Žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica doneo je odluku da književnu nagradu „Đura Đukanov” za 2024. godinu, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović” iz Kikinde dobije Tijana Milenković iz Beograda, za rukopis zbirke priča „Brm, brm“. Nagrada se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina, saopšteno je iz Narodne biblioteke.
Potencirajući fragmentarnu strukturu same zbirke, kao i pojedinačnih priča, rukopis Tijane Milenković „Brm, brm“ svoju literarnu zavodljivost otkriva u pobunjenom autorskom glasu koji veštim usložnjavanjem narativnih perspektiva tematizuje osećanje nepripadanja kroz borbu sa depresijom i potragu za izgubljenim, nikada dosegnutim autentičnim bivstvovanjem uronjenim u otuđenu svakodnevnicu. Eliptičnim, gotovo sinkopiranim stilom, sa nemilosrdnom ironijom, ponekad sa naletima pripovedačkog besa koji se rimuje sa istančanim lirizmom i tarantinovskom duhovitošću, autorka slika svet mladih ljudi koji izlaz iz sumorne stvarnosti vide u narkotičkom ekspazimu.
Kroz građenje intertekstualnih spona sa umetničkim svetovima Tarkovskog, Trakla, Eliota, a na stilskom i tematskom planu, otkriva se i bliskost sa stvaralaštvom Milene Marković, ovaj debitantski autorski glas stvara autentičan doživljaj sveta u kojem su i svi umetnički idoli svrgnuti sa pijedestala.
Suptilno razgranat motiv jugoslovenskog nasleđa kroz celu zbirku snažno odjekuje u priči „Moja Sutjeska“, u kojoj autorka pravi omaž antifašističkoj jugoslovenskoj borbi iz feminističke perspektive.
Igrajući na često klizavom terenu slobode koju nudi forma kratke priča, vešto posežući za kolokvijalnim jezikom kroz opis erotskih susreta, autorka iskoračuje i na teren brutalnog i nudi sliku ponegde razigrane, ali često umorne čulnosti kao izraz suočavanja sa svetom gde je nemogućnost istinske emotivne bliskosti postala norma.
Vitalizam ove proze leži u grotesknim obrtima s kojima se sumorna stvarnost preobraća u okrilje fantastičnog i crnohumornog, tako se porodično rođendansko okupljanje pretvara u harikiri majčinske figure. U proznom svetu ovog rukopisa, na terenu smo ipak moderne groteske, koja je lišena karnevalskog uskrsnuća, sem u jezičkim obrtima, proplamsajima humora, skliznuću ka poetskom, intimnom, gde se istinska moć pronalazi tek u sposobnosti da se u ritmičnosti i zaigranosti književnog jezika otkrije sopstveni autorski glas. Ukoliko se bude razvijao, ovaj autorski glas može zauzeti značajno mesto na domaćoj književnoj sceni, navodi se u saopštenju žirija koji je i pohvalio rukopis „Sloboda“ Tanje Maletić, takođe iz Beograda.
Nagrada „Đura Đukanov“ podrazumeva štampanje knjige i Tijani Milenković će biti dodeljena na svečanosti u Narodnoj biblioteci koja se, tradicionalno, održava 19. januara, na dan rođenja ovog značajnog mokrinskog pisca.
Izdavačka kuća „Pešić i sinovi“ izdala je jedan pionirski rad autorke Branislave Božinović, koja se bavila istraživanjem sličnosti srpskog i sanskritskog jezika.
Jedan od prećutanih primera je sistematizacija Vinčanskog pisma koju je sačinio njen otac, paleolingvista, profesor dr Radivoje Pešić, pomerajući time i nastanak prvog ljudskog pisma u 2.000 godina dublju prošlost i dislocirajući njegov nastanak sa Mesopotamije na Podunavlje. Uporednim tablicama, profesor Pešić je dokazao da je u Vinčanskom pismu sadržano mnoštvo znakova iz najstarijih pisama i kompletni etrurski alfabet. Kada je, 1985. godine, ovo njegovo otkriće objavljeno u Italiji, gde je tada radio kao univerzitetski profesor, brojni svetski stručnjaci su podržali njegov rad, ali je ovdašnji cenzorski komitet za upravljanje istorijskom istinom ćutao, navode u Izdavačkoj kući „Pešić i sinovi“.
– Nije bilo promene kada je u pitanju Cenzorski komitet, ali se dogodilo nešto drugo, što me jako raduje. Za 30 godina, od kada sam osnovala Izdavačku kuću, jako veliki broj ljudi je saznao za brojne falsifikate, prekrajanja i kreiranja naše istorije, i to je sada postao jedan nezadrživi talas koji se širi i koji se ne može ni sprečiti ni zaustaviti. To je jako bitno zbog mladih generacija koje u školama učimo pogrešnoj istoriji, brojnim neistinama i tako odrastaju sa kompleksom večitih doseljenika na svoje teritorije i večitih lutalica koje neko može da protera kada mu se prohte. Poznavanje prošlosti omogućava da se izgradi naš identitet na pravi način, a to je „ko sam“, to je ono što pitate sebe od trenutka kada počinjete svesno da razmišljate, pa do kraja života – istakla je Pešićeva. – Predavanje je posvećeno toj temi jer želimo da, u jako turbulentnim i vremenima velikih laži, imamo znanje i svest koji će nam pomoći da odvojimo laž od istine i da izbegnemo mogućnost da nama manipulišu.
