Predstavnici Turističke organizacije grada bili su deo manifestacije „Doživi Srbiju“ koja je organizovana u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu. Organizator je Turistička organizacija Srbije, a cilj je promocija turističkih destinacija širom zemlje.
-Beograđani, ali i svi gosti glavnog grada imali su priliku da vide kakve manifestacije i gastronomska ponuda postoji u gradovima u našoj zemlji. Kikinda se predstavila proizvodima od ludaje i iskoristili smo priliku da pozovemo goste na „Dane ludaje“ koji nam se približavaju. Pravo je vreme da našu najveću manifestaciju, svi oni koji unapred planiraju vikende, uvrste u svoj kalendar – saznajemo od v.d. direktorice TO Jasmine Milankov.
Turistička organizacija Srbije pripremila je kampanju „Srbija. Doživi!“ u sklopu koje će promovisati turističku ponudu, dok će posebni fokus promocije turizma biti na regionalnim turističkim tržištima.
Stonoteniski klub „Čarnojević“ iz Ruskog Sela organizuje drugi Memorijalni turnir„Rusko Selo-Memorijal Kabok Imre“. Turnir će biti održan u nedelju od 9 sati u fiskulturnoj sali OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom Selu.
-Turnir otvaraju mlađe kategorje, a u 14 sati počinje takmičenje starijih kategorija. Učestvuje više od stotinu stonotenisera. Između ostalih ugostićemo stonoteniske klubove iz Ade, Ečke, Zrenjanina, Barajeva, Horgoša, Nove Pazove i drugih mesta. Turnir se organizuje u znak sećanja na dugogodišnjeg predsednika Mesne zajednice Imrea Kaboka – istakao je Igor Radić, trener STK „Čarnojević“.
Danas (subota) je i slava sela, buč. Obeležava se spomen na katoličke Svetog Petra i Pavle. Tim povodom do 19 sati u selu će biti postavljene tezge.
Nakovo i Nakovčani mogu da se ponose i jer je iz ovog mesta potekao pionir freske i mozaika u našoj zemlji. Slikar Đuro Radlović, profesor u penziji, prvi je kod nas, pre više od tri decenije, specijalizovao ove zidne tehnike na Fakultetu likovne umetnosti.
Po završetku zanatske škole zarađivao je kao moler i, na nagovor jednog profesora kod kojeg je radio i koji je uočio njegov talenat, upisao je Likovnu akademiju. Za mozaik se, kaže, zainteresovao, posle susreta sa Hristovim portretom u Aja Sofiji. To je nešto najlepše što sam u životu video, rekao je.
Po završetku školovanja, prva crkva u kojoj je radio mozaik je Hram Svete Petke na Kalemegdanu, sedamdesetih godina prošlog veka, a zatim su usledili i drugi sakralni objekti: manastir kralja Dragutina na Ozrenu, Hram Hrista Spasitelja i Hram Petra i Pavla u Banja Luci, Hram Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini, Hram Svetog Ilije u Novom Sadu, Crkva Svetog Marka u Beogradu. U Rusiji, u oblasti Kemerovo, oslikao je mozaik u kapeli posvećenoj rudarima iz tog mesta koji su jurišali na Berlin na kraju Drugog svetskog rata i od kojih su mnogi dali svoj život u borbi protiv nacizma.
– Kvantitativno, to je oko 1.500 kvadrata mozaika. Reč je o ozbiljnom delu i o potpuno prećutanom autoru – rekao je prof. dr Jovica Trkulja, obrazlažući motive za priređivanje knjige „Svet mozaika Đure P. Radlovića“, predstavljene danas u Nakovu uz podršku Mesne zajednice.
O Đuri Radloviću, koji je bio vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti, bez obzira na njegovo veliko delo i na akademsku karijeru, nije napisana nijedna ozbiljna likovna kritika, niti ozbiljan stručni rad, dodao je.
– Reč je o autoru potpuno nepoznatom i u širim krugovima i u njegovoj struci. Ja se bavim autorima sa margine ovih prostora koji su već zaboravljeni, progonjenim, zatvaranim. Smatram da je izuzetno važno i neka vrsta božijeg duga da se ti, takvi, veliki stvaraoci, iz nekih razloga potcenjeni, vrate i da im se da značaj koji zaslužuju. Ovo je o vraćanje duga mom zavičaju i mojim učiteljima – rekao je prof. dr Trkulja.
