U organizaciji Kancelarije za mlade i Grada, u Kikindi će nastupiti mladi pevač Uroš Živković.
Na otvorenim bazenima SC „Jezero“ koncert će se održati sutra, u subotu, 20. jula, od 22 sata. Ulazak je besplatan.
Најновије
Na drugoj sednici Skupštine grada doneta su rešenja o prestanku mandata direktoru SC „Jezero” Dejanu Pudaru koji je na prošlom zasedanju imenovan za zamenika gradonačelnika. Budući da je Pudar podneo ostavku zbog prelaska na drugu funkciju za v.d. direktora „Jezera” imenovan je Marko Rakin, master menadžer. Obrazlažući predlog gradonačelnik Nikola Lukač zahvalio se dosadašnjem direktoru za sve što i je uradio do sada.
-Marko Rakin od 2022. godine zaposlen je u SC „Jezero“ kao upravnik sportskog objekta i rukovodilac službe zaštite od požara. Savestan je odgovoran i vredan i smatram da će kvalitetno obavljati ovu funkciju – rekao je gradonačelnik Lukač.
Odbornici opozicije imali su zamerke na izbor Rakina, a odgovorio im je Dušan Popeskov, šef odborničke grupe „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra“.
-Retkost je, u današnje vreme, naći mlade ljude koji hoće da rade i da se prihvate odgovornosti. Pritisci nisu mali i drago nam je što u našim redovima imamo savesne, vredne i odgovorne članove koji žele da se bore za ustanove u kojima su na odgovornim funkcijama, ali i za naš grad – precizirao je Popeskov.
Za v.d. direktoricu Centra za socijalni rad, većinom glasova, postavljena je Aleksandra Đorđević, diplomirani sociolog i socijalni radnik zaposlena u ovoj ustanovi s obzirom na to da je dosadašnji direktor Radislav Ivetić otišao u penziju.
-Aleksandra Đorđević sedam godina deo je kolektiva Centra za socijalni rad i ima dosta iskustva u koordinaciji ljudskih resursa. Dugo sam sarađivao sa njom i mogu da istaknem da je posvećena svom poslu i poznaje problematiku ove važne socijalne ustanove tako da smatram da je kompetentna i odgovorna. Treba joj, kao mladoj osobi, dati priliku i podršku – kazao je Nikola Lukač.
Donete su odluke o prestanku mandata odbornika koji su podneli ostavke i potvrđivanju mandata njihovim stranačkim kolegama. Tako su novi odbornici u lokalnom parlamentu dr Marko Đukić, Arsen Arsenov, Albert Nađ sa liste „Aleksandar Vučić – Kikinda sutra“, Judit Erdeg iz Saveza vojvođanskih Mađara i Ivana Bogosav sa liste koalicije „Izaberi promenu – Ujedinjena opozicija Kikinde“.
Pošto je dnevni red iscrpljen pristupilo se postavljanju odborničkih pitanja. Miroslav Panić odbornik koalicije „Izaberi promenu – Ujedinjena opozicija Kikinde“ imao je pitanje vezano za kompaniju FCC, a Ivana Bogosav, iz iste koalicije, o besplatnim školskim užinama u školama za socijalno ugroženu decu, o tome zašto je zaključano igralište preko puta „Gusala“ i o brzi o napuštenim životinjama. Odgovore je dao gradonačelnik Lukač i to prvo Miroslavu Paniću:
-S obzirom na to da niste pratili politički život grada u prethodnom periodu da vas obavestim da se intenzivno radi na poboljšanju svih segmenata koji se odnose na FCC. Sarađujemo i sa višim nivoima vlasti jer je deponija trebala da bude regionalna, a dobro je da se setimo perioda kada ste sve činili da ona dobije svoju pravu funkciju. Barem jednom godišnje razmatra se poslovanje kompanije FCC i kada to bude tačka dnevnog reda imaćete priliku da čujete šta je ono što je u prethodnom periodu urađeno – pojasnio je gradonačelnik Lukač i dodao da je dobro da se odbornici opozicije što češće javljaju za reč kako bi građani videli na koji način zamišljaju da vode grad.
Nezadovoljan odgovorom Panić je ponovo zatražio reč i kako se u svom obraćanju nije držao Poslovnika i nije reagovao na izrečene opomene, predsednik Skupštine grada Bogdan oduzeo mu je reč zbog povrede više članova Poslovnika Skupštine grada i vređanja dostojanstva Skupštine. Nakon toga odbornici su se većinom glasova izjasnili da je povređen Poslovnik te je Paniću izrečena opomena od strane predsednika Skupštine grada.
