Aranđelovac – Dvorna: „Šumadija”. Gledalaca: 500. Sudije: Nenadić (Mladenovac) i Stefanović (Zemun). Sedmerci: Šamot 9(7), Kikinda 4(3). Isključenja: Šamot 10 minuta, Kikinda 16 minuta.
ŠAMOT: Maksović, Preković 2, Praštalo 2, Ilić, Krejović 7, Spasić 5(1), Gemaljević, Radovanović 9(6), Šećević, Zmajević 3, Avramović 1, Vesković, Radisavljević 5, Marić, Đorđević, Jovanović.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 3, Jokić 6(2), Lisica 2(1), Jovanović 4, Ćosić, Todorov, M. Panić, Kitanović, Gajski, L. Panić, Kosanović, Petrović 4, Kovačević 7, Gaćinović.
Igrač utakmice: Đorđe Krejović (Šamot).
Semafor: 7:3(10.), 15:7(16.), 25:22(49.), 30:24(54.).
Nakon tri sedmice pauze, utakmcima 20. kola nastavljena je sezona, a „Grindeksovci” su pretprili još jedan težak poraz, 14. po redu u ovoj sezoni i to od direktnog rivala ua opstanak, ekipe Šamota. Sve vreme Aranđelovčani su čvrsto kontrolisali tok utakmice, a najviiši domet kluba koji nosi ime našeg grada bio je u ovom susretu taj, što su 11 minuta pre kraja prišli na minus tri gola, bez energije da ozbiljnije zaprete i ugroze pobedu domaćina.
Do kraja osnovnog dela sezone preostala su još dva kola, narednog vikend opet sledi pauza, 18. aprila od 18 sati, MRK Kikinda čekaće novosadsku Vojvodinu, a onda gostovati šabačkoj Metaloplastici. Nakon toga takmičenje se, na osnovu plasmana posle 22 kola, deli na tri grupe, a ekipa iz „Jezera”, gotovo je izvesno u takozvani ć plajaut, takmičenje za opstanak.
D. P.
Најновије
Elemir – Gledalaca: 150. Sudija: Marko Marković (Pančevo). Strelac: Savanović 90+1. minutu. Žuti kartoni: Galin, Savanović, Gajilović (Naftagas), Zečević, Trifunović, Beloš, Milisavljević (OFK Kikinda).
NAFTAGAS: Galin, Bajić (Pavlović), Grbić, Stevanović, Savanović, Samardžić, Kovačević, Goronjić, Trajković (Dakić), Nikolašević (Popov), Pantić (Gajilović).
OFK KIKINDA: Vidaković, Zečević (Stepančev), Čutović (Brkljač), Molnar, Trifunović (Otoran), Milenković, Beloš, Milisavljević, Ćirović, Vučetić, Vujović.
Sekunde su delile OFK Kikindu od osvajanja boda u Elemiru, kod lidera na lestvici. Ipak, na početku nadoknade u gužvi, Savanović se snašao i spasio vodeći tim na tabeli. Pre toga, isti igrač promašio je penal, u 22. minutu, zapravo naš golman Vidaković pročitao ga je i odbranio udarac s bele tačke. Na suprotnoj strani, 11. minuta kasnije kazneni udarac, u stopostotnoj šansi, izborila je i OFK Kikinda, ali Milenković je tukao pokraj stative. Naftaši su dobili još jedan penal, bliže kraju, ali je i taj udarac, tada Popova, u 76. minutu, ukrotio Vidaković i u tim momentima činilo se da će biti junak utakmice. Međutim, u samom finišu bio je nemoćan da spreči radost domaćina.
D. P./FOTO: Jelena Pantelić (OFK Kikinda)
Udruženje pčelara „Kikinda“ obeležilo je svoju slavu Lazarevu subotu. Osvećenju rezanju slavskog kolača, pored članova i gostiju svečanom činu prisustvovali su i predstavnici grada Mladen Bogdan, gradonačelnik, Biljana Kikić, zamenica i Đorđe Tešin, član Gradskog veća.
-Kikindsko pčelarsko udruženje jedno je od najstarijih u gradu, osnovano davne 1935. godine – podsetio je predsednik Robert Gorča– Nekada smo imali i više od 160 članova, međutim u proteklih nekoliko godina članstvo se osulo jer je bavljenje ovom nisko profitabilnom granom poljoprivrede postalo rizično. Slava je prilika da se okupimo, družimo, razmenimo iskustva.
