Најновије

KUD-Marija-Bursac

У Банатском Великом Селу фолклор није само сценски наступ – он је начин да се сачува сећање, припадност и дух заједнице. Културно-уметничко друштво „Марија Бурсаћ“ већ три деценије непрекидно окупља генерације мештана око игре, песме и традиције, а овај значајан јубилеј биће обележен свечаним концертом 25. јула на главном стадиону ФК „Козара“.

Друштво је настало из потребе становника села, досељених након колонизације из Босне, да кроз фолклор сачувају културно наслеђе завичаја и дух заједништва. Почеци су били скромни, са пробама у сеоским просторијама и скромним средствима, али са снажном жељом да се традиција преноси са колена на колено.

Данас КУД окупља око 120 чланова, распоређених у више узрасних група – од најмлађих, узраста од три до шест година, преко припремних и извођачких ансамбала, до рекреативаца и мушке и женске певачке групе. Посебну радост представља чињеница да се сваке године придружују нови, најмлађи чланови, што потврђује да интересовање за традицију и даље живи међу децом.

КУД „Марија Бурсаћ“ препознатљив је по неговању традиционалних игара и песама, богатом фонду народних ношњи и, пре свега, енергији и заједништву које се осећа на сваком наступу. Како истиче председник друштва Предраг Сантрач, ансамбл не чува само кореографије – већ идентитет, обичаје и дух краја.

— Ово није само прослава. То је захвалност свима пре нас и обећање да ћемо традицију чувати срцем и душом за генерације које долазе — поручио је Сантрач.

Пробе КУД-а „Марија Бурсаћ“ су од самог почетка биле место дружења младих, где су се рађала велика пријатељства али и прве љубави. Многи брачни парови из Банатског Великог села упознали се управо на фолклору. Таква је била и прича Бранка и Саве (дев. Шкрбић) Тизић који су се почетком 60-тих година прошлог века упознали и заволели на пробама. У браку су остали пуних пет деценија.

-Јубилеј 30 година континуираног рада представља понос целог села и прилику да се ода признање свима који су били део ове приче. За многе мештане то ће бити емотиван сусрет са прошлошћу, јер ће на сцени поново видети некадашње играче, данас зреле људе, и присетити се њихових првих корака у фолклору – додао је наш саговорник.

Свечано обележавање биће уприличено кроз богат културно-уметнички програм посвећен традицији, успоменама и заједништву. На видео-биму биће приказане фотографије из архиве друштва, а након концерта планирано је заједничко дружење како би се створиле нове успомене. У програму ће наступити старије групе КУД-а, као и бројни бивши чланови који ће поново заиграти поводом јубилеја.

— Фолклор није само игра, то је припадност. КУД је место где се стичу пријатељства за цео живот, учи поштовање традиције и развија заједништво. Сви који желе да буду део те приче су добродошли — истакао је председник друштва.

Т. Д.

 

kuglanje-1

У претпоследњем колу Суперлиге куглашица, Кика 0230, у Новом Бечеју, савладала је 6:2 (3.360:3.161) састав зрењанинског Баната, а у последњој рунди шампионта Кикинђанке ће се у Новом Саду састати с Војводином и биће им потребна победа за оверу другог места које доноси излазак у Европу и то у друго по значају клупско континетално надметање куглашица.
КИКА 0230: Бунгхарт 514, Чорба 570, Кресоја 548, Команов 571, Френц 583, Шибул 574.
Д. П. 

kozara-bvs-cz-rs

Банатско Велико Село – Гледалаца: 100. Судија: Бојан Џафић (Панчево). Стрелци: Мастило 28, Стојанов 55. и 87. и Фејеш 70. Црвени картон: Кочиш 59. минут (Козара).
КОЗАРА: Шево, Шкеро, Лисица (Плавшић), Лукић, Бунић (Овука), Рофа (Смани), Протић, Лабус (Кондић), Кочиш, Томић, Зељковић.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ћирић, Лаништанин (Даилов), Фејеш, Цвијановић, Попесков, Војводић (Узелац), Кнежевић (Коцкар), Мастило, Бербаков, Цуцић, Стојанов.
Мастило је у ситуацији „један на један” донео водство Рускоселцима, а у наставку, после набачене лопте Коцкара, Стојанов је, у паду ударцем главом, удвостручио предност. Након корнера и Фејеш се уписао међу стрелце, главом је с петерца лопту спорево у мрежу, а тачку је у финишу, својим другим голом, ставио Стојанов, после контре и асистенције Попескова.
Д. П.