Uz to, dodala je, ključne pozicije, katedre, institute, akademije nauka, još uvek, u velikom broju, zauzimaju ljudi koji su autošovinistički nastrojeni, koji nikada nisu vrednovali sopstveno poreklo i tradiciju i koji su uvek mislili da je trava zelenija u tuđem dvorištu. Među njima ima i takvih koji smatraju da Kosovo treba predati, da je ćirilica potpuno arhaično pismo. I oni su još uvek u prilici da kreiraju svest mladih ljudi, istakla je Vesna Pešić.
– Kikinda postaje ozbiljno mesto na mapi dešavanja u čitavom regionu i siguran sam da će publika uživati – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao koncertu. – Kada želite da budete prestonica kulture, ovakvi događaji privlače pažnju i dokazuju da Kikinda to zavređuje. Ovo će biti izuzetan događaj zbog koga će gosti iz cele Srbije i iz regiona dolaziti u naš grad.
– Zajedno smo održali veliki broj vrlo uspešnih koncerata za koje nije slučajno izabran naziv „Muzički vatromet“ jer, u pravom smislu te reči, sadrži pregršt boja, fantastičnih nota za koje se pretpostavlja da ih klasika ne donosi, već da su rezervisane za druge žanrove. Međutim, ja se nadam da ćete večeras biti svedoci da će se kikindska publika provesti kao na nekim drugim manifestacijama gde je obično življe nego na koncertima klasike. To i jeste naša misija, da umetničku muziku približavamo auditorijumu, da pokažemo da je ona veoma živa i da je neraskidiva veza sa ljudima u čitavom svetu. Ovakvi koncerti dešavaju se svuda, u parkovima, na dvorcima, postoji tradicija održavanja koncerata na otvorenom, upravo sa muzikom koja može da dosegne širu publiku nego što je to običaj u koncertnim dvoranama – rekao je Suđić pre nastupa i dodao da na repertoaru nisu samo obrade.
– Moja namera bila je da spajam našu muziku sa evropskom i svetskom, sa latino zvukom, jer u tom jedinstvu vidimo koliko je naša muzika deo evropske i svetske muzike i koliko smo deo te kulture. To je jedno isto nasleđe, mi smo deo sveta u pravom smislu te reči jer niko ne primeti neku bitnu razliku kada pređemo sa latino ili klasičnog zvuka na naše numere. Obrada je neophodna jer naša muzika, nažalost, ne obiluje prevelikim brojem popularnih kompozicija. Naša istorija je bila drukčija, izgubili smo značajan period kada su se takve kompozicije uglavnom pisale, ali siguran sam da, na ovakav način, nadoknađujemo tu prazninu i da publika shvata koliko smo svi mi jedno i koliko je emocija koju doživljavaju na našim koncertima, u suštini apsolutno nedeljiva i da nije samo deo ponude u diskotekama ili modernim partijima za mlade. Atmosfera nimalo ne treba da se razlikuje u odnosu na koncerte umetničke muzike, ona je, u suštini, deo čitave naše tradicije. Siguran sam da će, u ovom predivnom ambijentu u Kikindi, to biti izuzetno – objasnio je Suđić.
Ovogodišnji festival razlikuje se i po konceptu, sadržanom u sloganu „Izlet“.
Sudeći po posećenosti, reakcijama i ovacijama na koncertu, sve su to vrlo dobro i sa oduševljenjem, prepoznali Kikinđani, ali i brojni gosti iz Novog Sada, Bečeja, Beograda, Subotice, Zrenjanina…
U nedelju, drugog dana manifestacije, na velikoj sceni će nastupiti hor i orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i „Novosadski big band“ koji će izvesti „Queen Symphony“ pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika. Od 18 sati nastupiće Dečije pozorište „Lane“ sa „Školom za klovnove“ i, kao i danas, odvijaće se i svi ostali prateći programi ovog jedinstvenog festivala.
Na samom početku, u drugom minutu, Stokić je nabacio, a Molnar zakačio loptu koja je potom od gostujućeg Ivanovića završila u mreži Sloge.
Do odmora još je Lolić sve lepo odradio i ubacio loptu u prazan prostor za Preradova koji se nije snašao u gol šansi.
U nastavku zaiskrilo je tek bliže kraju.
Petrović je odigrao povratnu loptu ka Vilovskom koji je slabo šutirao pa se istakao golman Damjanović, potom je na suprotnoj strani odlično tukao Vukas, ali je Oparnica bio izvrstan, a u poslednjim trenutcima nadoknade Ivanović je nakon solo prodora stavio tačku.
OFK KIKINDA: Oparnica, Lukić, Kovačević (Ivanović), Molnar (Mirkov), Veljović (Čutović), Stokić, Crnojević, Preradov (Petrović), Viola, Rafael, Lolić (Vilovski).