Стонотениски клуб „Чарнојевић“ из Руског Села организује други Меморијални турнир„Руско Село-Меморијал Кабок Имре“. Турнир ће бити одржан у недељу од 9 сати у фискултурној сали ОШ „Глигорије Попов“ у Руском Селу.
-Турнир отварају млађе категорје, а у 14 сати почиње такмичење старијих категорија. Учествује више од стотину стонотенисера. Између осталих угостићемо стонотениске клубове из Аде, Ечке, Зрењанина, Барајева, Хоргоша, Нове Пазове и других места. Турнир се организује у знак сећања на дугогодишњег председника Месне заједнице Имреа Кабока – истакао је Игор Радић, тренер СТК „Чарнојевић“.
Данас (субота) је и слава села, буч. Обележава се спомен на католичке Светог Петра и Павле. Тим поводом до 19 сати у селу ће бити постављене тезге.
Наково и Наковчани могу да се поносе и јер је из овог места потекао пионир фреске и мозаика у нашој земљи. Сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовне уметности.
По завршетку занатске школе зарађивао је као молер и, на наговор једног професора код којег је радио и који је уочио његов таленат, уписао је Ликовну академију. За мозаик се, каже, заинтересовао, после сусрета са Христовим портретом у Аја Софији. То је нешто најлепше што сам у животу видео, рекао је.
По завршетку школовања, прва црква у којој је радио мозаик је Храм Свете Петке на Калемегдану, седамдесетих година прошлог века, а затим су уследили и други сакрални објекти: манастир краља Драгутина на Озрену, Храм Христа Спаситеља и Храм Петра и Павла у Бања Луци, Храм Светог Василија Острошког у Бијељини, Храм Светог Илије у Новом Саду, Црква Светог Марка у Београду. У Русији, у области Кемерово, осликао је мозаик у капели посвећеној рударима из тог места који су јуришали на Берлин на крају Другог светског рата и од којих су многи дали свој живот у борби против нацизма.
– Квантитативно, то је око 1.500 квадрата мозаика. Реч је о озбиљном делу и о потпуно прећутаном аутору – рекао је проф. др Јовица Тркуља, образлажући мотиве за приређивање књиге „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, представљене данас у Накову уз подршку Месне заједнице.
О Ђури Радловићу, који је био ванредни професор Факултета ликовних уметности, без обзира на његово велико дело и на академску каријеру, није написана ниједна озбиљна ликовна критика, нити озбиљан стручни рад, додао је.
– Реч је о аутору потпуно непознатом и у ширим круговима и у његовој струци. Ја се бавим ауторима са маргине ових простора који су већ заборављени, прогоњеним, затвараним. Сматрам да је изузетно важно и нека врста божијег дуга да се ти, такви, велики ствараоци, из неких разлога потцењени, врате и да им се да значај који заслужују. Ово је о враћање дуга мом завичају и мојим учитељима – рекао је проф. др Тркуља.
Поред њега, на промоцији у Дому културе у Накову, говорили су и професор Радомир Кнежевић, Бране Марјановић, директор Народне библиотеке „Јован Поповић“, суиздавача књиге и Милана Бајкин из завичајног одељења Библиотеке, као и проф. др Смиљана Мирков, социолог, ћерка првог Радловићевог учитеља, Живе Миркова, коме је књига посвећена. Она је захвалила уметнику што је, „стварајући по законима лепоте, поклонио православном роду више од хиљаду квадратних метара изванредног и чудесног уметничког дела, као своју сталну изложбу“.
Сам уметник признаје да никада себе није видео у некој књизи.
– Ја сам све радио поштено, са својим знањем и својом памећу – рекао је. – Мислим да нема честитије уметности у сакралности од византијске, која је присутна у српским областима. Нарочито је важна архитектура портрета и мисаоних глава оних који добијају ореол јер су то кроз живот залужили. Католичка црквена уметност заснована је на богатству, сјају, злату и моћи, а наша, византијска, на честитости, искрености и сакралности, то је тешко превазићи и по томе смо јединствени.
Објављивање овог капиталног дела у којем, на 316 страна великог формата, проф. др Тркуља говори о породици, школовању и академској каријери, а затим и представља шест монументалних мозаика проф. Ђуре Радловића, помогло је Министарство културе, као и Саборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци и београдски „Досије студио“. Представљање књиге у Накову подржала је и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.
