Најновије

basaid-fasada-1

У Дому пензионера у Башаиду завршена је адаптација фасаде. Овим послом заокружена је санација зграде коју користе најстарији мештани, истакао је председник Савета МЗ Бојан Микалачки.

-У протеклом периоду реконструисали смо просторије Дома пензионера које су биле у веома лошем стању. Обезбеђен је и нови намештај, столови, столице, кухиња, нови фрижидер, климе, нови телевизор. Урађен је и нови санитарни чвор, а обављени су и молерско-фарбарски радови. Сада је завршена и фасада, тако да наши најстарији мештани имају одличне услове за дружење – сазнајемо од Микалачког.

Радови су финансирани средствима месне заједнице, а у договору са пензионерима.

-У селу има доста пензионера који се свакодневно сакупљају у својим просторијама. Разговарају, проводе време заједно, друже се – додаје наш саговорник.

Оцењујући 2024. годину, Микалачки напомиње да је задовољан оним што је урађено у Башаиду.

-Почетком године решили смо дугогодишњи проблем. Изграђен је кружни ток на улазу и село из правца Зрењанина, што је и највећа инвестиција у селу протеклим годинама. Ова раскрсница била је такозвана „црна“ тачка и сви мештани били су за то да се реши питање безбедности на овом делу пута. Остало је да се простор озелени, а постоји и иницијатива да се у централном делу пребаци бели крст – каже Бојан Микалачки.

У 2025. години у буџету града опредељена су средства за наставак изградње капеле. До сада је објекат изидан и покривен, а наредна фаза подразумеваће увођење струје, воде, поставку столарије. У наредној години у плану је да се наставе радови на Дому културе.

-Спрат зграде је адаптиран, а кров који је прокишњавао је саниран. Преостало је да се уради приземље у ком се налази биоскопска сала, бина, као и просторије у којима планирамо да се налази галерија и етно соба. Неопходно је заменити подове, столарију, окречити. Осим поменутог потребно је адаптирати фасаду која је у катастрофалном стању – сазнајемо од Микалачког.

А.Ђ.

Kozarci-paketici-(7)

Захваљујући ангажману свих добрих људи из Нових Козараца, протеклог викенда обезбеђени су пакетићи за децу сународника у јужној српској покрајини. Мештани су поново показали хуманост и добру вољу да оживе своје село. Овога пута организовали су турнир у пикаду и донирање пакетића.

– У Ватрогасном дому одржано је надметање на којем је учествовало 19 екипа – каже Илија Дакић, иницијатор и организатор акције. – Обрадовао нас је велики одзив учесника који су донирали уплатом котизације, као и свих мештана, који су донирали пакетиће, играчке, слатке и слане производе. Такмичење је одржано у препуној сали, а претходно су деца из места већ припремила све пакетиће од донација које су стизале и претходних дана. Свакоме од њих поклонили смо, такође, по пакетић, у знак захвалности. Још једном смо показали да смо живо село, а што је још битније, да смо сви били ту за децу с Космета.

Поред Дакића, организатори су били Милан Калембер, Срђан Марковић, Вук Вукмировић, Јован Лукач и Војин Лукач. Акција је предузета после договора са београдском организацијом “Сви за Космет”, и уз подршку Удружења жена „Нови Козарци“, Месне заједнице, Добровољног ватрогасног друштва и Српскe православне црквене општине у Новим Козарцима, односно јереја Николе Момирова.

– Организација је била на највишем могућем нивоу захваљујући и нашим пријатељима из Пикадо клуба “Мамути” из Кикинде који су донели опрему и помагали у такмичењу. Прикупљено је више од 30 хиљада динара и 70 пакетића који су, после такмичења, однесени у Цркву Светог Пророка Илије. Сутрадан, у недељу, сва помоћ је одвезена у Београд, у организацију „Сви за Космет“. Поносан сам на моје Козарчане и на њихов ангажман, посебно на најмлађе – каже Дакић.

