Најновије

Grb Kraljevine

Данас је 105. годишњица одржавања Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена на којој је донета одлука о присаједињењу Војводине Краљевини Србији. Заседање је одржано у здању новосадског хотела “Слобода”, тада “Гранд хотела Мајер”.

То је један од најважнијих датума у историји Кикинде и Војводине, рекао је за „Кикиндски портал“ професор историје Лазар Демић.

– Те 1918. године Војводина је присаједињена Краљевини Србији, прецизније, Барања, Бачка и Банат. Срем је један дан раније донео ту одлуку. Сва места су учествовала, имала су своје делегате, Кикинда је имала 16 делегата. Свако место које је имало 3.000 становника имало је право на једног делегата, Мокрин је имао четири јер је имао 10 хиљада становника, Кикинда близу 50 хиљада становника. Кикинђани су прижељкивали присаједињење, пратили су ситуацију у току у току Првог светског рата, али из штампе нису могли много да сазнају јер су тада излазила само два листа у нашем граду, и то један немачком и један на  мађарском језику – каже професор Демић.

На Великој народној скупштини било је 757 посланика, представника 211 градова и општина из Баната, Бачке и Барање: Срба је било 578, Буњеваца – 85, Словака – 62, Русина – 21, Шокаца – 3, Хрвата – 2, Немаца – 6 и Мађара- 1. Велику народну скупштину отворио је Јаша Томић.

Одлуку о својих 16 делегата донело је Српско народно веће. Изабрани су: Сима Јовановић, др Сава Путник, Ђорђе Грујић, Славко Лаковић, др Жарко Јакшић, др Миливој Кенђелац, Каменко Бранчић, Стојан Јакшић, Милош Бандић, Светозар Удицки, Јоца Будишин, Коста Шевић, Мита Васић, Милан Влаховић, Аркадије Гајски и Петар Поповић.

„Делегати из Велике Кикинде гласали су на Великој народној скупштини за присаједињење војвођанских области Краљевини Србији, а учествовали су и у раду привремене покрајинске администрације. Велики народни савет, законодавни орган војвођанских области, бројао је 50 лица, а у његовом саставу налазило се и петоро Кикинђана: Коста Шевић, др Сава Путник, Стојан Јакшић, Ђорђе Грујић и Светислав Михајловић. Велики народни савет састао се 26. фебруара 1919. године да би изабрао изасланике са територије Баната, Бачке, Барање и Срема у састав Привременог народног представништва, привременог парламента Краљевства СХС, који је своју прву седницу требао да одржи 1. марта. Војвођанске области су имале права да изаберу 24 посланика,који ће их представљати у Привременом народном представништву у Београду. Међу њима се нашао и Коста Шевић из Велике Кикинде и његов заменик Јоца Будишин, који су изабрани као посланици у првом парламенту Краљевства СХС. Шевић је на тај начин био глас Војводине, али и Велике Кикинде у врховном законодавном телу нове државе“, наводи историчар Срђан Сивчев у монографији Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перспективе и изазови“.

Ослобођење Кикинде 20. новембра 1918. године

Са Велике народне скупштине упамћен је и говор Јакова Јаше Томића, новинара, писца, политичког првака војвођанских Срба, неформалног наследника Светозара Милетића. Томић је тада, између осталог, рекао: „Ми најпре треба да обучемо српску кошуљу, јер нам је ближа, а тек онда да се заоденемо југословенским огртачем”.

Присаједињење 1918. године било је плод вековног сна војвођанских Срба за прикључење матици Србији.

laptop (2)

МУП Србије апеловао је на грађане да приликом куповине преко интернета провере веб адресу са које се купује или преко које се плаћа.

“Не плаћајте на страницама које сте добили путем неког линка преко мејла или друштвених мрежа. Проверите да ли је пренос података у комуникацији са сајтом који посећујете заштићен, обавезно користите HTTPS и SSL протоколе”, наводи се у саопштењу МУП-а.

Грађани се упозоравају и да никада не шаљу податке о картици путем електронске поште, нити било којим другим средством комуникације и истичу да уколико неко тражи да се слика предња и задња страна картице и та слика пошаље, готово сигурно је у питању покушај преваре.

“Проверите сигурност плаћања на веб страници и вршите плаћања само тамо где је то верификовано од стране компанија Visa или MasterCard”, наводи се у саопштењу МУП-а.

