Најновије

logo

Ранг-листа пензионера који испуњавају услове за одлазак на бесплатну бањску рехабилитацију објављује се данас, а приговори се могу поднети надлежној комисији у року од пет радних дана, од 4. до 8. марта.

Како је раније наведено из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), комисија је дужна да у року од пет дана размотри поднете приговоре, обавести њихове подносиоце и утврди коначну ранг-листу пензионера који су остварили право на опоравак.

Тако ће коначна ранг-листа бити објављена 14. марта, након чега ће уследити и први позиви корисницима за упућивање на опоравак, наводи се на сајту Фонда ПИО.

Право на бањски опоравак о трошку Фонда ПИО, у трајању од 10 дана, имају корисници старосних, превремених старосних, инвалидских и породичних пензија са примањима до 39.850 динара.

Gimnazija 2

Поводом стогодишњице од одласка великог песника Гимназија „Душан Васиљев“ расписује литерарни конкурс за најбоље прозне и поетске радове гимназијалаца. Теме су:

  1. Дајте мени још само шаку зрака и мало беле јутарње росе
  2. Стих из поезије Душана Васиљева по избору ученика као наслов рада

Аутори могу да учествују са по једним радом. Радове слати на мејл адресу школе gimnazijaki@mts.rs у дигиталном формату (pdf, docx) најкaсније до петка, 15. марта до 18 часова.

У радовима је неопходно навести име и презиме ученика, школу, разред и одељење, као и име професора-ментора. Приликом форматирања текста потребно је изабрати величину странице А4, величину слова 12pt, фонт Тimes New Roman и проред 1.5. Дужина прозног рада не би требало да прелази две странице овако куцаног текста.

Радове ће прегледати стручни жири и доделити прву, другу и трећу награду. Награђени ученици ће своје радове презентовати на Свечаној академији која ће бити организована 27. марта.

KC-koncert-(6)

Велики годишњи концерт музиkc, чких ансамбала Културног центра напунио је вечерас салу Народног позоришта. У програму под називом „Ми смо свет“ наступила су чак три ансамбла: хор и оркестар „Attendite“ и дечији хор „Кикиндијанци“ са 120 учесника.

– Окупили смо се са истом мисијом – да кроз музику стварамо срећу. Сала Позоришта је поново сувише мала за нас и за оне који су дошли. Желимо да одавде изађу срећнији и да ће моћи, у неким тежим данима, да се сете како су вечерас имали један светао и леп тренутак, тренутак среће – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.

Концерту је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који се обратио публици и учесницима.

– Понесени смо емоцијама вечерас јер у Културном центру желимо да направимо још квалитетније место за окупљање. Марко Марковљев поново је подигао лествицу квалитета и показао мојим сарадницима и мени да треба да направимо још веће место за концерте. Поносни смо што имамо Марка визионара и маштара. Желимо да будемо престоница културе а то значи и нову концертну салу у граду – рекао је градоначелник.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, напоменула је да је овај догађај наш град поново учинио седиштем културне сцене када је реч о хорској музици.

– Посебно ми је драго што је, управо у нашем граду, настала идеја о организацији Међународног фестивала хорске музике, „Melodianuma“, који је одржан већ четири пута. Културном центру желим да буде што више оваквих програма за нашу публику – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Сјајно припремљеним ансамблима дириговала је проф. др Биљана Јеремић. Концерт је, инструменталом „Свилен конац“, отворио оркестар под диригентском палицом Тибора Маше, а уследио је заједнички наступ три ансамбла са солистима у песми „Милион година“.

– За мене као диригента и за све чланове ансамбала ово је веома емотивно вече јер је програм урађен тако да ће сви бити срећни и задовољни што су били на овом концерту – рекла је проф. др Јеремић.

Хор „Attendite“ постоји од 2017, а две године касније оформљен је и оркестар под истим називом. Дечији хор „Кикиндијанци“, којим диригује Исидора Дакић постоји дуже од две године. Концерт мајстор програма била је Лариса Копић, а аранжмане је урадио Рајан Борозан. Специјална гошћа концерта била је Агота Виткаи Кучера.

Шести годишњи гала концерт донео је и композиције страних аутора које се изводе уз покрет, блокове македонских и српских песама, и завршен је песмама за публику због које и за коју се у КЦ овако предано и квалитетно негује музичка култура града.

