У организацији Канцеларије за младе и Града, у Кикинди ће наступити млади певач Урош Живковић.
На отвореним базенима СЦ „Језеро“ концерт ће се одржати сутра, у суботу, 20. јула, од 22 сата. Улазак је бесплатан.
Најновије
На другој седници Скупштине града донета су решења о престанку мандата директору СЦ „Језеро” Дејану Пудару који је на прошлом заседању именован за заменика градоначелника. Будући да је Пудар поднео оставку због преласка на другу функцију за в.д. директора „Језера” именован је Марко Ракин, мастер менаџер. Образлажући предлог градоначелник Никола Лукач захвалио се досадашњем директору за све што и је урадио до сада.
-Марко Ракин од 2022. године запослен је у СЦ „Језеро“ као управник спортског објекта и руководилац службе заштите од пожара. Савестан је одговоран и вредан и сматрам да ће квалитетно обављати ову функцију – рекао је градоначелник Лукач.
Одборници опозиције имали су замерке на избор Ракина, а одговорио им је Душан Попесков, шеф одборничке групе „Александар Вучић – Кикинда сутра“.
-Реткост је, у данашње време, наћи младе људе који хоће да раде и да се прихвате одговорности. Притисци нису мали и драго нам је што у нашим редовима имамо савесне, вредне и одговорне чланове који желе да се боре за установе у којима су на одговорним функцијама, али и за наш град – прецизирао је Попесков.
За в.д. директорицу Центра за социјални рад, већином гласова, постављена је Александра Ђорђевић, дипломирани социолог и социјални радник запослена у овој установи с обзиром на то да је досадашњи директор Радислав Иветић отишао у пензију.
-Александра Ђорђевић седам година део је колектива Центра за социјални рад и има доста искуства у координацији људских ресурса. Дуго сам сарађивао са њом и могу да истакнем да је посвећена свом послу и познаје проблематику ове важне социјалне установе тако да сматрам да је компетентна и одговорна. Треба јој, као младој особи, дати прилику и подршку – казао је Никола Лукач.
Донете су одлуке о престанку мандата одборника који су поднели оставке и потврђивању мандата њиховим страначким колегама. Тако су нови одборници у локалном парламенту др Марко Ђукић, Арсен Арсенов, Алберт Нађ са листе „Александар Вучић – Кикинда сутра“, Јудит Ердег из Савеза војвођанских Мађара и Ивана Богосав са листе коалиције „Изабери промену – Уједињена опозиција Кикинде“.
Пошто је дневни ред исцрпљен приступило се постављању одборничких питања. Мирослав Панић одборник коалиције „Изабери промену – Уједињена опозиција Кикинде“ имао је питање везано за компанију ФЦЦ, а Ивана Богосав, из исте коалиције, о бесплатним школским ужинама у школама за социјално угрожену децу, о томе зашто је закључано игралиште преко пута „Гусала“ и о брзи о напуштеним животињама. Одговоре је дао градоначелник Лукач и то прво Мирославу Панићу:
-С обзиром на то да нисте пратили политички живот града у претходном периоду да вас обавестим да се интензивно ради на побољшању свих сегмената који се односе на ФЦЦ. Сарађујемо и са вишим нивоима власти јер је депонија требала да буде регионална, а добро је да се сетимо периода када сте све чинили да она добије своју праву функцију. Барем једном годишње разматра се пословање компаније ФЦЦ и када то буде тачка дневног реда имаћете прилику да чујете шта је оно што је у претходном периоду урађено – појаснио је градоначелник Лукач и додао да је добро да се одборници опозиције што чешће јављају за реч како би грађани видели на који начин замишљају да воде град.
Незадовољан одговором Панић је поново затражио реч и како се у свом обраћању није држао Пословника и није реаговао на изречене опомене, председник Скупштине града Богдан одузео му је реч због повреде више чланова Пословника Скупштине града и вређања достојанства Скупштине. Након тога одборници су се већином гласова изјаснили да је повређен Пословник те је Панићу изречена опомена од стране председника Скупштине града.