Tera Klacik (4)

У Галерији “Тера” вечерас је свечано отворена изложба под називом „Простор X“ коју потписује сликар, графичар и мултимедијални уметник, Јозеф Клаћик. Изложена дела говоре о универзалним вредностима, истакла је ауторова ћерка, такође академска уметница ликовног одређења, Алена Клаћикова.

– Минималистички приступ присутан је у његовом раду последњих 15 година. Динамиком линија, косинама у радовима говори о путоказима, смерницама и знаковима који су нам указани. У свету смо врло усмеравани и он те знакове симболички приказује на свој уметнички начин – колико смо мало слободни, а колико је наш животни ток спутан – рекла је Клаћикова.

Апстракције са врло конкретном поруком о питањима која нас све муче – где су границе наше слободе и сме ли се изван оквира, Јозеф Клаћик обрадио је својим уметничким приступом.

– Слика покушава да изађе из свог оквира у простор, тражи своју слободу. Постоји ту и начин да се облици комбинују, као слагалица, у зависности од правца. Човек је увек у потрази за слободом, а свака слика, иако уметник хоће да је уоквири, тежи да изађе и да постоји у том невидљивом простору – истакао је уметник.

Јозеф Клаћик је рођен у Старој Пазови, средњу школу примењене уметности је завршио у Новом Саду. Факултет ликовних уметности уписао је 1971. године у Братислави, где је стекао титулу магистра. На Академији уметности у Новом Саду је добио звање дипломираног сликара и професора ликовног образовања. Излагао је на око хиљаду колективних и 30 самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је многобројних признања у нашој земљи и у свету. Бавио се сликарском графиком, фотографијом и мултимедијалном уметношћу, визуелном поезијом и поезијом. Живи и ради у Петроварадину.

На изложби у Кикинди од вечерас је двадесетак његових радова – платана са надградњом, која ће посетиоцима бити доступна до 8. децембра.

Slika-priznanja-PKS

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања Привредне коморе Србије.

Награда Привредне коморе Србије за пословног лидера припала је Крсти Ћорићу, власнику и директора „Ћорић аграра“ из Башаида превасходно  зато што из године у годину бележе раст броја запослених, повећање вредности капитала и повећање прихода. Улаже и у обновљиве изворе енергије  и  уз своје четири  фарме са преко 3.500 грла изградио је и три биогасна постројења.

Привредна комора Србије за пословни успех наградила  је и „Аутофлекс-Ливницу“ из Чоке превасходно због повећања инвестиција и улагања која су имали у проширење производње  и унапређење заштите животне средине, током 2022. и 2023. године.  Њима ће награде бити додељене на Скупштини Привредне коморе Србије у Београду,

За регионалног пословног лидера награђен је Небојша Недељковић, директор „Мекафора“. У овој фабрици пословни приходи су у односу на 2018. годину учетворостручени, а нето резултат је у 2022. години пет пута већи него у 2021. години. Повећава се и број запослених, а прошлу годину су завршили са 149 запослених, а већ од 2023. повећали  су њихов број за пар десетина запослених. Пословни приходи сваке године расту за више милиона евра, по години. „Мекафор“ је друштвено одговорна фирма и активно учествује у развоју Кикинде.

Фирма „ЕМС-ПЕЛЕТ“ из Чоке која  је једна од највећих инвестиција на подручју ове општине у претходних неколико година добила је награду за посебан допринос развоју индустрије у региону.  Исто признање, али за допринос у сектору услуга добило је предузеће „Марков“  из Кикинде.

 

Додељене су и плакете Привредне коморе Србије за јубиларних 20 односно 30 година рада фирмама: „Ле Белиер“, „Гриндекс“, ЈП „Топлана“, Телевизији Кикинда, „Технобор“, „Аутофлекс Ливница“ из Чоке и „Ко-на“ из Кикинде.

371085337_314621591383902_8011755976518150837_n

Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије представио је у Културном центру књигу „Птице Србије и Европе“. Како је овом приликом образложио окупљеној публици ауторска права за књигу су откупљена и прилагођена потребама Србије. На насловној страни је кикиндска сова ушара.