Српска православна црквена општина у суботу, 29. јуна у свечаној сали Народног музеја у 18 сати, организује предавање посвећено једној од најзначајнијих историјских личности Кикинде Павлу Кенђелцу.
Уз пригодан музички програм, биће представљен и научно – истраживачки рад гимназијалца Богдана Завишина посвећен животу и раду Павла Кенђелца, а који је освојио прво место на Републичком такмичењу талената.
На Видовдан, државни, црквени и празник националног идентитета, у Кикинди је, у православном храму и на Тргу одата почаст свим погинулима у одбрани земље и свим жртвама у ратним сукобима. После Свете архијерејске литургије у Цркви Светог Николе, код споменика погинулима у ратовима деведесетих и током НАТО агресије на СРЈ, одржан је свечани програм са полагањем венаца.
Ово је време када нам је заједништво потребније него икада, рекао је градоначелник Никола Лукач.
– Поручујемо да се никада нећемо одрећи наше славне прошлости, предака, очева и синова који су дали своје животе како бисмо ми имали прилику да живимо у тој скупо плаћеној слободи и да са децом креирамо још лепше, боље и квалитетније услове за живот у нашем граду, онако како Кикинђани то знају, не марећи ни за веру ни за нацију ни за било коју другу различитост – истакао је Лукач.
На споменик „Туга“ венце су положиле породице погинулих, представници локалне самоуправе, Српских ратних ветерана, Центра Министарства одбране и Полицијске управе, Удружења ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Војводине и гости из гарнизона из Куршумлије, Врања и Бачке Тополе.
Са великом захвалношћу одајемо почаст српским јунацима од Косовског боја до данашњих дана, рекао је Миодраг Линта, посланик у Скупштини Србије и председник Савеза Срба из региона.
– Кикинда је један од бројних градова у Србији чији су грађани показали велики патриотизама и масовно се укључили у борбу за ослобођење земље када је она била нападнута од стране непријатељских држава – указао је Линта. – Пример је и пробој Солунског фронта, у којем су готово 50 одсто војника чинили добровољци из такозваних пречанских крајева. Они су дали огроман допринос у ослобођењу Србије и њеном развоју у протеклих сто година.
Видовдан је и Дан и слава Српски ратних ветерана.
– Негујемо традицију и сећамо се погинулих родољуба и бораца који су бранили српски народ и државу, наших погинулих Кикинђана – рекао је председник Скупштине Удружења, Владимир Радојчић.
Председник Скупштине града, Младен Богдан, подсетио је да је овај празник један од најзначајнијих датума у историји српског народа.
– Догађај из 1389. године показао је пут којим ће српски народ и Србија ићи у наредним вековима, а то је пут ка слободи. То је и бескрајна тежња за слободом, не жалећи своје животе. Сви који су се борили у Боју на Косову, показали су нам шта значи слобода и дати живот за њу. Видовдан је код српског народа и ми га данас обележавамо сећајући се и косовских и јунака из ратова деведесетих година, као и свих невино страдалих жртава, и никада их нећемо заборавити – истакао је Богдан.
У програму су наступили ђаци из основних школа „Васа Стајић“ – Марко Бошњаков и „Фејеш Клара“ – Марина Туруш и Матеј Комарек, Јована Милованов из ССШ „Милош Црњански“ и Хор Културног центра из Зрењанина са родољубивим песмама.
Културно уметничко друштво „Мокрин” организује други фестивал фолклора за децу под називом „Коло води момче а за њим девојче“. У недељу, у сали Дома културе почиње у 18 часова док је дефиле учесника предвиђен за 17.30 сати, на Варошком тргу.
-Јединствени догађај окупиће најмлађе чуваре наше културне баштине и представиће богатство традиционалног плеса и песме. Главни циљ фестивала је очување наше традиције кроз учешће и дружење деце, који су носиоци будућности нашег културног наслеђа. Наше друштво, као иницијатор овог догађаја, жели да подстакне младе генерације да воле, негују и преносе традиционалне вредности наше заједнице – истакао је Живко Угреновић, председник КУД-а „Мокрин“.
На фестивалу, поред домаћина, учествују културно-уметничка друштва „Банат“ из Остојићева, „Ђура Јакшић“ из Српске Црње, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Вук Караџић“ из Санада, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца. Покровитељи су МЗ Мокрин и Град Кикинда.
Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је средстава по конкурсу за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса који су значајни за заштиту и спасавање од пожара у 2024. години, а које реализују удружења. Добровољна ватрогасна друштва из Мокрина, Сајана, Банатске Тополе и Иђоша добила су новац за куповину комплетних одела за гашење шумских пожара. Мокрину је припало 555,5 хиљада динара.
-Средства су довољна за куповну четири одела која се састоје из личне заштитне опреме, а која су другачија у односу на она која већ користимо. Она су нам неопходна јер ће део добровољних ватрогасаца ићи на обуку за гашење шумског пожара. У Мокрину има осамдесетак добровољних ватрогасаца међу којима је доста деце. Радимо на промоцији нашег друштва и овог хуманог позива – истакао је Радован Петковић, председник ДВД Мокрин и додао да је прошле године било 20, а од почетка године два пожара у којима су учествовали ватрогасци из овог места.
Добровољним ватрогасцима из Банатске Тополе, Иђоша и Сајана одобрено је 416,5 хиљада динара за куповину по три одела за гашење шумског пожара.
-Сајанско ватрогасно друштво има око стотинак чланова међу којима је седамдесетак деце. Уколико је потребно, помажемо у гашењу пожара и у околним местима, када нас позову. Од почетка године интервенисали смо у шест пожара. Истакао бих и да смо се одазвали да помогнемо становницима Бачке Паланке након невремена које је захватило овај део Војводине почетком јуна – сазнајемо од Алекса Нађа, председника сајанског ДВД-а.
У добровољним ватрогасним друштвима напомињу да је свака помоћ која се односи на набавку опреме добродошла јер је важно да људи буду добро опремљени када се ухвате у коштац са ватреном стихијом. Наводе и да би им добродошла нова возила јер су постојећа стара неколико деценија.
Према календару исплата пензија који је објавио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, прве пензије за јун стижу у уторак, 2. јула и то пензионерима из категорије самосталних делатности. Три дана након тога, 5. јула, биће исплата пензија за војне и пољопривредне пензионере.
За пензионере из категорије “запослени”, пензије ће бити исплаћене 10. јула – преко текућих рачуна, а 11. јула – на кућне адресе и на шалтерима пошта.
Пензионери бивших Република СФРЈ јунска примања добиће 10. јула.
Летњи маскенбал у Народној библиотеци „Јован Поповић“ окупио је малишане који су редовни посетиоци клубића који се у овој установи организује сваког петка. Балерине, принцезе, гусари, супермени, капетани, окупили су се како би прославили крај дружења, које ће се наставити у септембру.
-Клубић Народне библиотеке окупља предшколце и основношколце нижих разреда. Наш циљ је је да заволе да читају и да их уведемо у свет књига. Поред тога желимо да подигнемо ниво њихове свесности о језику. Оне који, још нису формално ушли у образовни систем, хоћемо да припремимо за оно што их очекује, а ђацима повећавамо ниво разумевања прочитаног. Знамо да се наша деца лако описмене, али проблематично је разумевање прочитаног. Све активности реализујемо кроз игру – истакла је Дуња Бркин Трифуновић из Народне библиотеке.
Дигитална, али и функционална писменост, такође је део којем клубић поклања пажњу.
-Деца су окружена књигама и Библиотеку схватају као своје место. Поносни смо да више не оглашавамо да клубић ради петком од 17 и 18 часова, него нам деца долазе по препоруци, браће, сестара, комшинице, другара. Групе су мешовите и посебно радимо са млађима и са старијима. Сва та деца, када одрасту остају наши чланови – додала је наша саговорница.
Посебно занимљиво је такозвано читање у возу које спаја две љубави према књизи и возовима. Малишани путују возом до Новог Милошева и назад и током вожње понесу књиге и читају, што је посебан доживљај.
Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.
– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.
Одлично памти и први објављени ребус.
– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.
Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.
– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.
О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.
-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.
Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.
-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?
ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ
Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.
– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.
Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.
– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.
КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ
У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.
– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.
„Културно вече – Иђош 2024“ назив је програма који ће, први пут, у недељу, 30. јуна, одржати чланови Културно-просветног друштва “Миливој Оморац”.
– Спојићемо све музичке секције – наступиће млађа и старија фолклорна група, хор, солисти инструменталисти и певачи, као и песници. Приказаћемо све што смо радили и научили од када је, прошле године, обновљен рад Друштва – рекла је Николина Јоцин, председница Друштва.
Културно вече у Дому културе у Иђошу почеће у 19 сати, а улазница је добровољни прилог за рад и опрему КПД “Миливој Оморац”.
