Povodom 250 godina od osnovanja Velikokikindskog distrikta u Narodnom muzeju predstavljena je knjiga „Okrug zlatnog lava“ koju su napisali istoričari Vladislav Vujin, Dragan Beleslić i Vladimir Dudić.
-Potrudili smo se da knjiga bude prijemčiva svim čitaocima koji žele više da saznaju o lokalnom nasleđu. Moj rad odnosi se na velike ljude u ondašnjem Distriktu. U 15 kratkih priča predstavljeni su veliki ljudi poput Dimitrija Bugarskog, Jovana Pajdaka, Pavle Kenđelac, Teodor Pavlović, Đorđe Radak, Lazar Vidić. Knjiga je bogato ilustrovana i siguran sam da će naići na dobar odziv kod čitalaca – rekao je Vujin, istoričar Narodnog muzeja.
Dragan Beleslić, istoričar Istorijskog arhiva pisao je o istoriji Velikokikindskog distrikta povezujući činjenice koje su se odvijale u Evropi, a napisao je i priču o putu zrna ovsa iz poreske knjige.
-Uz artefakte koji mogu da se pogledaju u Galeriji „Nova“ u okviru izložbe „Okrug zlatnog lava“, posetioci mogu više da saznaju i u istoimenoj knjizi. Moj cilj je bio da prvi put prikažem svetska i evropska dešavanja u to vreme i da prikažem kako je Evropa videla događaje kod nas i kako smo mi gledali te iste događaje. Potrudio sam se da približim život običnog čoveka jer sam obradio i običaje naroda koji je tada naseljavao ovaj prostor – naveo je Beleslić.
Istorija ratovanja naših predaka i povelje bile su teme o kojima je pisao Vladimir Dudić iz Istorijskog arhiva.
-Imali smo šest povelja od kojih su četiri bile vezane za Distrikt, a dve za grad Veliku Kikindu i one su manje poznate javnosti, tako da sam i o njima pisao u knjizi. Ideja vodilja mi je bila da čitaoce bolje upoznam sa tim ko su bili ljudi koji su naselili Distrikt. To su bili vojnici graničari, nekadašnje potisko-pomoriške vojne granice i pošto je Banat oslobođen od turske vlasti, naselili su ove krajeve – istakao je Dudić.
Štampanje publikacije su sufinansirali Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama.
A.Đ.
Sove različitih veličina i boja, u različitim i izuzetno kreativnim umetničkim izrazima, đaci su izložili na svojim štandovima.
– Imamo čime da se pohvalimo, i po tome smo zaista jedinstveni. Šaljemo lepu sliku u svet, a posle toga svet dolazi kod nas da uživa u posmatranju sova i u našem gradu – rekao je gradonačelnik.
Milica Veskov dodaje da su naučili kako treba zaštititi sove i da joj se mnogo svidela „Sova-patrola“.
– Jako mi je interesantno sve – rekao je Miroslav Vasiljević. – Mislim da su sove lepe i da ulepšavaju grad.
Fenomen boravka ove divlje i zaštićene vrste ptica u Kikindi prati se već dve decenije, podsetila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.
Đacima u „Sova-patroli“ i ove godine je u brojanju pomagao Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
– Moramo i čuvati drveće i saditi drvorede jer prinosi opadaju na golim oranicama i nema ni biodiverziteta, moramo da se urazumimo – istakao je Ružić. – Želim da pohvalim grad Kikindu koji je, prethodnih godina, puno radio na proširenju programa sadnje šumskih pojaseva i drvoreda uz puteve i duž linija na njivama.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.