-Могли смо да бирамо једну од свих врста дивљих птица које живе у Европи и да је ставимо на насловну страну. Себе сам прозвао главним уредником књиге и одабрао сам да то буде фотографија утине настале у Кикинди. За мене су оне посебно важно и сада, када споменемо птице у међународним круговима, прво се помисли на сове које зимују у Кикинди. У протеклих више од деценије пуно тога смо урадили у Кикинди и сентиментално сам везан за ваш град – сазнајемо од Ружића.

Ово је први пут да се у Србији штампа оваква књигу на српском језику и она је основни водич сваком ко жели боље да упозна птице.

-У њој је представљено 928 врста дивљих птица, колико је забележено у Европи од чега је 328 које повремене или стално живе у Србији. Богата је фотографијама које приказују птице у најтипичнијом позама, мужјаке, женке, развојне стадијуме младунаца и служи сваком човеку који у природи види птицу да може брзо да је препозна – рекао је Милан Ружић.

Упознавање птица важно је због њиховог очувања јер су птице и природа под великим притиском човека. На овај начин природа и птице могу да се заволе и да се очувају. Књига је за свакога и надања су да ће доћи до великог броја читалаца у нашој земљи. Аутори књиге су Роб Хјум, Роберт Стил, Хју Харолд и Енди Сваш, а подједнако су важни и фотографи, њих око стотину који су наменски фотографисали птице за ову књигу, као и сви они који су је прилагодили потребама Србије.

laibach

Пројекција филма “Победа под сунцем”, аутора Горана Гајића из 1988. године о групи „Laibach“ организује се од данас (петак, 24. новембар), у Галерији „Нова“ Народног музеја. Повод је предстојећи концерт овог култног метал-бенда из Словеније у „Мokrin House“-у.

Филм се емитује током целог дана, до 20 сати (у недељу до 14 сати), закључно са уторком, 28. новембром.

У организацији „Mokrin House-a“, а у оквиру програма под називом „Rurban Days“, у понедељак, 27. новембра, у 17 сати, у свечаној сали Музеја биће организовано књижевно вече на ком ће учествовати списатељице Румена Бужаровска и Саша Савановић, писац и сценариста Стефан Бошковић и редитељ и писац Срђан Драгојевић. Разговор ће водити глумац Горан Богдан.

Своју овогодишњу европску турнеју „Love is Still Alive” „Laibach” у Србији завршава у „Мokrin House“-у где ће, у среду, 29. новембра, од 20 сати, наступати под ведрим небом.

Више информација о догађају и картама доступно је на линку.

368644833_1094979765001261_8601439242165617610_n

Победници квиза „Свет сова ушара“ су основци школе „Вук Караџић“. екипа у саставу Зоја Деспотовић, Давид  Мохачи и Михајло Миланов, показала је најбоље знање које се тиче утина у односу на остале три које су се такмичиле у финалу.

-Спремали смо се три недеље за квиз и пуно тога смо научили о совама које су бренд нашег града. Очекивали смо победу јер смо били сигурни у своје знање. Питања нису била тешка и пуно нам значи то што смо донели  победу својој школи – рекла  је Зоја.

Квиз су помно пратили градоначелник Никола Лукач и његови сарадници председник градске Скупштине Младен Богдан, као и чланови Градског већа Небојша Јованов, Валентина Мицковски и Мелинда Гомбар.

-Честитам свим учесницима квиза на показаном знању, а школе и наставнике желим да похвалим што се сваке године прикључују овој манифестацији и уче децу о нашим совама. Сви ми, који волимо Кикинду, волимо да се добар глас о нашем граду далеко чује, а сове су наш заштитни знак – истакао је градоначелник Лукач приликом доделе награда учесницима квиза.

Друго место заузели ђаци ОШ „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, трећи су били ученици школе „Свети Сава“, а четврти „Јован Поповић“.

Приликом централне прославе Совембра организован је и мини базар, а сове су биле одлична инспирација ученицима основних и средњих школа који су израдили велики број предмета са ликом најпопуларније кикиндске птице.

-Наша школа исекла је маске сова од папира и сви који су дошли на базар имали су прилику да их обоје онако како желе и да је задрже за успомену. Осим тога направили смо обележиваче књига, фигурице и све као мотив имају сове – сазнали смо од Иване Француски из школе „Фејеш Клара“.

