Најновије

pedja-barber-(4)

Предраг Латковић (38) из Банатског Великог Села успео је да споји две велике љубави и уз пуно труда ради два посла. Оба су одговорна и захтевају максималну посвећеност. Као медицински техничар већ 14 година запослен је у Хитној служби, а када не помаже у лечењу суграђана он их улепшава и то као мушки фризер Пеђа Барбер.

-Средњу медицинску школу завршио сам у Београду и по завршетку школовања вратио сам се у родно село. Добио сам посао баш у служби у којој сам желео и свој позив не бих мењао ни за шта на свету – каже Латковић.

Поред хуманог позива, од малена гаји склоност и ка мануелном раду. Тако је уз посао, пре четири године, завршио популарну фризерску Академију „Пањковић“ и постао један од најтраженијих мушких фризера у граду. У међувремену се са супругом, такође медицинском сестром, преселио у Кикинду где је отворио свој салон.

-Кажу муштерије да сам добар и да сам, без лажне скромности, најбољи у овоме што тренутно радим. Велики је број младих који се шишају код мене јер радим, такозване, фејд прелазе на коси. Практично то је сенчење косе, а да се прелази не виде. То је новина у фризерском занату и младима се веома свиђа – сазнајемо од Пеђе Барбера.

Управо на наговор супруге отворио је свој салон, а све до тада је шишао пријатеље и родбину, како не би изгубио „осећај“.

-По завршетку академије, Пањковић је желео да останем и да радим са њим. Одбио сам јер сам задовољан својим примарним послом у Хитној служби. Јесте напорно и оно што ми увек недостаје је време за дружење, али када се човек добро организује може све да постигне – истиче Предраг Латковић.

Посао у Хитној служби је захтеван и колико је лепих толико је и оних мање лепих тренутака.

-Први смо на месту саобраћајних несрећа, повреда, али смо ту и када људи доживљавају срчане и мождане ударе, али и друге здравствене тегобе. Хитна служба у Кикинди, договорно тврдим, једна је од најбоље организованих у Војводини. Сви запослени су пожртвовани у ономе што раде и дају свој максимум на терену и у амбуланти. Оспособљен сам да радим и као диспечер и радо помажем људима. Колеге у Хитној служби су ми друга породица – напомиње наш саговорник.

Оно што је заједничко за оба посла јесте да медицински техничар Предраг и фризер Пеђа Барбер треба да буду добар саговорник и психолог својим пацијентима односно муштеријама. Није редак случај да га у фризерском салону често питају за медицинске савете. Колико је задовољан чињеницом да је са тимом лекара некоме спасао живот, толико му је важно и да муштерија оде задовољна из његовог фризерског салона.

А.Ђ.

gradska kuca

За предстојећи празник Ускрс, нерадни дани су 5. и 6. мај. Сви већи трговински објекти биће затворени у недељу, а у понедељак раде по уобичајеном радном времену.

Дежурство амбуланте опште праксе организовано је у Другој здравственој станици, у Светосавској 53, од 7 до 20 сати. Педијатри ће бити доступни у Дечијем диспанзеру, од 9 до 17 сати. Диспанзер за жене неће радити током читавог празника, као ни специјалистичке амбуланте у Општој болници. Недеља, 5. мај је нерадни дан за све апотеке, осим дежурне , до поноћи, у Светосавској 54.

И на аутобуској и на железничкој станици до 7. маја примењује се недељни, односно празнични ред вожње.

Паркинг се неће се наплаћивати закључно са понедељком. Наплата и контролисање поново ће почети у уторак, 7. маја.

Компанија  FCC, неће радити само у недељу. Осталим данима смеће се односи по устаљеном распореду.

Пошта ће бити отворени у понедељак, од 8 до 14 сати, у улици Генерала Драпшина.

 

 

 

 

Mokrin

За Васкрс, 5. маја, за саобраћај ће бити затворен део улице Светог Саве од Браће Томића до Ђуре Јакшића, обавештавају из Месне заједнице Мокрин. Саобраћај ће бити преусмерен на улице Браће Томић, Васе Стајић и Ђура Јакшић.

baskrs-nagradjeni-(1)

У ОШ „Васа Стајић“, у оквиру Васкршњих свечаности у Мокрину, отворена је изложба дечијих радова и осликаних јаја на тему Васкрса. Више од 30 година организује се ликовни конкурс ком се, поред основаца, прикључе и малишани из вртића „Невен“. Најбољи цртежи су награђени, а ове године прву награду у категорији предшколаца освојила Драгана Голић (6), другу Ива Србљин (4) и трећу Ника Блажић (5).

У категорији основаца нижих разреда најлепши је био цртеж Славише Детки из IV1, друга је била Алиса Халиловић, ученица I1, a награђен је и Милош Сремчев из III1 разреда.