Први човек града известио је одборницу Богосав да је игралиште преко пута „Гусала“ закључано јер је парцела реституцијом враћена власницима, тако да је сада она приватан посед.
-Да сте само мало били савеснији у постављању питања знали бисте одговор и нема места ни потребе за демагогијом. Локална самоуправа са 30 одсто суфинансира школске ужине, а свако социјално угрожено дете има бесплатну ужину. Осим тога већ две године радимо на томе да у школама имамо здраву ужину. Нисам ни сумњао да ћете активности које спроводите тобоже за заштиту паса искористити у политичке сврхе. Немојте манипулисати чињеницама пошто се већ неко време реализује пројекат „Градски пас“ којим је знатно побољшан њихов третман, а проширује се и капацитет азила за псе луталице. Пуно тога је урађено како би се унапредили услови у којима бораве напуштене животиње попут чиповања, едукација и сарадње са грађанима – закључио је Никола Лукач.
Заменик градоначелника Дејан Пудар замолио је одборнике да се упознају са Пословником о раду Скупштине града Кикинде.
-Упознајте барем са елементарним стварима, шта је одборничко питање, како се формулише, како се поставља. Нема потребе да се злоупотребљава говорница за причу које нису тема седнице. Важно је поштовање институције и то треба свима да је на уму, а не да се Скупштина града претвори у циркус – поручио је Пудар.
А.Ђ.
У Салону Музеја „Тера“ ће, у суботу, 20. јула, у 16 сати, бити отворена изложба „Арт Цонтацт: француска и српска скулптура из колекције Тера”. Биће изложене скулптуре од теракоте француских и српских уметника, насталих током четири деценије трајања Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“.
Изложба ће у Кикинди бити отворена до 31. августа, а у децембру се сели у Париз, где ће публика моћи да је види у Културном центру Србије.
С. В. О.
Нематеријално наслеђе српског, румунског и мађарског дела Баната захваљујући етно кампу АДЗНМ „Гусле“ остаће сачувано од заборава. У научно- истраживачкој станица музичко-традиционалног фолклора, која траје 23 године, ове године је тридесетак студената и ученика средњих музичких школа. До недеље ће се дружити, истраживати, учити о раду на терену, али и стећи искуства која ће примењивати у раду. Мила Топић из Бања Луке студенткиња је етномузикологије на Академији уметности и други пут је на кампу.
-У Кикинди сам упознала студенте са других универзитета са којима делим слична интересовања с обзиром на то да студирамо сродне науке. Поред вршњака, ту су и професори са других факултета од којих сам пуно научила. Учимо нове игре, песме, упознајемо се са традицијом и културом овог краја. Камп пружа велике могућности, а у каснијем школовању и раду доста тога могу да применим – истакла је Мила.
Вања Вујичић из Новог Сада, студенткиња је ветеринарске медицине. Као чланица фолклорног ансамбла „Вила“ интересује је ова област тако да се радо придружила етно кампу.
-Певам и играм и камп је важан за све нас који се аматерски и из љубави бавимо традиционалном игром, песмом и свирањем. Имамо прилику да од еминентних предавача сазнамо пуно тога. Трећи пут сам у Кикинди и сваки пут камп је другачији и бољи и из вашег града одем са новим пријатељствима и знањима – додала је Вања.
Менторка је др Драгица Панић, шеф катедре за етномузикологију из Бања Луке, док је новина да су, поред Игора Попова, уметничког руководиоца „Гусала“, коментори кампа ове године и мастер Катарина Николић са музиколошког института академије уметности и Давор Седларевић из Центра за културу из Колашина.
-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 23 године предано раде и нико од нас, када смо почињали, није очекивао да ће се камп оволико развити и да ће бити узор сличним камповима у региону. Студентима је значајан јер науче методолошке основе теренског истраживања. Овај предмет не постоји на факултетима, иако се о терену пуно прича. Зато од ове године на Академији у Бања Луци увели смо у редовну наставу. Етно камп окупља велики број младих људи. Поред играчких и певачких радионица и упознавања са тим како се прикупља материјал на терену, они стичу нова пријатељства и размењују искуства – додаје др Панић.