Prvi čovek grada izvestio je odbornicu Bogosav da je igralište preko puta „Gusala“ zaključano jer je parcela restitucijom vraćena vlasnicima, tako da je sada ona privatan posed.
-Da ste samo malo bili savesniji u postavljanju pitanja znali biste odgovor i nema mesta ni potrebe za demagogijom. Lokalna samouprava sa 30 odsto sufinansira školske užine, a svako socijalno ugroženo dete ima besplatnu užinu. Osim toga već dve godine radimo na tome da u školama imamo zdravu užinu. Nisam ni sumnjao da ćete aktivnosti koje sprovodite tobože za zaštitu pasa iskoristiti u političke svrhe. Nemojte manipulisati činjenicama pošto se već neko vreme realizuje projekat „Gradski pas“ kojim je znatno poboljšan njihov tretman, a proširuje se i kapacitet azila za pse lutalice. Puno toga je urađeno kako bi se unapredili uslovi u kojima borave napuštene životinje poput čipovanja, edukacija i saradnje sa građanima – zaključio je Nikola Lukač.
Zamenik gradonačelnika Dejan Pudar zamolio je odbornike da se upoznaju sa Poslovnikom o radu Skupštine grada Kikinde.
-Upoznajte barem sa elementarnim stvarima, šta je odborničko pitanje, kako se formuliše, kako se postavlja. Nema potrebe da se zloupotrebljava govornica za priču koje nisu tema sednice. Važno je poštovanje institucije i to treba svima da je na umu, a ne da se Skupština grada pretvori u cirkus – poručio je Pudar.
A.Đ.
U Salonu Muzeja „Tera“ će, u subotu, 20. jula, u 16 sati, biti otvorena izložba „Art Contact: francuska i srpska skulptura iz kolekcije Tera”. Biće izložene skulpture od terakote francuskih i srpskih umetnika, nastalih tokom četiri decenije trajanja Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“.
Izložba će u Kikindi biti otvorena do 31. avgusta, a u decembru se seli u Pariz, gde će publika moći da je vidi u Kulturnom centru Srbije.
S. V. O.
Nematerijalno nasleđe srpskog, rumunskog i mađarskog dela Banata zahvaljujući etno kampu ADZNM „Gusle“ ostaće sačuvano od zaborava. U naučno- istraživačkoj stanica muzičko-tradicionalnog folklora, koja traje 23 godine, ove godine je tridesetak studenata i učenika srednjih muzičkih škola. Do nedelje će se družiti, istraživati, učiti o radu na terenu, ali i steći iskustva koja će primenjivati u radu. Mila Topić iz Banja Luke studentkinja je etnomuzikologije na Akademiji umetnosti i drugi put je na kampu.
-U Kikindi sam upoznala studente sa drugih univerziteta sa kojima delim slična interesovanja s obzirom na to da studiramo srodne nauke. Pored vršnjaka, tu su i profesori sa drugih fakulteta od kojih sam puno naučila. Učimo nove igre, pesme, upoznajemo se sa tradicijom i kulturom ovog kraja. Kamp pruža velike mogućnosti, a u kasnijem školovanju i radu dosta toga mogu da primenim – istakla je Mila.
Vanja Vujičić iz Novog Sada, studentkinja je veterinarske medicine. Kao članica folklornog ansambla „Vila“ interesuje je ova oblast tako da se rado pridružila etno kampu.
-Pevam i igram i kamp je važan za sve nas koji se amaterski i iz ljubavi bavimo tradicionalnom igrom, pesmom i sviranjem. Imamo priliku da od eminentnih predavača saznamo puno toga. Treći put sam u Kikindi i svaki put kamp je drugačiji i bolji i iz vašeg grada odem sa novim prijateljstvima i znanjima – dodala je Vanja.
Mentorka je dr Dragica Panić, šef katedre za etnomuzikologiju iz Banja Luke, dok je novina da su, pored Igora Popova, umetničkog rukovodioca „Gusala“, komentori kampa ove godine i master Katarina Nikolić sa muzikološkog instituta akademije umetnosti i Davor Sedlarević iz Centra za kulturu iz Kolašina.
-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 23 godine predano rade i niko od nas, kada smo počinjali, nije očekivao da će se kamp ovoliko razviti i da će biti uzor sličnim kampovima u regionu. Studentima je značajan jer nauče metodološke osnove terenskog istraživanja. Ovaj predmet ne postoji na fakultetima, iako se o terenu puno priča. Zato od ove godine na Akademiji u Banja Luci uveli smo u redovnu nastavu. Etno kamp okuplja veliki broj mladih ljudi. Pored igračkih i pevačkih radionica i upoznavanja sa tim kako se prikuplja materijal na terenu, oni stiču nova prijateljstva i razmenjuju iskustva – dodaje dr Panić.