ofk-kikinda-jedinstvo-sp-1

Кикинда – Гледалаца: 200. Судија: Алекса Граховац (Нови Сад). Стрелац: Чечарић 9. минут. Жути картони: Видаковић, Вујовић, Стојановић (ОФК Кикинда), Иветић, Мандић, Илић (Јединство).
ОФК КИКИНДА: Видаковић, Молнар, Трифуновић, Лекај, Миленковић (Оторан), Белош (Стојановић), Степанчев, Милисављевић, Ћировић, Вучетић, Вујовић.
ЈЕДИНСТВО: Маринковић, Иветић, Мандић, Кукољ (Јовановић), Делибашић, Илић, Ристовић (Максимовић), Матијевић, Живковић, Жакула, Чечарић (Павлица, Тошић).
Живковић је убацио са стране из прекида, голман домаћина Видаковић закаснио је, а Чечарић скочио и главом донео предност Старопазовчанима. Том приликом је и повређен па је замењен, a Видаковић се касније у једној ситуацији делимично искупио за кикс и то је било практично све од гостију, који су у минулом колу срушили јесењег првака. Није ни домаћин блистао, нарочито је све безвољно и с лошом енергијом деловало у првом делу.
У наставку агилнија игра ОФК Кикинде, иако ће се испоставити да тренер Ћулум до самог финиша неће ништа мењати. Одмах у уводу другог дела Вујовић је имао велику прилику, али је оклевао и премишљао се, а логика је налагала да покуша врхом копачке и мале би шансе биле да голман Маринковић спречи изједначење. До 78. минута није било опасности за чуваре мрежа, а онда је Трифуновић добро тукао с полудистанце, али је Маринковић одличном интервенцијом спречио погодак. У самом финишу велики притисак домаћина и серија корнера која, ипак, није донела макар бод, који је домаћин сигурно заслужио. У 86. минуту замало аутогол Пазовчана, из следећег ударца из угла Трифуновић је главом покушао, али је Маринковић укротио и тај ударац када су сви већ видели лопту у мрежи. И онда на крају, у последњим тренутцима пред надокнаду, Стојановић је, опет након корнера, могао донети реми.
Лошу арбитражу комплетне судијске гарнитуре, главни арбитар Граховац зачинио је продужетком од свега четири минута, иако су се гости само по терену ваљали и одуговлачили приликом извођења прекида бар десетак минута.
Д. П.

depresija-tuga

У Србији постоји више телефонских линија за психолошку и саветодавну помоћ које су намењене родитељима, мајкама, деци и особама које се суочавају са различитим животним проблемима. Ове SOS линије пружају подршку у тренуцима када је разговор са стручним лицем или обученим саветником потребан, а често су бесплатне и доступне без заказивања.

Једна од таквих је SOS линија за маме, коју је покренула невладина организација „Центар за маме“. Реч је о телефону за емоционалну подршку мајкама који је доступан сваког дана у одређеном термину. Линија је намењена женама које се суочавају са изазовима родитељства, осећајем усамљености, несигурности или притиском који често прати период након порођаја.

Према подацима које је раније објавио „Центар за маме“, постпорођајну тугу, познату као baby blues, у првим месецима после порођаја може да доживи и до 80 одсто породиља. Истраживања показују и да се значајан број мајки осећа усамљено или има осећај кривице и посрамљености због својих емоција.

Поред линије намењене мајкама, у Србији постоји више националних SOS бројева за различите облике подршке.

SOS линије у Србији:

  • Национална SOS линија за жене жртве насиља: 0800 222 003
  • SOS линија мреже „Жене против насиља“: 0800 300 339
  • SOS линија Аутономног женског центра: 0800 100 007
  • Национална дечја линија: 116111
  • Родитељски телефон: 0800 007 000
  • Национална линија за превенцију самоубиства: 011-7777-000
  • Центар за емоционалну подршку и превенцију самоубиства „СРЦЕ“: 0800 300 303

Стручњаци истичу да овакве линије могу бити први корак ка решавању проблема, јер омогућавају разговор са особом која ће саслушати и помоћи да се пронађу наредни кораци или упутити на друге институције и службе ако је потребна додатна помоћ.

