Најновије

1707508725877

 

Година дрвеног Змаја, по кинеском календару, почела је данас, 10. фебруара 2024. и трајаће до 28. јануара 2025. године. Са својом најближом породицом долазак Нове године обележила је и Фен (62) која је 2001. године из Кине дошла у Србију. Суграђанима је позната као власница бутика у Тржном центру „Пијаца“.

-До своје 39. године живела сам у родној Кини. И супруг и ја радили  смо у фабрици и живели смо као и сви други Кинези. Имала сам једно дете и када сам остала трудна и решила да родим и друго дете дошли смо у Србију – прича Фен.

Најпре су били у Новом Саду након чега су се преселили у Кикинду.

-Српски ми је сада лак. У почетку је било јако тешко. Највише речи научила сам од муштерија. Србија је моја друга кућа, волим што сам овде – сазнајемо од Фен.

Ћерка јој се зове Зузу и власница је робне куће у Кикинди са истим називом. Са њом, сином Јихо и унуцима дочекала је кинеску 2025. годину јер је обичај да се породице и пријатељи  окупљају за посебном вечером. На трпези је много хране – нудле, хот пот односно котлић са разним поврћем и месом, слани увојци од куваног теста, ниан гао, новогодишњи колач од пиринча, риба, и мандарине, за које се верује да доносе срећу у наредној години.

-Ранијих година одлазила сам у Београд где има ресторана са нашом храном и припремала све за свечану вечеру. Ове године нисам стигла то да урадим тако да сам припремила оно што сам могла – додаје Фен.

Сви унуци рођени су у Србији и сви живе у Кикинди. Унука Тото има 12 година и највећа је бакина подршка када запене са српским језиком, а помаже јој и Тони. Сви они заједно чувају четворомесечног Хуа.

Кинеска Нова година је и највећа годишња миграцију људи на свету, јер уочи празника, милиони људи путују да буду са породицом и пријатељима. Славље траје 15 дана и завршава се Фестивалом лампиона. За годину Змаја Фен каже.

-Биће добра година. Змај доноси напредак и богатство. Ова година добра је за рађање деце – наводи наша саговорница.

За лунарну Нову годину, обичај је да се пријатељима и члановима породице дарују црвене коверте са новцем (хонгбао), којима се жели благостање и срећа у Новој години.

1707506317726

На панел дискусији „Још једна балканска прича: перспективе младих уметника“ организованој у Галерији „Тера“ учествовали су млади уметници и млади културни професионалци из Кикинде, Београда, Новог Сада и Панчева међу којима је била и Катарина Поповић, визуална уметница из Београда која први пут самостално излаже у Галерији „Тера“ са изложбом „Балканска прича“. Млада уметница окупљенима је говорила о томе колико јој је важно што је добила прилику да самостално излаже и то баш у галерији која је препозната широм света. Управо ова изложба била је иницијатор панел дискусије окренуте младим уметницима и креативцима и њиховим перспективама након завршених студија.

У панел дискусији учествовали су и суграђани Ирена Ковач, визуална уметница, чланица Уметничког савета Галерије „Тера“, Соња Белош, визуална уметница, Филип Бајило, сценски дизајнер и фотограф, Јелена Цигановић, кустоскиња – историчарка уметности, као и Виктор Цвејић, Бијенале младих – организациони тим из Београда, Дарија Драгојловић, визуална уметница, Мултимедијални центар Лед Арт – Шок задруга из  Новог Сада и Никола Гајић, визуални уметник из Панчева.

Говорило се о улози институција, генерацијског и интергенерацијског умрежавања како у Србији тако и региону, тенденцијама у уметности, активној сцени као и потенцијалним корацима које сви заједно можемо предузети како би се младим уметницима омогућило деловање у културном простору, испољавању креативног потенцијала, и у суштини,  бављење својом струком .