У категорији од петог до осмог разреда Васкрс су најлепше дочарали Милица Весков, ученица V1 разреда, Александар Обадић из VII1 и  Радмила Ристић из V1.

Додељена су и признања за најлепше осликана јаја и то Анђели Линкин, ученици I2, Милици Тот, ученици III1 и Сари Концулић, ученици VI1 разреда.

Најлепше цртеже одабрале су учитељице школе и наставник ликовног васпитања који нису имали лак задатак да одаберу најбоље у конкуренцији око 300 ликовних дела.

 

 

 

 

velika-subota

Православна црква и верници  данас (субота) обележавају други дан хришћанске жалости – Велику суботу. То је време које је, по веровању, Христ био телом у гробу, али духом у Ад, а у исто време на престолу са Оцем и Светим Духом.
На тај дан је, хришћани верују, Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења. Велика субота зато се проводи у молитви и тишини, а у црквама се, по завршеној литургији једе хлеб и вода.
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек сутрашњег празника – спрема се и чисти кућа, припрема свечана одећа. Домаћице које то још нису учиниле, на данашњи дан фарбају јаја.Ручни рад, вез, лов и риболов су послови које верници треба да избегну, а посебно у руралним срединама није дозвољено клање стоке или живине. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње Васкрс –најрадоснији хришћански празник и време велике радости за вернике широм света.

farbanje-jaja-Kikinda-(2)

У кући наше суграђанке, Десанке Тапаи, чланице Етно-грађанског друштва „Сувача“, славе се два Ускрса. Пред католички празник јаја је фарбала луковином. Искуство је показало да луковина мора да преноћи са мало сирћета, а затим се ситно исецка, па јаја буду као мермерна.

Данас јој је помагала ћерка и јаја се фарбају купљеним бојама.

– Прво оперем јаја у води са содом бикарбоном, да би боље примала боју, затим идем да наберем траву – објашњава Десанка. – Скувам их у већој шерпи, да се не додирују, да не би пуцала, а у воду ставим мало сирћета и мало соли. Извадим их и ставим у хладну воду. Затим на њих стављам траву, умотавам у светле старе чарапе или газом, и фарбам их.

Обавезна су црвена, али има различитих боја или су шарана са неколико фарби. По обичајима, прво јаје боји се у црвено и оно је „чуваркућа“ и остаје на посебном месту до следећег Ускрса.

Farbanje-jaja-Mokrin-(4)

У Мокрину, у оквиру 34. Васкршњих свечаности, данас се, традиционално, у Удружењу жена, фарбају ускршња јаја и осликава се споменик на улазу у место.

– Чланице Удружења и КУД-а „Мокрин“ офарбале су, и ове године између 500 и хиљаду јаја, традиционалном техником, у луковини, ишарана детелином и травама, и црвеном бојом. Такође, као и сваке године, осликан је и споменик јајету на улазу у село, и у томе учествују чланови Културно-уметничког друштва и Милош Србљин. Ове године насликали су липицанера – рекао је Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“ и Удружења грађана „Раша Попов“.

И малишани у вртићу „Невен“ и ђаци ОШ „Васа Стајић“ бојили су јаја и цртали на тему Ускрса. Њихови радови биће изложени од 17 сати.

Свечано отварање седме Ускршње изложбе ликовних радова мокринских аутора у организацији УГ „Раша Попов“ заказано је за 20 сати. За седам година, колико се овај програм организује, представљено је више од 250 радова, каже Угреновић. Оба програма одвијаће се у Галерији Дома културе.

Туцанијада, централни догађај Васкршњих свечаности, у недељу ће, на сеоском тргу, почети већ у 9.30, надметањем јуниора. Финале је заказано за 12 сати. Од 20 сати концерт ће одржати Ивана Селаков. Сви програми одвијају се уз подршку Месне заједнице Мокрин.

Kozarci slava Hrama 1

У Новим Козарцима у недељу, на Васкрс, биће одржана прва Туцијада. Иницијатива је потекла од јереја Храма Светог Пророка Илије у овом месту, Николе Момировића.

– Мотив да организујем Туцијаду је да би што више народа пришло Богу и вери, да схвате суштину живота Исусовог, суштину његовог васкрсења, да знају каква је страдања доживео и, напослетку, и умро. Васкрс је празник на радост свих нас, зато смо позвали и децу и одрасле да се пријаве за такмичење, али у Цркви ћемо имати фарбаних јаја и добродошли су сви, и он који се нису претходно пријавили, да нам се придруже. После Свете литургије позваћемо све да остану, а за најмлађе смо припремили пригодне поклоне. Надам се да ће овај нови програм, начин окупљања на радост свих нас, и заживети – каже јереј Момировић.