Штанд који је привукао велику пажњу припремили су ученици ОШ „Петар Кочић“.

-Наша сова прављена је од шишарки и на подлози од стридора од картона. стигла је ове године и на сајам образовања у Београду и где год да се појави изазива интересовање – додала је наставница Јелена Грбић и напоменула да су сову више од недељу дана израђивали ученици који су чланови еколошке секције.

 

Sova patrola (14)

Најважнији део „Совембра“, целомесечне манифестације којом се жели добродошлица совама у наш град, њихово највеће зимовалиште на свету, одвијао се данас, када су, у преподневним сатима, основци из Кикинде и Зрењанина формирали „Сова патролу“ и бројали ове птице у крошњама на Тргу. Припадници патроле најбоље познају сове јер су, истовремено, и учесници квиза који се, такође, одржава данас.

– Иначе у школи, у настави, једва споменемо сове, али ми смо се припремали за квиз и много тога смо научили. Најзанимљивије су ми гвалице, то су избљувци сова у којем се налазе кости и перје, све што сова не може да свари из оброка – каже Филип Тунић, ученик шестог разреда Основне школе „Свети Сава“.

Његовој другарици из разреда, Наташи Ђурин, најинтересантније је како сове уравнотежују своју популацију.

– Сове су корисне јер балансирају број глодара. Такође, ако има више глодара, те године и сове имају више младунаца – објашњава Наташа.

Још један члан овог тима, Вукашин Булајић, има и своју омиљену сову.

– Сове су ми јако слатке због наранџастих очију и ушију, које и нису уши, него ушке, што је само украс, док су им уши са стране – каже Вукашин. – Мени се највише свиђа кукувија, најлепша је.

Више десетина ђака у бројању су предводили орнитолози из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, на челу са извршним директором Друштва, Миланом Ружићем, који је први наш град препознао као град сова.

– Одушевљен сам јер смо у најужем делу Трга пребројали 150 сова, остаје да завршимо бројање у околним двориштима. Вегетација је још увек велика, лишће још не опада и то нам доста отежава бројање – каже Ружић. – Процена је да, овог момента, у Кикинди има око 230 сова, то је више него ранијих година. Птице су ту, мирне су, навикле су на људе. Уз то, деца сваке године све више знају о њима, имају мотивацију и желе да сачувају природу. Кикинђани су савршени домаћини, нема места у свету које је битније од Кикинде за сове и то је глобално позната ствар.

Ружић додаје да су за децембар већ најављене две групе туриста из Велике Британије, као и да су туристичке туре за посету совама за наредну годину већ распродате. Сада морамо да водимо рачуна да не буде превише људи како се птице не би узнемиравале, додаје Ружић.

Данашњој акцији на тргу присуствовали су и градски челници.

– Само у Кикинди је новембар „совембар“ јер смо по совама познати у целом свету – подсетио је Младен Богдан. – Оне обитавају у нашем граду јер им прија атмосфера, а наш слоган и јесте да је Кикинда град добрих људи. Сви који желе да дођу у наш град су добродошли и свим организаторима ове туристичке манифестације пружамо подршку.

Богдан је додао да је жеља Града да млађе генерације учествују у оваквим манифестацијама на којима уче да чувају своју околину и како би ово знање и свест о томе преносили генерацијама које долазе.

Највише малих ушара – утина избројано је 2009. године. Тада их је било 743. На једном стаблу “скућило” се чак њих 145, тешких укупно 33 килограма.

Pedagoska 7

Предавање на тему „Изазови родитељства“ организује Висока школа струковних студија за образовање васпитача у понедељак, 27. новембра, у амфитеатру Школе, од 18 сати. Предавач ће бити магистар Дијана Копуновић Торма, психолог и психотерапеут. Програм се организује у оквиру обележавања јубилеја Школе – 70 година постојања.

penzioneri 2

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) објавио је јуче да ће 30. новембра почети исплата помоћи од по 20 хиљада динара свим пензионерима који су, закључно са 23. новембром, поднели захтев за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, без обзира на датум када ће им бити донето решење.

Директор Фонда ПИО Реља Огњеновић истакао је да су, у протекле две године, укључујући и повећање пензија од 14,8 одсто које ће уследити у јануару, пензије у Србији повећане за 56 одсто.

(Извор: Танјуг)