Аранђеловац – Дворна: „Шумадија”. Гледалаца: 500. Судије: Ненадић (Младеновац) и Стефановић (Земун). Седмерци: Шамот 9(7), Кикинда 4(3). Искључења: Шамот 10 минута, Кикинда 16 минута.
ШАМОТ: Максовић, Прековић 2, Праштало 2, Илић, Крејовић 7, Спасић 5(1), Гемаљевић, Радовановић 9(6), Шећевић, Змајевић 3, Аврамовић 1, Весковић, Радисављевић 5, Марић, Ђорђевић, Јовановић.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 3, Јокић 6(2), Лисица 2(1), Јовановић 4, Ћосић, Тодоров, М. Панић, Китановић, Гајски, Л. Панић, Косановић, Петровић 4, Ковачевић 7, Гаћиновић.
Играч утакмице: Ђорђе Крејовић (Шамот).
Семафор: 7:3(10.), 15:7(16.), 25:22(49.), 30:24(54.).
Након три седмице паузе, утакмцима 20. кола настављена је сезона, а „Гриндексовци” су претприли још један тежак пораз, 14. по реду у овој сезони и то од директног ривала уа опстанак, екипе Шамота. Све време Аранђеловчани су чврсто контролисали ток утакмице, а највииши домет клуба који носи име нашег града био је у овом сусрету тај, што су 11 минута пре краја пришли на минус три гола, без енергије да озбиљније запрете и угрозе победу домаћина.
До краја основног дела сезоне преостала су још два кола, наредног викенд опет следи пауза, 18. априла од 18 сати, МРК Кикинда чекаће новосадску Војводину, а онда гостовати шабачкој Металопластици. Након тога такмичење се, на основу пласмана после 22 кола, дели на три групе, а екипа из „Језера”, готово је извесно у такозвани ћ плајаут, такмичење за опстанак.
Д. П.
Најновије
Елемир – Гледалаца: 150. Судија: Марко Марковић (Панчево). Стрелaц: Савановић 90+1. минуту. Жути картони: Галин, Савановић, Гајиловић (Нафтагас), Зечевић, Трифуновић, Белош, Милисављевић (ОФК Кикинда).
НАФТАГАС: Галин, Бајић (Павловић), Грбић, Стевановић, Савановић, Самарџић, Ковачевић, Гороњић, Трајковић (Дакић), Николашевић (Попов), Пантић (Гајиловић).
ОФК КИКИНДА: Видаковић, Зечевић (Степанчев), Чутовић (Бркљач), Молнар, Трифуновић (Оторан), Миленковић, Белош, Милисављевић, Ћировић, Вучетић, Вујовић.
Секунде су делиле ОФК Кикинду од освајања бода у Елемиру, код лидера на лествици. Ипак, на почетку надокнаде у гужви, Савановић се снашао и спасио водећи тим на табели. Пре тога, исти играч промашио је пенал, у 22. минуту, заправо наш голман Видаковић прочитао га је и одбранио ударац с беле тачке. На супротној страни, 11. минута касније казнени ударац, у стопостотној шанси, изборила је и ОФК Кикинда, али Миленковић је тукао покрај стативе. Нафташи су добили још један пенал, ближе крају, али је и тај ударац, тада Попова, у 76. минуту, укротио Видаковић и у тим моментима чинило се да ће бити јунак утакмице. Међутим, у самом финишу био је немоћан да спречи радост домаћина.
Д. П./ФОТО: Јелена Пантелић (ОФК Кикинда)
Удружење пчелара „Кикинда“ обележило је своју славу Лазареву суботу. Освећењу резању славског колача, поред чланова и гостију свечаном чину присуствовали су и представници града Младен Богдан, градоначелник, Биљана Кикић, заменица и Ђорђе Тешин, члан Градског већа.
-Кикиндско пчеларско удружење једно је од најстаријих у граду, основано давне 1935. године – подсетио је председник Роберт Горча– Некада смо имали и више од 160 чланова, међутим у протеклих неколико година чланство се осуло јер је бављење овом ниско профитабилном граном пољопривреде постало ризично. Слава је прилика да се окупимо, дружимо, разменимо искуства.
Локална самоуправа труди се да, из године у годину, буде ослонац и партнер пчеларима на којег могу увек да рачунају, рекао је Ђорђе Тешин и додао:
-И ове године они могу да рачунају на подстицаје. Пчелари имају проблем са помором пчела тако да ће моћи да конкуришу за набавку опреме и за набавку нових пчелињих друштава и матица.
За субвенције пољопривредницима локална самоуправа прошле године издвојила је 13 милиона динара за 13 мера. Од око 400 поднетих захтева, 350 је одобрено. Ове године има 15 мера за које је опредељено 20 милиона динара.