Иако су ове услуге доступне на нивоу целе Србије, оне могу бити посебно значајне за родитеље у мањим срединама, где је приступ психолошкој подршци често ограничен.

За родитеље и мајке из Кикинде и Севернобанатског округа, ови телефони представљају могућност да у сваком тренутку добију савет или подршку – без обзира на то где живе.

Извор: BBC на српском

pedijatar-deca-doktor

Држава је најавила повећање издвајања за иновативне лекове и лечење деце у иностранству, што би у наредном периоду требало да омогући већем броју малих пацијената да добију савремену терапију о трошку здравственог система. Овај тренд већ је видљив последњих година, јер се број деце која се лече у иностранству значајно повећао.

Према подацима представљеним приликом представљања стратегије „Србија 2030“, до 2012. године о трошку државе у иностранству се лечило 440 деце, док је од тада до данас тај број достигао 5.873. Истовремено, расту и средства за савремене терапије – само 2023. године за иновативне лекове издвојено је 6,2 милијарде динара.

Иновативни лекови су посебно важни за лечење ретких болести, које често захтевају скупе и специфичне терапије. Последњих година буџет за лечење ретких болести у Србији значајно је повећан – са око 130 милиона динара почетком прошле деценије на више милијарди данас, што омогућава лечење све већег броја пацијената.

Један од циљева ових мера јесте да се смањи потреба за хуманитарним акцијама и прикупљањем новца путем СМС порука, које су раније често биле једини начин да деца добију терапију у иностранству. Према подацима надлежних, све већи број лечења сада се финансира директно из здравственог система.

Шта то значи за породице из Баната

Иако се најсложеније процедуре лечења углавном спроводе у великим медицинским центрима у Београду или иностранству, нове мере могу бити значајне и за породице из мањих средина, попут Кикинде и Севернобанатског округа.

У случајевима ретких болести или терапија које нису доступне у Србији, пацијенти се упућују у специјализоване клинике у иностранству, а трошкове лечења у одређеним ситуацијама покрива држава. За многе породице из мањих градова то значи да више не морају искључиво да се ослањају на хуманитарне кампање како би обезбедиле лечење за своје дете.

Лекари истичу да је доступност савремених лекова и терапија кључна за рано лечење и боље исходе, посебно код ретких и генетских болести. Управо зато је повећање буџета за ове намене један од најважнијих корака у развоју педијатријске здравствене заштите у Србији.

За породице из Кикинде и околине то може значити бржи приступ дијагностици, савременој терапији и, у случајевима када је неопходно, лечењу у иностранству уз подршку државе.

Извор: 24 седам

rukomet-m.-mrk-ki-jugovic-kac

Кикинда – Дворана: „Језеро”. Гледалаца: 175. Судије: Ковач (Косовска Митровица) и Милосављевић (Звечан). Седмерци: МРК Кикинда 2(1), Југовић 6(2). Искључења: МРК Кикинда 4 минута, Југовић 4 минута.
МРК КИКИНДА: Балабан, Давидовић 4, Јокић 3, Лисица 4(1), Јовановић 6, Ћосић, Мишков, Тодоров, М. Панић, Китановић (2 одбране, седмерац), Гајски, Л. Панић 4, Косановић, Петровић 4, Ковачевић 1, Гаћиновић (10 одбрана, 3 седмерца).
ЈУГОВИЋ: Драгољевић 5, Рудић 11(1), Медурић, Драшко (4 одбране), Јошић 1, Ковачевић (5 одбрана), Ал. Скубан 2, Милић, Подунавац 3(1), Нинков, Ан. Скубан 1, Куртеш 3, Терзић 1, Срндовић, Томић, Милошевић.
Играч утакмице: Александар Рудић (Југовић).
Семафор: 6:3(9.), 8:9(15.), 10:15(25.), 12:17(31.), 15:20(36.), 22:22(47.), 22:25(52.), 23:27(59).
Југовић је и други пут ове сезоне био бољи од директног ривала за опстанак – екипе Кикинде, сада и у „Језеру”. Агилније су домаћи ушли у сусрет, али су Каћани преузели контролу и на одмор отишли с четири поготка вишка, а наду Кикинди сачувао је млади голман Китановић (18), скинувши два зицера и седмерац.
У наставку, за нијансу мање лоша игра севернобанатског лигаша, али опет, да није било чувара мреже, тада Гаћиновића, још и раније би Југовић осигурао тријумф. Овако се захваљујући голману Кикинђана, домаћи тим понадао преокрету, али кључан је, ближе крају дербија плејаут зоне, био промашај Лисице с црте седам метара, погодио је пречку и остало је плус два за госте који су се потом одлепили на четири гола разлике и све је било одлучено.
И голмани Каћана, Ковачевић и Драшко, имали су солидне роле, готово увек у врло битним тренутцима када се ломио резултат, али пресудан је, ипак, био учинак хладнокрвног и неумољивог Александра Рудића.
Д. П. 