Učesnici su sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda, Akademije umetnosti iz Banja Luke, Muzičke akademije iz Novog Sada, Štipa iz Makedonije, Zapadnog univerziteta iz Temišvara, muzikološkog instituta srpske akademije iz Beograda, Centra za kulturu „Mijat Mašković“ iz Kolašina, učenici srednje muzičke škole iz Subotice, Sombora i Kraljeva. Prvi put učestvuju i polaznici Akademije iz Prištine i učenici Baletske škole iz Pančeva.
ISTRAŽIVANJE BANATA
Međunarodna studijska istraživačka stanica, etno kamp, ove godine obuhvatiće istraživanja u Rumuniji u Aradu Gaju i Deti. Studenti će posetiti Sečanj, biće prisutni u Padini gde će se upoznati sa tradicijom i običajima Slovaka. U „Guslama“ će se obaviti terensko istraživanje tradicije Roma u našem gradu, a gost će biti i Milan Prunić Duma koji će govoriti o običajima kojih više nema.
A.Đ.
U subotu, 20. i nedelju, 21.jula na Starom jezeru organizuje se moto džet „H20“ adrenalin. Druženje je zakazano od 10 do 14 sati za decu od 8 do 14 godina.
-Ove godine nema prijavljivanja. Ko kako bude dolazio tako će moći da se vozi sa instruktorom. Kako su poslepodne temperature u maksimumu ove godine moto džet je tokom prepodneva. Pre nego što se budu provozali, naši sugrađani će imati priliku da u maloj školi motonautike saznaju više o skuterima, kako se voze, kako da sednu i slično. Uz svako dete voziće se i instruktor – dodala je naša sagovornica.
Predstava “Uobražena mišica” Dečijeg pozorišta “Lane” peta je i poslednja na repertoaru ovogodišnjeg Pozorišta dvorišta u Kulturnom centru. Večeras (petak, 19. jul), biće odigrana od 19 sati. Ulazak je besplatan.
U stalnom terminu igranja u sali ovog pozorišta za nedelju, 21. jul, od 19 sati, zakazana je “Zunzarina palata”.
S. V. O.
„Kozaračke letnje večeri“, tradicionalnu manifestaciju sa bogatim i raznovrsnim programom za sve uzraste i interesovanja, otvoriće pesnikinja. U Vili u Novim Kozarcima večeras (petak, 27. jul), od 20 sati, književno veče održaće Nataša Nara Radosavljević iz Beograda.
Trodnevnu manifestaciju organizuju udruženja iz Novih Kozaraca, uz podršku Mesne zajednice i Grada – kaže Marko Čavka, zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice. – Programe nastavljamo u subotu, koja će biti sportski dan – u 17.30 će početi drugi Memorijalni turnir „Dragoslav Garača Čvorak“, koji organizujemo u znak sećanja na našeg bivšeg fudbalera. Utakmice će igrati veterani iz „Mladosti“ iz Bačkog Jarka, „Lavirinta“ iz Beograda“ i iz našeg fudbalskog kluba „Sloboda“. Turnir će se igrati na stadionu „Ilija Pantelić“.
Nadmetanje najsnažnijih odvijaće se, takođe u subotu, od 19 sati, na terenima za mali fudbal pored stadiona – 22. „Strongmen“ okupiće sedam takmičara iz: Slovenije, Mađarske, Nemačke, Austrije, Slovačke i iz naše zemlje. Organizator je Bodibilding i karate klub „Sloboda“ iz Novih Kozaraca. U kulturno-umetničkom delu programa nastupiće članovi KUD „Petar Kočić“ iz ovog mesta.
Poslednji dan, nedelja, rezervisan je za kulinare. Na jezeru Strelište Ribolovačko udruženje „Zlatni karaš“ organizovaće „Kozarački kotlić“ – takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Mladi kuvari imaju prepodnevni termin, od 8 do 12, a odrasli od 16 do 18 sati.
Organizatori kažu da se očekuje učešće dvadesetak ekipa, a prijavljivanje je kod predsednika Udruženja, Slobodana Stupara, na broj 060 481 55 74.
I lipicaneri u defileu kroz selo
Još jedna manifestacija, među novijima u Novim Kozarcima, „Fijakerijada“, šesti put će biti održana naredne subote, 27. jula, od 14 sati, na imanju Lisović. Organizator je Konjički klub „Zelenac“.
Za sada je poznato da će nastupiti 30 do 40 zaprega iz čitave Vojvodine. U takmičarskom delu ocenjivaće se lipicaneri, zaprege i kočijaši i nagraditi najbolji. Najatraktivniji deo programa biće defile svih učesnika kroz Nove Kozarce.
S. V. O.
Koncertom Velikog narodnog orkestra ADZNM „Gusle“ i gostiju iz Turske, Italije, Rumunije i Novog Sada, svečano je otvoren 23. Međunarodni festival narodnih orkestara. FENOK su podržali Grad Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, tako da je ovogodišnji festival otvorio mr Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu.
-Međunarodni festival narodnih orkestara Kikindu stavlja na mapu kulturnih dešavanja u čitavom svetu i svi treba da se ponosimo „Guslama“ koje postoje od 1876. godine. FENOK i etno kamp su pravi način da se decentralizuje kultura, a kako „Gusle“ utiču na stanovnike Kikinde, tako i Kikinđani određuju ovo društvo, što vas čini jačim i boljim ljudima – precizirao je mr Traparić.
I gradonačelnik Nikola Lukač, zajedno sa saradnicima pozdravio je sugrađane i naveo da su FENOK, ali i etno kamp koji je u toku veoma važni za našu sredinu.
-Menadžment „Gusala“ maksimalno se trudi da sugrađanima, ali i gostima našeg grada, upriliče izuzetne večeri tradicionalne muzike. Manifestacija traje više od dve decenije i o njenom kvalitetu i značaju ne treba puno govoriti. Tu su nam i studenti, ali i eminentni stručnjaci koji pomažu da etno kamp bude što sadržajniji i bolji, kao i da ponudi što više znanja – rekao je gradonačelnik Lukač.
Narodni orkestar pod vođstvom profesora Ahmeta Tekina Kumaša iz Istanbula već osam godina je deo FENOK-a. Orkestar iz Turske postoji više od tri i po decenije, a sugrađani su imali priliku da čuju tradicionalne instrumente ove zemlje balamu, kaval, kabok kemane, bendir.
-Sviram balamu i svi mi trudimo se da donesemo deo naše tradicije u Kikindu. Volimo što smo deo festivala i što smo njegov deo više godina. Turska narodna muzika je muzika duše i to vaša publika prepoznaje – naveo je Ahmet Tekin Kumaš.
Iz Asocijacije za banatsku kulturu iz Temišvara Kikinđanima su se predstavili profesori Muzičke akademije Zapadnog univerziteta.
-Sa „Guslama“ smo potpisali protokol o saradnji i već četiri godine smo deo ovog festivala. Čast nam je što smo deo značajnog kulturnog događaja koji spaja čitav region i deo Evrope. I ove, kao i prethodnih godina, pripremili smo bogat program koji je uvek drugačiji. Odlučili smo se za tradicionalne pesme iz Banata i Transilvanije – rekao je profesor Lučano Emil Roška, predsednika pomenutog udruženja.
Orkestar „Moreška Nova“ stigao je iz Gravine iz Italije.
-Drugi put smo deo FENOK-a i presrećan sam što smo ponovo ovde. Zajedno sa orkestrom predstavili smo mediteransku muziku i tradicionalnu muziku sa juga Italije. Festival ima odličnu reputaciju u Evropi i o njemu se puno priča – saznali smo od Pjetra Lajka, vođe orkestra.
Sve što „Gusle“ rade su kultura i negovanje kulturne tradicije, istakao je direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović.
-Nezamenljiv je doživljaj slušati uživo vrhunske umetnike koji dolaze iz čitavog regiona i to rade iz ljubavi i zbog toga što poštuju ono što radimo. Odjeci našeg rada izazivaju odlične reakcije u regionu i u stručnim krugovima. Isto tako naš etno kamp postao je model koji mnogi naši susedi kopiraju. Naredni korak je umrežavanje i postizanje realnih rezultata – dodao je Petrović.
FENOK traje do nedelje kada će se pored pomenutih gostiju predstaviti i instrumentalisti, orkestri i solisti iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore.
A.Đ.
Šestoro vajara ovog jula ima privilegiju i čast da stvara na svetskom nivou etabliranom, Međunarodnom simpozijumu „Tera“. Večeras su, publici i jedni drugima, predstavili svoje dosadašnje radove, u potpuno prilagođenom i prijatnom ambijentu ateljea nekadašnjeg Pogona tri fabrike crepa. Ovde se, uz pomoć najboljih majstora i sa najvećom peći u regionu, već naziru oblici ideja koje su poneli sa sobom ili bivali inspirisani zatečenim – prostorom, ljudima i istorijom grada.