Lokalna samouprava trudi se da, iz godine u godinu, bude oslonac i partner pčelarima na kojeg mogu uvek da računaju, rekao je Đorđe Tešin i dodao:
-I ove godine oni mogu da računaju na podsticaje. Pčelari imaju problem sa pomorom pčela tako da će moći da konkurišu za nabavku opreme i za nabavku novih pčelinjih društava i matica.
Za subvencije poljoprivrednicima lokalna samouprava prošle godine izdvojila je 13 miliona dinara za 13 mera. Od oko 400 podnetih zahteva, 350 je odobreno. Ove godine ima 15 mera za koje je opredeljeno 20 miliona dinara.
-Svaka mera kreira se uz dogovor, a ove godine imamo i dve nove. Jedna je za namenjena stočarima za pomoć za usluge veterinara, lekova i vitamina. Druga se odnosi na sufinansiranje opreme za primarnu poljoprivrednu proizvodnju tačnije za primarnu obradu zemljišta za koje su neophodne priključne i radne mašine. Ukoliko je žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva povrat će biti 60 odsto jer želimo da stimulišemo i sugrađanke da se bave proizvodnjom. Sve one mere iz prethodne godine, koje su dale efekta, biće na raspolaganju i ove – napomenuo je Tešin.
Dve najatraktivnije mere su osiguranje useva za koju je prošle godine bilo podneto 150 zahteva. Najviše sredstava, 4,6 miliona dinara bilo je odvojeno za mlade poljoprivrednike i mala poljoprivredna gazdinstva. Ove godine starosna granica za mlade biće 45 umesto prošlogodišnjih 40 godina. Vinari i proizvođači rakija moći će da konkurišu za opremu za proizvodnju i opremanje degustacionih sala. Povrtari i voćari će imati priliku da apliciraju za podizanje plastenika i rasadničku proizvodnju, a ta sve je tu mera sistema za navodnjavanje. Za udruženja koja se bave tradicionalnim zanatima biće moguće da opreme sale, dok će članovi udruženja imati prednosti pri dobijanju sredstava u odnosu na ostale.
A.Đ.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača obeležila je 4. april, Dan studenata, koji je ujedno i Dan jedine visokoškolske ustanove u našem gradu. Ovo je bila prilika da se najboljim studentima osnovnih i master studija dodele priznanja.
Najbolja na osnovnim studijama je Jelena Petrović iz Zrenjanina sa prosekom 9,64 na smeru strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta.
-Školu sam odabrala jer volim ovaj poziv, a i zbog toga što, nama, koji smo roditelji znači nastava vikendom. Zaposlena sam u struci i nastavljam sa usavršavanjem. Upisala sam master jer želim da budem što bolja u svom poslu – istakla je Jelena Petrović.
Marija Maleš iz Bočara, bila je najbolja i na osnovnim studijama, a isti uspeh ponovila je i na master studijama. Ona je dobila plaketu „Dr Jelena Mićević Karanović“, ustanovljenu u znak sećanja na prerano preminulu profesoricu ove škole.
-Velika je čast što mi je pripala plaketu, posebno što sam imala tu privilegiju da mi profesorka Mićević Karanović predaje. Moj najveći uspeh je taj što sam dobila mogućnost da sa znanjem, koje sam stekla tokom studija, doprinesem unapređenju ove profesije. Smatram da biti vaspitač znači odgovornost – rekla je Marija Maleš.
Pomenimo i to da je dodelu povelje „Dr Jelena Mićević Karanović“ inicirao Nemanja Savić, naš kolega, novinar Komune.
Visoka škola obeležila je 72 godine postojanja i rada.
-Uručeno je 35 diploma na osnovnim i 45 na master studijama. Drago mi je što smo imali priliku da ugostimo i naše prijatelje iz Rumunije iz vrtića u mestu Deska sa kojim imamo odličnu saradnju – dodala je direktorica Angela Mesaroš Živkov.
U prigodnom programu učestvovala su deca iz kikindskih vrtića, kao i studenti.
A.Đ.
Na platou ispred hrama Svetog Nikole organizovana je humanitarna prodaja krofni u okviru akcije „Krofne iz bloka“. Borislav Naumović iz organizacije „Srbi za Srbe“, podsetio je da se akcija organizuje drugu godinu.