Што се самог такмичења тиче, прво место освојила је екипа Јован Петрушић – Димитрије Војводић. Другопласирани су били Роланд Кути – Данијел Баба, док је екипа Бранко Галић – Саша Миросављев завршила надметање на трећем месту.

Новац и пакетићи придружени су донацијама из целе Србије и света које се сливају у организацију „Сви за Космет“ у масовној хуманитарној акцији „Пакетићи за децу на Косову и Метохији“ и биће, за празнике, испоручена малишанима. У оквиру акције помажу се и угрожене породице, деца из угрожених области, светиње и институције.

А у Новим Козарцима, каже Дакић, не посустају у прављењу квалитетних програма и већ најављују нове акције. Уједињени у овој хуманитарној активности, показали су велику спремност и пожртвованост за заједницу.

С. В. О.

saobracajne-dan-zrtava-(2)

На подручју Полицијске управе у Кикинди током викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде. Настала је материјална штета у износу од 260.000 динара. Саобраћајна незгода се догодиле због радња возилом.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 18 учесника у саобраћају и издата су 72 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача, од којих су две особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

Такође, откривена су 23 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 10 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 47 осталих прекршаја.

decija-nova-godina-(1)

Већ по традицији најмлађи суграђани први ће дочекати Нову годину. На Градском тргу, 31. децембра, програм почиње у 11.30 сати. Са окупљеним малишанима дружиће се глумци позоришта „Лане“, али и Деда Мраз и Снежна краљица.

Тачну у подне, уз одбројавање последњих десет секунди, биће дочакана Нова, 2025. година. И у самом позоришту „Лане“ такође ће бити организована журка за децу поводом Нове године у 14 часова.

posna-trpeza-hram-(3)

У храму Светих Козме и Дамјана трећу годину заредом организована је манифестација „Моја посна трпеза“. Поводом Божићног поста и Материца у светосавској сали приређена је изложба сланих и слатких посних јела, а било их је 54.

На трпези је било рибе, посног пребранца, посних пуњених паприка, сарме и пите. Посне специјалитете припремила је и Јасмина Зарић из Кикинде.

-Волим пост и посна јела. За изложбу сам донела куван кукуруз који није уобичајен у ово доба године, то ме подсећа на детињство јер ме је моја бака, када сам била мала, након клизања на леду, дочекивала управо са овим јелом. Направила сам и кифлице са пекмезом јер сам одрастала на овом слаткишу. Постим читав пост и није ми тешко – казала је Јасмина Зарић.

У част Материца, али и Детинца и Оца, породичних празника, организована је трећа посна трпеза, рекао је старешина храма, протојереј Бобан Петровић.

-Посебно смо радосни што се ове године нашем позиву одазвао велики број ресторана у Кикинди. Циљ нам је да едукујемо како вернике, тако и ресторане, како би на свом менију имали што разноврснију понуду посних јела. Сваке године одзив на нашу манифестацију је све већи. Увек нас изненади машта наших верника, а ово је прилика да за дружење, упознавање, али и размену рецепата – додао је отац Бобан Петровић.

У самом храму организовано је духовно вече на ком је беседио прота Иван Мучалов из Сечња, а верници су уживали и у песмама дечијег хора „Свети Јован Шангајски“.

А.Ђ.

dusan-i-milojka-portal

Ове стихове из наслова написаће млади песник, док покушава да се избори са узнапредовалом болешћу. Нада у оздрављење није га напуштала

Осамнаестогодишња Милојка Малетић вратила се из Новог Сада, по завршетку Више девојачке школе. Кућу ове црномањасте лепотице из добростојеће породице обилазе просци. Те 1920. године Ченеј има око 3.000 душа од којих су половина Срби, а половина Немци. Исти је то онај Ченеј у који је  Стеван Сремац довео два завађена попа, Ћиру и Спиру, приликом њиховог путовања владици у Темишвар.

Долазак младог и лепог учитеља Душана у мало место на обали старог Бегеја не пролази незапажено. Ченеј је за њега само привремено решење, чезне за Београдом у ком је као ванредни студент уписао Филозофски факултет и сарађивао са више књижевних часописа. У беди неусловних изнајмљених соба, грозничаво је писао стихове, покушавајући да се прехрани радећи као писар у адвокатској канцеларији. Његов књижевни таленат није био непримећен, али је млади песник остао скрајнут од утицајних литерарних кругова, никако не успевајући да објави збирку поезије.