У оквиру годишњег изложбеног програма  „Тера“ је од ове године увела пратеће активности. Циљ је да садржаје посети више публике, али и да се култивише укус нових и потенцијалних конзумената културног садржаја из нашег града.

Свака изложба имаће барем једну додатну активност која је у уској вези са садржајем, темом или ширим контекстом текуће изложбе. У плану су стручна вођења, панел дискусије и разговори са уметницима, уметнички перформанси, камерни музички програми или  међусекторски „џоинт-вентуре“ догађаји у којима ће се укључити и сектор који делује ван простора уметности и културе.

IMG-84b8a2be4ebdaed9ee3c3a75d262eb91-V

Aндреј Поповић, ученик Гимназије „Душан Васиљев“ и најбољи млади астрофизичар наше земље био је део делегације Србије која је од 4. до 7. фебруара боравила у Европској организацији за нуклеарно истраживање, ЦЕРН, у Швајцарској. Са њим су били Данило Савић, директор Дата центра , Младен Шљивовић, професор из Зајечара и Данијела Вучићевић из Центар за промоцију науке.

Андреј је једини ученик који је био у делегацији и каже да је током боравка упознао српске научнике који раде у ЦЕРН-у, студенте који се школују путем разних фондација и начин на који функционише јединствени научно-истраживачки центар.

-ЦЕРН је главни институт у свету за истраживање астро физике и квантне механике. Циљ је да научници направе услове какви су били на почетку стварања нашег свемира. Спуштају температуру каква је била, стварају честице и проучавају прошлост свемира. У овом истраживачком центру постоје четири велика експеримента: ЦМС, АЛИС, АТЛАС и ЛХЦ који детектују честице које се стварају при сударима. Посетио сам АТЛАС и ЦМС и веома су ме заинтересовали. Говоримо о детекторима од 50 метара у пречнику и када видите читаву машину и колико људи ради на томе останете задивљени – описао нам је своје искуство Андреј.

У јануару и фебруару је пробни период за акцелераторе и детекторе, нема зрачења, тако да се у овом периоду године организују посете делегација из света.

-Велика је част што сам изабран да будем део делегације наше земље приликом посете ЦЕРН-у. Ово је јединствена прилика поготово за нас који волимо физику, с обзиром да научно-истраживачки центар попут овог не постоји нигде на свету – додао је Андреј.

Наш млади суграђанин захвалан је на прилици која му је омогућена јер је остварио контакте са научницима који раде у овом центру и нада се да ће их одржати.

-ЦЕРН је веома комплексан центар, али ми се веома свидела његова организација и начин рада. Највећи утисак на мене је оставило то што се сви међусобно поштују и уважавају. Нема односа лидер – радник. Сви су једнаки, имају огромно знање и желе да га заједнички усмере на постизање што бољих резултата – навео је Андреј Поповић.

На различитим експериментима који се реализују у ЦЕРН-у ради око 7900 научника и инжињера који представљају 500 универзитета из целог света. ЦЕРН данас има око 2600 запослених са пуним радним временом, а основан је пре 54 године.

1707501420542

У оквиру изложбе „Ђорђе Радак Кикинђанин“ у Галерији Нова Народног музеја организовано је предавње о задужбини у Матици Српској. Др Јелена Веселинов, управница послова у Матици Српској представила је задужбину нашег суграђнина.

-Ђока Радак основао је седам задужбина и све су биле под управом Матице српске. Све су биле различите, тако да су различито и функционисале и различито су трајале. Поједине задужбине биле су далеко од циљева Матице српске и зато је било тешко реализовати их. Није било лако из Новог Сада тражити удавачу, коју Ђока Радак детаљно описује од тога каквог здравственог стања треба да буде, од којих родитеља треба да буде, до тога за кога се удаје како би јој се дао мираз  – каже наша саговорница.

Радак је био велики задужбинар и целокупно своје имање, које није било мало и износило је око 250.000 ондашњих круна 1906. године, када је умро, тестаментом је оставио на управљање Матици српској.