-Interesovanje je ogromno i mi smo pripremili 600 krofni. Poučeni iskustvom od prošle godine nadali smo se ovakvom odzivu sugrađana. Sva prikupljena sredstva biće donirana Lidiji Mijin, samohranoj majci sa osmoro dece iz Iđoša, kako bi im se obezbedilo mesto za stanovanje. Trenutno živi u jednoj sobi i bez osnovnih higijenskih uslova. Svako ko uzme krofnu da onoliko novca koliko može. Pohvalio bih Kikinđane koji su i ovoga puta pokazali koliko su humani – naveo je Naumović.
Akcija se realizuje uz blagoslov Srpske pravoslavne crkvene opštine.
Pravoslavni vernici obeležavaju Lazarevu subota odnosno Vrbica. Ovaj praznik posvećen je dečijoj radosti, a u centru grada postavljene su tezge sa slatkišima, slanišima, igračkama, cvećem, slikama, poljoprivrednim proizvodima, rukotvorinama.
Običaj je i da majke svečano obučenu decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, vode u crkvu i kupuju im zvončiće vezane za trobojku koje mališani nose oko vrata. Sreli smo Sergeja i Vladislava Perovića i Milana i Milu Marić koji su nosili zvončiće oko vrata.
-Zvončiće smo kupili u crkvi, a nose se zato što je danas Vrbica. Juče smo preskakali vatru na Lazarici, a danas smo došli u crkvu i da kupimo nešto na Vrbici – otkrili su nam naši sagovornici.
Već više od decenije zvončiće svih boja i ukrasa na Gradskom trgu prodaje Aleksandra Mrkonjić iz Beograda.
-Ovu tradiciju je započela moja majka, a otac i ja smo nastavili. Čuvamo njene dizajne i ubacujemo nove, u skladu sa vremenom. Dolaze nam i roditelji koji nam kažu da imaju naše zvončiće koje su dobili kada su bili mali. Kikinđani rado kupuju zvončiće koji su simbol radosti Lazarevog vaskrsenja – kazala je Mrkonjić.
Na Lazarevu subotu bere se i pruće od vrbe preko kojeg se, po verovanju, prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. Svake godine ona se proslavlja osveštanjem vrbovih grana i litijom dece oko crkve. Po tradiciji u pravoslavnim crkvama osveštavaju se vrbe, a vernicima se dele osveštane grane.
A.Đ.
Vernici koji Uskrs slave sutra obeležavaju Veliku subotu, dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme
Za vernike koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru danas je Velika subota, dan pred veliki praznik Uskrs.
Velika subota, odnosno Sveta subota, poslednji je, treći dan Vazmenog trodnevlja i ovaj dan ima posebno mesto jer je posvećen tišini i molitvi. Ovaj dan poznat je i pod drugim nazivima, među kojima su Veliki šabat, Crna subota, Radosna subota, Subota slave.
Posebno mjesto u obeležavanju ovog dana ima Vazmeno bdenje, koje se tradicionalno slavi noću. Ovo bogoslužje ne počinje pre nego što padne noć, a završava pre svanuća uskrsne nedelje. Tada se vjernici okupljaju oko ognja koji sveštenik blagoslovi, a tim plamenom pali se uskrsna svijeća, simbol Isusa Krista, svetla i novog života.
Velika subota je dan tišine, iščekivanja i duhovne pripreme. Između tuge Velikog petka i radosti Uskrsa, ovaj dan u hrišćanskoj tradiciji nosi poruku mira, sabranosti i nade, dok se u mnogim domovima istovremeno obavljaju i posljednje pripreme za proslavu Uskrsa.
Ulice u Kikindi i okolnim selima ove večeri obasjavale su vatre Lazarice. Deca su sa nestrpljenjem čekala da padne prvi mrak, kako bi mogli da preskaču vatru. Palili su se tulaj, slama, grane.
Dečija graja praćena budnim okom starijih čula se i u ulici Stevana Sinđelića gde su se okupili članovi Kikindskog konjičkog društva. I Nika Beleslin bila je jedna od onih koji su preskakali Lazaricu.
-Dolazim svake godine. Okupio se veliki broj mojih drugara. Volim da preskačem vatru, nije me strah ni kada je velika– kaže Nika.