Сви који желе да се пријаве за прву Туцијаду могу то учинити на број 065 356 14 66. Такмичење ће се одржати испред Цркве, после Свете литургије, око 11 сати.

Jelena-Karanovic-(7)

Јелена Карановић и њена мајка добиле су, пре неколико дана, вест да је Бранко Тунић, убица њиховог брата и сина, Марка Утржана, осуђен, у одсуству, на осам година затвора, за почињени ратни злочин, односно за мучење ратних заробљеника. Оваква пресуда Суда за ратне злочине у Београду, после 33 године чекања, није помогла Марковој породици.

– Очекивала сам да ће добити већу казну, мада смо знали да ће бити јако тешко. Оно што је радио Марку и његовим друговима је монструозно, а нашег Марка је, након свега, убио – каже Јелена Карановић, Маркова сестра.

Јелена је имала само осамнаест година када је тело њеног брата, двадесетогодишњег Марка, војника на одслужењу војног рока у Пречецу у Хрватској, стигло кући у ковчегу. Нису одмах знали шта се догодило. Да су, на почетку ратног сукоба, војници у тој касарни пали у руке хрватских снага, да им је речено да се предају и да ће бити ослобођени, да су Срби задржани, а сви остали пуштени кућама. Да је, затим, 14 војника, међу којима је био и Марко, пребачено у први ратни логор, у Ракитју, где их је Бранко Тунић, припадник Збора народне гарде (ЗНГ), тада стар 26 година, 15 дана и ноћи мучио: тукао, газио, стављао им пиштољ у уста, гасио цигарете и уринирао по њима, застрашивао их ножем и пиштољем, репетирао оружје на њих, понижавао и повређивао и, на крају, 30. септембра 1991. године, приликом једног од иживљавања, хицем у главу, убио Марка.

Остали младићи су, после месец и по дана, размењени као ратни заробљеници и отишли су својим кућама. Али не и Марко.

Пресуда Тунићу односи се управо на мучење војника, али не и на убиство, за шта је ослобођен, јер му је, за то дело, већ суђено у Загребу, где је, 1999. године, ослобођен кривице, и не може да му се суди два пута за исто дело.

– Знали смо да је немогуће да пресуда у Хрватској буде оспорена – каже Јелена. – Тамо су закључили да је била нужна одбрана, да је Марко њему одузео пушку. Међутим, постоје докази добијени вештачењем, рађена је и ексхумација, који се не поклапају са тим закључцима. Нису хтели да га осуде јер би тиме признали злочин који се одвијао у Ракитји.

Тунић није доступан српским органима и судило му се у одсуству. Званично је у Хрватској, чији је држављанин, али није испоручен нашој држави. Вести од адвоката Душана Братића, примиле су само Маркова мајка Вера и Јелена. Отац Радован је преминуо, а за мајку и сестру, ово је ново копање по живој рани. Сатисфакцију нису и не могу добити.

– Нама ово није помогло. Јер оно што смо ми имали са њим, ниједан папир не може да врати. Не знам да ли ћемо уложити жалбу, нисам још причала са адвокатом. Иначе, имам информацију да, осим мог Марка, Тунић на души има још 13 људи – каже Јелена. Она, иначе, активно сарађује у случају против Тунића од 2016. године, када је започета истрага.

Судски процес у Београду је започет тек 2022. године, када је званично подигнута оптужница.

– Сведочила сам, причала сам о Марку. Рекла сам им како је био посебан, увек насмејан и ведар, ниси могао ни да се посвађаш са њим. Не прође ниједан његов рођендан да на његовом гробу не нађем цвеће и свеће, његови другови га редовно обилазе, и после толико времена. Његова смрт боли као првог дана – каже Јелена.

Да ли је баш блага и мирна Маркова природа, како се претпоставља, испровоцирала злочинца, није доказано. Тужилац Братић навео је да Маркови другови и данас имају тешке физичке и психичке трауме као последице иживљавања у Ракитји. И за то је Тунић осуђен на осам година. Али убицом није проглашен.

Иако нам то, каже Јелена, њега неће вратити, било би праведно да се злочинцу суди за убиство насмејаног голобрадог младића који се, те 1991. године, када је кретао у војску, није надао да се у своју Кикинду, својој кући, породици и друговима, неће вратити никад.

С. В. О.

basaid

Први Дечији васкршњи базар у Башаиду биће одржан на Велику суботу, од 10 сати, испред порте Цркве Светог Оца Николаја која је организатор догађаја.

Црквене предмете и радове које су сами направили продаваће деца која похађају верску наставу. Део прикупљеног новца намењен је за екскурзију на коју иду ученици седмог и осмог разреда.

error: Content is protected !!