May 3, 2026

Најновије

1707508725877

Stigla godina Zmaja: Kineskinja Fen unuke rođene u Kikindi uči običajima

Aleksandra Djuran February 10, 2024

 

Godina drvenog Zmaja, po kineskom kalendaru, počela je danas, 10. februara 2024. i trajaće do 28. januara 2025. godine. Sa svojom najbližom porodicom dolazak Nove godine obeležila je i Fen (62) koja je 2001. godine iz Kine došla u Srbiju. Sugrađanima je poznata kao vlasnica butika u Tržnom centru „Pijaca“.

-Do svoje 39. godine živela sam u rodnoj Kini. I suprug i ja radili  smo u fabrici i živeli smo kao i svi drugi Kinezi. Imala sam jedno dete i kada sam ostala trudna i rešila da rodim i drugo dete došli smo u Srbiju – priča Fen.

Najpre su bili u Novom Sadu nakon čega su se preselili u Kikindu.

-Srpski mi je sada lak. U početku je bilo jako teško. Najviše reči naučila sam od mušterija. Srbija je moja druga kuća, volim što sam ovde – saznajemo od Fen.

Ćerka joj se zove Zuzu i vlasnica je robne kuće u Kikindi sa istim nazivom. Sa njom, sinom Jiho i unucima dočekala je kinesku 2025. godinu jer je običaj da se porodice i prijatelji  okupljaju za posebnom večerom. Na trpezi je mnogo hrane – nudle, hot pot odnosno kotlić sa raznim povrćem i mesom, slani uvojci od kuvanog testa, nian gao, novogodišnji kolač od pirinča, riba, i mandarine, za koje se veruje da donose sreću u narednoj godini.

-Ranijih godina odlazila sam u Beograd gde ima restorana sa našom hranom i pripremala sve za svečanu večeru. Ove godine nisam stigla to da uradim tako da sam pripremila ono što sam mogla – dodaje Fen.

Svi unuci rođeni su u Srbiji i svi žive u Kikindi. Unuka Toto ima 12 godina i najveća je bakina podrška kada zapene sa srpskim jezikom, a pomaže joj i Toni. Svi oni zajedno čuvaju četvoromesečnog Hua.

Kineska Nova godina je i najveća godišnja migraciju ljudi na svetu, jer uoči praznika, milioni ljudi putuju da budu sa porodicom i prijateljima. Slavlje traje 15 dana i završava se Festivalom lampiona. Za godinu Zmaja Fen kaže.

-Biće dobra godina. Zmaj donosi napredak i bogatstvo. Ova godina dobra je za rađanje dece – navodi naša sagovornica.

Za lunarnu Novu godinu, običaj je da se prijateljima i članovima porodice daruju crvene koverte sa novcem (hongbao), kojima se želi blagostanje i sreća u Novoj godini.

1707506317726

Mladi umetnici govorili o perspektivama i nadanjima nakon završenih studija

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Na panel diskusiji „Još jedna balkanska priča: perspektive mladih umetnika“ organizovanoj u Galeriji „Tera“ učestvovali su mladi umetnici i mladi kulturni profesionalci iz Kikinde, Beograda, Novog Sada i Pančeva među kojima je bila i Katarina Popović, vizualna umetnica iz Beograda koja prvi put samostalno izlaže u Galeriji „Tera“ sa izložbom „Balkanska priča“. Mlada umetnica okupljenima je govorila o tome koliko joj je važno što je dobila priliku da samostalno izlaže i to baš u galeriji koja je prepoznata širom sveta. Upravo ova izložba bila je inicijator panel diskusije okrenute mladim umetnicima i kreativcima i njihovim perspektivama nakon završenih studija.

U panel diskusiji učestvovali su i sugrađani Irena Kovač, vizualna umetnica, članica Umetničkog saveta Galerije „Tera“, Sonja Beloš, vizualna umetnica, Filip Bajilo, scenski dizajner i fotograf, Jelena Ciganović, kustoskinja – istoričarka umetnosti, kao i Viktor Cvejić, Bijenale mladih – organizacioni tim iz Beograda, Darija Dragojlović, vizualna umetnica, Multimedijalni centar Led Art – Šok zadruga iz  Novog Sada i Nikola Gajić, vizualni umetnik iz Pančeva.