-Свака мера креира се уз договор, а ове године имамо и две нове. Једна је за намењена сточарима за помоћ за услуге ветеринара, лекова и витамина. Друга се односи на суфинансирање опреме за примарну пољопривредну производњу тачније за примарну обраду земљишта за које су неопходне прикључне и радне машине. Уколико је жена носилац пољопривредног газдинства поврат ће бити 60 одсто јер желимо да стимулишемо и суграђанке да се баве производњом. Све оне мере из претходне године, које су дале ефекта, биће на располагању и ове – напоменуо је Тешин.
Две најатрактивније мере су осигурање усева за коју је прошле године било поднето 150 захтева. Највише средстава, 4,6 милиона динара било је одвојено за младе пољопривреднике и мала пољопривредна газдинства. Ове године старосна граница за младе биће 45 уместо прошлогодишњих 40 година. Винари и произвођачи ракија моћи ће да конкуришу за опрему за производњу и опремање дегустационих сала. Повртари и воћари ће имати прилику да аплицирају за подизање пластеника и расадничку производњу, а та све је ту мера система за наводњавање. За удружења која се баве традиционалним занатима биће могуће да опреме сале, док ће чланови удружења имати предности при добијању средстава у односу на остале.
А.Ђ.
Висока школа струковних студија за образовање васпитача обележила је 4. април, Дан студената, који је уједно и Дан једине високошколске установе у нашем граду. Ово је била прилика да се најбољим студентима основних и мастер студија доделе признања.
Најбоља на основним студијама је Јелена Петровић из Зрењанина са просеком 9,64 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.
-Школу сам одабрала јер волим овај позив, а и због тога што, нама, који смо родитељи значи настава викендом. Запослена сам у струци и настављам са усавршавањем. Уписала сам мастер јер желим да будем што боља у свом послу – истакла је Јелена Петровић.
Марија Малеш из Бочара, била је најбоља и на основним студијама, а исти успех поновила је и на мастер студијама. Она је добила плакету „Др Јелена Мићевић Карановић“, установљену у знак сећања на прерано преминулу професорицу ове школе.
-Велика је част што ми је припала плакету, посебно што сам имала ту привилегију да ми професорка Мићевић Карановић предаје. Мој највећи успех је тај што сам добила могућност да са знањем, које сам стекла током студија, допринесем унапређењу ове професије. Сматрам да бити васпитач значи одговорност – рекла је Марија Малеш.
Поменимо и то да је доделу повеље „Др Јелена Мићевић Карановић“ иницирао Немања Савић, наш колега, новинар Комуне.
Висока школа обележила је 72 године постојања и рада.
-Уручено је 35 диплома на основним и 45 на мастер студијама. Драго ми је што смо имали прилику да угостимо и наше пријатеље из Румуније из вртића у месту Деска са којим имамо одличну сарадњу – додала је директорица Ангела Месарош Живков.
У пригодном програму учествовала су деца из кикиндских вртића, као и студенти.
А.Ђ.
На платоу испред храма Светог Николе организована је хуманитарна продаја крофни у оквиру акције „Крофне из блока“. Борислав Наумовић из организације „Срби за Србе“, подсетио је да се акција организује другу годину.
-Интересовање је огромно и ми смо припремили 600 крофни. Поучени искуством од прошле године надали смо се оваквом одзиву суграђана. Сва прикупљена средства биће донирана Лидији Мијин, самохраној мајци са осморо деце из Иђоша, како би им се обезбедило место за становање. Тренутно живи у једној соби и без основних хигијенских услова. Свако ко узме крофну да онолико новца колико може. Похвалио бих Кикинђане који су и овога пута показали колико су хумани – навео је Наумовић.
Акција се реализује уз благослов Српске православне црквене општине.
Православни верници обележавају Лазареву субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости, а у центру града постављене су тезге са слаткишима, сланишима, играчкама, цвећем, сликама, пољопривредним производима, рукотворинама.
Обичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звончиће везане за тробојку које малишани носе око врата. Срели смо Сергеја и Владислава Перовића и Милана и Милу Марић који су носили звончиће око врата.
-Звончиће смо купили у цркви, а носе се зато што је данас Врбица. Јуче смо прескакали ватру на Лазарици, а данас смо дошли у цркву и да купимо нешто на Врбици – открили су нам наши саговорници.
Већ више од деценије звончиће свих боја и украса на Градском тргу продаје Александра Мркоњић из Београда.
-Ову традицију је започела моја мајка, а отац и ја смо наставили. Чувамо њене дизајне и убацујемо нове, у складу са временом. Долазе нам и родитељи који нам кажу да имају наше звончиће које су добили када су били мали. Кикинђани радо купују звончиће који су симбол радости Лазаревог васкрсења – казала је Мркоњић.
На Лазареву суботу бере се и пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносилa снага зеленила на децу и одрасле. Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве. По традицији у православним црквама освештавају се врбе, а верницима се деле освештане гране.
