Вода у Кикинди је коначно исправна за пиће, истакнуто је у ЈП „Кикинда“. Др Сања Брусин Белош, начелница одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље саопштила је да је 30. маја започета такозвана велика анализа из резервоара фабрике воде и да су резултати показали да је вода из чесме безбедна за употребу.
-Анализа је обухватила више од 100 хемијских и микробиолошких параметара, а укључено је било и радиолошко испитивање. Све оно што Закон прописује је и анализирано је и закључак је да је вода исправна. То што се осети на хлор је нормално. До сада га нисмо осећали, иако га је било, јер чим се убаци у воду везивао се за амонијак и органске материје тако да је био неприметан. Сада је амонијак елиминисан из воде, а органске материје су у границама дозвољених тако да хлор, који је такође у границама нормале, нема за шта да се веже и због тога се и осећа. Технологија одабрана за пречишћавање воде је добра и доказано је да она може да се пречисти и да је исправна за пиће – додала је др Брусин Белош.
У претходном периоду тестирана је и хидраулика на свој опреми постројења за прераду воде, а у протеклих седам дана у граду је трошена рекордна количина воде, навео је в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.
-Потрошња је била 170 литара у секунди што је превазишло све досадашње статистике. Зимски просек је 30 литара у секунди, а летњи је од 90 до 110 литара у секунди. Најважнији параметар је да није било искакања система тако да смо доказали да опрема и постројења може да задовољи екстремне услове. Од 15. јула тестирамо опрему на максималном капацитету рада и на основу добијених анализа поднећемо захтев за санитарну сагласност и употребну дозволу. У току је и нормирање у погону за прераду и на нама је да све урадимо како би имали најбољи оптимум производње. Добијање употребне дозволе очекује се у наредних 45 дана – прецизирао је Гверо.
Већ у јуну, када се на славина појавила знатно чистија вода, она је била пуно квалитетнија него до тада. Са информацијама се није излазило како би се избегла политизација.
-Желели смо да завршимо пројекат употпуности и да тада изађемо пред грађане са конкретним информацијама – напоменуо је Гверо.
Планирано је и опремање још два бунара неопходних за повећање капацитета воде. Максимални капацитет биће 220 литара воде у секунди и неће бити проблема у снабдевању.
А.Ђ.
Миле Марић, са 66 оборених чуњева, победник је у појединачној мушкој конкуренцији, а Ержебет Будаи, са 63 чуња, трећепласирана је у конкуренцији жена. Осим поменутих, за кикиндску екипу наступили су још и Илија Рамић с 54 и Миланко Поповић с 45 оборених чуњева.
СДИ Кикинда, на тај начин, досегнуо је резултат од 228 чуњева, Кула је била друга са четири мање, а Бачка Паланка трећа с 221. чуњем.
Осим три првопласиране екипе надметала су се и друштва из војвођанских градова или општина: Новог Сада, Зрењанина, Врбаса, Инђије, Старе Пазове, Панчева, Суботице, Србобрана и Беле Цркве.
