Утакмицама 12. кола, овог викенда настављено је такмичење у Другој регионалној лиги „Север”, заправо четвртом мушком кошаркашком степену надметања или још прецизније другом војвођанском рангу, а Велика Кикинда била је силна на домаћем паркету „Језера”, резултатом 87:36 (24:5, 23:6, 21:10, 19:15) испратила је госте, састав Младости из Темерина. Резултат, нарочито у прве три четвртине, говори много, а био је то, иначе, девети тријумф Кикинђана, који имају и пораз у овој сезони, но прво место у првој фази такмичења по групама неће им, готово је извесно, бити угрожено.
И док се Велика Кикинда с успехом надмеће у групи „А”, у скупини „Б” исте лиге, наступа други наш клуб – Слобода (Нови Козарци), која је у овој провј рунди наставка сезоне била слободна, а налази се у доњој половини лествице.
Предстојећег викенда Велика Кикинда у госте ће тренутно четвртом на „А” табели – суботичком СУБАК-у, тај ће сурет бити одигран у Бајмоку у којем су Суботичани домаћини, а Слобода ће, у дворани „Језеро”, одмерити снагу с новосадским Данубиусом, другопласираним саставом групе „Б”.
Д. П.
Најновије
На Првенству Војводине „А” програма за сениоре и јуниорe, у Новом Саду, стрелци СД Кикинде, пиштољаши Јелена Томић и Душко Петров освојили су прва местa у конкуренцији сениорки односно сениора, а злато је припало и мушком саставу Кикинђана у екипном надметању пиштољима.
У пуцању из истог оружја, јуниорка Ема Цвејин заузела је трећу позицију у свом узрасту, као и Александар Дербаков, док је Вања Дербаков био четврти.
Д. П.
Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. Завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.
Овим поводом глумачка секција друштва извела је представу, а све присутне поздравила је председница „Еђшега“ и чланица Националног савета мађарске националне мањине Рамона Тот.
-Жеља нам је била да публици представимо стихове, али и животни пут Атиле Јожефа, највећег мађарског писца. Публика је имала прилику да ужива у посебној сценској изведби која је била обогаћена елементима игре сенки. На достојанствен начин одали смо почаст једном од најзначајнијих представника мађарске књижевности – навела је Рамона Тот.
Песма „Химна“ говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност.
– Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и пренети младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. У нашем друштву сваке године обележавамо Дан мађарске културе. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине – додала је наша саговорница и напоменула је да обележавањем значајног датума почињу активности друштва у овој години.
У оквиру манифестације отворена је и изложба ручних радова групе „Виола“, која приказује вредности занатске традиције, лепоту стваралачког рада и његову разноврсност.
КУД „Еђшег“ званично постоји 81 годину, а дуже од једног века на истом месту негује се и чува мађарска култура.
Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.
А.Ђ.
За сутра, недељу 25. јануар, најављен је црвени метеоаларм проглашен за подручје северног, средњег и јужног Баната јер се очекују удари ветра већи од 28 m/s (≥100km/h), а за понедељак 26. јануар, за исто подручје најављен је наранџаст метеоаларм са ударима ветра већим 24 m/s
(≥85km/h).
С обзиром на прогнозиране опасне временске појаве, које могу проузроковати материјалну штету и представљати опасност по људе и животиње, изазвати проблеме у транспорту и саобраћају, нанети штете у пољопривреди на свим врстама вегетације и на ширем подручју, као и штете на шумама и дрвећу, те проблеме у грађевинарству и другим делатностима, неопходно је бити врло обазрив, свестан ризика и редовно информисан о детаљима очекиваних метеоролошких услова.
ЈП „Кикинда“ наложено је да предузму мере у спречавању и ублажавању последица, а у приправности ће бити службе које су оспособљене за реаговање у оваквим ситуацијама.
Као и сваке зиме, недеље у Мокрину резервисане су за гусане. Квалификациона надметања су почела 7. децембра најпре у категорији двогодишњака, уследиле су и сениорске борбе, а и млади су укрстили кљунове, сазнајемо Живице Терзића, председника удружења „Бело перо”. Светско првенство у надметању гускова, 40. по реду, стигло је до четврт финала које се одржава током викенда.
-У категорији сениора први пар су гусан Жућко власник Лазара Адамова Билте, шампион из 2024. године, и гусак Тајсон Мирка Ристића, прошлогодишњи победник у категорији двогодаца. Други пар су Спасоје Милана Дражића, прошлогодишњи вицешампиона и Вук Саве Терзића, првак лиге младих из 2024. године. Трећи пар су гусан Кобра власника Милоша Ђукића и гусак Мирослава Челекетића, док су последњи пар Чисора и Толмач власника Душана Племића односно Николе Кришана – каже Терзић.
Надметање сениора је у недељу у 10 сати, а једногодишњаци се данас (субота) такмиче у осмини финала, а следеће недеље је четврт финале.