Pored njega, na promociji u Domu kulture u Nakovu, govorili su i profesor Radomir Knežević, Brane Marjanović, direktor Narodne biblioteke „Jovan Popović“, suizdavača knjige i Milana Bajkin iz zavičajnog odeljenja Biblioteke, kao i prof. dr Smiljana Mirkov, sociolog, ćerka prvog Radlovićevog učitelja, Žive Mirkova, kome je knjiga posvećena. Ona je zahvalila umetniku što je, „stvarajući po zakonima lepote, poklonio pravoslavnom rodu više od hiljadu kvadratnih metara izvanrednog i čudesnog umetničkog dela, kao svoju stalnu izložbu“.
Sam umetnik priznaje da nikada sebe nije video u nekoj knjizi.
– Ja sam sve radio pošteno, sa svojim znanjem i svojom pameću – rekao je. – Mislim da nema čestitije umetnosti u sakralnosti od vizantijske, koja je prisutna u srpskim oblastima. Naročito je važna arhitektura portreta i misaonih glava onih koji dobijaju oreol jer su to kroz život zalužili. Katolička crkvena umetnost zasnovana je na bogatstvu, sjaju, zlatu i moći, a naša, vizantijska, na čestitosti, iskrenosti i sakralnosti, to je teško prevazići i po tome smo jedinstveni.
Objavljivanje ovog kapitalnog dela u kojem, na 316 strana velikog formata, prof. dr Trkulja govori o porodici, školovanju i akademskoj karijeri, a zatim i predstavlja šest monumentalnih mozaika prof. Đure Radlovića, pomoglo je Ministarstvo kulture, kao i Saborni hram Hrista Spasitelja u Banja Luci i beogradski „Dosije studio“. Predstavljanje knjige u Nakovu podržala je i članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.
Srpska pravoslavna crkvena opština u subotu, 29. juna u svečanoj sali Narodnog muzeja u 18 sati, organizuje predavanje posvećeno jednoj od najznačajnijih istorijskih ličnosti Kikinde Pavlu Kenđelcu.
Uz prigodan muzički program, biće predstavljen i naučno – istraživački rad gimnazijalca Bogdana Zavišina posvećen životu i radu Pavla Kenđelca, a koji je osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju talenata.
Na Vidovdan, državni, crkveni i praznik nacionalnog identiteta, u Kikindi je, u pravoslavnom hramu i na Trgu odata počast svim poginulima u odbrani zemlje i svim žrtvama u ratnim sukobima. Posle Svete arhijerejske liturgije u Crkvi Svetog Nikole, kod spomenika poginulima u ratovima devedesetih i tokom NATO agresije na SRJ, održan je svečani program sa polaganjem venaca.
Ovo je vreme kada nam je zajedništvo potrebnije nego ikada, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Poručujemo da se nikada nećemo odreći naše slavne prošlosti, predaka, očeva i sinova koji su dali svoje živote kako bismo mi imali priliku da živimo u toj skupo plaćenoj slobodi i da sa decom kreiramo još lepše, bolje i kvalitetnije uslove za život u našem gradu, onako kako Kikinđani to znaju, ne mareći ni za veru ni za naciju ni za bilo koju drugu različitost – istakao je Lukač.
Na spomenik „Tuga“ vence su položile porodice poginulih, predstavnici lokalne samouprave, Srpskih ratnih veterana, Centra Ministarstva odbrane i Policijske uprave, Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca Vojvodine i gosti iz garnizona iz Kuršumlije, Vranja i Bačke Topole.
Sa velikom zahvalnošću odajemo počast srpskim junacima od Kosovskog boja do današnjih dana, rekao je Miodrag Linta, poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Saveza Srba iz regiona.
– Kikinda je jedan od brojnih gradova u Srbiji čiji su građani pokazali veliki patriotizama i masovno se uključili u borbu za oslobođenje zemlje kada je ona bila napadnuta od strane neprijateljskih država – ukazao je Linta. – Primer je i proboj Solunskog fronta, u kojem su gotovo 50 odsto vojnika činili dobrovoljci iz takozvanih prečanskih krajeva. Oni su dali ogroman doprinos u oslobođenju Srbije i njenom razvoju u proteklih sto godina.