Govorilo se o ulozi institucija, generacijskog i intergeneracijskog umrežavanja kako u Srbiji tako i regionu, tendencijama u umetnosti, aktivnoj sceni kao i potencijalnim koracima koje svi zajedno možemo preduzeti kako bi se mladim umetnicima omogućilo delovanje u kulturnom prostoru, ispoljavanju kreativnog potencijala, i u suštini,  bavljenje svojom strukom .

U okviru godišnjeg izložbenog programa  „Tera“ je od ove godine uvela prateće aktivnosti. Cilj je da sadržaje poseti više publike, ali i da se kultiviše ukus novih i potencijalnih konzumenata kulturnog sadržaja iz našeg grada.

Svaka izložba imaće barem jednu dodatnu aktivnost koja je u uskoj vezi sa sadržajem, temom ili širim kontekstom tekuće izložbe. U planu su stručna vođenja, panel diskusije i razgovori sa umetnicima, umetnički performansi, kamerni muzički programi ili  međusektorski „džoint-venture“ događaji u kojima će se uključiti i sektor koji deluje van prostora umetnosti i kulture.

IMG-84b8a2be4ebdaed9ee3c3a75d262eb91-V

Andrej Popović deo delegacije Srbije koja je posetila CERN

Aleksandra Djuran February 10, 2024

Andrej Popović, učenik Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i najbolji mladi astrofizičar naše zemlje bio je deo delegacije Srbije koja je od 4. do 7. februara boravila u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje, CERN, u Švajcarskoj. Sa njim su bili Danilo Savić, direktor Data centra , Mladen Šljivović, profesor iz Zaječara i Danijela Vučićević iz Centar za promociju nauke.

Andrej je jedini učenik koji je bio u delegaciji i kaže da je tokom boravka upoznao srpske naučnike koji rade u CERN-u, studente koji se školuju putem raznih fondacija i način na koji funkcioniše jedinstveni naučno-istraživački centar.

-CERN je glavni institut u svetu za istraživanje astro fizike i kvantne mehanike. Cilj je da naučnici naprave uslove kakvi su bili na početku stvaranja našeg svemira. Spuštaju temperaturu kakva je bila, stvaraju čestice i proučavaju prošlost svemira. U ovom istraživačkom centru postoje četiri velika eksperimenta: CMS, ALIS, ATLAS i LHC koji detektuju čestice koje se stvaraju pri sudarima. Posetio sam ATLAS i CMS i veoma su me zainteresovali. Govorimo o detektorima od 50 metara u prečniku i kada vidite čitavu mašinu i koliko ljudi radi na tome ostanete zadivljeni – opisao nam je svoje iskustvo Andrej.

U januaru i februaru je probni period za akceleratore i detektore, nema zračenja, tako da se u ovom periodu godine organizuju posete delegacija iz sveta.

-Velika je čast što sam izabran da budem deo delegacije naše zemlje prilikom posete CERN-u. Ovo je jedinstvena prilika pogotovo za nas koji volimo fiziku, s obzirom da naučno-istraživački centar poput ovog ne postoji nigde na svetu – dodao je Andrej.

Naš mladi sugrađanin zahvalan je na prilici koja mu je omogućena jer je ostvario kontakte sa naučnicima koji rade u ovom centru i nada se da će ih održati.

-CERN je veoma kompleksan centar, ali mi se veoma svidela njegova organizacija i način rada. Najveći utisak na mene je ostavilo to što se svi međusobno poštuju i uvažavaju. Nema odnosa lider – radnik. Svi su jednaki, imaju ogromno znanje i žele da ga zajednički usmere na postizanje što boljih rezultata – naveo je Andrej Popović.