-Његов књижевни фонд и стипендијска задужбина могла је сасавим лепо да функционише јер је била у сладу са циљевима Матице српске. Ђорђе Радак није послушао савет Матице српске и сву имовину је продао, тако да је основна имовина задужбина била у новцу. Период после његове смрти био је веома турбулентан имали смо Велики рат, Присаједињење, Други светски рат када су се мењале валуте и настајале нове државе. Дошло је и о девалвације динара тако да се његова задужбина смањивала због општих друштвених околности. Свега две његове задужбине су у пуној мери испуњавале своје циљеве – открила је др Веселинов.

Здужбинарски фондови су утицали да се Матица српска одржи и Радак је био један од највећих добротвора. Повод за изложбу је двестогодишњица од рођења једне од најзначајнијих личности Кикинде 19. века која је отворена до 17. фебруара.

 

1707495429802

 

„Сеобе као градња историје- формирање етничког, верског и језичког мозаика Баната“ била је тема о којој је средњошколцима говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Циљ је да млади више сазнају, али и заинтересују се за завичајну историју.

-Важно је научити историју свог краја и мој циљ је да заинтересујем ученике да сазнају више о својим прецима. Указао сам на процесе и све оно што се дешавало у Банату од 15 века до данас и какав етнички, верски и језички мозаик смо добили миграцијама и непрестаним сеобама. Важно је да ђаци науче породичну, историју своје средине, па и читавог завичаја јер ће их то сазнање оплеменити, обогатити и учинити их свестранијим личностима – рекао је Милан Мицић.

Банат је миграционо подручје тврди др Мицић, а међу најинтересантнијим су миграције у 18 веку када је Банат ослобођен од турске власти и када је почело насељавање Кикинде и других делова и досељавање Немаца, Мађара, Бугара, Румуна, Чеха. Ту су и колонизације у 20 веку између два и после Другог светског рата, када су ове крајеве населили колонисти из динарских крајева који су у знатној мери обликовали овај простор.

-Историја и култура људи у Банату много је динамичнија него пејзаж у ком живе. У њима постоји јака унутрашња динамика и врло интересантна историја која је занимљива за сваког истраживача – додао је Мицић.

Причи о формирању Баната присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је истакла одличну сарадњу са Матицом српском у протеклих неколико година.

-Од када је Град потписао споразум са овом установом културни садржај у граду постао је много богатији. Представници Матице српске, културних установа и града одржали су састанак на ком су договорене заједничке активности у овој години. Тако ће значајно учешће имати у обележавању јубилеја од смрти Душана Васиљева и 250 година Дистрикта – додала је Валентина Мицковски.

policija (2)

Стање безбедности на подручју Полицијске управе у јануару ове године, било је повољно, оцењују у Полицијској управи Кикинда. Приоритет у раду била је превенција прекршаја и кривичних дела, очување стабилног јавног реда и мира и потпуна заштита живота, личне и имовинске сигурности грађана Севернобанатског округа.

На подручју Полицијске управе у Кикинди, у јануару 2024. године, регистровано је 124 кривичних дела  што је смањење од 17,88 одсто у односу на исти период претходне године. Из области општег криминала је регистровано 108 кривичних дела или 14,96 процената мање, из области привредног криминала, откривено је 12 кривичних дела што је за  за два мање у односу на исти месец лане, док је у области високотехнолошког криминала евидентирано је једно кривично дело и из еколошког криминала три кривична дела.

У јануару је 11 лица ухваћено у извршењу кривичног дела, а од укупно 43 регистрована кривична дела са непознатим извршиоцем, расветљенo je 48,84 одсто кривичних дела. Поднето је 11 кривичних пријава због сумње да су извршена кривична дела неовлашћено држање опојних дрога. Регистровано је и пет кривичних дела насиља у породици и изречено је укупно 49 хитних мера  од којибг је 36 привремених мера забране контактирања и приласка жртви и 13 привремено удаљење могућег учиниоца из стана. Регистровано је 40 кривичних дела против имовине  и то: 20 крађа, 19 тешких крађа и једна превара.