Vidovdan je i Dan i slava Srpski ratnih veterana.
– Negujemo tradiciju i sećamo se poginulih rodoljuba i boraca koji su branili srpski narod i državu, naših poginulih Kikinđana – rekao je predsednik Skupštine Udruženja, Vladimir Radojčić.
Predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan, podsetio je da je ovaj praznik jedan od najznačajnijih datuma u istoriji srpskog naroda.
– Događaj iz 1389. godine pokazao je put kojim će srpski narod i Srbija ići u narednim vekovima, a to je put ka slobodi. To je i beskrajna težnja za slobodom, ne žaleći svoje živote. Svi koji su se borili u Boju na Kosovu, pokazali su nam šta znači sloboda i dati život za nju. Vidovdan je kod srpskog naroda i mi ga danas obeležavamo sećajući se i kosovskih i junaka iz ratova devedesetih godina, kao i svih nevino stradalih žrtava, i nikada ih nećemo zaboraviti – istakao je Bogdan.
U programu su nastupili đaci iz osnovnih škola „Vasa Stajić“ – Marko Bošnjakov i „Feješ Klara“ – Marina Turuš i Matej Komarek, Jovana Milovanov iz SSŠ „Miloš Crnjanski“ i Hor Kulturnog centra iz Zrenjanina sa rodoljubivim pesmama.
Kulturno umetničko društvo „Mokrin” organizuje drugi festival folklora za decu pod nazivom „Kolo vodi momče a za njim devojče“. U nedelju, u sali Doma kulture počinje u 18 časova dok je defile učesnika predviđen za 17.30 sati, na Varoškom trgu.
-Jedinstveni događaj okupiće najmlađe čuvare naše kulturne baštine i predstaviće bogatstvo tradicionalnog plesa i pesme. Glavni cilj festivala je očuvanje naše tradicije kroz učešće i druženje dece, koji su nosioci budućnosti našeg kulturnog nasleđa. Naše društvo, kao inicijator ovog događaja, želi da podstakne mlade generacije da vole, neguju i prenose tradicionalne vrednosti naše zajednice – istakao je Živko Ugrenović, predsednik KUD-a „Mokrin“.
Na festivalu, pored domaćina, učestvuju kulturno-umetnička društva „Banat“ iz Ostojićeva, „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Vuk Karadžić“ iz Sanada, „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva, „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca. Pokrovitelji su MZ Mokrin i Grad Kikinda.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodelio je sredstava po konkursu za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji su značajni za zaštitu i spasavanje od požara u 2024. godini, a koje realizuju udruženja. Dobrovoljna vatrogasna društva iz Mokrina, Sajana, Banatske Topole i Iđoša dobila su novac za kupovinu kompletnih odela za gašenje šumskih požara. Mokrinu je pripalo 555,5 hiljada dinara.
-Sredstva su dovoljna za kupovnu četiri odela koja se sastoje iz lične zaštitne opreme, a koja su drugačija u odnosu na ona koja već koristimo. Ona su nam neophodna jer će deo dobrovoljnih vatrogasaca ići na obuku za gašenje šumskog požara. U Mokrinu ima osamdesetak dobrovoljnih vatrogasaca među kojima je dosta dece. Radimo na promociji našeg društva i ovog humanog poziva – istakao je Radovan Petković, predsednik DVD Mokrin i dodao da je prošle godine bilo 20, a od početka godine dva požara u kojima su učestvovali vatrogasci iz ovog mesta.
Dobrovoljnim vatrogascima iz Banatske Topole, Iđoša i Sajana odobreno je 416,5 hiljada dinara za kupovinu po tri odela za gašenje šumskog požara.
-Sajansko vatrogasno društvo ima oko stotinak članova među kojima je sedamdesetak dece. Ukoliko je potrebno, pomažemo u gašenju požara i u okolnim mestima, kada nas pozovu. Od početka godine intervenisali smo u šest požara. Istakao bih i da smo se odazvali da pomognemo stanovnicima Bačke Palanke nakon nevremena koje je zahvatilo ovaj deo Vojvodine početkom juna – saznajemo od Aleksa Nađa, predsednika sajanskog DVD-a.
