Најновије

пси-1-обр

Ако сте се одлучили да постанете власник кућног љубимца, размотрите могућност удомљавања напуштених паса који се налазе у Прихватилишту за псе на адреси Тополски пут број 10, препоручују из Јавног предузећа „Кикинда“.

Удомљавањем паса из Прихватилишта добијате стерилисаног, вакцинисаног и чипованог пса и тако штедите на свим овим неопходним трошковима.

На сајту ЈП “Кикинда”, у делу „Пси за удомљавање“, можете да пронађете фотографије и информације о псима који чекају свој нови дом.

Посетите нас, свакако, у нашем објекту Прихватилишта и одаберите свог новог најбољег пријатеља, јер сваки од ових љубимаца заслужује топао дом и неизмерну љубав коју ће Вам сигурно узвратити.

Част је и привилегија бити одговоран власник кућног љубимца, јер је радост коју нам они доносе немерљива, наводе у ЈП „Кикинда“.

саобрацајка-сувацарска

Мушкарац (78) смртно је страдао у Сувачарској улици 42 око 10 сати и 35 минута. Старији суграђанин возио је бицикл када га је закачио багер који је возио Кикинђанин (28). Багер је фирме „Еко градња“, где је младић и запослен, а немио догађај догодио се недалеко од градилишта на ком је ангажована поменута фирма.

Увиђај су обавили Основно јавно тужилаштво и Саобраћајна полиција. Како сазнајемо у Полицијској управи сходно утврђеним околностима предузеће се одговарајуће мере и радње против возача.

архив 2

Копије докумената размењених између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије после Сарајевског атентата, пре почетка Првог светског рата, изложене су, од уторка, у Историјском архиву. Поводом 110 година од почетка Великог рата Архив се придружује акцији Министарства културе и Државног архива Србије у којем су, до 28. јула, изложена оригинална документа.

У три витрине постављени су: Ултиматум Аустроугарске Србији и одговор Краљевске владе, оба на десетак страница, писана на француском језику који се тада користио у међународној дипломатији, и телеграм, са преводом, којим је Аустроугарска објавила рат Србији 28. јула 1914. године.

– Трзавице са почеле још 1912. године, када је Србија победила у Балканским ратовима и од тада се очекивало да ће доћи до окршаја између две државе, али не и да ће се покренути ланац догађаја и савезништава између Антанте и Централних сила, што ће бити кључ отпочињања Првог светског рата – каже директор Историјског архива, Срђан Сивчев. – Тензије су трајале готово две године и само се чекао повод за рат који се и десио када је, на Видовдан 1914, Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и на његову супругу, војвоткињу Софију Чотек. Месец дана је трајала дипломатска борба Србије да се очува мир, да се не улази у рат са Аустроугарском, али је Ултиматум био превише понижавајући за Србију и стављало је у колонијални положај. Све тачке су биле позитивне осим једне – учешће аустроугарских полицијских снага у истрази на територији Краљевине Србије, што је било недопустиво за једну независну државу. Аустроугарска није прихватила одговор на Ултиматум и крвави сукоб је започео. Очекивало се да ће то бити краткотрајна акција, да ће Србија брзо бити сломљена, али су покренути ланци савезништава и тај крвави сукоб је трајао четири године.

На предлог Архива Србије, Унеско је, 2015. године Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији уписао у Међународни регистар “Сећање света”.

У холу Историјског архива документа су доступна до 28. јула, до датума избијања Првог светског рата.

С. В. О.

лубенице-молнар-храм-(4)

Лубенице и диње, услед тропских температура које су захватиле нашу земљу, стигле су скоро месец дана раније. Тако је берба домаћег бостана уранила и уместо да је у јеку приводи се крају. На територији града мало је произвођача који узгајају лубенице и диње, а један од њих је Роберт Молнар.

-Наше пољопривредно газдинство има дугу традицију. Раније смо узгајали лубенице за наше потребе. Имали смо стару сорту, сви смо их звали црне лубенице и свако ко је имао парче земље узгајао је те лубенице.  Старе сорте нема, па смо и ми као и многи прешли на хибриде који могу да се купе – каже Молнар.

Лубенице и диње узгаја на пола јутра. Узгој је захтеван и потребан је свакодневни рад и нега, а род највише зависи од ћудљивих временских услова.

-Време није погодовало узгоју. Суша је учинила своје. Код лубенице је специфично да чим лоза падне и она се види назире се крај зрења и производње. Да би род био добар треба јој наводњавање, прихрана, нега. Тежак је то посао и нимало једноставан. Лубенице су сада 40 и 50 динара за килограм и предвиђам да ће до краја месеца поскупети јер их неће бити. Све ће изгорети. Када добије на површини жуту флеку, ожеготину, то је крај – појашњава наш саговорник.

Газдинство Молнар успело је да сачува поједине старе сорте диње.

-Какав род ћемо имати од диња остаје да се види када се подвуче црта. Имали смо проблеме са глодарима, мишеви су похарали њиву, а прошле године уништили су половину рода –  открио нам је Роберт Молнар.

Како наш суграђанин истиче и поред доброг засада, пуне агротехнике и заливних система, потребна је и мало среће приликом узгоја и тада успех не може да изостане.

А.Ђ.

Пријем Педагоска 2

У Високој школи за образовање васпитача (ВШССОВ), за упис на основне студије у септембарском року остало је 35 слободних места на смеру „струковни васпитач деце предшколског узраста“, од којих чак 20 на буџету. У првом, јунском року, примљено је 36 бруцоша – 31 на буџету и петоро самофинансирајућих који су у том статусу јер су већ једном били уписани на буџетско школовање.

Студенти који настављају школовање на мастер студијама, у јуну су попунили 30 од укупно 50 слободних места на првој години. Само прво двоје на ранг листи имаће плаћено школовање у следећој наставној години.

У овој високошколској установи почело је и пријављивање за дошколовање – упис на трећу годину основних студија кандидата који имају завршену Вишу школу за образовање васпитача (смер – васпитач у предшколским установама). Они се, без пријемног испита, уписују до 1. октобра, а за ово додатно образовање нису предвиђена места на буџету.

– Заинтересованост је на нивоу прошле године, можда мало мања – каже директорица ВШССОВ, др Ангела Месарош Живков. – Очекујемо да ће сва места бити попуњена у септембарском уписном року.

Пријављивање за упис на прву годину основних студија је 2, 3. и 4. септембра, а на прву годину мастер студија – од 20. августа до 30. септембра.

Самофинансирајући студенти на основним студијама и они на дошколовању годину плаћају 54 хиљаде, а мастер студије годишње коштају 75 хиљада динара и Школа одобрава плаћање у десет месечних рата.

За 2024/2025. годину није предвиђен упис на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Истекла нам је седмогодишња акредитација и донели смо одлуку да не започињемо поново тај процес јер немамо доктора наука из области етномузикологије и етнокореологије. Уз то, већ дуже време опада број заинтересованих – указује директорица. – Међутим, нисмо одустали од то смера. Када се поново стекну услови, уз реорганизацију студијског програма, ући ћемо у нову акредитацију.

Од око 300 студената Високе школе, на смеру за традиционалне игре их има само десетак. Овај студијски програм постоји од 2008. године, када је прву годину уписивало и по 35 студената. ВШССОВ једина у држави и имала овај смер на којем је високо образовање стекло стотине кореографа из Србије и читавог региона.

С. В. О.

Обука-на-Суваци

Народни музеј организује сертификовани тренинг у домену земљане архитектуре, о употреби блатног малтера на примеру Млина „Сувача“. Прва обука одвијаће се 23. и 24. јула (уторак и среда), од 10 сати, а други на јесен, када ће се обновити зидови Млина.

Тренинге ће водити Драгана Којичић, архитекта са специјализацијом за земљану архитектуру и Оља Тодосијевић сертификовани ЕЦВЕТ тренер и уметница. Полазници ће полагати испит за добијање ЕЦВЕТ М2 сертификата (Европски кредитни систем за стручно образовање и обуку за градњу земљом).

Тренинг је намењен особама старијим од 25 година, бесплатан је, а број места је ограничен. За учешће је неопходно послати пријаву на: muzejkikinda@gmail.com или 0614012981.

С. В. О.

плава-бања-(3)

Кикинда има три дивља купалишта Плаву бању, Пескару и Коћ. Најпопуларнија је Плава бања на периферији града и због слатинастог земљишта на дну, подсећа на морску, па је отуд и добила назив Плава бања. Некада је била глинокоп, а ово купалиште било је познато по добро уређеној инфраструктури где су се организовали бројни концерти и мото сусрети. Посетиоцима су у понуди били тобогани и педалине, мокри чворови и тушеви. Данас ово купалиште није ни налик оном старом, све је девастирано и уништено. У Заводу за јавно здравље током лета анализирају воду на поменутим дивљим купалиштима.

Плава бања некада, када је било уређено купалиште

 

-Узорак који смо анализирали у јуну показује да је вода на Плавој бањи микробиолошки исправан. Када је реч о хемијским својствима морам да истакнем да је вода на овом дивљем купалишту јако специфична. Одликује је висока минерализација, електропроводљивост, високе концентрације сулфата што је неуобичајено. Тако да по хемијским својствима не одговара као вода за купање према Уредби о овим водама. Када би се подробније испитала ова вода могла би да послужи у бањске сврхе, али за то треба значајније испитивање – сазнајемо од др Сање Брусин Белош, начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље.

И анализе узорака воде са Пескаре и Коћа показују да нису препоручљиве за купање.

-Вода на Пескари је површинска и била је микробиолошки исправна, али је хемијска анализа показала да има доста органских материја које су прилично високе и питање је од чега потичу. Најлошија је вода на Коћу. Према великом броју параметара она се налази у петој класи вода и микробиолошке и хемијске анализе не препоручују је за купање. Суграђанима не саветујем да се купају на овим водама – напомиње др Брусин Белош.

Уколико се ипак оде на дивља купалишта обавезно треба да се тушира након купања.

-Колико сам упозната у вечерњим сатима на Плавој бањи поједини суграђани доводе и животиње што је још једна околност која не препоручује ово купалиште – истакла је др Сања Брусин Белош.

Наша саговорница напомиње да би ситуација била повољнија када би поменута купалишта била уређена и када би постајала могућност туширање пре и након уласка у воду, тада би ситуација била боља.

А.Ђ.

децје-одељење

Темељна реконструкција Опште болница Кикинда је настављена. Након што је завршена реконструкција и усељена зграда у којој се налазе одељења Физијатрије, Патологије и Неуропсихијатрије, у току су радови на згради Дечијег одељења.

– До јесени би требало да се заврше радови и након тога издејствује употребна дозвола и објекат стави у функцију. Издвојено је 513,6 милиона динара за обе зграде. Кад се ради темељна реконструкција долази и до непредвиђених радова и трошкова. Испоставило се да је код зграде Дечијег одељења било слегања као последица накупљања кишнице која није имала где да отиче, и то је решено и отклоњено. Настављени су радови, следи санација инсталација- електро, машинских, водоводних, развода медицинских гасова и побољшање енергетске ефикасности што је веома важно и значиће много Болници због смањења трошкова грејања- наводи Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника задужен за инвестиционе и развојне пројекте.

Подсетимо, за реконструисану и усељену зграду у којој су одељења физијатрије, патологије и неуропсихијатрије обезбеђена је и нова медицинска и немедицинска опрема. Захваљујући Министарству за јавна улагања обезбеђено је 240.000 евра за додатну медицинску опрему, док је Покрајински секретаријат за здравство определио 10,5 милиона за немедицинску опрему.

– Реконструкцију Болнице финансирају Влада и Министарство, за општу добробит. Циљ нам јесте да се у роковима све заврши, али околности су такве да то не буде увек испоштовано, али приоритет је квалитет и да након завршетка радова, буду задовољни и здравствени радници и пацијенти. Технички пријем зграде Дечијег одељења очекујемо до краја године. Паралелно се ради и на другој фази, а то је предстојећа реконструкција тзв Нове болнице која ће обухватити 22.000 квадратних метара- реконструкцију 14.000 квадрата и доградњу анекса од 6.000 квадрата, са 2.000 квадратних метара управне зграде. Пошто ће свака соба добити купатило, смањиће се број лежајева, па је потребна доградња анекса. Темељна реконструкција Опште болнице је огромна инвестиција, вредна око 3 милијарде динара и то је највећи пројекат до сада- указује Вукмирица.

Реконструкција тзв Нове болнице радиће се такође фазно.

– Град је урадио оно што је до нас, идејно решење, мастер план и урбанистички пројекат, то смо завршили, Град је уложио 16 милиона за израду пројектно техничке документације, то је прошло контролу Министарства за јавна улагања и сад је на Влади да определи тај новац како бисмо ушли у нову фазу реконструкције. Радиће се део по део и добићемо одличне услове у кикиндској болници- истиче наш саговорник.

Ј. Ц.

саобрацајна-полиција-муп-4

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се три саобраћајне незгоде  у којој је једна задобила тешке, а две лакше телесне повреде, а у две саобраћајке причињена је материјална штета . У незгодама је настала материјална штета у износу од 255.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због прекомерне количине алкохола у крви и  радње возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 169 прекршајних налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 17 возача, од којих је шест особа задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму односно  имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривена су 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 78 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 76 осталих прекршаја.

песници

Мултидисциплинарни фестивал који промовише уметнике домаће и регионалне сцене биће одржан у петак, 26. и у суботу, 27. јула, у дворишту Атељеа „Тера“, истовремено са Интернационалним симпозијумом скулптуре.

Активности за децу: вајарска и оригами радионица, такмичење у топању, школа стреличарства, “потрага”, дружење са глумцима Дечјег позоришта „Лане“ и „До/Про/Живи скулптуру“ одвијаће се у петак, од 17 сати.

У суботу програм почиње у 21 сат јавним читањем поезије београдских песника: Милене Лопичић, Милице Росић, Николе Младеновића, Анђеле Пиљагић и Данила Ђоковића. Група „Маршали“ из Бечеја наступиће од 21 сата, а затим и: Амиго МЦ/ДЈ, кикиндски „Арт оф Хеарт“, ТАМ (Београд) и ТамаРама (Кикинда). Улазак је бесплатан.

С. В. О.