Док машта за животом у великом граду, у Ченеју за њега свуда празнина и досада. Дани су тешки и дуги. И за Душаново крхко здравље, више би одговарало неко место у брдима, са чистијим ваздухом. Из рата се вратио са маларијом и болесним плућима.

Од три дугачка сокака у селу удаљеном петнаестак километара од Жомбоља, према Темишвару, главни је био калдрмисан и водио је на железничку станицу. Уз ту главну улицу паралелно је била српска улица на чијем се крају налазио и парохијски дом, српска црква и школа. Од школе до краја села није било ни две стотине метара, а свуда уоколо „непрегледна равница, испресецана многобројним путевима прашине лети, а у пролеће и у јесен претварана у блато”.

Девојачка разонода у Ченеју у то доба било је стајање на прозору, причаће касније Милојка о дану када је упознала свог будућег супруга. Једног поподнева, са сестром од тетке, гледала је низ шор, кад ето ти новог учитеља.

-Сестра га је познавала из Кикинде и Душан стаде изненађен сусретом. Поздравили смо се и упознали преко прозора. Рече да је чуо за мене, иако је свега четири дана у селу. И ја знам за вас, не остадох му дужна, читала сам ваше стихове у „Књижевном југу”- присећала се касније Милојка.

Висока осамнаестогодишњакиња, лепих и правилних црта лица, црних очију и тамне косе убрзо ће одушевити двадесетогодишњег учитеља Душана.

Најпре је из досаде пожелео да се нашали са Милојкиним удварачима, међу којима је био и његов колега, учитељ Влајнић, али се и сам у Милојку убрзо заљубио.

-Седим у соби и везем. Одужило се пре подне. Онда кроз отворен прозор чујем из далека- ке..ке..ке. То ђаци са љубимруке поздрављају учитеља. Ја се сва сметем. Душан се значи приближава нашој кући-причала је Милојка.

Женидба Душана Васиљева дошла је некако изненада и за његове нај­­ближе другове, можда и за њега самог. Просидба је уследила на Духове, а венчање 22. јула 1920.

„Те две најлепше небеске звезде, то су очи моје жене“- писаће песник. Милојка је за њега „скроз идеална, наивна и нежна”.

Душанова одлука о женидби, међутим, разљутила је његовог пријатеља и побратима Игнијића који га на чак тридесет седам страница малог формата кори, називајући овај поступак „пирамидалном глупошћу”. Сматрао је да Душан време у Ченеју треба да искористи за књижевни рад, рад са омладином и спремање испита, како би се вратио у Београд, својим плановима и амбицијама. Песник је, чинило му се, напокон постигао срећу за којом је жудео:

„Можеш ми веровати да сам ти друг добар и веран, и ја ти не желим ни са длаком већу срећу при женидби, него што сам је ја у Милојки нашао”, писао му је Васиљев.

Младенци се усељавају у школски стан. Тај период у Ченеју је, по свему судећи, био најведрији у његовом животу.

-Душан  ми је читао своје песме, а ја сам му била први критичар. Обично их је писао увече. После би сео крај мене на постељу и читао ми их. У то време, и ја сам писала песме, али сам после све бацила у ватру, јер Душанове су биле неупоредиво стварније и снажније- сведочила је Милојка о заједничком животу са песником.

Душан ради са ченејском омладином. Спрема позоришне комаде и доприноси оснивању омладинске читаонице. Његов рад у школи је оцењен повољно, књижевни рад напредује, сарадник је угледног часописа „Мисао”, материјално стање му се побољшава.

