“Dušan Vasiljev i njegovo doba 1914-1918” naziv je okruglog stola, održanog večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, u okviru programa „Dani Dušana Vasiljeva“ kojim se obeležava tačno jedan vek od prerani smrti velikog kikindskog pesnika.
Na okruglom stolu predstavljen je istorijski kontekst jednog perioda Vasiljevog života, onog koji je, čini se, najviše uticao na njegovo stvaralaštvo: Veliki rat, nestanak Austrougarske, stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, crtanje nove banatske granice, pojava komunizma u Banatu.
– Na Vasiljeva je najviše uticao rat jer je na front otišao sa nepunih 17 godina, doživeo traumatična iskustva i smrtno oboleo. Sve je to izuzetno uticalo na ovog mladog čoveka koji je tek počeo da živi, na njega kao ličnosti i na njegovo delo, pre svega na apokaliptično viđenje sveta koje se ispoljava kroz njegovu književnost – rekao je, između ostalog, msr Srđan Sivčev, istoričar, direktor Istorijskog arhiva.
Po povratku sa fronta u Temišvar, angažovao se u srpskoj komandi mesta kao pisar i tumač. Osnovao je „Kolo mladih Srba“ i list „Sloga“. U Beogradu je završio pedagoški kurs i 1920. godine stigao u Čenej koji je tada, u kratkom periodu, pripadao Jugoslaviji. Iste godine oženio se najlepšom Čenejkom, Milojkom Maletić.
– To je, možda, i najplodonosniji period njegovog pesničkog stvaralaštva. Vasiljev je bio u Čeneju, upravo dok je vladala neizvesnost da li će ovo mesto ostati u Kraljevini Rumuniji ili će se pripojiti Kraljevini SHS. U to vreme dolazi do izražaja takozvana klasna borba. Trodnevna Čenejska buna dogodila se upravo 1920. godine. Sve se to odrazilo i na stvaralaštvo Dušana Vasiljeva – ispričao je Saša Jašin, direktor izdavačke kuće Saveza Srba u Rumuniji.
Dr Jovana Kasaš, istoričarka iz Novog Sada koja je doktorirala na istoriji Banata, fokusirala se na razgraničenje u Banatu nakon Prvog svetskog rata.
– Uglavnom se bavim time kako su to doživeli Srbi u Temišvaru i Banatu – rekla je dr Kasaš. – Posle naleta srpske vojske koja je ušla u Banat i u Temišvar i njenog povlačenja već sledeće, 1919. godine, Temišvar je na Pariskoj mirovnoj konferenciji dodeljen Rumuniji. Dušan Vasiljev je u to vreme živeo u Temišvaru, pomagao je nacionalno buđenje Srba. Kada je prešao u Kikindu, za njim se preselio veliki broj inteligencije, sveštenstva i običnog naroda.
Direktor Biblioteke, Brane Marjanović, istakao je da se program realizuje zahvaljujući ugovoru Matice srpske i Grada koji će publici doneti još kvalitetnih programa.
Po programu „Dana Dušana Vasiljeva“ sutra je, u Narodnom pozorištu, na programu predstava o njegovom životu „Oblaci“, a u sredu, 27. marta, na istom mestu, održaće se Akademija pod nazivom „Naš Dušan – čovek peva posle rata“, na kojoj će biti i dodeljene književne nagrade Grada i kikindske Gimnazije koja nosi ime ovog velikog pesnika, proznog i dramskog pisca.
S. V. O.
Još mlađi Velikokinđani nadmetali su se u Ligi plivača Vojvodine, koje okuplja 17 klubova, a u prvom i drugom kolu u Novom Sadu, osvojili su 12 medalja (7-2-3), zauzevši ekipno četvrto mesto.
Osvajači odličja: Uroš Milićević (četiri zlata), Luka Đukić (tri različite), Luka Bubulj (zlato i srebro), Aleksandar Milutinov (bronza) i štafete mlađih pionira (zlato) odnosno pionira (bronza).