На територији Севернобанатског округа у јануару 2024. години није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, нити тежих облика угрожавања личне и имовинске сигурности грађана. Број регистрованих прекршаја у јануару ове године је 21, што је мање за 34,37 одсто у односу на исти период 2023. године.

Фото: службена ФБ страница МУП-а

У области безбедности саобраћаја у јануару 2024. године евидентирано је укупно 25 саобраћајних незгода, што је мање за 3,85 процената у односу на 2023. годину. У саобраћајним незгодама није било погинулих, шест особа задобило тешке и 12 особа лаке телесне повреде. Откривено је укупно 835 прекршаја по саобраћају. У контроли саобраћаја откривено је 85 прекршаја због управљања возилом под дејством алкохола, 311 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила, 134 прекршаја због некоришћења сигурносног појаса, 5 прекршаја због употребе мобилних телефона током вожње и три прекршаја због управљања возилом под дејством психоактивних супстанци.

У јануару 2024. године, према страним држављанима предузете су 393 мере, док је у истом периоду 2023. години према страним држављанима предузета 231 мера. Током јануара реализовано је 16 дислокација ирегуалрних миграната, где је укупно дислоцирано 76 миграната из. „дивљих кампова“ и смештено у регуларне прихватне центре КИРС-а.

Из Полицијске управе подсећају власнике оружја, који нису заменили старе обрасце оружаних листова за оружане листове са чипом, да су у обавези да то учине до 5. марта ове године. Такође, апелују на грађане да користе могућност електронског заказивања термина за израду докумената, путем Euprave.gov.rs, као и услугу онлајн замене возачке дозволе.

426648929_10228062308000651_9130162684224263049_n

Скупштина Војводине конституисана је данас потврдом мандата свих 120 посланика. У новом сазиву највише посланика, на изборима одржаним 17. децембра, освојили су кандидати са листе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане” тако да је заклетву положило 66 покрајинских посланика, међу којима су и Кикинђани Станислава Хрњак, председница Градског одбора СНС-а и Миодраг Булајић који су били на овим функцијама и у претходном сазиву. Хрњакова је била на високом трећем месту листе „Александар Вучић – Војводина не сме да стане“.

Како преносе медији, посланици „Србије против насиља” нису присуствовали седници и били су у посланичком клубу, а четири посланика са те листе, из Демократске странке и странке Заједно, нису ни дошли. Посланици листе НАДА-Нови ДШ-ПОКС присуствовали су седници, али нису желели да учествују у раду.

Дамир Зобеница, са листе „Војводина не сме да стане” рекао је да је ово први пут у историји да опозиција није желела да присуствује консултацијама при формирању скупштине.

-Са задовољством можемо да кажемо да смо начинили први корак, односно потврдили мандате. Сада улазимо у преговоре са нашим досадашњим коалиционим партнерима, пре свега са Савезом војвођанских Мађара и Социјалистичком партијом Србије, а могуће и са још неким посланичким групама које су прешле цензус – рекао је Зобеница.

Листа „Србија против насиља” има 30, Савез војвођанских Мађара девет посланика, Социјалистичка партија Србије и коалиција Нове Демократске странке Србије по седам мандата и Руска странка један.

Suvaca za Nadju (5)

На јединој сталној музичкој сцени у граду, у “Бифеу 67”, у редовном термину ове среде, свирало се и певало за Нађу. Хумани музичари различитих генерација ујединили су се у једној жељи – да помогну Нађи Јанован из Кикинде да дође до скупих терапија које би јој омогућиле да једног дана потрчи.