Стварност му ипак није још дуго наклоњена. Већ 1921. поново  униформа и пушка код далеког Кратова, на граници са Бугарском. Његова јединица била је појачање жандармерији са задатком да хвата бугарске комите. Такво служење војног рока није се много разликовало од ратног стања. Душаново већ нарушено здравље и болесна плућа тешко су могла да издрже војничке напоре. Молбе да се супруга Милојка постави за његовог заменика у школи, док је одсутан, нису уродиле плодом, иако га је на кратко замењивала у послу. Убрзо по повратку у Ченеј, уследио је опет војни позив, овога пута на вежбу у Панчеву.

-Непрекидна велика замарања учинила су да се болест јако погорша, те вежбу нисам могао издржати до краја- пише.

Након што је положио испит на Вишој педагошкој школи у Загребу, Душан одлази, за наставника Грађанске школе у Ковину. Убрзо по преузимању дужности, мораће на лекарске прегледе.

-Никада нећу заборавити наш растанак. Ноћ се већ давно била спустила, а ми никад да се растанемо. Добро смо знали да ћемо се после тешко виђати јер је румунска војска сваког часа требало да преузме власт у Ченеју. Наслућивали смо, да ће нас граница, можда, заувек раставити. Требало је да останем код својих родитеља у Ченеју, а он да оде код његових у Кикинду. Иако тешко болестан, пратио ме је далеко- до Чеконићевог дворца у Жомбољу, који је поприлично био удаљен од железничке станице. Говорила сам му да је преморен и да ме више не прати, али он је стално одуговлачио. Као да је предосећао да је то наш последњи сусрет.

У то време, лека за туберкулозу није било. Покушаји да оде на лечење у Словенију и Хрватску били су неуспешни. Одбили су га из Загреба, Тополшице, Голника, Сљемена. Позив из Шоштања стигао је прекасно.

У четири ујутру, 27. марта 1924, са непуне 24 године, Васиљев је умро. Тужну вест Милојки је телеграмом јавио Коста Васиљев, Душанов отац.

Сахрани на Мелином гробљу, није присуствовала. Није имала пасош како би допутовала у Кикинду.

САВЕСТАН УЧИТЕЉ

Према оцени коју је школски надзорник дао крајем 1921/22. године, Васиљев је савестан учитељ са правилним методама рада. У школи је успоставио примерен рад и дисциплину, са ученицима је постигао одличан успех из свих предмета, јер је предавао рационално, тако да су ђаци примали знање са разумевањем и вољом. Истакнут је и његов ревностан рад у разним гранама народног просвећивања.

ПАНДУРОВИЋ: ПОКОПАНА НАЈЛЕПША НАДА МЛАДЕ КЊИЖЕВНОСТИ

На скромној сахрани, није било никог из књижевног света. Сима Пандуровић послао је телеграм ожаливши смрт младог песника бираним речима:

„Први дани новога пролећа однели су нам најбољег од најмлађих песника. Са Душаном Васиљевим силазе у гроб све његове лепе способности, цео његов снажан и оригиналан поетски таленат, једно велико и чисто срце напуњено љубављу према човечанству, много младих и светлих дана. Застава његовог одушевљења за све лепо и праведно, савијена је и спуштена у земљу. Али је заједно са Душаном Васиљевим, покопана и најлепша нада наше младе књижевности.”

 

 

 

 

 

 

 

 

Milos-Stamenic-(2)

-Па ви у Кикинди можда и не знате да имате јако занимљиву и креативну особу, која потиче из вашег града – рече приликом сусрета с вашим извештачем познати ТВ водитељ Александар Филиповић – то је Душка Јовановић, а Новосађанима је добро знана под својим ди-џеј именом Looda Sosa.

Кренусмо тако трагом информације уваженог колеге и пронађосмо Луду Сосу на једном од њених многобројних музичких наступа. Додуше, своју каријеру је везала више за негдашњи центар Дунавске бановине, него за родни крај, па стога полуозбиљно каже: „За мене су у Кикинди чули само моји родитељи”.

Како ословити ову уметницу родно равноправним језиком, а да не буде пежоратив? Ди-џејица не иде, још мање у мушком роду ди-џеј, хм!? Зато јој се обратисмо по „народски”: ‘Ај ти Душка, што пушташ плоче, заврти мало уназад, да те се (под)сете твоји кикиндски познаници.

