njene utiske i da li će komad biti uvršten u takmičarski deo ovog festivala, što priželjkujemo – otkrila je Milena Živkov.

Publike u Narodnom pozorištu ima, ali je cilj da se u narednom periodu animiraju mladi, ali i oni koji nisu česti posetioci. Nastaviće se i praksa gostujućih predstava pozorišta iz drugih gradova kako bi Kikinđani imali priliku da uživaju u predstavama koje nemaju priliku da vide.

selo8

Novi konkurs za mlade da reše svoje stambeno pitanje

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Kikinda je jedna od pet lokalnih samouprava koje su dobile najviše sredstava za rešavanje stambenih problema mladih kupovinom seoskih kuća. Tako je u protekle tri godine stotinak mladih parova kupovinom  kuće na selu rešilo svoje stambeno pitanje.

Prijavljivanje za program kupovine seoskih kuća Ministarstva za brigu o selu počeće 13. januara, a u planu je bespovratna pomoć države mladima, koji odluče da u nekom od sela grade svoju budućnost, u vrednosti do 10.000 evra kako bi započeli neki posao na selu. Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić je rekao kako mladi koji vide svoju budućnost na selu sami treba da odluče čime će se baviti i od čega će živeti, ali da mogu da očekuju i pomoć države.

– Ohrabruje što je prosek godina onih koji su dobili kuće na selu ispod 30. Želimo da oživimo rubna područja, kao što je Kuršumlija, sa 40.000 ljudi pali su na nekih 12.000. Hajde da vidimo da neka sela revitalizujemo – rekao je Krkobabić.

 

gusani 3

Nadmetanje gusana u Mokrinu, u kategorijama dvogodaca i seniora, stiglo do osmine finala

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Kao i svake zime, nedelje u Mokrinu rezervisane su za gusane. Ove godine nadmetanja su počela 16. decembra i u  kategoriji seniora i dvogodaca završene su kvalifikacije i prvo kolo, saznajemo Živica Terzić, predsednik udruženja „Belo pero”.

-U kategoriji seniora imali smo 36, a dvogodaca četrdesetak. Sada ih je ostalo po 16, tako da nam u nedelju sledi osmina finala. Mladi su tek počeli sa nadmetanjem tako da je održano samo jedno kolo. U kategoriji jednogodišnjaka je i najviše guskova 65 – napominje naš sagovornik.

Ono što karakteriše dosadašnje, 38. Svetsko prvenstvo u nadmetanju guskova jeste da su beli „gladijatori“ pomalo zbunjeni neuobičajeno toplim vremenom za ovo doba godine, pa su takve i „borbe“.

-Nadmetanja su kratka i kao da su van sezone, kao da nije zima.  Lep meč imao je nekadašnji šampion Cezar, kog tera Milorad Ristić, u kom je i pobedio. On je jedan od favorita, ali će finale pokazati koliko je koji gusan spreman. I ove godine imamo dosta novih takmičara, mladih i dece, što je važno jer će oni nastaviti tradiciju koja traje bezmalo pa četiri decenije – kaže Terzić.

Pred kraj januara je četvrtina finala, polufinalna nadmetanja su polovinom februara, a finale je poslednje nedelje i pada 24. februara. Pripreme za borbe čuvenih mokrinskih gusana traju 365 dana u godini. Ljubitelji ovih pernatih životinja ističu da je važno je da gusan vodi „sportski” život i to naročito od prve do sedme godine života kada se najbolje nadmeću. Gusani se u sezoni parenja bore za svoje jato i ženke koje će im doneti mlade. Pored svakog guska uvek nekoliko gusaka koje ga podržavaju i tokom borbe neprestano gaču. One su te koje najviše motivišu guska da se „bori”

U dosadašnjem takmičenju najduža borba bila je 2015. godine u polufinalu. Tada je gusan Makoto Nagano pobedio gusana Đanga u nadmetanju koje je trajala oko 20 minuta. Najviše titula osvojio je gusan Acika koji je titulu svetskog prvaka imao tri godine od 2006. do 2009. godine.

417475272_671054048536345_2606879565612989719_n

Specijalna nagrada na konkursu Pošte Srbije za likovne radove đaka škole „6. oktobar“

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Učenici drugog i četvrtog razreda Osnovne škole „6. oktobar“ učestvovali su na likovnom konkursu „Pismo Božić Bati” koji je raspisala Pošta Srbije. Njihovi radovi nagrađeni su specijalnom nagradom, koja im je uručena na beogradskom prazničnom festivalu „Zimska bajka”. Predstavnici učenika, zajedno sa svojom učiteljicom, Vesnom Vlajkov, defektologom preuzeli su nagradu.

-Zajedno sa koleginicama defektolozima Milom Jolić i Aleksandrom Blagojević na časovima likovnog sedmoro učenika smo animirali da naslikaju radove koje smo poslali na konkurs. Izuzetno nam je drago što su radovi učenika nagrađeni i što smo pozvani na svečanu dodelu. Hvala porodici Stojković koja nam je pomogla da odemo do Beograda na vodi gde su deci uručeni paketići, kao i ček na 53.000 dinara za kupovinu tehnike ili opreme za školu – saznajemo od Vesne Vlajkov.

Kako ističe naša sagovornica na ovom konkursu učenici kikindske škole učestvuju svake godine, a ovo je bio prvi put da su nagrađeni.