Na različitim eksperimentima koji se realizuju u CERN-u radi oko 7900 naučnika i inžinjera koji predstavljaju 500 univerziteta iz celog sveta. CERN danas ima oko 2600 zaposlenih sa punim radnim vremenom, a osnovan je pre 54 godine.

1707501420542

Zadužbina Đorđa Radaka Matici srpskoj

Aleksandra Djuran February 9, 2024

U okviru izložbe „Đorđe Radak Kikinđanin“ u Galeriji Nova Narodnog muzeja organizovano je predavnje o zadužbini u Matici Srpskoj. Dr Jelena Veselinov, upravnica poslova u Matici Srpskoj predstavila je zadužbinu našeg sugrađnina.

-Đoka Radak osnovao je sedam zadužbina i sve su bile pod upravom Matice srpske. Sve su bile različite, tako da su različito i funkcionisale i različito su trajale. Pojedine zadužbine bile su daleko od ciljeva Matice srpske i zato je bilo teško realizovati ih. Nije bilo lako iz Novog Sada tražiti udavaču, koju Đoka Radak detaljno opisuje od toga kakvog zdravstvenog stanja treba da bude, od kojih roditelja treba da bude, do toga za koga se udaje kako bi joj se dao miraz  – kaže naša sagovornica.

Radak je bio veliki zadužbinar i celokupno svoje imanje, koje nije bilo malo i iznosilo je oko 250.000 ondašnjih kruna 1906. godine, kada je umro, testamentom je ostavio na upravljanje Matici srpskoj.

-Njegov književni fond i stipendijska zadužbina mogla je sasavim lepo da funkcioniše jer je bila u sladu sa ciljevima Matice srpske. Đorđe Radak nije poslušao savet Matice srpske i svu imovinu je prodao, tako da je osnovna imovina zadužbina bila u novcu. Period posle njegove smrti bio je veoma turbulentan imali smo Veliki rat, Prisajedinjenje, Drugi svetski rat kada su se menjale valute i nastajale nove države. Došlo je i o devalvacije dinara tako da se njegova zadužbina smanjivala zbog opštih društvenih okolnosti. Svega dve njegove zadužbine su u punoj meri ispunjavale svoje ciljeve – otkrila je dr Veselinov.

Zdužbinarski fondovi su uticali da se Matica srpska održi i Radak je bio jedan od najvećih dobrotvora. Povod za izložbu je dvestogodišnjica od rođenja jedne od najznačajnijih ličnosti Kikinde 19. veka koja je otvorena do 17. februara.

 

1707495429802

Istorija Banaćana dinamičnija od pejzaža u kom žive, istakao dr Milan Micić iz Matice srpske

Aleksandra Djuran February 9, 2024

 

„Seobe kao gradnja istorije- formiranje etničkog, verskog i jezičkog mozaika Banata“ bila je tema o kojoj je srednjoškolcima govorio dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske. Cilj je da mladi više saznaju, ali i zainteresuju se za zavičajnu istoriju.

-Važno je naučiti istoriju svog kraja i moj cilj je da zainteresujem učenike da saznaju više o svojim precima. Ukazao sam na procese i sve ono što se dešavalo u Banatu od 15 veka do danas i kakav etnički, verski i jezički mozaik smo dobili migracijama i neprestanim seobama. Važno je da đaci nauče porodičnu, istoriju svoje sredine, pa i čitavog zavičaja jer će ih to saznanje oplemeniti, obogatiti i učiniti ih svestranijim ličnostima – rekao je Milan Micić.

Banat je migraciono područje tvrdi dr Micić, a među najinteresantnijim su migracije u 18 veku kada je Banat oslobođen od turske vlasti i kada je počelo naseljavanje Kikinde i drugih delova i doseljavanje Nemaca, Mađara, Bugara, Rumuna, Čeha. Tu su i kolonizacije u 20 veku između dva i posle Drugog svetskog rata, kada su ove krajeve naselili kolonisti iz dinarskih krajeva koji su u znatnoj meri oblikovali ovaj prostor.