mokrin-deponija-kamera-(6)

На дивљој депонији у Мокрину постављене су камере које ће допринети да се више не одлаже отпад на излазу из села. Бесправно сметлиште ругло је села и већ двадесетак година она представља проблем. Значајна средства сваке године издвајају се за њено уређење, међутим, врло брзо након чишћења, поново се на овој локацији створи нова депонија.

Видео надзор, шест камера, допринеће да се један од највећих проблема у Мокрину реши, истакао је градоначелник Младен Богдан, који је заједно са чланом Градског већа Бојаном Микалачким и председником Савета МЗ Мокрин Гораном Ристићем био на депонији.

-Постављање камера је пилот пројекат. Уколико се покаже успешан видео надзор ћемо поставити и у осталим месним заједницама. Поред тога што ће камере спречити бесправно одлагање отпада, одвратиће и све оне који су то планирали. Апелујем на Мокринчане да сада не створе нову дивљу депонију него да отпад одлажу на прописан начин. Огромна средства издвајамо годинама уназад да уредимо депонију која се сваке године изнова ствара. Новац који улажемо у чишћење могли смо да утрошимо на друге пројекте који би допринели лепшој животној средини у селу.

Важно је и да се пријаве особе које бацају смеће на дивљој депонији. Без пријаве надлежне службе не могу адекватно да реагују и да санкционишу све који непрописно одлажу отпад. Комуналне казне су увећане и крећу се од 25.000 до 150.000 динара.

-Дивља депонија заузела је велику површину и она је и највећи проблем са којим се суочавамо – прецизирао је Ристић. – Сада је већ стигла до самог улаза у село. Поред камера, појачана је и контрола пољочувара, тако да се надам да ћемо успети у намери да станемо на пут несавесним мештанима, али и фирмама које такође отпад одлажу на овом месту. И сами Мокринчани свесни су проблема и у последње време све више њих долази и нуди своју помоћ.

Сваке године месна заједница утроши од 200.000 до 400.000 динара за уређење овог простора и већ након неколико дана она поново никне. Крајем прошле године утрошено је чак 12 милиона динара које су обезбедили Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду и град.

-Све мање је оних који смеће одлажу на овом простору, што је за похвалу – закључио је Ристић.

Само у протеклој години, поред 12 милиона за мокринску, издвојено је  и десетак милиона динара за чишћење депонија у Башаиду и на потесу ка Руском Селу.

А.Ђ.

 

tisa-felbab-1

Ученица трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, остварила је значајан књижевни успех освајањем петог места на регионалном конкурсу „Најбоља кратка прича Пирота 2026“. Њена прича „Језеро“ уврштена је у збирку најуспешнијих радова, у конкуренцији од више од 700 прича пристиглих из целог региона.

До вести о успеху Тиса је дошла на необичан начин.

-Сазнала сам случајно јер је стигао папир из поште као да је био покушај доставе пакета. Пошто ништа нисам поручила, мама и ја смо покушале да откријемо одакле пошиљка стиже. Када смо виделе да је из Пирота, биле смо још више збуњене јер немамо никакве везе са тим градом. Онда смо се сетиле конкурса – испричала је Тиса.

Званично обавештење није добила ни телефоном ни мејлом, па је информацију потражила на друштвеним мрежама.

-Погледала сам Инстаграм профил Дома културе Пирот и видела да су још 14. фебруара објавили листу награђених радова, међу којима је био и мој. Освојила сам пето место и прича је уврштена у збирку. Сам начин на који сам сазнала био је веома смешан, али ми је било изузетно драго.