Stiven Mos, vajar iz Velike Britanije koji živi i radi u Parizu, kaže da je prvi put u Srbiji, a premijerno će uraditi i skulpturu velikog formata od gline sa kojom, takođe, nikada nije radio.
– Sve je jako, jako dobro ovde. Nikada nisam radio velike formate, posebno ne u glini. Vajam sa epoksi smolom – kaže Mos. – Moja skulptura imaće reference na nekoliko umetničkih dela, ali najviše na sliku Pola Sezana „Golubarnik“, iz 1898. godine. U suštini, reprodukujem je u glini i skulpturi. Sve je veoma lepo, ljudi, grad, jako sam zadovoljan iako sam imao nezgodu sa biciklom i polomio sam nogu. To me je malo usporilo, ali sam pun optimizma.
Mos je eksperimentalni vajar i njegovi radovi su u mnogim javnim kolekcijama u Francuskoj.
Na ovogodišnjem sazivu stvaraju i: vajar Milorad Mića Stajčić i slikar Srđan Arsić iz Beograda, Božica Rađenović, vajarka, samostalna umetnica koja živi i radi u Otavi, Vesna Perunović koju je umetnički put odveo u Toronto, i Anamarija Šerban iz Arada. Ona je, na Univerzitetu u Temišvaru diplomirala vajarstvo i doktorirala vizuelne umetnosti.
Prema utiscima koje su podelili sa nama, veoma su zadovoljni što su u društvu odabranih umetnika koji, u izvanrednim uslovima, u potpunom miru na rubu grada, izmaštavaju, grade i podižu nova dela koja će ostaviti svojim domaćinima i svim Kikinđanima kao legat za budućnost.
S. V. O.
Služba za kućno lečenje i medicinsku negu dugo godina radi u okviru Doma zdravlja. Cilj joj je da zbrinjavaju pacijente koji su trajno ili privremeno nepokretni ili vezani za postelju. Nedavno se našoj redakciji obratila sugrađanka koja je veoma pohvalno govorila o radu ove službe i o pomoći koju su joj pružili tokom nege nepokretnog supruga. Stoga smo rešili da vam predstavimo i ovaj segment rada.
U službi rade načelnica dr Spasenija Butulija Milošević i dr Dragana Adamov Mehić, lekar opšte prakse.
-Pacijente zbrinjavamo u kućnim uslovima, a i izabrani smo lekari nepokretnim pacijentima koji imaju dodatak za tuđu negu i pomoć. Naša delatnost se odvija u dva segmenta, tako da imamo dve ekipe. Prva je zadužena za lečenje pacijenata odnosno njihovo zbrinjavanje kada je reč o simptomatskoj terapiji, lečenju infektivnih stanja i sve ono što se radi u zdravstvenim ambulantama, kao i produžetak bolničkog lečenja. Praktično možemo da kažemo da smo mi Bolnica u kućnim uslovima. Druga ekipa obavlja previjanje u kućnim uslovima – pojašnjava dr Adamov Mehić.
Dnevno, lekari ove službe, obiđu ukupno osamdesetak pacijenata.
-Sugrađanima kojima smo izabrani lekari prepisujemo terapiju, upućujemo ih na specijalističke preglede i slično. Pacijenti kojima je potrebna naša pomoć dolaze do nas na osnovu naloga koji ispisuju izabrani lekar, doktor iz Hitne službe, ostale kolege ukoliko su medicinske indikacije pacijenta takve da im je neophodno lečenje u kućnim uslovima. Pacijenti čiji su kartoni kod nas mogu da nas zovu i dogovore kućnu posetu, a i imamo i one po pozivu i najviše ih je sa karcinomima kojima pokušavamo da pomažemo koliko je moguće – dodala je naša sagovornica.
Služba za kućno lečenje i medicinska nega ima oko 2.000 kartona i terene rade dva puta dnevno.
-Dobar smo tim lekara koji sarađuje i svesni smo toga da odlazimo ljudima u kuću kako bi im pomogli. Vrlo je važno da imamo dobru komunikaciju sa pacijentima i sa njihovom porodicom jer danima i mesecima odlazimo u iste kuće. Osim medicinske pomoći, tu smo da pružimo i psihološku podršku, ali i da im damo odgovore na sva pitanja, ukoliko smo u mogućnosti – kaže dr dr Dragana Adamov Mehić.
Pomenuta služba je dobro opremljena. Pre tri godine lokalna samouprava donirala im je novi automobil. Pored lekara u pratnji je medicinski tehničar kojih je ukupno 10 u kućnom lečenju.
A.Đ.