Најновије

рециклаза-лименка-фест-(1)

Панел дискусија под називом „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“ организована је у оквиру „Лименка театар феста“. Циљ је да се укаже на значај креативних приступа у рециклажи алу амбалаже, али и да се укаже на примере добре корпоративне праксе у овој области. Најважније је подизање јавне свести о значају  заштите животне средине кроз разне креативне приступе утемељене на принципима креативне  економије, рекао је Ненад Ђурђевић, комерцијални директор „Балл Пацкагинг СЕЕ, Туркеy анд ЦИС“ и председник  Алијансе за циркуларна паковања Србије.

-О значају правилног одлагања амбалаже и амбалажног отпада треба учити децу у вртићима. Неопходно је да им се предочи пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана, уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и згужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Тако избегавамо нова копања у природи. Сваки почетак школске године треба искористити да деца што више науче о овој области – истакао је Ђурђевић.

Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка издавачке куће „Клет“ напоменула је да неколико година уназад подржавају „Лименка театар фест“.

-Ми смо образовни издавач и кроз све што радимо желимо да мотивишемо децу да уче о екологији и да чувају животну средину. Градиво се, на жалост, не мења довољно брзо, колико напредују технологије. Без обзира на то, на нама је да децу мотивишемо да истражују и читају што више како би и сами дошли до сазнања и закључака – додала је Кнежевић – Орлић.

Учесници панела  били су и др Христина Микић, професор финансија и креативне економије, универзитета Метрополитен и

директорка у Институту за креативно предузетништво и иновације, Бојан Милосављевић, редитељ и пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србија и др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта „Лименкица улазница“.

А.Ђ.

мамутфест-2024-(14)

„Мамутфест“, 18. по реду,  свечано је отворен у дворишту Народног музеја. Након што су  првог дана манифестације деца цртала честитке Кики, другог дана могла су да учествују у бројним радионицама  на „Базару музеја и идеја“,  које су за њих припремили гостујући музеји.

Директор Природњачког музеја у Београду Славко Спасић подсетио је на велико пријатељство између два музеја.

-Наша сарадња почела је још давне 1996. године када су стручњаци Природњачког музеја у Београду били у Кикинди на ископавању, конзервацији и реконструкцији мамутице Кике. До сада смо били део бројних манифестација и изложби које смо представљали у вашем граду. И овог пута сви посетиоци „Мамутфеста“ моћи ће да уживају у изложби која је у протеклих девет месеци изазвала велику пажњу публике и била је једна од најпосећенијих код нас – рекао је Спасић.

 

Гостујућа изложба  под називом „Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса“  чији је аутор Уроша Бузуровића, кустос Природњачког музеја у Галерији „Нова“ први пут је приказана ван Београда.

-Приказан је историјат зачина тачније како су путовали из државе у државу. Зачини су у прошлости били „папрено“ скупи и били су привилегија богатих, за разлику од данашњице када су свима доступни по повољним ценама. На изложби се може сазнати одакле потиче који зачин, како се користе у кулинарству, како их најбоље комбиновати са разним јелима и различитим другим зачинима. Ту су и разне занимљивости попут митолошких прича о зачинима – додао је Бузуровић.

„Мамутфест“ отворила је чланица Градског већа Мелинда Гомбар.

-Ово је најлепша и најпосећенија дечија манифестација у Кикинди и важна је јер спаја историју, науку, културу и забаву. Све радионице прилагођене су најмлађима и циљ им је да пробуде њихову пажњу и интересовање. Кроз сарадњу са бројним музејима из других локалних самоуправа сви посетиоци имају прилику да се упознају са њиховим радом – напоменула је Мелита Гомбар.

Директорица Народног музеја Лидија Милашиновић напоменула је да је јединствена манифестација постала пунолетна.

-Када смо почињали 2007. године нисмо знали колико ћемо трајати. Првенствени циљ „Мамутфеста“ је да промовише кикиндског мамута који је постао препознатљив бренд града. Ово је начин да га још више промовишемо, али и да нови клинце уче о Кики – рекла је Лидија Милашиновић.

Посетиоци фестивала могу да погледају већ постављену изложбу „Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру се  организују радионице.  Ту је и колаж едукативно-креативних радионица који ће трајати од 15 до 18 сати. За родитеље са бебама и млађом децом  биће приређен „Концерт за бебе“ . Стреличарска радионица намењена је нешто старијој деци, а у 18 сати своје знање из праисторије моћи ће да провере деце у оквиру „Квиза из доба Јуре“. Од 19 часова је  плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија „Џеси“.

А.Ђ.

 

wомен-8577389-1280

Министарство привреде је, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, донело је одлуку да Јавни позив за доделу бесповратних средстава за Програм подршке за развој предузетништва жена на селу буде продужен до 10. октобра.

Додела бесповратних средстава намењена је микро привредним друштвима чији је оснивач и законски заступник жена и предузетницама, које се баве производњом прехрамбених производа и своју делатност обављају у сеоском подручју, наводи се у саопштењу министарства.

Укупно расположива бесповратна средства за реализацију програма су 30 милиона динара и намењена су за финансирање куповине нове опреме и репроматеријала.

Бесповратна средства се одобравају у висини од 100 одсто вредности инвестиционог улагања и то у распону од 300.000 до 500.000 динара.

Помоћ развоју женског предузетништва у руралним срединама један је од приоритета политике председника и Владе Србије, додаје се.

“Захваљујући средствима које је држава обезбедила, жене из сеоских подручја кроз овај програм могу додатно да развијају и повећавају обим свог пословања и доприносе развоју домаће економије. Министарство привреде наставиће и убудуће кроз своје програме да подржава напредак жена предузетница на селу”, наводе из Министарства привреде.

Коваци

Народно позориште гостовало је, са представом „Ковачи“, на 29. Петровачким позоришним данима у Бачком Петровцу.

Са истим комадом, ансамбл нашег позоришта гостоваће у београдском Позоришту „Славија“ 14. септембра. Рађена по тексту Милоша Николића, представа је премијерно одиграна 2020. године.

С. В. О.

Кика-цеститке-(5)

У Народном музеју сутра ће бити одржан 18. „Мамутфест“, јединствена манифестација у част мамутице Кике, чији је костур пронађен у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године. Уочи Кикиног рођендана, данас је за малишане организована радионица у дворишту Музеја.

– Већ четврту годину имамо претфестивалски дан када основци и предшколци израђују честитке за Кику. Организовано нам долазе ђаци и деца из вртића, али и сви који желе да учествују – каже Драган Киурски, виши музејски педагог.

На радионици су били и ученици трећег разреда ОШ „Петар Кочић“ из Накова.

– Дошао сам да видим Кику и да цртам за њу, да јој направим честитку и да јој честитам рођендан – каже Лука Буцало.

Његова другарица Бојана Грбић објаснила је шта јој је занимљиво на радионици.

– Хтела сам Кики да пожелим срећан рођендан јер је јако лепа и сви смо ту да јој данас поклањамо пажњу. Нацртала сам јој рођенданску торту.

Нина Керкез додаје да су на њеној честитки торта, ватромет, свећице и заставице.

Деца су честитке окачила испред Кикинде реплике у дворишту, где ће и остати у току сутрашњег „Мамутфеста“.

Као Кикин рођендан одређен је други викенд у септембру, када је костур и пронађен. На 18. „Мамутфесту“ ће сутра (субота, 7. септембар), у 11 сати, бити отворена гостујућа изложба “Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса”, аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.

На отварању изложбе и Фестивала присутнима ће се обратити аутор изложбе, директор Природњачког музеја Славко Спасић, директорица кикиндског Народног музеја Лидија Милашиновић, а церемонију отварања употпуниће наступ хора “Чуперак”.

Осим гостујуће, посетиоци Фестивала имаће прилику да разгледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализована два блока радионица.

Након отварања, уследиће програм подељен у две целине – “Базар музеја идеја” (чине га радионице у извођењу представника седам гостујућих музеја и једног факултета) од 11 до 15 сати, и колаж едукативно-креативних радионица од 15 до 18 сати.

Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом, “Концерт за бебе”, биће одржан у свечаној сали Музеја у поподневним сатима. Нешто старијој деци намењени су стреличарска радионица и “Квиз из доба Јуре”.

У вечерњим терминима, за крај овогодишњег издања фестивала планирана је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија “Јессy”.

Сви програми „Мамутфеста“ су бесплатни.

С. В. О.

 

прегледи-(1)

Превентивни прегледи одраслих биће организовани у недељу, 8. септембра у амбуланти Дома здравља у Светосавској 53.  Од 8 до 17  биће могуће проверити крвну слику, крвни притисак, шећер у крви, ЕКГ, тумор маркере.  Из Дома здравља напомињу да суграђани који желе да да ваде крви треба да дођу од 8 до 12 сати.

У Дечијем диспанзеру такође ће од 8 до 17 сати бити организовани прегледи. Обављају се по системима и то: локомоторни, кардиоваскуларни, говорни и друго. Уколико родитељи желе може да се провери крвна слика и лабораторијски преглед урина.

дом-уценика-секретар-(2)

Дом ученика средњих школа „Никола Војводић“ један је од седам јавних објеката на територији АП Војводине на ком су завршени радови радови чији је циљ енергетска санација. Урађена је фасада, односно изолација читаве зграде, замена алуминијумских прозора, урађена је спољна керамика, а постављене су и ролетне и термо главе на радијаторима.

Објекат је, приликом посете Кикинди, обишао Бојан Врањковић, покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај у пратњи Николе Лукача, градоначелника, Дејана Пудара, заменика градоначелника и чланова Градског већа Мирослава Дучића и Тихомира Фаркаша.

-За радове су издвојена 92 милиона динара, а када томе додамо и средства која су опредељена за уградњу штедљиве расвете, кикиндски Дом ученика пример је примене свих мера енергетске санације које ће значајно уштедети електричну и топлотну енергију које ће се кретати до 60 одсто. Покрајинска влада је са Европским банком за обнову и развој потписала уговоре о зајму и донацији и овим средствима више од 50 објеката ће бити енергетски санирано. Већ је договорено да се наредне године овим послом обухвати Економско-трговинска школа за шта је издвојено 60 милиона динара -прецизирао је Бојан Врањковић.

За кориснике је значајно јер ће имати пуно боље услове лети ће им бити хладније, а зими топлије. Љубомир Васичин, управник Дома ученика , казао је да га радује што Покрајинска влада прати  рад ове установе.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

 

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

-Ефекат се видео већ ове зиме. На свим рачунима за струју уштеда је била до 50 процената и то док су трајали радови. Наши гости, спортисти, који долазе током лета приметили су разлику с обзиром на то да долазе сваке године. Посебно се овог лета видело колико значи изолација. Ова инвестиција највећа је од изградње Дома ученика чији капацитет је 190 ученика и студената. Уписали смо 100 средњошколаца и очекујемо око тридесетак  студената –  рекао је Васичин.

Дом ученика простире се око 4.500 метара квадратних и има 196 места и важан је објекат за град.

-Континуирана је брига локалне самоуправе за ученике и студенте. По завршетку радова можемо да се похвалимо да имамо један од бољих Домова ученика у Србији. Хвала покрајинским и републичким институцијама које препознају наше проблеме и са којима заједнички реализујемо пројекте не само из енергетике, него о из области саобраћаја. И у наредном периоду сарађиваћемо још квалитетније и више како би заједнички унапредили живот у нашој средини – навео је први човек града.

Врањковић је похвалио локалну самоуправу која, како је навео, има проактиван приступ када је реч о аплицирању на конкурсима који расписују покрајински секретаријати.

-У овом моменту Кикинда је један од центара улагања. Сигуран сам да ће градоначелник са својим тимом имати пуне руке посла у наредном периоду  – казао је Бојан Врањковић.

БОЉА БЕЗБЕДНОСТ УЧЕНИКА

У фокусу Секретаријата је и безбедност саобраћаја, посебно најмлађих учесника.

-Издвојена су средства за 12 пројеката безбедности саобраћаја у зонама школа у Кикинди и месним заједницама. Реч је о вертикалном и хоризонталном обележавању зона школа и постављању ограда. Не могу, а да не истакнем и брзу саобраћајницу „Осмех Војводине“ која је од великог значаја за развој града – прецизирао је Бојан Врањковић.

А.Ђ.

 

 

Телеком-Србија-WиФи-дрво-Ада

Компанија Телеком Србија поставила је “WиФи дрво” у Ади, у парку испред Основне школе „Чех Карољ“, чиме је поуздан интернет великих брзина постао доступан нашим грађанима и на јавним градским површинама, саопштено је из ове компаније.

“WиФи дрво” које је развио Телеком Србија омогућава бесплатан брзи интернет за највише 250 корисника у неком тренутку, у кругу до 80 метара, уз максималну брзину до 500 Мбпс.

Компанија, на овај начин, наставља да спроводи дугорочни план повезивања градских целина на бесплатни интернет који може да задовољи разноврсне потребе корисника.

(Фото: мтс промо)

прегледи-притисак

Акција бесплатних превентивних прегледа коју организује Министарство здравља , наставља се у Општој болници у Кикинди у недељу, 8. септембра, од 8 до 17 сати.

Поред физикалног прегледа, радиће се ЕКГ, мерење крвног притиска, интернистички преглед и, по потреби, рендген плућа, као и ултразвук абдомена.

Од лабораторијских анализа, грађани ће моћи да ураде комплетну крвну слику, мерење шећера у крви и тумор маркере. Ови прегледи ће се обављати у делу где се налазе интернистичке амбуланте.

У циљу што раније дијагностике свих евентуалних неправилности у расту и развоју најмлађих, на Одељењу педијатрије ће се обављати прегледи деце. Уколико родитељи желе, деци ће се урадити и додатне лабораторијске анализе, а по потреби ће се упућивати и на допунске прегледе, саопштено је из кикиндске болнице.

везени-пескири-(1)

Удружење „Вретено“ из Иђоша расписало је конкурс за избор најлепшег ручно везеног пешкира под слоганом „Везени пешкир – симбол традиције и обичаја“. Поменути ручни радови оцењиваће се у две категорије ручно везени пешкир за рам на тему „Пешкир мог краја“ и стари ручно везени пешкир.

Бранкица Микалачки напомиње да се  осми пут да се организује ово такмичење. Пропозиције су да да пешкири буду нови, да нигде нису излагани, нити награђивани.

-Циљ је очување традиције и народних рукотворина, али и представљање културног и духовног наслеђа. Вез и обредни пешкири део су наше прошлости и није могла да се замисли кућа у којој их није било. Били су део младиног мираза и поред оних који су се налазили у кухињама, ту су и пешкири за девера, кума и свекра којима их је невеста даривала на свадби. Некада се и славски колач увијао у ручно везене пешкире и они су се са посебном пажњом израђивали. За  израду пешкира потребно је месец и више дана и сваки је уникат. Прошле године имали смо педесетак пешкира, а пријавиле су се и такмичарке из Мађарске и Босне и Херцеговине – рекла је наша саговорница.

Рок за пријављивање је 4. октобар , а сви пристигли радови биће приказани у просторијама „Вретена“. Награде ће бити додељене у оквиру 8. „Иђошких ђаконија“ која се организује 12. октобра . На изложби ће бити приказни и добро очувани пешкири, стари више деценија.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!