С. В. О.

CZ-(1)

Међународни дан цивилне заштите (ЦЗ), 1. март, обележен је данас у просторијама Округа састанком којем су присуствовати градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, начелник Полицијске управе Павле Рајков, начелник Одељења за ванредне ситуације Зоран Будиша и представници јединица Ватрогасне службе и Сектора цивилне заштите.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди подсетио је да је Цивилна заштита организовани одговор државе на ванредне ситуације које могу да се догоде на било ком делу њене територије. Чланови ЦЗ спроводе активности ради заштите грађана, имовине, материјалних и културних добара.

– Сведоци смо да се несреће могу догодити било када и било где. Припадници Цивилне заштите спремни су да спроводе евакуацију, збрињавање, заштиту од експлозивних остатака, спасавање на води и под водом, асанацију терена – истакао је Будиша. – Сектор за ванредне ситуације израђује националну стратегију – план заштите и спасавања и процену ризика, на основу којег се и образују јединице цивилне заштите.

Он је подсетио, такође, да постоје специјализоване јединице, које образује МУП, и јединице опште намене које су у надлежности локалне самоуправе.

Међународни дан Цивилне заштите честитао је градоначелник Никола Лукач.

– Спровођењем различитих активности и заједничких пројеката са МУП-ом, цивилним јединицама и добровољним ватрогасним друштвима повећавамо ниво спремности Цивилне заштите. Видели смо у претходним годинама колико нам је недостајало организовање и боља опремљеност ЦЗ и да свако од нас зна шта треба да ради. Јасна опредељеност Града јесте да учествује у унапређењу спремности овог сектора. И даље ћемо улагати средства из буџета и кроз пројекте на конкурсима на вишим нивоима власти опремати ЦЗ и оформити још јединица, како бисмо били спремни за све могуће изазове у будућности – рекао је Лукач.

У оквиру ЦЗ образована су два вода специјалних јединица за заштиту од пожара, један за пружање прве помоћи и једно одељење за спасавање на води и под водом. Градска јединица опште намене има 21 члана.

С. В. О.

livada

Град Кикинда у марту расписује други круг јавног огласа за давање у закуп пољопривредног земљишта у јавној својини града прикупљањем писаних понуда. По окончању другог круга, крајем фебруара, од 30 понуђених парцела са исто толико хектара, закупљено је десет парцела са око 11 хектара, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-На располагању су површине у граду и селима које се налазе у  грађевинском рејону. Као травнате површине парцеле су намењене за кошење првенствено сточарима који су и највише заинтересвани за њихов закуп – напоменула је Мирослава Наранчић.

Земљиште је груписано у три категорије: обрадиво земљиште, парцеле за кошење траве односно пашњаци и трстици и необрадиво земљиште које такође може да се користи за кошење траве.

-На формирање почетних цена утицали су и износи који су важили за издавање  у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Тако се оне крећу од 6.592 динара до 43.760  динара по хектару, у зависности од саме локације. Закупац у посед улази 1. априла и површине може да користи до 31. децембра текуће године. Уколико се деси да за једну парцелу конкурише више закупаца са истом ценом у року од три дана понуђачи ће добити шансу да дају нову, већу, цену. Ко понуди највише том ће парцела бити издата – појаснила је наша саговорница.

Примера ради у граду су то површине у бившој Касарни, код хиподрума, у Сутјеској, а има их и поред путева, канала. На селима највише је парцела у Сајану, Мокрину, Банатском Великом Селу и Руском Селу, а има их и у Башаиду и Иђошу. Парцеле се издају у виђеном стању.

-На лицитацији могу да учествују физичка и правна лица која имају регистровано и активно пољопривредно газдинство. Приликом јављања на јавни оглас заинтересовани подносе понуде у затвореним ковертама са назнаком за који јавни оглас конкуришу. Понуде се подносе на писарници Услужног центра, а за све информације и обилазак локација потенцијални понуђачи могу се јавити у Секретаријату – закључила је Мирослава Наранчић.

Запослени у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој контролисаће закупце да ли правилно одржавају површине издате у закуп. У случају да се парцеле користе у друге сврхе уговор ће бити раскинут.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

Bazar i sajam cveca (7)

Туристичка организација Града организује „Мартовски базар“ и Сајам цвећа у суботу, 2. марта, од 10 до 16 сати, на градском тргу.