-У Кикинди сам завршила основну школу „Жарко Зрењанин”. Из тог периода памтим игранке, учитељицу Аницу Шаргин, вечиту четворку из математике, али и што сам још тада научила енглески за цео живот. Паралелно са основном, завршила сам и Музичку школу „Слободан Малбашки”, у класи професора Карастанковића, одсек клавир. Мене је примио у класу, иако сам по годишту била млађа, јер је осетио невероватну емоцију у мом извођењу. Никад нисам била технички прецизна, али су моји наступи увек имали позитиван набој и емоције-наводи Душка.

Фото: Милош Лакићевић

Требало је у тим младим годинама носити клавир на грбачи. Не у буквалном смислу, већ тај терет очекивања околине.

-План је био да наставим са клавиром даље, па сам суботом одлазила у Нови Сад на приватне часове, а онда сам и похађала курс код чувеног пијанисте Кемала Гекића. Нaкон тога сам се на такмичењу у Чешкој сусрела са неправдом и чињеницом да и нечија сујета игра важну улогу у коначном пласману и одлучујем да прекинем да се усавршавам на клавиру. Додатни разлог је представљала и чињеница да нисам видела себе као неког ко седи по 12 сати дневно за клавиром и вежба, а била сам и јединица, па нисам желела да се одвајам од родитеља. Остајем у Кикинди још четири године и уписујем гимназију, у којој ме је такође пратила четворка из математике.
Ипак, једном је морало да уследи одвајање од родитеља и родног града. О томе Душка приповеда да је одлучила да дипломира на Економском факултету и крене очевим стопама, касније је завршила и мастер, упркос четворки из математике која ју је пратила током читавог школовања до студија. На факултету (наопако било) није ту оцену поправила у петицу, него на много вишу.

Фото: Милош Стаменић

Добар просек је препоручује за посао у велепродаји, а после и у банци. Међутим, као и већина нас обичних смртника с ове стране шалтера, тако се и наша саговорница с друге стране стакла, разочарала у банку. Одабрала је зато да ипак буде иза стакла, али у диџејевској кабини.

-Кренула сам тада са „диџејингом”. Постала сам, што би рекла моја мајка- уметница на слободи. Усавршила сам се, уписала ди џеј школу пре шест година и одлучила да ми то буде занимање.

Иначе, електронска музика је моја страст. Тражена сам као ди-џеј, али и данас се за сваки сет спремам данима, некад и недељама- наводи наша саговорница, додајући да се никад није нудила, него је сами клубови траже.

– Радила сам на бинама са познатим именима наше и регионалне сцене, а један од мојих највећих успеха је Егзитов официјелни афтер парти, где сам радила у низу с великим именима европске ди-џеј сцене.

Осим електронске, Душка на сет листи има и дип хаус, потом техно, прогресив, али и афро правце. За крај јој упутисмо и неизбежно питање зашто је изабрала баш такво уметничко име?

-Луда (Looda) у мом имену је отуд што ми прави одступницу и имам изговор ако некад погрешим, а и трудим се да избором музике будем непредвидива и изненадим госте на сетовима. Соса, донекле одређује географско порекло, али на сет листи има и севдалинки, тако да сам и са те стране непредвидива.

У истом кључу је и њен одговор о својој будућности:

-Нисам љубитељ закуцаних циљева, јер ме ограничавају. Може да се деси да у животу пожелим и нешто друго да радим. Додуше, понекад је сасвим у реду оставити ствари таквим какве јесу, али живот сваког дана доноси нешто ново и штета је то пропустити- закључује Душка Јовановић алијас Looda Sosa.

Н. Савић

Фото: насловна -Милош Лакићевић

lane-ukras

У позоришту „Лане“ у 17 и 19 сати на репретоару је представа „Новогодишњи украс“.

Информације у резервација улазница на број телефона 0230/309-551 и 064/158-9315.

У уторак, 31. децембра у 14 сати омиљени дечији глумци приредиће у просторијама  „Ланета“ дечију Нову годину.

materice

На Материце деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детињце.

Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се одвезује. На исти начин се вежу и све удате жене, које се одвезују поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
Симболика празника је јасна – припрема за дочек Божића, који је помирио човека са Богом одрешивши га веза грехова, доносећи нове везе, љубави за Бога.

Оци, Материце и Детињци, посвећени су породици. Спрема се свечани, због Божићнег поста, посни ручак, који окупља целу породицу.

zajednicka-dan-grada

Поводом Дан града додељена су градска признања најзаслужнијим појединцима и колективима. На свечаности у Градској кући присуствовали су представници јавног, политичког, привредног, друштвеног, културног, спортског живота града. Награде градa и похвалнице уручио је градоначелник Младен Богдан који је, обраћајући се присутнима, истакао је даје Кикинда град великих људи који су писали историју.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Сви они који су кроз историју градили и саградили наш град, предали су га нама да га чувамо и даље унапређујемо. Година на измаку била је захтевна и пуна изазова. И поред тога, пуно је тога на шта смо поносни и успеха који ће се памтити. Захваљујем се свима који су се борили да урадимо добре ствари за нашу Кикинду, како из града, тако и у Покрајини и Републици који су нам помагали у томе да наша средина буде боље место за живот. У Новој години желим нам да будемо јединствени, да будемо заједно, али и да будемо одговорнији и стрпљивији, да разумемо и чувамо једни друге. Само тако остварићемо заједнички циљ, да имамо успешнију, развијенију, бољу, лепшу, напреднију Кикинду – навео је градоначелник Богдан.

Највише градско признање „Заслужни грађанин Кикинде“ пропало је Драгану Страјнићу за свеобухватни допринос развоју града Кикинде, који се и захвалио у име награђених.
-Част ми је и задовољство што сам данас овде. Нема веће радости и среће, него када радећи даш део себе својој средини и свом граду, и када то неко спозна и призна. Ово је моје највеће признање које сам добио – рекао је Страјнић.

Посебна признања добили су: др Милан Бркин, за дугогодишњи научни, спортски и хуманитарни рад, Балетска школа Нови Сад – Издвојено одељење Кикинда у области образовања и уметности, а поводом 30 година рада.

Марија Драгин, просветни радник у пензији за живот посвећен образовању деце.

Награда града Кикинде постхумно је припала новинарки Љиљани Панцел за свеобухватан допринос развоју новинарства, културе, хуманитарни и друштвени рад.

У области здравства награда „Др Ранко Петровић“ додељена је хематологу у пензији др Чедомиру Гавранчићу, за допринос очувању здравља грађана Кикинде, а постхумно је награђен и педијатар др Талал Абу Хаија, за допринос очувања здравља деце.

Признања у области образовања „др Павле Кенђелац“ уручена су Техничкој школи „Михајло Пупин“, за допринос развоју образовања , а иста награда додељена је и Кристини Дрљић, директорици ПУ „Драгољуб Удицки“.

У области привреде и предузетништва признање „Михаел Бон“ добила је Штампарија „Бис“, за посебан допринос развоју приватног предузетништва.

Рукометаш Лука Панић награђен за допринос развоју спорта признањем „Ника Мирков“, за исказану хуманост и доброчинство награда „Меланија Николић Гаичић“ уручена је Бранкици Мишков, председници удружења Мултипла склероза Кикинда .

Признање у области информисања и културе, за допринос развоју и унапређењу новинарства и културе, додељена је Браниславу Угринову, уреднику дописништва РТВ-а у Кикинди.

Похвалнице су припале КУД-у „Петар Кочић“ из Нових Козарца, за допринос култури и Богдану Калабићу, за допринос развоју аматеризма.

Похваљен је и Никола Лињачки, бубњар, за допринос култури.

Ученици Богдан Завишин, Андреј Варга, Матеја Косић и Лена Давидовић похваљени за изузетне резултате у области образовања.

У програму је учествовала Љубица Вранеш, мецосопран, солисткиња Београдске опере, која је извела традиционалне српске нумере.

А.Ђ.