U dobrovoljnim vatrogasnim društvima napominju da je svaka pomoć koja se odnosi na nabavku opreme dobrodošla jer je važno da ljudi budu dobro opremljeni kada se uhvate u koštac sa vatrenom stihijom. Navode i da bi im dobrodošla nova vozila jer su postojeća stara nekoliko decenija.
Prema kalendaru isplata penzija koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, prve penzije za jun stižu u utorak, 2. jula i to penzionerima iz kategorije samostalnih delatnosti. Tri dana nakon toga, 5. jula, biće isplata penzija za vojne i poljoprivredne penzionere.
Za penzionere iz kategorije “zaposleni”, penzije će biti isplaćene 10. jula – preko tekućih računa, a 11. jula – na kućne adrese i na šalterima pošta.
Penzioneri bivših Republika SFRJ junska primanja dobiće 10. jula.
Letnji maskenbal u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ okupio je mališane koji su redovni posetioci klubića koji se u ovoj ustanovi organizuje svakog petka. Balerine, princeze, gusari, supermeni, kapetani, okupili su se kako bi proslavili kraj druženja, koje će se nastaviti u septembru.
-Klubić Narodne biblioteke okuplja predškolce i osnovnoškolce nižih razreda. Naš cilj je je da zavole da čitaju i da ih uvedemo u svet knjiga. Pored toga želimo da podignemo nivo njihove svesnosti o jeziku. One koji, još nisu formalno ušli u obrazovni sistem, hoćemo da pripremimo za ono što ih očekuje, a đacima povećavamo nivo razumevanja pročitanog. Znamo da se naša deca lako opismene, ali problematično je razumevanje pročitanog. Sve aktivnosti realizujemo kroz igru – istakla je Dunja Brkin Trifunović iz Narodne biblioteke.
Digitalna, ali i funkcionalna pismenost, takođe je deo kojem klubić poklanja pažnju.
-Deca su okružena knjigama i Biblioteku shvataju kao svoje mesto. Ponosni smo da više ne oglašavamo da klubić radi petkom od 17 i 18 časova, nego nam deca dolaze po preporuci, braće, sestara, komšinice, drugara. Grupe su mešovite i posebno radimo sa mlađima i sa starijima. Sva ta deca, kada odrastu ostaju naši članovi – dodala je naša sagovornica.
Posebno zanimljivo je takozvano čitanje u vozu koje spaja dve ljubavi prema knjizi i vozovima. Mališani putuju vozom do Novog Miloševa i nazad i tokom vožnje ponesu knjige i čitaju, što je poseban doživljaj.
Vrsnom i višestruko nagrađivanom enigmati, našem sugrađaninu i stalnom saradniku Komune Slavku Bovanu ni jedan dan ne prođe bez sastavljanja skandinavki, rebusa, anagrama i drugih popularnih glavolomki. Ratni vihor doveo ga je u naš grad iz rodne Hercegovine gde je još kao dečak zavoleo enigmatiku, a zahvaljujući talentu, posvećenosti i radu, dospeo u sam vrh ove svojevrsne gimnastike uma kojom se bavi pune 43 godine.
– Moja žena voli u šali da kaže, enigmatika je tebi prva i jedina ljubav. Nije baš tako, ali mi je mnogo važna u životu. To sam znao čim sam počeo. Potrebno je mnogo truda, ali to treba voleti. I prvo bračno putovanja bio nam je odlazak na susret enigmata u Puli – ispričao je Slavko, inače po struci diplomirani pravnik, gostujući u podkastu Kikindskog portala.
Odlično pamti i prvi objavljeni rebus.
– Bio je vreo dan, Vjesnikov kviz listam i vidim rebus koji je potpisan mojim imenom. Imao sam tada 18 godina i od prvog honorara kupio sam knjigu Alber Kami „Stranac”- kaže ovaj rođeni Mostarac, koji je nakon završenog Pravnog fakulteta radio u sudu, potom u Sokolu, a onda, sve do izbijanja rata, u enigmatskom listu u Sarajevu.
Od 1984. učesnik je svih susreta enigmata Jugoslavije odnosno Srbije. Već 1985. je pobedio na prestižnom Čvorovom prvenstvu.