Очекују се излагачи, произвођачи, занатлије из града и околине, у делу од Градске куће до средине трга, као и велики избор цвећа на сајму између фонтане и Цркве.

rodjendan

Сваке четврте године рођендан славе бебе рођене 29. фебруара и то их чини посебним. “Преступни слављеници” могу да бирају када ће прославити дан свог рођења, али и да се играју са тим колико година имају по рођенданима, а колико одузимањем године рођења.

Оливера Латиновић из Накова, суграђанима позната по томе што је власница фарме, такође је рођена преступне, 1972. године, 29. фебруара. Ове године прославља 52. рођендан, а према датуму рођења напунила је тек 13 година.

– Сваке године славим рођендан и волим тај дан. Предност је у томе што могу да бирам да ли ће то бити 28. фебруар или 1. март. Наравно, када је година преступна трудим се да га обележим баш 29. фебруара с обзиром на то да сваке четири године имам могућност да га славим баш на датум када сам рођена. Када сам била млађа у школи су ме задиркивали како немам рођендан. У овим, озбиљним годинама, дан рођења прославим са пријатељима и најужом породицом – каже Оливера.

Наша суграђанка, глумица Марија Остојић, такође је рођена овог посебног датума. Како каже, слави га само у преступним годинама.

– Друкчије ми нема смисла, јер заправо, у годинама које нису преступне, ја рођендан немам и ближњи су и навикли да ми не честитају – прича Марија. – Било је занимљивих покушаја да ми се јаве тачно у поноћ између 28. фебруара и 1. марта, али је бесмислено јер то и даље није датум мог рођења. Лепо је, и увек ме обрадује што ме се, преступне године, на тај датум, сете и људи који су одавно отишли из мог родног Мокрина, из Кикинде и из Србије. Позову ме и честитају, ма где да су и то ме чини срећном. Ранијих година прави рођендан прослављала сам и у кругу пријатеља, излазили смо на вечеру, сада је излазак резервисан само за мог партнера Винћенца и мене.

На овај датум рођени су: Папа Павле Трећи, Ашер, глумци Џос Екланд, Денис Фарина и Питер Санавино. Према статистикама, на преступни дан рођено је око четири милиона људи.

Преступна година наступа сваке године која је дељива са четири, осим на ону која је дељива са сто. Тако је ова 2024. преступна, а пре тога: 2020, 2016, 2012… Међутим, године које су дељиве са сто могу бити преступне само ако су дељиве и са 400. Зато су 1600. и 2000. биле преступне, али 1700. и 1900. нису.

Редак гост у календару

Римски Сенат је, 44. године п.н.е, донео одлуку да месец Quintilis у част Цезара, добије назив Julius (јул), а 8. године и Sextilis је променио име у Augustus (август), по Цезаровом усвојеном сину и наследнику Октавијану Августу. Мали проблем је био сто је Августов месец имао само 30 дана, а јул 31. Читава ствар је решена тако што је од фебруара одузет један дан и додат августу.

Према професору астрономије на Хамлин универзитету, Бену Голду, Римљани ионако нису превише волели фебруар. Звали су га месец остатака који су једва чекали да прође.

Иначе, овај дан се додаје фебруару како би се ускладила календарска сезона са соларном. Време које Земљи треба да обиђе Сунце износи 365,25 дана.

– Да нисмо додали један дан фебруару сваке четири године, за 750 година, најхладније раздобље имали бисмо у јуну – испричао је Даниел Браун из Школе за науку и технологију на британском Нотингем Трент универзитету.

Данас жене просе мушкарце

За овај дан везане су и легенде и обичаји. Према ирској легенди, света Бригита се нагодила са светим Патриком да жене на преступни дан могу да запросе мушкарце, а не обрнуто, дакле, сваке четири године. Верује се да су то увели како би мало избалансирали традиционалне улоге мушкараца и жена.

У неким европским земљама, ако мушкарац одбије жену која га је запросила на данашњи дан, мора да јој купи 12 пари рукавица. То је симболичан приказ да жена сакрије срамоту што нема веренички прстен.

