Жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица донео је одлуку да књижевну награду „Ђура Ђуканов” за 2024. годину, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић” из Кикинде добије Тијана Миленковић из Београда, за рукопис збирке прича „Брм, брм“. Награда се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година, саопштено је из Народне библиотеке.
Потенцирајући фрагментарну структуру саме збирке, као и појединачних прича, рукопис Тијане Миленковић „Брм, брм“ своју литерарну заводљивост открива у побуњеном ауторском гласу који вештим усложњавањем наративних перспектива тематизује осећање неприпадања кроз борбу са депресијом и потрагу за изгубљеним, никада досегнутим аутентичним бивствовањем уроњеним у отуђену свакодневницу. Елиптичним, готово синкопираним стилом, са немилосрдном иронијом, понекад са налетима приповедачког беса који се римује са истанчаним лиризмом и тарантиновском духовитошћу, ауторка слика свет младих људи који излаз из суморне стварности виде у наркотичком експазиму.
Кроз грађење интертекстуалних спона са уметничким световима Тарковског, Тракла, Елиота, а на стилском и тематском плану, открива се и блискост са стваралаштвом Милене Марковић, овај дебитантски ауторски глас ствара аутентичан доживљај света у којем су и сви уметнички идоли свргнути са пиједестала.
Суптилно разгранат мотив југословенског наслеђа кроз целу збирку снажно одјекује у причи „Моја Сутјеска“, у којој ауторка прави омаж антифашистичкој југословенској борби из феминистичке перспективе.
Играјући на често клизавом терену слободе коју нуди форма кратке прича, вешто посежући за колоквијалним језиком кроз опис еротских сусрета, ауторка искорачује и на терен бруталног и нуди слику понегде разигране, али често уморне чулности као израз суочавања са светом где је немогућност истинске емотивне блискости постала норма.
Витализам ове прозе лежи у гротескним обртима с којима се суморна стварност преобраћа у окриље фантастичног и црнохуморног, тако се породично рођенданско окупљање претвара у харикири мајчинске фигуре. У прозном свету овог рукописа, на терену смо ипак модерне гротеске, која је лишена карневалског ускрснућа, сем у језичким обртима, пропламсајима хумора, склизнућу ка поетском, интимном, где се истинска моћ проналази тек у способности да се у ритмичности и заиграности књижевног језика открије сопствени ауторски глас. Уколико се буде развијао, овај ауторски глас може заузети значајно место на домаћој књижевној сцени, наводи се у саопштењу жирија који је и похвалио рукопис „Слобода“ Тање Малетић, такође из Београда.
Награда „Ђура Ђуканов“ подразумева штампање књиге и Тијани Миленковић ће бити додељена на свечаности у Народној библиотеци која се, традиционално, одржава 19. јануара, на дан рођења овог значајног мокринског писца.
Издавачка кућа „Пешић и синови“ издала је један пионирски рад ауторке Браниславе Божиновић, која се бавила истраживањем сличности српског и санскритског језика.
Један од прећутаних примера је систематизација Винчанског писма коју је сачинио њен отац, палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2.000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије на Подунавље. Упоредним таблицама, професор Пешић је доказао да је у Винчанском писму садржано мноштво знакова из најстаријих писама и комплетни етрурски алфабет. Када је, 1985. године, ово његово откриће објављено у Италији, где је тада радио као универзитетски професор, бројни светски стручњаци су подржали његов рад, али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином ћутао, наводе у Издавачкој кући „Пешић и синови“.
– Није било промене када је у питању Цензорски комитет, али се догодило нешто друго, што ме јако радује. За 30 година, од када сам основала Издавачку кућу, јако велики број људи је сазнао за бројне фалсификате, прекрајања и креирања наше историје, и то је сада постао један незадрживи талас који се шири и који се не може ни спречити ни зауставити. То је јако битно због младих генерација које у школама учимо погрешној историји, бројним неистинама и тако одрастају са комплексом вечитих досељеника на своје територије и вечитих луталица које неко може да протера када му се прохте. Познавање прошлости омогућава да се изгради наш идентитет на прави начин, а то је „ко сам“, то је оно што питате себе од тренутка када почињете свесно да размишљате, па до краја живота – истакла је Пешићева. – Предавање је посвећено тој теми јер желимо да, у јако турбулентним и временима великих лажи, имамо знање и свест који ће нам помоћи да одвојимо лаж од истине и да избегнемо могућност да нама манипулишу.