– Ogromna motivacija za mene bio je jedan susret kada sam dobio neku treću nagradu za enigmatiku. Prišao mi je Stanislav Železnik, a to je bilo kao da je nekom teniseru početniku prišao Novak Đoković. On je bio bog enigmatike. Niko mi nije mogao dati veću nagradu od toga- priseća se Slavko.
O nadmetanjima u popularnoj Slagalici, otkriva šta se dešavalo iza kamere.
-Bilo je to 1992, 1993 godine, drugi ciklus kviza. Zovu da dođem ujutru, a kako su bile slabe saobraćajne veze, krenem u pet, čekam do uveče jer se snima po šest emisija i ne stignem na red. Vratim se za Kikindu, stignem u 23 sata, maltene ne spavam, i opet ujutru na snimanje. Tek trećeg puta sam stigao na red za snimanje. Dve emisije sam pobedio i jednu izgubio. Posle sam učestvovao u 40 i nekom ciklusu Slagalice. Svi se sećaju Milke Canić. Snimanje sam prekidao sedam puta jer su postavili pogrešna, neprecizna pitanja. I sedam puta sam bio u pravu. Milka Canić se izvinjavala, ali nije to bio problem, već da takmičar zna bolje od onih koji sastavljaju pitanja. Nisam ja najpametniji, ali neke sitnice znam. Takmičari su fer. Po meni, sada u rubrici Ko zna zna, preteruju jer su pitanja ili jako jednostavna ili previše specifična, nešto što niko normalan ne može znati. Nije pitanje ko je prvak Južne Koreje u streličarstvu, to ne bi znao ni gledalac iz Južne Koreje- iskren je Slavko ocenjujući da je, uprkos iznetim kritikama, Slagalica najbolji kviz na našim prostorima.
Prisetio se i velikih Enigmatskih susreta koje je EK Kikinda organizovao 2012. godine okupivši tada 160 učesnika iz osam zemalja. Među gostima su bili i Borivoj Dovniković iz Zagreba, autor crtanih filmova i u tom momentu najstariji strip crtač na svetu, koji se upravo bio vratio iz Kine, i poznati teatrolog, rođeni Kikinđanin, Jovan Ćirilov.
-Ćirilov se u mladosti bavio enigmatikom. Razmišljao sam šta da mu kažem kada ga budem pozvao. Međutim, čim sam se predstavio, Ćirilov je rekao: Aaa, Slavko, vi ste. Iznenadio sam se da zna za mene. Odmah je pristao da dođe. Nakon završenih susreta enigmata, sutradan, Ćirilov je gostovao na TV Pink, povodom neke predstave. Međutim, od pola sata, većinu vremena je govorio o susretu enigmata u Kikindi. Gde ćete bolju reklamu Kikinde od toga?
ZAMALO U KVISKOTECI
Bovanu je malo nedostajalo i da se okuša i u čuvenoj Kviskoteci, gde se prolazilo više krugova selekcije.
– Ispitivala nas je i komisija, njih 7, profesori. Međutim, desio se rat i napisali su mi da ćemo nastaviti snimanje kad se smiri situacija. Nažalost, nije se smirila.
Zanimljivo je i to da se i Slavkova supruga iz hobija pomalo bavi enigmatikom, a interesovanje za razne mozgalice pokazuje i četvorogodišnji unuk.
– Već se koriste kompjuterski programi koji sastavljaju enigmatiku, ali rešavači će to primetiti. Nažalost, malo je novih, mladih enigmata- kaže Bovan koji za svoj uspešan enigmatski rad dobio niz priznanja, među kojima je i nagrada za životno delo Enigmatskog saveza Srbije.
KIKINĐANI IZVRSNI U ENIGMATICI
U bivšoj Jugoslaviji, samo jedan grad je „enigmatskiji” od Kikinde, a to je Široki Brijeg u Hercegovini. Oni imaju četiri ili pet značajnih enigmata.
– Kikinda ima nas trojicu. Ilija Stančul je dobio nagradu za životno delo 2012. godine, a Zlatan Pupezin 2017. godine. Ali mi u Kikindi imamo i izvanredne kvizaše, Vanja Tomašev je jedan od najboljih u Srbiji, on je sad predsednik našeg kluba- ukazuje Bovan.