Грци сматрају да је лоша срећа венчати се у преступној години, а такво народно веровање постоји и у нашој земљи, док у Шкотској није добар знак ако се родиш 29. фебруара.

А. Ђ. и С. В. О.

 

 

dan-otvorenih-vrata-vssov

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача организован је Дан отворених врата. Циљ је да се заинтересовани, будући студенти, упознају са школом, предметима, начином рада, али и са будућим колегама који су уписали ову образовну установу. Међу матуранткињама, које су посетиле Високу школу, била је Мима Адамов из Кикинде.

-Нема амбиција да студирам у већим градовима, тако да се Висока школа показала као идеално решење да наставим школовање. Волим децу и верујем да бих била добар васпитач – сазнали смо од Миме.

Ангела Месарош Живков, директорица Високе школе струковних студија за образовање васпитача истиче да ће и у наредном периоду бити организовано упознавање са школом и студијама за све заинтересоване будуће бруцоше.

-Отворени смо сваког дана и стојимо на располагању свима који  желе да обиђу школу. До уписа планирамо још три пута да организујемо Дан отворених врата. У школској 2024/2025. годину нудимо основне студије на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста по новом, акредитованом, студијском програму  који смо добили сада и важи седам година. Ту су и мастер студије. У плану су нам и нова два програма струковни социјални радник и струковни криминалиста за које је тек започета процедура акредитације и очекујем да ћемо прве студенте уписати у школској 2025/2026. години – каже Месарош Живков.

У наредној школској години места има за 70 студената основних и 50 мастер студија.

А.Ђ.

1709146139955

У Галерији „Тера” отворена je изложба „Алтернативна прича о грешкама” Саре Масникосе. Изложба представља  отуђење и кохезију појединца и његовог положаја у различитим системима, истакла је млада уметница која први пут излаже у нашем граду.

-Приче које причам баве се манипулативним односима у оквиру различитих друштвених система. Све радове, који су различитих димензија и формата, дефинишу фигуре и начин креирања композиције. Изложба је и део почетног истраживања на коју ће касније да се надовеже моја докторска изложба. Необична је по формату, начину приказивања, форми приказаних структура. Већ дуго се бавим истраживањем фигуре и тежим да из дводимензионалног изађем у тродимензионално, те су тако и настале тродимензионалне форме – рекла је Сара Масникоса.

О изложби је говорила Тијана Тошевски, историчарка уметности.

-Галерија „Тера“ излагачку 2024. годину започела је са изложбама младих уметника јер је наша жеља да афирмишемо оне који су на почетку свог стваралаштва. Сара Масникоса, иако млада, већ је остварила запажене резултате, добитница је бројних награда, два пута за редом била је стипендиста и иза себе има 15 самосталних изложби – додала је Тијана Тошевски.

Сара Масникоса завршила је Академију уметности у Новом Саду, одељење за сликарство у класи професора Горана Деспотовског и тренутно је на докторским студијама. Редовно излаже од 2015. године. Учесница је и у мноштва пројеката, радионица и уметничких колонија. Изложба у Галерији „Тера“ отворена је до 8. априла.

А.Ђ.

 

recitatori-1

Градска смотра рецитатора “Песниче народа мог” у организацији Културног центра завршена је данас.

Одлуком жирија, на Зонску смотру која ће се одржати 23. марта у Чоки, пласирали су се: Филипа Мирков из О.Ш. “Ђура Јакшић”, Драган Јованић из О.Ш. “Иво Лола Рибар”, Нови Козарци, Невена Бадрљица и Јана Рељин из КУД “Мокрин”, Зоја Родић из О.Ш. “Жарко Зрењанин”, и Јелена Стојков, Огњен Гавранов и Алекса Сабо из О.Ш. “Фејеш Клара”.

У категорији средњег узраста (виши разреди основне школе), Град ће представљати: Мате Комарек из О.Ш. “Фејеш Клара”, Јован Степанчев из О.Ш. “Васа Стајић”, Мокрин, и ученици О.Ш. ” Ђура Јакшић” – Јована Живојинов, Адриана Ћурчин, Теодора Ћурчин и Стефан Сили.

Међу средњошколцима, најбољи су били: ученици ССШ “Милош Црњански” Јована Грујић и Милица Попов, и из Техничке школе – Гордана Ристић и Николина Васиљевић.