Учесници су са Факултета музичке уметности из Београда, Академије уметности из Бања Луке, Музичке академије из Новог Сада, Штипа из Македоније, Западног универзитета из Темишвара, музиколошког института српске академије из Београда, Центра за културу „Мијат Машковић“ из Колашина, ученици средње музичке школе из Суботице, Сомбора и Краљева. Први пут учествују и полазници Академије из Приштине и ученици Балетске школе из Панчева.
ИСТРАЖИВАЊЕ БАНАТА
Међународна студијска истраживачка станица, етно камп, ове године обухватиће истраживања у Румунији у Араду Гају и Дети. Студенти ће посетити Сечањ, биће присутни у Падини где ће се упознати са традицијом и обичајима Словака. У „Гуслама“ ће се обавити теренско истраживање традиције Рома у нашем граду, а гост ће бити и Милан Прунић Дума који ће говорити о обичајима којих више нема.
А.Ђ.
У суботу, 20. и недељу, 21.јула на Старом језеру организује се мото џет „Х20“ адреналин. Дружење је заказано од 10 до 14 сати за децу од 8 до 14 година.
-Ове године нема пријављивања. Ко како буде долазио тако ће моћи да се вози са инструктором. Како су послеподне температуре у максимуму ове године мото џет је током преподнева. Пре него што се буду провозали, наши суграђани ће имати прилику да у малој школи мотонаутике сазнају више о скутерима, како се возе, како да седну и слично. Уз свако дете возиће се и инструктор – додала је наша саговорница.
Представа “Уображена мишица” Дечијег позоришта “Лане” пета је и последња на репертоару овогодишњег Позоришта дворишта у Културном центру. Вечерас (петак, 19. јул), биће одиграна од 19 сати. Улазак је бесплатан.
У сталном термину играња у сали овог позоришта за недељу, 21. јул, од 19 сати, заказана је “Зунзарина палата”.
С. В. О.
„Козарачке летње вечери“, традиционалну манифестацију са богатим и разноврсним програмом за све узрасте и интересовања, отвориће песникиња. У Вили у Новим Козарцима вечерас (петак, 27. јул), од 20 сати, књижевно вече одржаће Наташа Нара Радосављевић из Београда.
Тродневну манифестацију организују удружења из Нових Козараца, уз подршку Месне заједнице и Града – каже Марко Чавка, заменик председника Савета Месне заједнице. – Програме настављамо у суботу, која ће бити спортски дан – у 17.30 ће почети други Меморијални турнир „Драгослав Гарача Чворак“, који организујемо у знак сећања на нашег бившег фудбалера. Утакмице ће играти ветерани из „Младости“ из Бачког Јарка, „Лавиринта“ из Београда“ и из нашег фудбалског клуба „Слобода“. Турнир ће се играти на стадиону „Илија Пантелић“.
Надметање најснажнијих одвијаће се, такође у суботу, од 19 сати, на теренима за мали фудбал поред стадиона – 22. „Стронгмен“ окупиће седам такмичара из: Словеније, Мађарске, Немачке, Аустрије, Словачке и из наше земље. Организатор је Бодибилдинг и карате клуб „Слобода“ из Нових Козараца. У културно-уметничком делу програма наступиће чланови КУД „Петар Кочић“ из овог места.
Последњи дан, недеља, резервисан је за кулинаре. На језеру Стрелиште Риболовачко удружење „Златни караш“ организоваће „Козарачки котлић“ – такмичење у кувању рибље чорбе. Млади кувари имају преподневни термин, од 8 до 12, а одрасли од 16 до 18 сати.
Организатори кажу да се очекује учешће двадесетак екипа, а пријављивање је код председника Удружења, Слободана Ступара, на број 060 481 55 74.
И липицанери у дефилеу кроз село
Још једна манифестација, међу новијима у Новим Козарцима, „Фијакеријада“, шести пут ће бити одржана наредне суботе, 27. јула, од 14 сати, на имању Лисовић. Организатор је Коњички клуб „Зеленац“.
За сада је познато да ће наступити 30 до 40 запрега из читаве Војводине. У такмичарском делу оцењиваће се липицанери, запреге и кочијаши и наградити најбољи. Најатрактивнији део програма биће дефиле свих учесника кроз Нове Козарце.
С. В. О.
Концертом Великог народног оркестра АДЗНМ „Гусле“ и гостију из Турске, Италије, Румуније и Новог Сада, свечано је отворен 23. Међународни фестивал народних оркестара. ФЕНОК су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, тако да је овогодишњи фестивал отворио мр Драган Трапарић, помоћник покрајинског секретара за културу.
-Међународни фестивал народних оркестара Кикинду ставља на мапу културних дешавања у читавом свету и сви треба да се поносимо „Гуслама“ које постоје од 1876. године. ФЕНОК и етно камп су прави начин да се децентрализује култура, а како „Гусле“ утичу на становнике Кикинде, тако и Кикинђани одређују ово друштво, што вас чини јачим и бољим људима – прецизирао је мр Трапарић.
И градоначелник Никола Лукач, заједно са сарадницима поздравио је суграђане и навео да су ФЕНОК, али и етно камп који је у току веома важни за нашу средину.
-Менаџмент „Гусала“ максимално се труди да суграђанима, али и гостима нашег града, уприличе изузетне вечери традиционалне музике. Манифестација траје више од две деценије и о њеном квалитету и значају не треба пуно говорити. Ту су нам и студенти, али и еминентни стручњаци који помажу да етно камп буде што садржајнији и бољи, као и да понуди што више знања – рекао је градоначелник Лукач.
Народни оркестар под вођством професора Ахмета Текина Кумаша из Истанбула већ осам година је део ФЕНОК-а. Оркестар из Турске постоји више од три и по деценије, а суграђани су имали прилику да чују традиционалне инструменте ове земље баламу, кавал, кабок кемане, бендир.
-Свирам баламу и сви ми трудимо се да донесемо део наше традиције у Кикинду. Волимо што смо део фестивала и што смо његов део више година. Турска народна музика је музика душе и то ваша публика препознаје – навео је Ахмет Текин Кумаш.
Из Асоцијације за банатску културу из Темишвара Кикинђанима су се представили професори Музичке академије Западног универзитета.
-Са „Гуслама“ смо потписали протокол о сарадњи и већ четири године смо део овог фестивала. Част нам је што смо део значајног културног догађаја који спаја читав регион и део Европе. И ове, као и претходних година, припремили смо богат програм који је увек другачији. Одлучили смо се за традиционалне песме из Баната и Трансилваније – рекао је професор Лучано Емил Рошка, председника поменутог удружења.
Оркестар „Морешка Нова“ стигао је из Гравине из Италије.
-Други пут смо део ФЕНОК-а и пресрећан сам што смо поново овде. Заједно са оркестром представили смо медитеранску музику и традиционалну музику са југа Италије. Фестивал има одличну репутацију у Европи и о њему се пуно прича – сазнали смо од Пјетра Лајка, вође оркестра.
Све што „Гусле“ раде су култура и неговање културне традиције, истакао је директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић.
-Незаменљив је доживљај слушати уживо врхунске уметнике који долазе из читавог региона и то раде из љубави и због тога што поштују оно што радимо. Одјеци нашег рада изазивају одличне реакције у региону и у стручним круговима. Исто тако наш етно камп постао је модел који многи наши суседи копирају. Наредни корак је умрежавање и постизање реалних резултата – додао је Петровић.
ФЕНОК траје до недеље када ће се поред поменутих гостију представити и инструменталисти, оркестри и солисти из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе.
А.Ђ.
Шесторо вајара овог јула има привилегију и част да ствара на светском нивоу етаблираном, Међународном симпозијуму „Тера“. Вечерас су, публици и једни другима, представили своје досадашње радове, у потпуно прилагођеном и пријатном амбијенту атељеа некадашњег Погона три фабрике црепа. Овде се, уз помоћ најбољих мајстора и са највећом пећи у региону, већ назиру облици идеја које су понели са собом или бивали инспирисани затеченим – простором, људима и историјом града.