Уз то, додала је, кључне позиције, катедре, институте, академије наука, још увек, у великом броју, заузимају људи који су аутошовинистички настројени, који никада нису вредновали сопствено порекло и традицију и који су увек мислили да је трава зеленија у туђем дворишту. Међу њима има и таквих који сматрају да Косово треба предати, да је ћирилица потпуно архаично писмо. И они су још увек у прилици да креирају свест младих људи, истакла је Весна Пешић.
– Кикинда постаје озбиљно место на мапи дешавања у читавом региону и сигуран сам да ће публика уживати – изјавио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту. – Када желите да будете престоница културе, овакви догађаји привлаче пажњу и доказују да Кикинда то завређује. Ово ће бити изузетан догађај због кога ће гости из целе Србије и из региона долазити у наш град.
– Заједно смо одржали велики број врло успешних концерата за које није случајно изабран назив „Музички ватромет“ јер, у правом смислу те речи, садржи прегршт боја, фантастичних нота за које се претпоставља да их класика не доноси, већ да су резервисане за друге жанрове. Међутим, ја се надам да ћете вечерас бити сведоци да ће се кикиндска публика провести као на неким другим манифестацијама где је обично живље него на концертима класике. То и јесте наша мисија, да уметничку музику приближавамо аудиторијуму, да покажемо да је она веома жива и да је нераскидива веза са људима у читавом свету. Овакви концерти дешавају се свуда, у парковима, на дворцима, постоји традиција одржавања концерата на отвореном, управо са музиком која може да досегне ширу публику него што је то обичај у концертним дворанама – рекао је Суђић пре наступа и додао да на репертоару нису само обраде.
– Моја намера била је да спајам нашу музику са европском и светском, са латино звуком, јер у том јединству видимо колико је наша музика део европске и светске музике и колико смо део те културе. То је једно исто наслеђе, ми смо део света у правом смислу те речи јер нико не примети неку битну разлику када пређемо са латино или класичног звука на наше нумере. Обрада је неопходна јер наша музика, нажалост, не обилује превеликим бројем популарних композиција. Наша историја је била друкчија, изгубили смо значајан период када су се такве композиције углавном писале, али сигуран сам да, на овакав начин, надокнађујемо ту празнину и да публика схвата колико смо сви ми једно и колико је емоција коју доживљавају на нашим концертима, у суштини апсолутно недељива и да није само део понуде у дискотекама или модерним партијима за младе. Атмосфера нимало не треба да се разликује у односу на концерте уметничке музике, она је, у суштини, део читаве наше традиције. Сигуран сам да ће, у овом предивном амбијенту у Кикинди, то бити изузетно – објаснио је Суђић.
Овогодишњи фестивал разликује се и по концепту, садржаном у слогану „Излет“.
Судећи по посећености, реакцијама и овацијама на концерту, све су то врло добро и са одушевљењем, препознали Кикинђани, али и бројни гости из Новог Сада, Бечеја, Београда, Суботице, Зрењанина…
У недељу, другог дана манифестације, на великој сцени ће наступити хор и оркестар Опере Српског народног позоришта и „Новосадски биг банд“ који ће извести „Qуеен Сyмпхонy“ под диригентском палицом Федора Вртачника. Од 18 сати наступиће Дечије позориште „Лане“ са „Школом за кловнове“ и, као и данас, одвијаће се и сви остали пратећи програми овог јединственог фестивала.
На самом почетку, у другом минуту, Стокић је набацио, а Молнар закачио лопту која је потом од гостујућег Ивановића завршила у мрежи Слоге.
До одмора још је Лолић све лепо одрадио и убацио лопту у празан простор за Прерадова који се није снашао у гол шанси.
У наставку заискрило је тек ближе крају.
Петровић је одиграо повратну лопту ка Виловском који је слабо шутирао па се истакао голман Дамјановић, потом је на супротној страни одлично тукао Вукас, али је Опарница био изврстан, а у последњим тренутцима надокнаде Ивановић је након соло продора ставио тачку.
ОФК КИКИНДА: Опарница, Лукић, Ковачевић (Ивановић), Молнар (Мирков), Вељовић (Чутовић), Стокић, Црнојевић, Прерадов (Петровић), Виола, Рафаел, Лолић (Виловски).