-Trudimo se da radove naših đaka, koji su više nego dobri, šaljemo na sve konkurse. Tako je u okviru manifestacije „Sovembar“ nagrađen rad našeg učenika, a i na konkursu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ pod nazivom „Moja omiljena bajka“, takođe su naši đaci imali uspeha -dodala je Vesna Vlajkov.

vojska

Ministarstvo odbrane uputilo poziv za uvođenje u vojnu evidenciju

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Građani Srbije, na osnovu Zakona o odbrani imaju pravo i dužnost da izvršavaju vojnu, radnu i materijalnu obavezu i da učestvuju u civilnoj zaštiti i obučavanju za odbranu. Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi propisano je da vojnu obavezu u miru, vanrednom ili ratnom stanju imaju svi građani koji se pripremaju i osposobljavaju za vojne dužnosti i druge zadatke odbrane.

Svi stariji od 18 godina u obavezi su da budu uvedeni u vojnu evidenciju i da služe u rezervnom sastavu, te tako Ministarstvo odbrane poziva sve muškarce rođene 2006. godine da ispune svoju zakonsku obavezu. Ovoj obavezi podležu i rođeni od 1994. do 2005. godine, koji iz bilo kog razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju.

Uvođenje u vojnu evidenciju obavlja se u nadležnim Centrima Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu ili u opštinskim kancelarijama, a prema mestu prebivališta. Rok je od 15. januara do 29. februara. U Kikindi, Adi i Senti se može obaviti radnim danima od 9 do 13 sati, u Kanjiži i Novom Kneževcu svakog utorka od 9 do 13, i u Čoku radnim danima, osim utorka, takođe od 9 do 13 časova.

Osoba koja se uvodi u evidenciju treba da pokaže ličnu kartu, a ukoliko je ne poseduje, državljanstvo se dokazuje izvodom iz matične knjige rođenih ili uverenjem o državljanstvu, a u inostranstvu, važećom putnom ispravom. Osobe koje borave van zemlje dužne su da se, radi uvođenja u vojnu evidenciju, jave najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije. Ukoliko se neko ne odazove ovom pozivu snosi odgovornost u skladu sa zakonom.

87cdc9b3-a636-42b7-aa2b-0ad3bf1ce9cd

Podeljeno 6.000 paketića: poželeli zeca, opanke, školu prirode…

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Kikinda je jedinstvena po tradicionalnoj akciji darivanja najmlađih sugrađana povodom novogodišnjih i božićnih praznika. Deca su od Deda Mraza tražila igračke, slatkiše, a bilo je i neobičnih želja poput petla i kokoške, zeca, šteneta, opanaka, prave jelke, džudo opreme, ali i članske karte za biblioteku.

Jedan đak iz Mokrina, iz porodice sa osmoro dece, u dirljivom pismu poželeo je da sa drugarima, na proleće, ode u školu prirode u Gučevu. Zahvaljujući poznanstvu gradonačelnika sa vlasnikom objekta u Gučevu, želja ovog dečaka biće ispunjena. Naime, kada je saznao za pismo, Vladimir Matić je ponudio da dečak sa drugarima o njegovom trošku boravi u školi prirode.

– Podeljeno je 5.890 paketića. Uspeli smo da, uz pomoć donatora ispunimo dečije želje. Hvala svima koji su učestvovali u akciji. Dolazak Deda Mraza i Snežne kraljice je poseban doživljaj za mališane, za narednu akciju planiraćemo još timova. Osmeh, radost i ushićenost dece za nas su neprocenjiva nagrada, ono što nam svima daje motiv više da se borimo da iza sebe ostavimo još bolju Kikindu- napominje prvi čovek grada.

 

 

IMG_4019 (Large)

MUP uputio apel građanima kako da izbegnu požar tokom grejne sezone

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Period grejne sezone karakteriše povećanje broja požara na građevinskim objektima. Razlog  su neispravni ili neočišćeni dimnjaci, nepažnja prilikom loženja peći na čvrsta goriva, ostavljanje uključenih grejalica bez nadzora, ostavljanje odeće ili drugih zapaljivih predmeta u blizini peći ili grejalica, preopterećenje elektro-instalacija i neispravni električni uređaji. Svi pomenuti uzroci  svrstatvaju se u ljudski faktor, odnosno nepažnju ili nemar.

Stoga je Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije apelovalo na građane da budu odgovorni i prema sebi, svojim porodicama i svojim komšijama i da provere ispravnost svojih dimnjaka i peći na čvrsto gorivo, da ne ostavljaju uključene grejalice bez nadzora, da ne preopterećuju elektroinstalaciju, da udalje nameštaj i drugi gorivi materijal od grejnih tela.

Neophodno je obratiti pažnju i na sledeće mere bezbednosti tokom grejne sezone: ne odlagati pepeo u plastične kontejnere i u blizini gorivog materijala, ne ostavljajte malu decu bez nadzora u prostoriji sa šporetom ili pećima koje imaju ložište na čvrsto gorivo  ili električnom grejalicom, ne ostavljajte uključene električne uređaje bez nadzora tačnije da se oni isključe električne  kada se izlazi iz kuće. U slučaju da primete požar u građevinskim objektima građani treba   odmah o tome obaveste vatrogasno-spasilačku jedinicu na broj telefona 193 i poslušaju savete vatrogasaca – spasilaca.

Roman-Srdic-1

Roman „Autosekcija” Srđana Srdića u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Roman „Autosekcija“ Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige“ ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 12 od kojih će se birati najbolji.

Ovo je peti put da je Srdićev roman u najužem izboru za ovu književnu nagradu, a isto toliko knjiga je i objavio naš sugrađanin. Urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

Aktuelni saziv NIN-ovog žirija čine Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović i Goran Korunović, predsednik. Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a u ponedeljak, 29. januara, oko podneva, biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade.

error: Content is protected !!