-Istorija i kultura ljudi u Banatu mnogo je dinamičnija nego pejzaž u kom žive. U njima postoji jaka unutrašnja dinamika i vrlo interesantna istorija koja je zanimljiva za svakog istraživača – dodao je Micić.

Priči o formiranju Banata prisustvovala je i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća koja je istakla odličnu saradnju sa Maticom srpskom u proteklih nekoliko godina.

-Od kada je Grad potpisao sporazum sa ovom ustanovom kulturni sadržaj u gradu postao je mnogo bogatiji. Predstavnici Matice srpske, kulturnih ustanova i grada održali su sastanak na kom su dogovorene zajedničke aktivnosti u ovoj godini. Tako će značajno učešće imati u obeležavanju jubileja od smrti Dušana Vasiljeva i 250 godina Distrikta – dodala je Valentina Mickovski.

policija (2)

Povoljno stanje bezbednosti: U januaru registrovano manje krivičnih dela

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Stanje bezbednosti na području Policijske uprave u januaru ove godine, bilo je povoljno, ocenjuju u Policijskoj upravi Kikinda. Prioritet u radu bila je prevencija prekršaja i krivičnih dela, očuvanje stabilnog javnog reda i mira i potpuna zaštita života, lične i imovinske sigurnosti građana Severnobanatskog okruga.

Na području Policijske uprave u Kikindi, u januaru 2024. godine, registrovano je 124 krivičnih dela  što je smanjenje od 17,88 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Iz oblasti opšteg kriminala je registrovano 108 krivičnih dela ili 14,96 procenata manje, iz oblasti privrednog kriminala, otkriveno je 12 krivičnih dela što je za  za dva manje u odnosu na isti mesec lane, dok je u oblasti visokotehnološkog kriminala evidentirano je jedno krivično delo i iz ekološkog kriminala tri krivična dela.

U januaru je 11 lica uhvaćeno u izvršenju krivičnog dela, a od ukupno 43 registrovana krivična dela sa nepoznatim izvršiocem, rasvetljeno je 48,84 odsto krivičnih dela. Podneto je 11 krivičnih prijava zbog sumnje da su izvršena krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga. Registrovano je i pet krivičnih dela nasilja u porodici i izrečeno je ukupno 49 hitnih mera  od kojibg je 36 privremenih mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi i 13 privremeno udaljenje mogućeg učinioca iz stana. Registrovano je 40 krivičnih dela protiv imovine  i to: 20 krađa, 19 teških krađa i jedna prevara.

Na teritoriji Severnobanatskog okruga u januaru 2024. godini nije bilo narušavanja javnog reda i mira u većem obimu, niti težih oblika ugrožavanja lične i imovinske sigurnosti građana. Broj registrovanih prekršaja u januaru ove godine je 21, što je manje za 34,37 odsto u odnosu na isti period 2023. godine.

Foto: službena FB stranica MUP-a

U oblasti bezbednosti saobraćaja u januaru 2024. godine evidentirano je ukupno 25 saobraćajnih nezgoda, što je manje za 3,85 procenata u odnosu na 2023. godinu. U saobraćajnim nezgodama nije bilo poginulih, šest osoba zadobilo teške i 12 osoba lake telesne povrede. Otkriveno je ukupno 835 prekršaja po saobraćaju. U kontroli saobraćaja otkriveno je 85 prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola, 311 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila, 134 prekršaja zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 5 prekršaja zbog upotrebe mobilnih telefona tokom vožnje i tri prekršaja zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U januaru 2024. godine, prema stranim državljanima preduzete su 393 mere, dok je u istom periodu 2023. godini prema stranim državljanima preduzeta 231 mera. Tokom januara realizovano je 16 dislokacija iregualrnih migranata, gde je ukupno dislocirano 76 migranata iz. „divljih kampova“ i smešteno u regularne prihvatne centre KIRS-a.

Iz Policijske uprave podsećaju vlasnike oružja, koji nisu zamenili stare obrasce oružanih listova za oružane listove sa čipom, da su u obavezi da to učine do 5. marta ove godine. Takođe, apeluju na građane da koriste mogućnost elektronskog zakazivanja termina za izradu dokumenata, putem Euprave.gov.rs, kao i uslugu onlajn zamene vozačke dozvole.