– Кикинда је град дивних људи, то се показало и овом приликом – рекао је Војислав Ђукић, музичар и председник Удружења музичара „Сувача демо фест“, организатора догађаја – Наступили су бендови „Friends“, „Bluesberri“ и „Fenix“. Заједно са многобројним пријатељима у публици потрудили смо се да дамо све од себе, да помогнемо дванаестогодишњој Нађи. Она је била са нама и читаво вече било је у знаку оптимизма и вере да ће наша млада суграђанка успети у својој борби.

Нађа је оперисана 2013. године због анапластичног астроцитома, након чега је примала хемотерапије. Уз мидер који носи, она хода и иде у школу. Присутне су и даље постоперативне промене као и изражена сколиоза, а установљена је и дијагноза параплегије. Нађин ход је нестабилан, она никада није потрчала и играла жмурке са вршњацима.

У нади да ће нови вид терапија помоћи и унапредити Нађино здравствено стање породица је одлучила да покуша са неуророботским терапијама које изискују високе трошкове лечења, због чега је потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација.

Средства су потребна за роботске терапије, медицинске апарате, као и за физикалне терапије. До сада је прикупљеено око 220 хиљада динара, а Нађи су потребна три милиона, стоји на Нађиној страници на сајту Фондације „Буди хуман“. За помоћ Нађи може се послати СМС 1619 на 3030.

(Фото: Љубица Војводић)

Praistorijski covek (5)

Пројекат „Prehistoric MetaHuman“ – виртуелно оживљавање праисторијског човека, који је реализован уз подршку националне платформе „Србија ствара“ од данас се налази у кикиндском Музеју.

Прво оживљавање човека који је живео на Дунаву пре десет хиљада година представљено је у павиљону Србије на изложби „Експо 2020“ у Дубаију. Кикинда је, после Музеја Војводине, Народног музеја у Београду и Лепенског Вира, четврти град у којем је овај револуционарни пројекат доступан посетиоцима.

– „MetaHuman“ је резултат сарадње више различитих сектора. Антрополошки је истражен свим форензичким анализама и утврђено је да је био стар између 50 и 55 година, да је живео пре 10 хиљада година на обали Дунава, што је данас археолошки локалитет Лепенски Вир, да је био висок око 178 цм и тежак око 70 килограма, што одговара нормалном индексу телесне масе. Такође је, на основу костију, утврђено да је имао врло квалитетну исхрану, богату рибом. Интересантно је да је сахрањен у седећем положају, што је Драгослава Срејовића, нашег чувеног археолога нагнало да помисли да јесте реч о шаману, о неком ко је имао истакнути значај у својој заједници – рекла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

На данашњем представљању пројекта у Музеју, Милашиновићева је објаснила да је прво урађено секвенцирање ДНК до најмањег детаља, па се тако дошло и до информација о боји очију, косе и коже, и на основу свих тих података је урађен 3Д модел лобање и реконструисан је и физички модел .

– Овај модел је покренут уз помоћ „Epic Games“-а, фирме за развијање видео-игара, односно једног софтвера, тако да он, преко комуникације са мобилним телефоном, одражава нашу мимику. Дошли смо до тога да можемо да видимо како је изгледао човек који је пре десет хиљада година живео на обали Дунава, да му се осмехнемо и да нам он узврати осмех – додала је директорица. – Надамо се да је ово само почетак научне револуције и да ћемо, за пет до десет година, моћи да видимо и неке друге праисторијске људе, можда и на основу остатака који су пронађени у околини и Кикинде.

Представљању пројекта присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар, и Немања Миленковић, директор Фондације “Нови Сад – европска престоница културе”. Градоначелник је захвалио запосленима у Музеју што су „довели“ праисторијског човека у наш град.

– Видимо да нове технологије сада могу да нам дочарају како је свет изгледао, рецимо, пре десет хиљада година, и можемо да упознамо праисторијског човека. Позивам своје суграђане, децу пре свих, да дођу и да виде како нове технологије могу да помогну у стицању знања из историје и да сруше неке предрасуде – рекао је градоначелник.

Да остваре интеракцију са праисторијским човеком, сазнајемо у Музеју, долазиће организовано ђаци, а „дружење“ је доступно свим посетиоцима Музеја на првом спрату ове установе, наредних месец дана.

Како је најавила директорица Милашиновић, предавање о томе како се стигло до  „MetaHuman“-а до одржаће, 20. фебруара у Музеју, др Софија Стефановић из лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију Универзитета у Београду.

tehnicka dualno

Дуално образовање подразумева да се план и програм наставе и учења обавезно спроводи на два места, у школи и у компанији, код послодавца. На тај начин се обезбеђује да ученици стичу знања, способности, вештине и ставове, кроз теоријску наставу и вежбе у школи,  као и кроз учење кроз рад у компанији. У Кикинди је у овај начин образовања од 2017. године укључена Техничка школа и то ученици два образовна профила бравар заваривач и оператер машинске обраде, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Сваке године уписујемо једно одељење у којем је по 15 ученика из поменутих образовних профила. Ради се о трогодишњим смеровима и ђаци прву годину проводе у Школској радионици. Од друге године склапа се уговор између фирми и школе, као и уговор између сваког ученика и фирме. Обавеза послодавца је да им обезбеде средства за рад, лиценцираног инструктора за ученике, да им исплаћују месечну надокнаду. Ученик добија опрему за рад, плаћен му је превоз и добија месечну надокнаду која је 70 одсто од минималне цене рада по сату проведеном у фирми – истакла је Миланка Халиловић.

Наставник практичне наставе је координатор дуалног образовања и ученике обилази свакодневно на пракси у фирми.

-У другој години практичан рад обавља се два дана недељно, а у трећој три. Осталим данима ђаци су у школи на редовној настави. У фирмама проводе шест сати. Овај начин образовања пуно значи јер послодавци имају могућност да упознају ученике и све који се добро покажу и на прави начин савладају праксу буду задржани да након завршене школе остану да раде – напомиње Халиловићка.

Техничка школа има уговоре са фирмама „Лабин прогрес“ из Новог Кнежевца која обучава браваре завариваче и „Мекафор“ и „Гриндекс“ из Кикинде за оператере машинске обраде.

-Ђаци су заинтересовани за ову врсту образовања и сваке године попунимо одељење. И у наредној школској години планирамо да упишемо 30 ученика по дуалном образовању – рекла је Миланка Халиловић.

Компаније које се пријављују за дуално образовање морају да буду акредитоване, а овај процес могао је да се обави до 31. јануара, каже Лидија Шебек Петровић, координатор за услуге Регионалне привредне коморе.

-Нова фирма која је исказала интересовање за дуално образовање је „ПС“ и њима требају два трговца. Она је у процесу акредитације. У ранијем периоду и пекара је била акредитована, тако да су ученици школе „Милош Црњански“ који су похађали смер пекар имали могућност да се образују по овом моделу, али ова фирма је одустала од овог начина обнове кадра. У Кикинди четири компаније имају акредитацију и то „Ливница“, „Ле Белиер“, „Гриндекс“ и „Мекафор“ и све четири траже оператере машинске обраде. Почетком јануара држава је донела Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању по захтеву компанија. Фирме су тражиле да се препозна њихов труд и залагање у образовању тако да ће имати могућност надокнаде дела зарада за ученике који  проводе време у компанијама. На овај начин задржаће се фирме које су већ у дуалном образовању, али и мотивисаће се оне које размишаљају да учествују у овом систему – навела је Лидија Шебек Петровић.

 

Компаније се једном акредитује и након тога им остаје тај статус. Септембра прошле године ступиле су на снагу измене и допуне Закона којима се овај процес олакшава, тако да су очекивања да ће се више фирми укључити у дуално образовања.