Стивен Мос, вајар из Велике Британије који живи и ради у Паризу, каже да је први пут у Србији, а премијерно ће урадити и скулптуру великог формата од глине са којом, такође, никада није радио.
– Све је јако, јако добро овде. Никада нисам радио велике формате, посебно не у глини. Вајам са епокси смолом – каже Мос. – Моја скулптура имаће референце на неколико уметничких дела, али највише на слику Пола Сезана „Голубарник“, из 1898. године. У суштини, репродукујем је у глини и скулптури. Све је веома лепо, људи, град, јако сам задовољан иако сам имао незгоду са бициклом и поломио сам ногу. То ме је мало успорило, али сам пун оптимизма.
Мос је експериментални вајар и његови радови су у многим јавним колекцијама у Француској.
На овогодишњем сазиву стварају и: вајар Милорад Мића Стајчић и сликар Срђан Арсић из Београда, Божица Рађеновић, вајарка, самостална уметница која живи и ради у Отави, Весна Перуновић коју је уметнички пут одвео у Торонто, и Анамарија Шербан из Арада. Она је, на Универзитету у Темишвару дипломирала вајарство и докторирала визуелне уметности.
Према утисцима које су поделили са нама, веома су задовољни што су у друштву одабраних уметника који, у изванредним условима, у потпуном миру на рубу града, измаштавају, граде и подижу нова дела која ће оставити својим домаћинима и свим Кикинђанима као легат за будућност.
С. В. О.
Служба за кућно лечење и медицинску негу дуго година ради у оквиру Дома здравља. Циљ јој је да збрињавају пацијенте који су трајно или привремено непокретни или везани за постељу. Недавно се нашој редакцији обратила суграђанка која је веома похвално говорила о раду ове службе и о помоћи коју су јој пружили током неге непокретног супруга. Стога смо решили да вам представимо и овај сегмент рада.
У служби раде начелница др Спасенија Бутулија Милошевић и др Драгана Адамов Мехић, лекар опште праксе.
-Пацијенте збрињавамо у кућним условима, а и изабрани смо лекари непокретним пацијентима који имају додатак за туђу негу и помоћ. Наша делатност се одвија у два сегмента, тако да имамо две екипе. Прва је задужена за лечење пацијената односно њихово збрињавање када је реч о симптоматској терапији, лечењу инфективних стања и све оно што се ради у здравственим амбулантама, као и продужетак болничког лечења. Практично можемо да кажемо да смо ми Болница у кућним условима. Друга екипа обавља превијање у кућним условима – појашњава др Адамов Мехић.
Дневно, лекари ове службе, обиђу укупно осамдесетак пацијената.
-Суграђанима којима смо изабрани лекари преписујемо терапију, упућујемо их на специјалистичке прегледе и слично. Пацијенти којима је потребна наша помоћ долазе до нас на основу налога који исписују изабрани лекар, доктор из Хитне службе, остале колеге уколико су медицинске индикације пацијента такве да им је неопходно лечење у кућним условима. Пацијенти чији су картони код нас могу да нас зову и договоре кућну посету, а и имамо и оне по позиву и највише их је са карциномима којима покушавамо да помажемо колико је могуће – додала је наша саговорница.
Служба за кућно лечење и медицинска нега има око 2.000 картона и терене раде два пута дневно.
-Добар смо тим лекара који сарађује и свесни смо тога да одлазимо људима у кућу како би им помогли. Врло је важно да имамо добру комуникацију са пацијентима и са њиховом породицом јер данима и месецима одлазимо у исте куће. Осим медицинске помоћи, ту смо да пружимо и психолошку подршку, али и да им дамо одговоре на сва питања, уколико смо у могућности – каже др др Драгана Адамов Мехић.
Поменута служба је добро опремљена. Пре три године локална самоуправа донирала им је нови аутомобил. Поред лекара у пратњи је медицински техничар којих је укупно 10 у кућном лечењу.
А.Ђ.