426648929_10228062308000651_9130162684224263049_n

Konstituisana Skupština Vojvodine

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Skupština Vojvodine konstituisana je danas potvrdom mandata svih 120 poslanika. U novom sazivu najviše poslanika, na izborima održanim 17. decembra, osvojili su kandidati sa liste „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane” tako da je zakletvu položilo 66 pokrajinskih poslanika, među kojima su i Kikinđani Stanislava Hrnjak, predsednica Gradskog odbora SNS-a i Miodrag Bulajić koji su bili na ovim funkcijama i u prethodnom sazivu. Hrnjakova je bila na visokom trećem mestu liste „Aleksandar Vučić – Vojvodina ne sme da stane“.

Kako prenose mediji, poslanici „Srbije protiv nasilja” nisu prisustvovali sednici i bili su u poslaničkom klubu, a četiri poslanika sa te liste, iz Demokratske stranke i stranke Zajedno, nisu ni došli. Poslanici liste NADA-Novi DŠ-POKS prisustvovali su sednici, ali nisu želeli da učestvuju u radu.

Damir Zobenica, sa liste „Vojvodina ne sme da stane” rekao je da je ovo prvi put u istoriji da opozicija nije želela da prisustvuje konsultacijama pri formiranju skupštine.

-Sa zadovoljstvom možemo da kažemo da smo načinili prvi korak, odnosno potvrdili mandate. Sada ulazimo u pregovore sa našim dosadašnjim koalicionim partnerima, pre svega sa Savezom vojvođanskih Mađara i Socijalističkom partijom Srbije, a moguće i sa još nekim poslaničkim grupama koje su prešle cenzus – rekao je Zobenica.

Lista „Srbija protiv nasilja” ima 30, Savez vojvođanskih Mađara devet poslanika, Socijalistička partija Srbije i koalicija Nove Demokratske stranke Srbije po sedam mandata i Ruska stranka jedan.

Suvaca za Nadju (5)

Na humanitarnoj svirci „Suvača demo festa“-a za Nađu sakupljeno 76,5 hiljada dinara

Igor Crnogorac February 9, 2024

Na jedinoj stalnoj muzičkoj sceni u gradu, u “Bifeu 67”, u redovnom terminu ove srede, sviralo se i pevalo za Nađu. Humani muzičari različitih generacija ujedinili su se u jednoj želji – da pomognu Nađi Janovan iz Kikinde da dođe do skupih terapija koje bi joj omogućile da jednog dana potrči.

– Kikinda je grad divnih ljudi, to se pokazalo i ovom prilikom – rekao je Vojislav Đukić, muzičar i predsednik Udruženja muzičara „Suvača demo fest“, organizatora događaja – Nastupili su bendovi „Friends“, „Bluesberri“ i „Fenix“. Zajedno sa mnogobrojnim prijateljima u publici potrudili smo se da damo sve od sebe, da pomognemo dvanaestogodišnjoj Nađi. Ona je bila sa nama i čitavo veče bilo je u znaku optimizma i vere da će naša mlada sugrađanka uspeti u svojoj borbi.

Nađa je operisana 2013. godine zbog anaplastičnog astrocitoma, nakon čega je primala hemoterapije. Uz mider koji nosi, ona hoda i ide u školu. Prisutne su i dalje postoperativne promene kao i izražena skolioza, a ustanovljena je i dijagnoza paraplegije. Nađin hod je nestabilan, ona nikada nije potrčala i igrala žmurke sa vršnjacima.

U nadi da će novi vid terapija pomoći i unaprediti Nađino zdravstveno stanje porodica je odlučila da pokuša sa neurorobotskim terapijama koje iziskuju visoke troškove lečenja, zbog čega je potrebna pomoć svih ljudi dobre volje u vidu donacija.

Sredstva su potrebna za robotske terapije, medicinske aparate, kao i za fizikalne terapije. Do sada je prikupljeeno oko 220 hiljada dinara, a Nađi su potrebna tri miliona, stoji na Nađinoj stranici na sajtu Fondacije „Budi human“. Za pomoć Nađi može se poslati SMS 1619 na 3030.

(Foto: Ljubica Vojvodić)

Praistorijski covek (5)

U Muzej stigao praistorijski čovek: razmenite osmehe sa šamanom iz Lepenskog Vira

Igor Crnogorac February 9, 2024

Projekat „Prehistoric MetaHuman“ – virtuelno oživljavanje praistorijskog čoveka, koji je realizovan uz podršku nacionalne platforme „Srbija stvara“ od danas se nalazi u kikindskom Muzeju.

Prvo oživljavanje čoveka koji je živeo na Dunavu pre deset hiljada godina predstavljeno je u paviljonu Srbije na izložbi „Ekspo 2020“ u Dubaiju. Kikinda je, posle Muzeja Vojvodine, Narodnog muzeja u Beogradu i Lepenskog Vira, četvrti grad u kojem je ovaj revolucionarni projekat dostupan posetiocima.

– „MetaHuman“ je rezultat saradnje više različitih sektora. Antropološki je istražen svim forenzičkim analizama i utvrđeno je da je bio star između 50 i 55 godina, da je živeo pre 10 hiljada godina na obali Dunava, što je danas arheološki lokalitet Lepenski Vir, da je bio visok oko 178 cm i težak oko 70 kilograma, što odgovara normalnom indeksu telesne mase. Takođe je, na osnovu kostiju, utvrđeno da je imao vrlo kvalitetnu ishranu, bogatu ribom. Interesantno je da je sahranjen u sedećem položaju, što je Dragoslava Srejovića, našeg čuvenog arheologa nagnalo da pomisli da jeste reč o šamanu, o nekom ko je imao istaknuti značaj u svojoj zajednici – rekla je direktorica Muzeja, Lidija Milašinović.

Na današnjem predstavljanju projekta u Muzeju, Milašinovićeva je objasnila da je prvo urađeno sekvenciranje DNK do najmanjeg detalja, pa se tako došlo i do informacija o boji očiju, kose i kože, i na osnovu svih tih podataka je urađen 3D model lobanje i rekonstruisan je i fizički model .

– Ovaj model je pokrenut uz pomoć „Epic Games“-a, firme za razvijanje video-igara, odnosno jednog softvera, tako da on, preko komunikacije sa mobilnim telefonom, odražava našu mimiku. Došli smo do toga da možemo da vidimo kako je izgledao čovek koji je pre deset hiljada godina živeo na obali Dunava, da mu se osmehnemo i da nam on uzvrati osmeh – dodala je direktorica. – Nadamo se da je ovo samo početak naučne revolucije i da ćemo, za pet do deset godina, moći da vidimo i neke druge praistorijske ljude, možda i na osnovu ostataka koji su pronađeni u okolini i Kikinde.

Predstavljanju projekta prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar, i Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad – evropska prestonica kulture”. Gradonačelnik je zahvalio zaposlenima u Muzeju što su „doveli“ praistorijskog čoveka u naš grad.

– Vidimo da nove tehnologije sada mogu da nam dočaraju kako je svet izgledao, recimo, pre deset hiljada godina, i možemo da upoznamo praistorijskog čoveka. Pozivam svoje sugrađane, decu pre svih, da dođu i da vide kako nove tehnologije mogu da pomognu u sticanju znanja iz istorije i da sruše neke predrasude – rekao je gradonačelnik.

Da ostvare interakciju sa praistorijskim čovekom, saznajemo u Muzeju, dolaziće organizovano đaci, a „druženje“ je dostupno svim posetiocima Muzeja na prvom spratu ove ustanove, narednih mesec dana.