Успех у снажној конкуренцији за њу представља важан подстрек.

-Много ми значи јер ми је то велика мотивација да наставим да пишем, али и да писању приступим на озбиљнији начин. Ово ми показује да у мом раду постоји нешто објективно квалитетно што стручњаци препознају – поделила је са нама млада Гимназијалка.

Иако је конкурс био отворен за све, исход није очекивала.

-Најискреније, нисам мислила да ћу освојити награду. Конкуренција је била јака тако да сам се баш пријатно изненадила – истакла је Тиса.

Награђена прича „Језеро“ ослања се на симболику воде.

-Прича користи мотив воде као метафору за различите врсте људи, али и начин гледања на постојање. Ми се од самог зачећа налазимо у води и она утиче на нас током целог живота. Велика инспирација била ми је и једна епизода серије „Боџак Хорсмен“ која такође има тематику језера – објаснила је саговорница.

Идеја се дуго развијала, али је сам текст настао брзо.

-Требало је времена да дођем до идеје, али када сам написала прву реченицу, требало ми је само два сата да завршим причу. Написала сам је за своју душу и нисам планирала да је шаљем на такмичења. Али када сам видела конкурс, одлучила сам да покушам јер ништа не губим – изјавила је Тиса.

Ова млада гимназијалка се писањем бави годинама.

-У петом разреду сам писала књижевне критике за дечје књиге у оквиру конкурса издавачке куће „Лагуна“. То сам радила до краја осмог разреда, а затим прешла на кратке приче. Прву причу коју сам озбиљно схватила послала сам на конкурс поводом Дана школе и стогодишњице смрти Душана Васиљева. Освојила сам прву награду и од тада редовно пишем и шаљем радове.

Приче са елементима из свог личног живота, како каже, ређе шаље на конкурсе.

-Некад убацим у причу лична искуства, али те приче углавном задржим за себе. Оно што је на неки начин одсечено од мене, шаљем на конкурсе — што је и случај са причом „Језеро“.

Инспирацију не везује за једног аутора, а најближа јој је форма кратке приче.

-Узимам делове стила који ми се допадају из сваке књиге коју прочитам и интегришем их у свој израз. Романи су ми за сада превелики залогај. Песме сам покушала да пишем неколико пута, али ми то делује као потпуно други свет. Роман бих волела да напишем у будућности, када будем сигурнија у себе и када будем имала праву идеју – казала је саговорница.

Тиса већ размишља о новим текстовима.

-Имам идеје за будуће приче и трудим се да пишем што више — да бих развијала дар, али и као начин да процесуирам осећања. Писање је нешто чиме ћу се сигурно бавити, иако, највероватније, уз неки редован посао – одлучна је ова талентована Кикинђанка.

Подршка породице и пријатеља, за њу, има највећу тежину.

-Значи ми много подршка породице и пријатеља. Увек могу да рачунам на конструктивну критику која ми помаже да напредујем. Похвале и сугестије моје мајке и професорке српског језика имају већу тежину од оних са конкурса – казала је ова млада списатељица.

Т. Д.

atarski-putevi-basaid-(2)

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања саопштило је  да се основни подстицаји у биљној производњи за парцеле пријављене по основу фактичког коришћења пољопривредног земљишта (без власничког листа или уговора о закупу) неће аутоматски исплаћивати власницима земљишта у случајевима када су исте парцеле истовремено пријављене и од стране власника земљишта, све до окончања административних и теренских провера.

У саопштењу је наведено да ће, у циљу заштите буџетских средстава и спречавања евентуалних злоупотреба, овако пријављене парцеле бити предмет детаљне контроле кроз административне поступке и контролу на терену.

-Исплата подстицаја за ове парцеле биће извршена тек након што се утврди да су испуњени сви прописани услови, односно када се утврди ко фактички користи предметно пољопривредно земљиште – наведено је у саопштењу.

У саопштењу Министарства се наглашава да ће свака злоупотреба система подстицаја бити санкционисана у складу са важећим прописима. Поред тога, корисник подстицаја који је остварио право на основу нетачних података биће у обавези да врати неосновано исплаћена средства, са припадајућом каматом, у складу са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју.