Лука Остојић има десет година и одличан је ученик четвртог разреда Основне школе „Вук Караџић“ у Кикинди. Лукине слике јарких боја испуниле су једину школску галерију у граду, Галерију „Ars longa“ на његовој првој самосталној изложби. Свечаном отварању присуствовале су и чланице Градског већа, Мелита Гомбар и Маријана Мирков.
– Деца су најискренија и најчистија, њихова креативност пуни душу. Млади уметник Лука је то на најлепши начин показао стварајући своје слике, дао им је своју енергију, своје виђење, а то како ми видимо слику је заправо начин на који она делује на нас. Пикасо је рекао да је свако дете уметник, вештина је само ту уметност сачувати до краја живота и зато смо ту ми старији који знамо то да препознамо и да их усмеримо – рекла је Маријана Мирков, академска уметница, чланица Градског већа за културу и туризам и додала да ће Град увек подржавати овакве догађаје и младе уметнике.
Лука наставу похађа по индивидуалном програму за надарене ученике ИОП 3, а његов таленат за сликарство први је препознао секретар школе и сликар Зоран Кузманов.
– Учествовао сам на једној ликовној колонији и Лука је био ту, па сам му дао платно да га ослика. Видео сам да је веома необично, погледао сам и друге његове слике и препоручио га наставнику ликовног и директору. Тада је школски тим индивидуализовао рад са Луком као талентованим учеником – рекао је Кузманов.
Управо овај сликар направио је и занимљив експеримент. Како се Лукине слике пореде са делима Пабла Пикаса, он је пронашао једну слику славног уметника којој највише личи Лукин уметнички рукопис и анкетирао око стотину људи о томе која од две понуђене је Пикасова слика. Погрешан одговор дало је њих више од половине.
Веома брзо, а и с обзиром на то да је Лукин сликарски опус већ довољно богат, у Школи је одлучено да свој дан обележе управо изложбом слика овог талентованог ученика. Школску галерију на свечаном отварању испунили су Лукини другари, а наступио је и школски хор.
Поставка под називом „На путу маште“ прва је самостална изложба Луке Остојића који је био веома срећан због прилике да свету покаже своја дела.
– Мислим да су моје слике јако лепе и да ће ме људи ценити због њих – каже Лука. – Сликам чудне рибице и чудовишта, шаре, свемир и море. Инспиришу ме боје. Сан ми је био да имам своју изложбу.
Директор Иван Пантелић изјавио је да се у Школи веома поносе Луком.
– Први су његов таленат за ликовно уочили учитељица Јасмина, Зоран Кузманов и наставник ликовног, Владимир Крстић. Свака школа треба да промовише таленат и успех ученика, зато смо и одлучили да Дан школе прославимо отварањем Лукине изложбе и промоцијом наше галерије – навео је Пантелић.
Свечаним уметничким догађајем, ОШ „Вук Караџић“, коју похађа готово 400 ученика, на најлепши начин обележила је 74 године рада.
С. В. О.
Скуп је отворио градоначелник Младен Богдан који је подсетио да је значај успостављања Дистрикта у добијању прве аутономије српског народа на овим просторима у Хабсбуршкој монархији, пре постојања српске Војводине.
– Срби на овим просторима борили су се за своју аутономију, за права која су сматрали да им припадају, и били су истрајни у томе. И то је порука наших предака да, када се темељно и рационално боримо и све своје снаге усмеримо ка једном циљу, то може и да се оствари – истакао је Богдан. – Они су, 1774. године, успели да добију Великокикиндски дистрикт који је имао и привредну и политичку и судску аутономију. Срби су на овој територији имали неку врсту државности и могућност да могу да управљају својим животима и да буду своји на своме. Град Кикинда ће, и у наредном периоду, наставити да поштује историјске датуме важне за град и за нашу Србију јер сматрамо да је култ сећања веома битан, посебно када знамо да је историја на овим просторима била веома турбулентна. Важно је и да увек истичемо да су Кикинђани и мештани свих наших села били велике патриоте и да су се увек борили за српство и за слободу која им припада и коју су и извојевали, и на томе смо им захвални.
Поред градоначелника, у име локалне самоуправе скупу је присуствовала и Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа. Госте је поздравио и секретар Матице српске, др Милан Мицић.
На научном скупу, поред историјских, отворене су и теме из области привреде, културе и спорта, из свих аспеката живота у Дистрикту, напоменуо је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.
Научни скуп одвијаo се у двема сесијама. Започела га је др Јелена Илић Мандић из београдског Историјског института предавањем о попису у Великој Кикинди 1771. године. Др Филип Крчмар из Историјског архива у Зрењанину говорио је о Павлу Трифунцу, Великокикинђанину, судији, министарском саветнику и председнику Матице српске, о значајним моментима из историје у Војводству Србије, као и о укидању Дистрикта 1876. године у светлу великобечкеречке штампе.
Теме предавања Драгана Белеслића и Владимира Дудића из кикиндског Историјског архива биле су суваче у Великокикиндском дистрикту, односно немачка и јеврејска заједница у време његовог постојања.
На научном скупу биле су изложене Повеља царице Марије Терезије о успостављању Дистрикта и Повеља којом Велика Кикинда добија слободу сајмовања, статус вароши и право на вашарско и трговачко судство, затим Повеља цара Јозефа Другог из 1784, којом се потврђују и проширују вашарске привилегије Велике Кикинде, Повеља цара Франца Првог којом се потврђују цеховска права у Великој Кикинди, донесена 1819. године, као и копија његове Повеље из 1817. године о потврђивању привилегија Великокикиндског дистрикта.
На сам дан успостављања Великокикиндског привилегованог дистрикта, у уторак, 12. новембра, у Народном музеју ће, у 18 сати, бити отворена изложба, а од 19 сати, такође у Музеју, биће одржана свечана академија.
Сва села имаће равноправан положај, што је и истакнуто на заједничком састанку у Градској кући. Циљ је да се у сваком селу чује које проблеме треба решавати, који су им планови за наредни период, са посебним освртом на следећу годину, и који послови су до сада урађени.
Приликом посете, разговарано је и о варошком тргу са околним садржајима, адаптацији зграде ОШ „Васа Стајић“, која ће обезбедити квалитетнији рад ученика и наставног кадра, пијаци, унапређењу услова у вртићу и месној амбуланти, као и о библиотеци у Мокрину, која је одувек важила за једно од важнијих места за окупљање.