А.Ђ.
За вернике који Ускрс славе по Грегоријанском календару данас је Велика субота, дан пред велики празник Ускрс.
Велика субота, односно Света субота, последњи је, трећи дан Вазменог тродневља и овај дан има посебно место јер је посвећен тишини и молитви. Овај дан познат је и под другим називима, међу којима су Велики шабат, Црна субота, Радосна субота, Субота славе.
Посебно мјесто у обележавању овог дана има Вазмено бдење, које се традиционално слави ноћу. Ово богослужје не почиње пре него што падне ноћ, а завршава пре сванућа ускрсне недеље. Тада се вјерници окупљају око огња који свештеник благослови, а тим пламеном пали се ускрсна свијећа, симбол Исуса Криста, светла и новог живота.
Велика субота је дан тишине, ишчекивања и духовне припреме. Између туге Великог петка и радости Ускрса, овај дан у хришћанској традицији носи поруку мира, сабраности и наде, док се у многим домовима истовремено обављају и посљедње припреме за прославу Ускрса.
Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Палили су се тулај, слама, гране.
Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у улици Стевана Синђелића где су се окупили чланови Кикиндског коњичког друштва. И Ника Белеслин била је једна од оних који су прескакали Лазарицу.
-Долазим сваке године. Окупио се велики број мојих другара. Волим да прескачем ватру, није ме страх ни када је велика– каже Ника.
Мира Ракић присетила се како је то било некада:
-У паљењу Лазарице учествовао је читав комшилук. Било је пуно младих, пуно парова и деце. Спремале су кокице, палачинке, кифле и крофне и кокице обавезно, а старији би попили по коју ракију и вино. Народно весеље трајало је до поноћи. Неретко је ту била и хармоника па се запевало и заиграло- сазнајемо од Мире Ракић.
Градоначелник Младен Богдан такође је уживао у овом обичају. Прескакао је ватру разговарао са суграђанима и дружио се са децом. Како је истакао, ови обичаји су важни, јер, пре свега, окупљају све генерације на једном месту.
И данас је тако, док млади прескачу ватру, стaрији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију. Тако је било и у Малом Бедему где се окупило стотинак становника овог дела града, истакао је Золтан Кочиш.
-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Палимо тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу увек весео. Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Кокице су обавезне. Сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Кочиш.
Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.
А.Ђ.
У недељу, 5. априла од 16 сати, на Варошком тргу биће организован хуманитарни слатко- слани базар. Сва средства која се прикупе биће донирана за помоћ Мокринчанки четрнаестогодишњој Хани Докић.
-Хани је са две године постављена дијагноза мишићна спинална атрофија – сазнајемо од Зорице Лазић која је иницирала хуманитарну акцију. – Са десет година дошло је до погоршања болести и са 11 је почела да користи колица. Средства су јој неопходна за куповину колица која ће јој омогућити да се лакше креће и да преброди све баријере на тротоару и уопште на путу од школе до куће, а које јој отежавају живот. Неопходна колица постоје само у Швајцарској и њихова цена је четрдесетак хиљада евра. Део средстава је већ прикупљен, а надам се, да ће уз помоћ људи добре воље, врло брзо Хани на располагању бити цела сума, што би јој омогућило да квалитетније живи.
Хана, чији су родитељи су Мокринчани, са породицом живи у Новом Саду и ученица је прве године Гимназије „Исидора Секулић“.
Број жиро рачуна на који је могуће уплатити средства за Хану Докић је 200716000000315750 банка Поштанска штедионица.
Покрајински секретаријат за здравство донео је одлуку о додели средстава на конкурсу за финансирање односно суфинансирање изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини. За три здравствене установе у Кикинди одобрено је укупно 58,5 милиона динара.
Општа болница, по основу поменуте одлуке, набавиће 4К видео лапароскопски стуб са сетом за лапароскопију и сетом за хистероскопију за који је одобрено 17,2 милиона динара, ултразвук за радиологију у износу од 10,3 милиона, оптички кохерентни томограф у износу од 9,2 милиона, апарат за анестезију за који ће бити издвојено 6,1 милион, апарат за интраоперативно спашавање крви у износу од четири милиона, транспортни респиратор вредан 1,8 милиона динара и бронхоскоп од 1,5 милиона динара. Укупан износ на који Општа болница може да рачуна је 50,3 милиона динара.
По истом конкурсу Дому здравља припало је укупно 4,3 милиона динара. За набавку осам комада аутоклава за стоматолошку здравствену заштиту опредељено је 3,8 милиона динара, а за седам компресора за стоматолошку здравствену заштиту 545 хиљада динара.
Заводу за јавно здравље за набавку апарата за паразитолошки преглед фецеса који користи напредну АИ технологију и дигиталну микроскопију са припадајућим подацима одобрено је 3,8 милиона динара.
А.Ђ.