Kako je najavila direktorica Milašinović, predavanje o tome kako se stiglo do  „MetaHuman“-a do održaće, 20. februara u Muzeju, dr Sofija Stefanović iz laboratorije za bioarheologiju Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Beogradu.

tehnicka dualno

Dualno obrazovanje u Kikindi: Mogućnost da firme dobiju deficitaran kadar

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Dualno obrazovanje podrazumeva da se plan i program nastave i učenja obavezno sprovodi na dva mesta, u školi i u kompaniji, kod poslodavca. Na taj način se obezbeđuje da učenici stiču znanja, sposobnosti, veštine i stavove, kroz teorijsku nastavu i vežbe u školi,  kao i kroz učenje kroz rad u kompaniji. U Kikindi je u ovaj način obrazovanja od 2017. godine uključena Tehnička škola i to učenici dva obrazovna profila bravar zavarivač i operater mašinske obrade, saznajemo od direktorice Milanke Halilović.

-Svake godine upisujemo jedno odeljenje u kojem je po 15 učenika iz pomenutih obrazovnih profila. Radi se o trogodišnjim smerovima i đaci prvu godinu provode u Školskoj radionici. Od druge godine sklapa se ugovor između firmi i škole, kao i ugovor između svakog učenika i firme. Obaveza poslodavca je da im obezbede sredstva za rad, licenciranog instruktora za učenike, da im isplaćuju mesečnu nadoknadu. Učenik dobija opremu za rad, plaćen mu je prevoz i dobija mesečnu nadoknadu koja je 70 odsto od minimalne cene rada po satu provedenom u firmi – istakla je Milanka Halilović.

Nastavnik praktične nastave je koordinator dualnog obrazovanja i učenike obilazi svakodnevno na praksi u firmi.

-U drugoj godini praktičan rad obavlja se dva dana nedeljno, a u trećoj tri. Ostalim danima đaci su u školi na redovnoj nastavi. U firmama provode šest sati. Ovaj način obrazovanja puno znači jer poslodavci imaju mogućnost da upoznaju učenike i sve koji se dobro pokažu i na pravi način savladaju praksu budu zadržani da nakon završene škole ostanu da rade – napominje Halilovićka.

Tehnička škola ima ugovore sa firmama „Labin progres“ iz Novog Kneževca koja obučava bravare zavarivače i „Mekafor“ i „Grindeks“ iz Kikinde za operatere mašinske obrade.

-Đaci su zainteresovani za ovu vrstu obrazovanja i svake godine popunimo odeljenje. I u narednoj školskoj godini planiramo da upišemo 30 učenika po dualnom obrazovanju – rekla je Milanka Halilović.

Kompanije koje se prijavljuju za dualno obrazovanje moraju da budu akreditovane, a ovaj proces mogao je da se obavi do 31. januara, kaže Lidija Šebek Petrović, koordinator za usluge Regionalne privredne komore.

-Nova firma koja je iskazala interesovanje za dualno obrazovanje je „PS“ i njima trebaju dva trgovca. Ona je u procesu akreditacije. U ranijem periodu i pekara je bila akreditovana, tako da su učenici škole „Miloš Crnjanski“ koji su pohađali smer pekar imali mogućnost da se obrazuju po ovom modelu, ali ova firma je odustala od ovog načina obnove kadra. U Kikindi četiri kompanije imaju akreditaciju i to „Livnica“, „Le Belier“, „Grindeks“ i „Mekafor“ i sve četiri traže operatere mašinske obrade. Početkom januara država je donela Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju po zahtevu kompanija. Firme su tražile da se prepozna njihov trud i zalaganje u obrazovanju tako da će imati mogućnost nadoknade dela zarada za učenike koji  provode vreme u kompanijama. Na ovaj način zadržaće se firme koje su već u dualnom obrazovanju, ali i motivisaće se one koje razmišaljaju da učestvuju u ovom sistemu – navela je Lidija Šebek Petrović.

 

Kompanije se jednom akredituje i nakon toga im ostaje taj status. Septembra prošle godine stupile su na snagu izmene i dopune Zakona kojima se ovaj proces olakšava, tako da su očekivanja da će se više firmi uključiti u dualno obrazovanja.