-Двогоци су прошле недеље имали четврт финале и сада имају тронедељну паузу до полуфинала. Један пар чине гусани Богдана Ристића и Мирослава Челекетића, а други пар су пернати љубимци такође Мирослава Челекетића и Драгана Тота – сазнајемо од Терзића.
Полуфинале је 8, а финале је у недељу, 22. фебруара.
-Ове године, после дуже времена имали смо праву зиму која и одговара гусанима. У сениорској категорији било је фантастичних надметања, од којих је једно трајало и 20 минута – навео је наш саговорник.
У категорији сениора има 33, а двогодаца је 38. Младих је највише и било их 64 и они ће са такмичењем започети око Нове године. Укупно је 134 гусана било на овогодишњем надметању.
Оно што карактерише овогодишње Светско првенство у надметању гускова јесте округла годишњица. Већ 40. годину на мокринским сокацима бели „гладијатори“ боре се за љубав женки.
Припреме за борбе чувених мокринских гусана трају 365 дана у години. Љубитељи ових пернатих животиња истичу да је важно је да гусан води „спортски” живот и то нарочито од прве до седме године живота када се најбоље надмећу.
А.Ђ.
Из „Путева Србије“ апелују на све учеснике у саобраћају да буду посебно опрезни јер је данас (субота), у другом делу дана, могућа појава ледене кише и поледице у појединим деловима земље, док се сутра, 25. јануара, очекује јак јужни и југоисточни ветар који ће у кошавском подручју и на планинама имати и олујне ударе.
-Апелујемо на возаче да не крећу на пут без обавезне зимске опреме и ланаца у брдовитим и планинским теренима, стриктно поштују саобраћајну сигнализацију и брзину кретања прилогоде условима на путу – наводи се у саопштењу.
Кикинђанин Р. Б. (74) правоснажно је осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја.
У пресуди се наводи да је Р. Б. 13. августа 2023. године, у Кикинди, противно одредбама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, управљао технички неисправним трактором коме је било додато технички неисправно прикључно возило односно приколица, са неисправном ваздушном инсталацијом кочионог система. Такође, приколица није била спојена за трактор одговарајућим клином и осигурачем, него је била везана жицом.
Услед ових пропуста, у току кретања по путу је дошло до одвајања приколице од трактора, па је она наставила да се креће јер су кочнице биле неисправне и није могла сама да се закочи. Тада је ударила у паркирани аутомобил, а у наставку кретања и у бициклисту Б. Б. из Кикинде, који је од задобијених повреда преминуо.
Кривични поступак, који је вођен на основу оптужнице Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину, правоснажно је окончан пресудом Апелационог суда у Новом Саду, којом је преиначена првостепена пресуда зрењанинског Вишег суда и окривљени Р. Б. из Кикинде осуђен на блажу казну затвора. Наиме, пвостепеном пресудом Вишег суда, Р. Б. је оглашен кривим и осуђен на двогодишњу затворску казну. Такође, изречена му је мера безбедности забране управљања моторним возилом Ф категорије у трајању од две године.
У Народном музеју вечерас је одржан програм посвећен обележавању 80 година од колонизације Војводине, једног од највећих организованих пресељења становништва после Другог светског рата. Учесници скупа, између осталих, били су др Јелена Веселинов, историчар права, др Милан Мицић, историчар, мр Павле Орбовић, историчар, и Богдан Шекарић, етнолог. Говорило се о историјским, правним и друштвеним последицама колонизације, у оквиру које је на простор Војводине у кратком року насељено око 250.000 људи.
Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, подсетио је да су колонисти углавном долазили из ратом разорених подручја и да је читав процес имао изразито хумани карактер.
-На територију Војводине је за годину дана дошло око 250.000 људи у 114 насеља. То је најорганизованија колонизација у историји Војводине и донела је нову енергију и нов живот у банатска насеља – истакао је Мицић.
О организацији процеса говорио је мр Павле Орбовић, нагласивши да је пресељење било прецизно планирано и логистички захтевно.
-Одређено је да се у Војводину насели око 45.000 породица, са просечно шест чланова, што је приближно 250.000 људи. Превоз је био организован возовима, пут је често трајао од седам до десет дана, а услови су били веома тешки – навео је Орбовић.
Др Јелена Веселинов указала је да је колонизација била тесно повезана са аграрном реформом и правним уређењем новонасталих односа.
-Колонизација је била замашан посао обављен у рекордном року од 1945. до 1948. године. Циљ је био да се реши борачко питање, ублажи глад и уреди расподела земље и имовине – рекла је Веселинов.
О локалном контексту говорио је хроничар Душан Дејанац, који је подсетио да је последња група колониста у Кикинду стигла на Бадње вече из Бихаћа и Босанске Крупе.
-Стигли су ненајављени, али су за два до три дана за њих биле припремљене куће – навео је Дејанац.
Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је на територију града након рата дошло више од 14.000 колониста и да су они, заједно са староседеоцима, обликовали идентитет града.
-Кикинда је увек била град отвореног срца, а потомци колониста данас чине важан део наше заједнице – поручио је Богдан.
Како је истакла чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков, обележавање овог јубилеја је „прилика да се ода признање свима који су напустили своја огњишта и допринели развоју заједнице у којој данас живимо“.
Програм су употпунили наступи КУД-а „Петар Кочић“, као и традиционална гастрономска понуда Удружења жена из Нових Козараца.
Према програму Министарства за бригу о селу, до 500 грађана добиће шансу да узму кључеве свог новог дома, и то уз бесповратну помоћ до 1,5 милиона динара. Наиме, Министарство за бригу о селу ове године издваја чак 750 милиона динара за субвенције за куповину сеоских кућа са окућницом широм Србије.
У односу на прошлу годину, држава је подигла максималан износ по кориснику са 1,2 на чак 1,5 милиона динара, док је укупан буџет остао исти. То значи — ко се први пријави, њему кућа!
Коментари на програм могу се доставити до 27. јануара, након чега следи и званичан конкурс.
Право да конкуришу имају пунолетни држављани Србије до 45 година старости, и то као појединци, самохрани родитељи, као и брачни или ванбрачни партнери. Тржишну вредност куће утврђује јединица локалне самоуправе, самостално или у сарадњи са пореским органима, геодетском службом или лиценцираним проценитељима.
Корисници субвенције не смеју продати кућу наредних 10 година, а непокретност у том периоду мора бити осигурана.
Подносиоци пријаве конкуришу заједно са јединицом локалне самоуправе на чијој територији се кућа налази. Општина изјавом потврђује да су подаци тачни и да кућа испуњава све услове.
Након одобрења Министарства, новац се уплаћује локалној самоуправи, која потом закључује уговор о продаји са продавцем, уз присуство и подносиоца пријаве, чиме се обезбеђује правна сигурност за све стране.
Министарство ће по ступању Уредбе на снагу расписати јавни конкурс на својој интернет страници. Пријаве ће се подносити од наредног дана од дана објављивања конкурса, до утрошка средстава, а најкасније до 1. новембра 2026. године.
Средства ће се додељивати по редоследу пристиглих пријава, а коначна исплата биће могућа најкасније до 30. новембра 2026. године.
За бесповратна средства могу да се пријаве држављани Србије који:
-
имају најмање три године непрекидно пријављено пребивалиште до дана расписивања конкурса
-
нису власници или сувласници непокретности, осим пољопривредног земљишта
-
у последњих пет година нису продали нити купили непокретност, осим пољопривредног земљишта
-
немају доспеле и неизмирене обавезе према држави
-
против њих се не води извршни поступак
-
нису у сродству са продавцем куће
Европска недеља превенције рака грлића материце подсећа да се ова болест у великој мери може спречити редовним гинеколошким прегледима и вакцинацијом против хуманог папилома вируса (ХПВ). Према подацима Завода за јавно здравље, у Севернобанатском округу до сада је више од 1.100 деце примило прву дозу ХПВ вакцине.
Рак грлића материце најчешће се јавља код жена након 35. године, док је највећа учесталост забележена у узрасту од 55 до 59 година. Стопа смртности износи око 12 одсто, што овај малигнитет сврстава међу значајне јавно-здравствене проблеме.
Начелница Одељења за контролу и превенцију болести др Татјана Пецарски истиче да су превентивни прегледи и рано откривање кључни за очување здравља жена.
-Рак грлића материце може се спречити редовним одласцима код гинеколога и правовременом дијагностиком. На тај начин може се спасити живот – наглашава др Пецарски.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином, као мера примарне превенције. Вакцина је намењена деци и младима узраста од 9 до 19 година, примењује се у две до три дозе, а могу се вакцинисати и дечаци и девојчице.
Према подацима од 12. јануара, у Севернобанатском округу прву дозу вакцине примило је 637 деце узраста од 9 до 14 година и 456 младих од 15 до 19 година, што је укупно око 1.100 вакцинисаних. Комплетну вакцинацију до сада је завршило 912 деце, од чега је 306 дечака.
-Позивам родитеље да заједно са децом донесу одлуку о вакцинацији. Осим што штити од рака грлића материце, вакцина штити и од других обољења изазваних хуманим папилома вирусима, укључујући и бенигне промене као што су кондиломи, чије лечење може бити дуготрајно и упорно – наводи др Пецарски.
Она додаје да је вакцина у употреби већ око двадесет година и да земље које су рано увеле системску вакцинацију, попут Канаде, данас бележе изузетно низак број оболелих и смртних исхода од овог карцинома.
Као мера секундарне превенције, препоручује се редовно обављање Папаниколау теста, једноставног и неинвазивног прегледа који омогућава рано откривање премалигних и малигних промена на грлићу материце.
Т. Д.