Mira Rakić prisetila se kako je to bilo nekada:
-U paljenju Lazarice učestvovao je čitav komšiluk. Bilo je puno mladih, puno parova i dece. Spremale su kokice, palačinke, kifle i krofne i kokice obavezno, a stariji bi popili po koju rakiju i vino. Narodno veselje trajalo je do ponoći. Neretko je tu bila i harmonika pa se zapevalo i zaigralo- saznajemo od Mire Rakić.
Gradonačelnik Mladen Bogdan takođe je uživao u ovom običaju. Preskakao je vatru razgovarao sa sugrađanima i družio se sa decom. Kako je istakao, ovi običaji su važni, jer, pre svega, okupljaju sve generacije na jednom mestu.
I danas je tako, dok mladi preskaču vatru, stariji Kikinđani druže se uz krofne, kokice i rakiju. Tako je bilo i u Malom Bedemu gde se okupilo stotinak stanovnika ovog dela grada, istakao je Zoltan Kočiš.
-Mi ovako obeležavamo svake godine Lazaricu. Palimo tulaj, grane, slamu po starom običaju. Zna se da je petak veče pred Vrbicu uvek veseo. Deca su jedva čekala da padne mrak i da upalimo vatru. Kokice su obavezne. Svi donesu po nešto tako da deca pored preskakanja vatre uživaju i u slatkim i slanim đakonijama – otkrio nam je Kočiš.
Paljenje vatri Lazarica svake godine pada u petak, sedam dana pre Velikog petka za pravoslavne vernike. Nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest.
A.Đ.
U nedelju, 5. aprila od 16 sati, na Varoškom trgu biće organizovan humanitarni slatko- slani bazar. Sva sredstva koja se prikupe biće donirana za pomoć Mokrinčanki četrnaestogodišnjoj Hani Dokić.
-Hani je sa dve godine postavljena dijagnoza mišićna spinalna atrofija – saznajemo od Zorice Lazić koja je inicirala humanitarnu akciju. – Sa deset godina došlo je do pogoršanja bolesti i sa 11 je počela da koristi kolica. Sredstva su joj neophodna za kupovinu kolica koja će joj omogućiti da se lakše kreće i da prebrodi sve barijere na trotoaru i uopšte na putu od škole do kuće, a koje joj otežavaju život. Neophodna kolica postoje samo u Švajcarskoj i njihova cena je četrdesetak hiljada evra. Deo sredstava je već prikupljen, a nadam se, da će uz pomoć ljudi dobre volje, vrlo brzo Hani na raspolaganju biti cela suma, što bi joj omogućilo da kvalitetnije živi.
Hana, čiji su roditelji su Mokrinčani, sa porodicom živi u Novom Sadu i učenica je prve godine Gimnazije „Isidora Sekulić“.
Broj žiro računa na koji je moguće uplatiti sredstva za Hanu Dokić je 200716000000315750 banka Poštanska štedionica.
Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo doneo je odluku o dodeli sredstava na konkursu za finansiranje odnosno sufinansiranje izgradnje, održavanja i opremanja zdravstvenih ustanova u Vojvodini. Za tri zdravstvene ustanove u Kikindi odobreno je ukupno 58,5 miliona dinara.
Opšta bolnica, po osnovu pomenute odluke, nabaviće 4K video laparoskopski stub sa setom za laparoskopiju i setom za histeroskopiju za koji je odobreno 17,2 miliona dinara, ultrazvuk za radiologiju u iznosu od 10,3 miliona, optički koherentni tomograf u iznosu od 9,2 miliona, aparat za anesteziju za koji će biti izdvojeno 6,1 milion, aparat za intraoperativno spašavanje krvi u iznosu od četiri miliona, transportni respirator vredan 1,8 miliona dinara i bronhoskop od 1,5 miliona dinara. Ukupan iznos na koji Opšta bolnica može da računa je 50,3 miliona dinara.
Po istom konkursu Domu zdravlja pripalo je ukupno 4,3 miliona dinara. Za nabavku osam komada autoklava za stomatološku zdravstvenu zaštitu opredeljeno je 3,8 miliona dinara, a za sedam kompresora za stomatološku zdravstvenu zaštitu 545 hiljada dinara.
Zavodu za javno zdravlje za nabavku aparata za parazitološki pregled fecesa koji koristi naprednu AI tehnologiju i digitalnu mikroskopiju sa pripadajućim podacima odobreno je 3,8 miliona dinara.
A.Đ.